In prison, the most serious criminals who are peaceful, do not put in
solitary confinement if they do not deserve it.
In addition to all technical aids, social networks and
with all the progress we remain lonely, even more lonely, so today we have examples of people screaming because of loneliness, through windows or from the terraces of their skyscrapers.
Loneliness as an emotion, like everything around us and in us, is subject to the dual adaptation of the individual to adapt to what surrounds him in space and to what happens to him in time.
Feeling lonely does not have to be conditioned by whether we have company or not. If we were not "recognized" by our parents as children, or we were given less attention by our brother, we certainly have a predisposition to be a "lonelier", more withdrawn person in the future.
Various circumstances in and around us can be the cause of feelings of loneliness. I think that the lack of love in the person is largely related to his subjective experience of the world, well
so too for loneliness.
Another human being is a secret. Everyone wants to be discovered.
The thing is, a person doesn't understand that he is a person.
And how? Created by another person, destined to act in the community.
It is equally difficult to discover and accept a different community, as well as to discover and recognize a different person, with all the flaws and virtues he possesses.
It is also difficult to reveal yourself to others, with all its negative and positive sides.
The fear of being rejected, denied or valued is great.
Fear feeds on fear.
Kill the fear in yourself. Every forced and impure thought must be well studied and mastered before such accumulated thoughts do harm to ourselves and others.
Loneliness is killed by love. Love for the world around you, love for the flower, for the animal, for the mountain, for the sky. Love for people and for spirituality, culture, fine art, not art in the service of evil, love for music, for someone's greeting on the street.
All this must be practiced for a long time. Chaos and rage have flooded our minds, information and misinformation, the rush towards omniscience in an effort to imitate the little gods is such that the fight will be relentless. But do not give yourself, preserve your personality, we must not become a mask.
***
Možemo li padati na gore, padati a uspinjati se?
Осећате ли се усамљено? Шта је самоћа?
Човек као биће заједнице никакако не би требало да се осећа усамљено.
У затвору најтеже злочинце, који су мирни, не стављају у самице ако то не заслуже.
Поред свих техничких помагала, друштвених мрежа и свеколиког напретка ми остајемо усамљени, још усамљенији, тако да данас имамо примере како људи вриште због усамљености кроз прозоре или са тераса својих облакодера.
Самоћа као емоција је као и све око нас и у нама, подложна дуалном прилагођавању појединца, да се прилагоди, ономе што га окружује у простору и ономе што му се дешава у времену.
Осећати се усамљено, не мора да буде условњено тиме да ли имамо друштва или не. Ако још као деца нисмо били "признати" од стране родитеља, или нам је указивано мање пажње него нашем брату или сестри, ми свакао у будућности имамо предиспозиције да будемо "усамљеније", повученије особе. Подразумева се да и разноразне прилике око нас могу бити узрочници осећаја усамњености.
Без обзира на све околности, позитивне или негативне, генерално мислим да је ипак на крају недостатак љубави у самој особи великим делом везан и за његов субјективни доживљај света, па тако и за усамљеност.
Друго људско биће је тајна. Свако жели да буде откривен.
Ствар је у томе што личност не разуме да је личност. Свеопшта је криза идентитета и личносности уопште. Каква личност је човек? Од друге личности створена, предодређена да делује у заједници и да мислено сведочи а духовно се нада да ће открити тајну света око себе и свог сопственог постјања.
Подједнако је тешко открити и прихватити другачију заједницу, како и отркрити и препознати другачију личност, са свим манам и врлинама које поседује.
Тешко је и открити и себе другима, са свим својим негативним и позитивним странама.
Данас се човек сигурније осећа у маси него са самим собом.
Страх од тога да будемо одбијени, негирани или мање вредни је велики.
Страх се храни страхом.
Убијајте страх у себи. Сваку присилну и нечисту мисао морамо добро проучити и савладати је пре него што тако нагомилане мисли направе штету, нама самима и другима.
Самоћа се убија љубављу. Љубављу према свету око себе, љубављу према цвету, према животињи, према планини, према небу. Љубаву према људима и према свопственој култури и духовнсти, лепој уметности, не уметности у служби зла, љубављу према музици, према нечијем поздраву на улици. Све ово се мора дуго вежбати. Хаос и бес су поплавили наше умове, инфорамције и дезинформације, јуриш према свезнању у тежњи имитирања малих богова је таква да ће борба бити немилосрдна. Али не дајте себе, очувајте своју личност, она не сме постати маска.
