The Write Stuff | Stvaralačke Priče: Prezentacija knjige: „Izvan Kadra“ – Ana Mars

 

Ana Mars

Sa ponosom Vam predstavljam prvu zbirku pesama, naše mlade i veoma darovite pesnikinje, koja piše pod pseudonimom - Ana Mars.

Sedam novih pesama! Ovime otvararamo i predstavljamo, novu zbirku : “IZVAN KADRA”.

Prvi “set” od 7 pesama je upravo pred Vama!

THE WRITE STUFF

-STVARALAČKE PRIČE - by Sebastian Sava Gor

PREDGOVOR

Ponekad se pesnik ne pronađe u knjižari, na festivalu ili među imenima koja se već godinama ponavljaju u književnim krugovima. Ponekad ga pronađete tamo gde ga najmanje očekujete. Među hiljadama fotografija koje prolaze pored nas, među kratkim objavama, prolaznim mislima, algoritmima koji svakodnevno proizvode “buku i zaborav”.

U vremenu u kojem svako nešto govori, retki su oni koji zaista imaju šta da kažu.

Upravo zato me je poezija Ane Mars zaustavila. Ne zato što je glasna. Ne zato što pokušava da impresionira. Ne zato što traži pažnju.

Naprotiv. njeni stihovi deluju kao da su nastali daleko od mesta na kojima se pažnja danas osvaja. Oni ne poziraju. Ne objašnjavaju se. Ne podilaze čitaocu. Postoje samostalno, sa neobičnom sigurnošću autora koji veruje slici više nego objašnjenju.

Možda upravo zbog toga ova poezija deluje toliko savremeno.

Ana Mars pripada generaciji koja je odrasla pred ekranima. Generaciji koja svakodnevno proizvodi i posmatra bezbroj slika. Nikada ranije čovek nije video toliko fotografija, toliko snimaka, toliko lica i toliko verzija samoga sebe.

A ipak, čini se da pitanje identiteta nikada nije bilo složenije.

Ko smo kada ostanemo sami?

Ko smo kada se ugase ekrani?

Koliko nas postoji iza lica koje pokazujemo drugima?

I koliko nas ostaje izvan kadra?

Upravo tu počinje poezija Ane Mars.

Njene pesme ne nude odgovore. One istražuju pukotine između različitih verzija sopstva. Kroz ogledala, prozore, vozove, razglednice, kofere, prazne sobe i neobične predmete svakodnevice autorka gradi svet u kojem identitet nije čvrsta kategorija već proces, neprekidno kretanje između sećanja, želje, straha i predstave o sebi.

Njena poezija, za mene, generalno ima “cinematic” - stilski pristup, koji mi je I privukao pažnju.

Ne film kao priča.

Film kao kadar. Film kao svetlost.

Njeni stihovi funkcionišu poput scena iz nekog unutrašnjeg bioskopa. Predmeti postaju simboli, detalji preuzimaju glavne uloge, a ono što ostaje neizrečeno često govori glasnije od samih reči.

Posebno je zanimljivo što se sve to ostvaruje bez potrebe za velikim gestovima. Nema ovde viška metafora, nema retoričkih bravura, nema želje da se čitalac zadivi veštinom autora. Snaga ovih pesama nalazi se u preciznosti. U poverenju da će jedna dobro postavljena slika reći više od čitavog objašnjenja.

To je osobina koja se ne može naučiti iz priručnika.

Ona dolazi iz senzibiliteta.

Iz načina posmatranja sveta.

Iz sposobnosti da se u svakodnevnom prepozna ono što drugi ne vide.

Ovih prvih sedam pesama predstavljaju tek uvod u poetski svet Ane Mars. Ipak, već sada je moguće prepoznati nešto što je mnogo važnije od tehničke veštine ili književnog iskustva.

Moguće je prepoznati autentičnost.

A to je danas možda najređa osobina jednog mladog autora.

Pred vama nije pesnikinja koja pokušava da liči na nekoga.

Pred vama nije zbir tuđih uticaja, književnih poza ili savremenih trendova.

Pred vama je glas koji tek počinje svoje putovanje, ali već zna kojim putem želi da ide.

Kuda će ga ono odvesti, pokazaće vreme.

Ali ono što se već sada može naslutiti jeste da Ana Mars poseduje ono bez čega nema ozbiljne književnosti: sopstveni pogled na svet.

A svaki istinski pesnik, pre svega, počinje upravo odatle.