***
Pouvons-nous tomber, tomber et grimper?
Te sens-tu seul? Qu'est-ce que la solitude ?
L'homme en tant qu'être de communauté ne doit pas être
se sent seul.
En prison, les criminels les plus graves qui sont pacifiques, ne mettent pas en
l'isolement s'ils ne le méritent pas.
En plus de toutes les aides techniques, des réseaux sociaux et
avec tous les progrès, nous restons seuls, encore plus seuls, alors aujourd'hui nous avons des exemples de personnes qui crient à cause de la solitude, à travers les fenêtres ou depuis les terrasses de leurs gratte-ciel.
La solitude en tant qu'émotion, comme tout ce qui nous entoure et en nous, est soumise à la double adaptation de l'individu pour s'adapter à ce qui l'entoure dans l'espace et à ce qui lui arrive dans le temps.
Se sentir seul ne doit pas être conditionné par le fait que nous ayons ou non de la compagnie. Si nous n'avons pas été "reconnus" par nos parents comme des enfants, ou si nous avons reçu moins d'attention de la part de notre frère, nous avons certainement une prédisposition à être une personne "plus solitaire", plus renfermée à l'avenir.
Diverses circonstances à l'intérieur et autour de nous peuvent être la cause de sentiments de solitude. Je pense que le manque d'amour chez la personne est largement lié à son expérience subjective du monde, enfin
de même pour la solitude.
Un autre être humain est un secret. Tout le monde veut être découvert.
Le truc, c'est qu'une personne ne comprend pas qu'elle est une personne.
Et comment? Créé par une autre personne, destiné à agir dans la communauté.
Il est tout aussi difficile de découvrir et d'accepter une communauté différente, que de découvrir et de reconnaître une personne différente, avec tous les défauts et vertus qu'elle possède.
Il est également difficile de se révéler aux autres, avec tous ses côtés négatifs et positifs.
La peur d'être rejeté, nié ou valorisé est grande.
La peur se nourrit de la peur.
Tuez la peur en vous. Chaque pensée forcée et impure doit être bien étudiée et maîtrisée avant que de telles pensées accumulées ne nous nuisent à nous-mêmes et aux autres.
La solitude est tuée par l'amour. Amour pour le monde qui vous entoure, amour pour la fleur, pour l'animal, pour la montagne, pour le ciel. Amour des gens et de la spiritualité, de la culture, des beaux-arts, pas de l'art au service du mal, amour de la musique, de l'accueil de quelqu'un dans la rue.
Tout cela doit être pratiqué pendant longtemps. Le chaos et la rage ont inondé nos esprits, l'information et la désinformation, la ruée vers l'omniscience dans un effort pour imiter les petits dieux est telle que le combat sera acharné. Mais ne vous donnez pas, préservez votre personnalité, il ne faut pas devenir un masque.
33 Pilate then went back inside the palace, summoned Jesus, and asked him, “Are you the king of the Jews?”
John 18:33-38
34 “Is that your own idea,” Jesus asked, “or did others talk to you about me?”
35 “Am I a Jew?” Pilate replied. “Your own people and chief priests handed you over to me. What is it you have done?”
36 Jesus said, “My kingdom is not of this world. If it were, my servants would fight to prevent my arrest by the Jewish leaders. But now my kingdom is from another place.”
37 “You are a king, then!” said Pilate.
Jesus answered, “You say that I am a king. In fact, the reason I was born and came into the world is to testify to the truth. Everyone on the side of truth listens to me.”
38 “What is truth?” retorted Pilate. With this, he went out again to the Jews gathered there and said, “I find no basis for a charge against him.
*
John 8:44
44 You belong to your father, the devil, and you want to carry out your father’s desires. He was a murderer from the beginning, not holding to the truth, for there is no truth in him. When he lies, he speaks his native language, for he is a liar and the father of lies.
***
In the previous part, I talked about hunger and addiction.
What is today's modern man "hungry" for?
Through history, which teaches us about the infallibility of the "vicious circle", we return to our ancestors, ancestral sin, that is. their need to live and what their fathers advised them not to live.
The tree of the knowledge of good and evil.
Knowledge! Use and abuse!
Hunger for knowledge.
Dependence on one's own knowledge.
Good and evil.
Truth and lies.
We are again dealing with the crossroads of extreme opposites, the duality of our own and the external.
We know exactly when we are lying and when we are telling the truth.
Why are we lying?
Does that mean that we ourselves will be deceived and lied to?
Why are we part of all this?
Why don't we go to the front in ourselves, which requires not taking a position on general things and issues, but a direct fight with ourselves, a fight that tells us that if something is wrong with us, not even in the outside world, the fight against lies in us, fight for the truth!
What is the truth?
".. Thomas said to him, ‘Lord, we do not know where you are going. How can we know the way?’ 6 Jesus said to him, I am the way, and the truth, and the life. No one comes to the Father except through me. 7 If you know me, you will know my Father also. From now on you do know him and have seen him.’"
Пишчев Дневник: "Истина и Лаж"
„Затим Пилат поново уђе у преторијум, позва Исуса и рече му: ти си цар јудејски? Исус одговори: говориш ли то сам од себе, или ти други рекоше за мене? Одговори Пилат: зар сам ја Јудејин? Твој народ и првосвештеници предадоше те мени; шта си учинио? Исус одговори: моје царство није од овога света; кад би моје царство било од овога света, моји војници би се борили, да не будем предан Јудејима; овако, моје царство није одавде. На то му рече Пилат: ипак си цар? Исус одговори: ти кажеш да сам цар. Ја сам се за то родио, и за то дошао на свет, да посведочим за истину. Сваки — ко је од истине — слуша мој глас. Рече му Пилат: шта је истина?“
(Јован 18:33-38).
*
Сотона или ђаво је крвник од почетка био и не стоји у истини јер нема истине у њему. Кад говори, лажи своје говори јер је лажа је и отац лажи.
(Јевандјеље по Јовану 8-44)
***
У предходном делу сам говорио о глади и зависности.
Чега је то данашнји савремени човек "гладан"?
Кроз историју која нас учи о непогрешивости "зачараног круга", враћамо се на наше прародитеље, прародителјски грех тј. њихову потребу да живе и оно што им је очински саветовано да не би требали да проживе.
Дрво познања добра и зла.
Знање! Употреба и злоупотреба!
Глад за знањем.
Зависност од сопственог знања.
Добро и зло.
Истина и лаж.
Поново се бавимо раскрсницом екстремних супротности, дуалности сопствене и спољашнје.
Ми тачно знамо када лажемо а када говоримо истину.
Зашто лажемо?
Да ли то значи да ћемо и сами бити обманути и слагани?
Зашто смо део свега тога?
Зашто не изађемо на фронт у нама самима који захтева не заузимање позиције о општим стварима и питањима већ директну борбу са нама самима, борбу која нам говори да ако у нама нешто није у реду, ни у спољашнјем свету не може бити, борбу против лажи у нама, борбу за истину!
Шта је истина?
Reče mu Toma: "Gospodine, ne znamo, kamo ideš; i kako možemo znati put?"
Isus mu reče: "Ja sam put i istina i život: niko ne dolazi k Ocu - sem kroz mene.
Our body is waging a war within itself, a war of its own duality.
Micro Space!
Macro Space!
Black and white!
Minus One and Plus One!
I spin like a tern, I want to stop at zero.
*
To understand the world around us we must first understand ourselves.
We must understand the nature of opposites, we must understand the force of gravity and entropy. We have to face death ... face to face.
*
If we turn hunger in ourselves into a hunger for love, into the pursuit of virtue, into joyful patience, into the will for peace, then we declare war on our own dual nature and the dual nature around us.
This is difficult, everyone who has fasted physically and spiritually knows that.
Striving for spiritual energy is like waking up in the air. The proof that we can fly is to fly in our sleep.
To take off spiritually means to be saturated with the products of this world.
In this case, the hunger is moving in a positive direction.
A little bread and salt, a little water, and a lot of joyful prayer and freedom!
Hunger Movie
Мисли о Мислима: Глад
Глад!
Глад у сваком атому људског бића.
Зависност је слика глади.
Наше тело води рат у себи, рат сопствене дуалности.
Микро Космос!
Макро Космос!
Црно и Бело!
Минус Један и Плус Један!
Вртим се као чигра, на нули је тежња да се зауставим.
*
Да би разумели свет око себе прво морамо разумети себе.
Морамо разумети природу супротности, морамо разумети силу гравитације и ентропије. Морамо се суочити са смрћу...очи у очи.
*
Ако глад у себи претворимо у глад за љубављу, у тежњу за врлином, трпељивошћу и стрпљењем, у вољу за миром, тада објављујемо рат сопственој дуалној природи и дуалној природи око нас.
Ово је тешко, свако ко је некада телесно и духовно постио то зна.
Тежити ка духовној енергији је као када на јави имамо жељу да полетимо. Доказ да можемо летети је да летимо у сну.
Духовно полетети значи бити засићен производима овог света.
У овом случају се глад креће у позитивном смеру.
Мало хлеба и соли, мало воде и пуно радости и слободе!
Notre corps mène une guerre en lui-même, une guerre de sa propre dualité.
Micro Espace!
Macro-space!
Noir et blanc!
Moins un et plus un!
Je tourne comme une sterne, je veux m'arrêter à zéro.
*
Pour comprendre le monde qui nous entoure, nous devons d'abord nous comprendre nous-mêmes.
Nous devons comprendre la nature des contraires, nous devons comprendre la force de gravité et d'entropie. Nous devons affronter la mort... face à face.
Si nous transformons la faim en nous en faim d'amour, en quête de vertu, en patience joyeuse, en volonté de paix, alors nous déclarons la guerre à notre propre nature duelle et à la nature duelle qui nous entoure.
C'est difficile, tous ceux qui ont jeûné physiquement et spirituellement le savent.
S'efforcer d'obtenir de l'énergie spirituelle, c'est comme se réveiller dans les airs. La preuve que nous pouvons voler est de voler dans notre sommeil.
Prendre son envol spirituellement signifie être saturé des produits de ce monde.
Dans ce cas, la faim évolue dans une direction positive.
Un peu de pain et de sel, un peu d'eau et beaucoup de prière joyeuse et de liberté !
🔊
Мир на Земљи и добра воља међу људима и народима!
Paix sur Terre et bonne volonté parmi les peuples et les nations !
Peace on Earth and goodwill among people and nations!
Ključne Reči / Keywords: Thoughts About Thoughts: "The Power of Aspiration and Mercy" 01 / Poetic Theosophy, Philosophy Мисли О Мислима: "Сила Тежње и Сила Светлости" 02 | Thoughts About Thoughts: "The Power of Aspiration and the Power of Light" / Petska Filozofija, Мисли О Мислима: "Глад" 03 | Thoughts About Thoughts: "Hunger" / Poetska Teozofija, Poetic Theosophy, Philosophy, Filozofija, Théosophie poétique, Théosophie poétique, Philosophie, Philosophie Мисли О Мислима: "Мир и Здравље" | Thoughts About Thoughts: "Peace and Health"
The poetic expression (or poem) does not derive from a set of connected words, but from the dedicated depth of the author whose very presence becomes part of the woven sentences. Because the word comes from the cosmos and the sentences from people. The poet is not only a mediator, he is also an immersion in his own soul in which he finds images, words, emptiness, fluids, and the melody of rhythm ... This is how poetry is created. The inability to express it, in fact, is our biggest ally. But we still try and squeeze out the neglected parts of beauty. The first collection of songs is not an indication of difficulty, but an instruction to continue digging our own well in which we find the echo of the meaning of life.
The collection of poems The Kiss of the Dragon Woman points to a sequence of spontaneous flashes that single-handedly and clairvoyantly ask questions about personal presence in this world. The poet himself, like Hesse, wonders: why is it so difficult? And, if it's already that hard, let's ask this question right away.
At a time and moment when the sparks of longing remain unanswered, but not alone. They wander and glow in the darkness of the given existence. That is why the author Sebastian Sava Gore senses that a woman has wings and that he himself must find the strength to fly towards the true reality. Where we find images of the crazy land we travel through, a head that turns in all directions and says - We can't do without each other. We must rent dreams and allow ourselves to miss the general joy through dark hands, because in the depths of the ocean, the secret is terrible, but also creative. Of course, such visions are a contract between the author and the poetic work, between a man and a woman, hot and cold. The reshaping of the world, so soulless, must begin in ourselves with the suggestion to turn the rift towards reunion.
The songs from this collection exude the warmth of sincere expression. It is the first, in fact the most innocent, look that emerges from the immanent voice that it is necessary to turn darkness into light. The dragon and the angels are circling the author's seas, arriving at an end that has no end. These songs do not flirt with existing models and solutions but believe in their own details. The obvious is: the poet believes in himself!
He illustrates hope and wants to share it with others because a song that does not know how to communicate dries up very quickly in the darkening of unspoken intentions. Then the capture of space with a false identity begins - says the poet - which needs to be corrected with poetic images. But the correction is not an imposition and a slavish obligation, but a devotion to the muses who shape the exact destiny of poetry woven from refinement and time.
Poetry, as in the case of this poet, says there is salvation. We don't even have to find him, it's enough to start the journey to him.
Review: Boško Mandić
THE LAST MOMENT
Just now next moment should be placed
It's hard to perceive it
I cached the last instant
It lasts eternally...
Poljubac Žene Zmaja: "Poslednji Momenat"
Boško Mandić: Poetika Zmaja
Poetski izraz ( ili pesma ) ne proističe iz skupa povezanih reči, već iz posvećene dubine autora čije samo prisustvo biva deo utkanih rečenica. Jer, reč dolazi iz kosmosa, a rečenice iz ljudi. Pesnik nije samo posrednik, on je i gnjurač u sopstvenu dušu u kojoj pronalazi slike, reči, prazninu, fluide i melodioznost ritma... Tako nastaje poezija. Nemost da je izrazimo, u stvari, je naš najveći saveznik. No, mi ipak pokušavamo i cedimo iz sebe zapuštene delove lepote. Prva zbirka pesama nije naznaka teškoće, nego uput da nastavimo sa dubljenjem sopstvenog bunara u kome pronalazimo eho smisla života.
Zbirka pesama Poljubac Žene Zmaja ukazuje na sled spontanih bljeskova koji jednovido i jasnovido postavljaju pitanja o ličnom prisustvu u ovom svetu. Sam pesnik, poput Hesea, pita se: zašto je to tako teško? A, ako je već tako teško, postavimo ovo pitanje odmah.
U vremenu i trenutku u kome iskrice žudnje ostaju bez odgovora, ali ne i same. One lutaju i svetle po tami zadate egzistencije. Zbog toga autor Sava Gor naslućuje da žena ima krila i da on sam mora smoći snage da poleti ka istinskoj stvarnosti. Tamo, gde zatičemo slike lude zemlje kojom putujemo, glavu koja se okreće na sve strane i kaže – Jedni bez drugih ne možemo. Moramo iznajmiti snove i dozvoliti da kroz tamne ruke propuštamo sveopšte veselje, jer je u dubini okeana tajna strašna, ali i stvaralačka. Naravno ovakve vizije ugovor su izmedju autora i pesničkog dela, izmedju muškarca i žene, toplog i hladnog. Prepravljanje sveta, ovako bezdušnog, mora započeti u nama samima uz sugestiju da rascep preokrenemo ka spajanju.
Pesme iz ove zbirke odišu toplinom iskrenog iskaza. U pitanju je prvi, u stvari najneviniji, pogled koji iz imanentnog glasa javlja da je nužnotamu pretvoriti u svetlost. Zmaj i andjeli kruže po autorovim morama pristižući do kraja koji nema kraj. Ove pesme ne koketiraju sa već postojećim modelima i solucijama, već veruju u sopstvene detalje. Očito je: pesnik veruje sebi!
On ilustruje nadu i želi da je podeli sa drugima, jer pesma koja ne zna da komunicira vrlo brzo presahne u zamračenju neiskazanih namera. Tada započinje zarobljavanje prostora lažnim identitetom – kaže pesnik – što poetskim slikama treba ispraviti. Ali korekcija nije namet i ropska obaveza, nego predanost muzama koje kroje tačnu sudbinu pesništva satkanu od rafiniranosti i vremena.
Pesništvo, kao i u slučaju ovog pesnika, kazuje da spasa ima. Ne moramo ga čak ni pronaći, dovoljno je da započnemo putovanje ka njemu.
Recenzija: Boško Mandić
POSLEDNJI MOMENAT
Već sada treba postaviti sledeći momenat
Teško je uočiti takav detalj.
Uhvatio sam poslednji trenutak.
On traje večno...
Последњи Моменат
Већ сада треба поставити следећи моменат
Тешко је уочити такав детаљ
Ухватио сам последнји тренутак
Он траје вечно...
Le baiser de la femme dragon : "Le dernier moment"
L'expression poétique (ou poème) ne dérive pas d'un ensemble de mots liés, mais de la profondeur dévouée de l'auteur dont la présence même fait partie des phrases tissées. Parce que le mot vient du cosmos et les phrases des gens. Le poète n'est pas seulement un médiateur, il est aussi une immersion dans sa propre âme dans laquelle il trouve des images, des mots, des vides, des fluides, et la mélodie du rythme... C'est ainsi que se crée la poésie. L'incapacité de l'exprimer, en fait, est notre plus grand allié. Mais nous essayons toujours de faire ressortir les parties négligées de la beauté. Le premier recueil de chants n'est pas un indice de difficulté, mais une consigne à continuer à creuser son propre puits dans lequel on retrouve l'écho du sens de la vie.
Le recueil de poèmes Le baiser de la femme dragon pointe vers une séquence d'éclairs spontanés qui posent à eux seuls et avec clairvoyance des questions sur la présence personnelle dans ce monde. Le poète lui-même, comme Hesse, se demande : pourquoi est-ce si difficile ? Et, si c'est déjà si difficile, posons-nous cette question tout de suite.
À un moment et à un moment où les étincelles du désir restent sans réponse, mais pas seules. Ils errent et brillent dans les ténèbres de l'existence donnée. C'est pourquoi l'auteur Sebastian Sava Gore sent qu'une femme a des ailes et qu'il doit lui-même trouver la force de voler vers la vraie réalité. Où l'on retrouve des images du pays fou que l'on traverse, une tête qui tourne dans tous les sens et dit - On ne peut pas se passer l'un de l'autre. Il faut louer des rêves et se permettre de rater la joie générale à travers des mains obscures, car au fond de l'océan, le secret est terrible, mais aussi créatif. Bien entendu, de telles visions sont un contrat entre l'auteur et l'œuvre poétique, entre un homme et une femme, le chaud et le froid. Le remodelage du monde, si sans âme, doit commencer en nous-mêmes avec la suggestion de tourner la fracture vers la réunion.
Les chansons de cette collection dégagent la chaleur de l'expression sincère. C'est le premier regard, en fait le plus innocent, qui émerge de la voix immanente qu'il faut pour transformer l'obscurité en lumière. Le dragon et les anges font le tour des mers de l'auteur, arrivant à une fin qui n'a pas de fin. Ces chansons ne flirtent pas avec les modèles et solutions existants mais croient en leurs propres détails. L'évidence est la suivante : le poète croit en lui-même !
Il illustre l'espoir et veut le partager avec les autres car une chanson qui ne sait pas communiquer se tarit très vite dans l'obscurcissement des intentions non dites. Commence alors la capture de l'espace avec une fausse identité - dit le poète - qui doit être corrigée avec des images poétiques. Mais la correction n'est pas une imposition et une obligation servile, mais une dévotion aux muses qui façonnent l'exact destin d'une poésie tissée de raffinement et de temps.
La poésie, comme dans le cas de ce poète, dit qu'il y a le salut. Nous n'avons même pas besoin de le trouver, il suffit de commencer le voyage vers lui.
Critique : Boško Mandić
DERNIER MOMENT
Le prochain moment doit être fixé maintenant
Il est difficile de remarquer un tel détail
J'ai attrapé le dernier moment
Cela dure éternellement...
🔔
EX EX < SPOREDAN PUT
Reč urednika:Po zakonima kosmosa, kako kaže Boško Mandić, ili Boga, kako to kaže Sava Gor, i bol nam pripada, a suzama smo obdareni, da ga isplačemo. U marketingu veštaca, medjutim, punom laži o veštačkom raju, o bolu se ne govori! Bezsuzni, ostali smo i bez mira, nemirni. Okaljen kroz bol koju ne odbacuje, već prevazilazi, Sava Gor medjutim u sebi otkriva snagu zmaja. To mu donosi unutrašnji mir u kome se zatim radja ljubav... oh, kako je zanosna!
"Osećaj lepote,
Zamrznute u suzi.“
/iz pesme:„Sasvim nežno“/
Jadranka Bunuševac
🔔
Editor's note: According to the laws of the cosmos, as Boško Mandić says, or God, as Sava Gor says, pain belongs to us, and we are endowed with tears, to make him cry. In the marketing of witches, however, full of lies about artificial paradise, pain is not talked about! Tearless, we were left without peace, restless. Dirty through the pain that he does not reject, but overcomes, Sava Gore, however, discovers the power of the dragon. It brings him inner peace in which love is born ... oh, how enchanting it is!
"A sense of beauty,
Frozen in tears. "
/ from the song: "Quite Gently" /
Jadranka Bunuševac
🔔
NDLR : Selon les lois du cosmos, comme dit Boško Mandić, ou de Dieu, comme dit Sava Gor, la douleur nous appartient, et nous sommes dotés de larmes pour la crier. Dans le marketing des sorcières pourtant plein de mensonges sur le paradis artificiel, on ne parle pas de la douleur ! Sans larmes, nous sommes restés sans paix, agités. Sale par la douleur qu'il ne rejette pas, mais surmonte, Sava Gore découvre cependant le pouvoir du dragon. Elle lui apporte la paix intérieure dans laquelle naît alors l'amour... oh, quel enchantement !
Keywords: Poljubac Žene Zmaja: "Dovoljna Je Jedna Reč" 01 - / Zbirka Poezije | poezija | poetry | poésie, Довољна Је Једна Реч, Un mot suffit Poljubac Žene Zmaja, knjiga, poezija, , sebastian sava gor. poezija koja diše, čitaj poeziju, smiri se poezijom, poezija koja se čita, Zbirka Poezije, Jadranka Bunuševac, Sava Gor, Recenzent: Boško Mandić, lustracija na koricama: Irena Bijelić Gorenjak, Urednik i korektura: Jadranka Bunuševac Izdavač: Zoran Damnjanović i sinovi, Beograd 2007, Kiss Of The Dragon Woman, Poetry, Poezija, poetry lovers, poetry is not dead, poetry twitter, Book, Poetry Collection, Literatura, Literature, Literature Posts, Književnost, Knjiga Poezije, poezija, poetry, poésie, поэзия, poesie, čitaj poeziju, pesme, un livre, poésie, collection of poetry. un recueil de poésie, Kiss of the Dragon Woman, book, poetry,, sebastian sava gor. poetry that breathes, read poetry, calm down with poetry, poetry that is read, Poetry Collection, Jadranka Bunuševac, Sava Gor, Reviewer: Boško Mandić, lustration on the cover: Irena Bijelić Gorenjak, Editor and proofreader: Jadranka Bunuševac Publisher: Zoran Damnjanović and Sons , Beograd 2007, Kiss Of The Dragon Woman, Poetry, Poezija, poetry lovers, poetry is not dead, poetry twitter, Book, Poetry Collection, Literatura, Literature, Literature Posts, Književnost, Knjiga Poezije, poezija, poetry, poésie, poezija, poetry, read poetry, poems, a book, poetry, collection of poetry. a poetry collection, Пољубац Жене Змаја, књига, поезија,, себастиан Сава гор. поезија која дише, читај поезију, смири се поезијом, поезија која се чита, Збирка Поезије, Јадранка Бунушевац, Сава Гор, Рецензент: Бошко Мандић, Ирена Бијелић Горењак, Уредник и коректура: Јадранка Бунушевац Издавач: Зоран Дамњановић и синови , Београд 2007, Пољубац жене змаја, Поезија, Поезија, љубитељи поезије, поезија није мртва, поезија твитер, Књига, Песничка збирка, Литература, Књижевност, Књижевни постови, Књижевност, Књига Поезије, поезија, читај поезију, песме, збирка поезије. Dovoljna Je Jedna Reč, Poljubac Žene Zmaja: "Maska Od Ličnosti" 07 Poljubac Žene Zmaja: "Osluškivanje" 08 / Zbirka Poezije | poezija | poetry | poésie | a collection of poetry | un recueil de poésie The Kiss Of The Dragon Woman: "Infinite Destination" 09 | Poljubac Žene Zmaja: "Beskonačno Odredište" / Zbirka Poezije | poezija | poetry | poésie | a collection of poetry | un recueil de poésie The Kiss Of The Dragon Woman: "Тhe Last Moment" | Poljubac Žene Zmaja: "Posleddnji Momenat" | Le Baiser de la Femme Dragon : "Le dernier moment" | poetry | poezija | poésie
When and how much peace was there on our planet? How many wars?
God is dead?
Human is dead!
*
Peace has become a notch throughout world history.
Antediluvian madness and war.
Do you think that the monkey is the one who picked up the stone or the bone and killed his rival the monkey, or is it the man who took the knife and killed his own brother from behind, cold-blooded without foam on his mouth?
*
Truth and lies !?
War and peace!
War reigns on this planet!
War for space among plants. Carnivorous plants!
War among all species, fish and birds, wolves and sheep, war among insects.
The life-giving Almighty who creates incomprehensibly and joyfully always breathes freedom.
If you "appropriate" the freedom that was given to you, then it is no longer freedom. If you want to rule your own world with that non-freedom, then you fall.
He fell, heaven's first created, the most beautiful angel fell.
You think that the Life-Giving Almighty did not foresee that, he did not know that he would fall first, now the darkest " human murderer from the beginning" and that a man and a woman would fall right behind him, now easy prey for him.
General chaos and general war. From the beginning until now.
Пишчев Дневник "Рат и Мир"
Шта се дешава?
Рат?
Када је и колико је на нашој планети било мира? Колико ратова?
Бог је мртав?!
Човек је мртав!
*
Мир се претворио у зарез, током целокупне светске историје.
Препотопско лудило и рат!
Да ли мислите да је мајмун тај који је подигао камен или коску и убио свог супарника мајмуна, или је човек тај који је узео нож и убио рођеног брата са леђа, хладнокрвно без пене на устима.
*
Истина и лаж!
Рат и Мир!
На овој планети влада рат!
Рат за простор међу биљкама. Биљке месождери!
Рат међу свим врстама, рибама и птицама, вуковима и овцама, рат међу инсектима.
Животворни Сведржитељ, који ствара несхватљиво и радосно, увек дише слободом.
Ако „присвојиш“ слободу која ти је дата, онда то више није слобода. Ако желите да владате својим светом са том неслободом, онда падате!
Пао је, прво створени... Пао је најлепши анђео!
Мислите да Животворни Сведржитељ то није предвидео, није знао да ће он први пасти, сада најмрачнији „човекоубица од праискона“ и да ће одмах за њим пасти мушкарац и жена., сада лак плен за њега. Општи хаос и општи рат. Од почетка до сада...
*****
Journal d'un écrivain : "Guerre et paix"
Ce qui se produit?
Guerre?
Quand et combien de paix y avait-il sur notre planète ? Combien de guerres ?
Dieu est mort ?!
L'humain est mort!
*
La paix est devenue un cran tout au long de l'histoire du monde.
Folie et guerre antédiluviennes.
Pensez-vous que le singe est celui qui a ramassé la pierre ou l'os et a tué son rival le singe, ou est-ce l'homme qui a pris le couteau et a tué son propre frère par derrière, de sang froid sans mousse sur la bouche ?
*
Vérité et mensonges !?
Guerre et Paix!
La guerre règne sur cette planète !
Guerre de l'espace entre les plantes. Plantes carnivores !
Guerre entre toutes les espèces, poissons et oiseaux, loups et moutons, guerre entre insectes.
La lutte pour la survie !
Équilibre nécessaire?
Entropie et équilibre ?
Gravité, chute, aspiration, volonté, esprit, forme mentale.
Comment la guerre est-elle arrivée ?
Le Tout-Puissant vivifiant qui crée de manière incompréhensible et joyeuse respire toujours la liberté.
Si vous vous "appropriez" la liberté qui vous a été donnée, alors ce n'est plus la liberté. Si vous voulez gouverner votre propre monde avec cette non-liberté, alors vous tombez.
Il est tombé, le premier créé du ciel, le plus bel ange est tombé.
Vous pensez que le Tout-Puissant qui donne la vie n'avait pas prévu cela, il ne savait pas qu'il tomberait le premier, maintenant le plus sombre "assassin humain du début" et qu'un homme et une femme tomberaient juste derrière lui, maintenant proie facile pour lui.
Chaos général et guerre générale. Depuis le début jusqu'à maintenant.
.png "Writer's Diary: \"About Solitude\" | Пишчев Дневник: \"О Самоћи\" | Poetic prose and philosophy. Daily Writing | Поетска Проза, Филозофија | Prose poétique et philosophie | Écriture quotidienne")
.jpg)