Sebastian Sava Gor

Beograd, 2026.

Ana Mars

---

- IZVAN KADRA -

Zbirka Poezije

(odabranih 7 pesama)

01.

U ovom jezivom bljesku prisustva ne razaznajem zenit

onaj zastrašujući vrhunac, posle kojeg gravitacija prestaje da važi

Proždiremo se onom vrstom sakralne lepote

koja, poput kanibalskog-božanstva

zahteva sopstvenu smrt da bi ostala netaknuta

Suze su ovde vulgarne

Mrlja na platnu koje smo decenijama zatezali preko sopstvenih kostiju

Spomenici

Nikada ruševine

*

Kada nastupi ona apsolutna muzika tišine

Ja ću te pustiti

Okrenuću se i zakoračiti u prazninu

Iz fanatične lojalnosti prema estetici našeg kraja

Jedini način da ovaj kadar ostane imun na truljenje vremena

Ostavljam te u toj nepodnošljivoj svetlosti

kao najuzvišeniju scenu koju sam ikada

Svesno ili nesvesno

Režirala

Ostatak mog postojanja biće samo uzaludna

Metafizička rekonstrukcija

Lov na molekule tvog vrata i onaj jezivi miris tragičnog pripadanja

Hladan srebrenjak pod jezikom

Večeras smo ga nosili sa onom surovom otmenošću, kojom se zakopčava

Poslednje dugme pred mrak.

02.

kratka crna haljina

tamne naočare

i ta zver na mom temenu

*

moja pčela nije od onih koje sakupljaju polen po baštama

ona je aristokrata bola

osluškuje

žaokom mi opipava puls

kada mi se svest drzne da krene ka tebi

ona uzdahne

pa zarije šilo u moju lobanju

otrov se sliva niz vrat

gravira kičmu

lepi se za crnu svilu

jedini način da osetim gde prestaje haljina

a gde počinjem ja

kroj koji mi savršeno stoji

03.

ukradena ruka u desnom rukavu

prsti popravljaju kragnu

tek toliko da provere gde se završava kosa, gde počinje strah.

provera

metar u džepu kaputa

vlaga u teglama poređanim po datumima

jedna za utorak

ostale uz doručak

so ubačena u čašu vode.

„popij, proći će.“

provera

ogledalo podmetnuto pod nos.

„ima li daha?“

hleba i soli, za one što čekaju

04.

ona prva

kupuje karte u jednom pravcu

seče ih na trake

sedi u kaputu

pored otvorenog prozora

tvrdi da mirišu metalni točkovi

druga mi već danima krade igračke iz detinjstva

i krije ih po ćoškovima

guli narandže

kore ostavlja na stolu

dok joj u očima stoji

majčinski beg koji niko ne sme da pomeni

klinka je okupirala ogledalo u hodniku

kredom crta upitnike po staklu

pita me

da li vrata kroz koja ulazimo u stan uopšte vode napolje

mimoilazimo se u poglavljima

kuvamo jela sa ukusom papira

vraćam ih na police pre spavanja

dok ne zaboravim

ko je od nas iznajmio stan

05.

na razglednici

markica poništena

na dan mog rođenja

na poleđini piše

nemoj se raspakovati

dopisujem

važi

zidovi sobe se sklapaju

tavanica se spušta

brava niče

ručka od parketa

pruža ruku

hvata ručku

kroz zube mi prolazi škripa

plastičnih

točkova

seda pored prozora

vadi novu

praznu razglednicu

i mojim rukopisom piše

adresu grada

koji ćemo promašiti

sa dna kofera

dopisujem

važi

ispadam na sedište

preko puta nje

isti prsti

preko njene glave

zalepljena ista markica

poništena na dan mog rođenja

ispod

ne zatičem ništa

prazan

papir

kondukter čeka

probuši papir

na sredini lica

kroz kružni otvor

vidim svoju ulicu

zaključavam vrata

pružam ruku

hvatam ručku

praznog kofera

sa rupom

važi

06.

ponor ogledala

komadao je

njen odraz

kvario

ritam disanja

mirisale dinje

ljuštila se divljina

vučji valcer

u otisku dlana

u potpisu loma

u ponoru ogledala

paučina porcelana

baršun pukotina

slepljeni kanapi

i nevešti trzaj

nekog disanja

svejedno

07.

ušivam se u ivice tame

zarad vulgarnosti

čin koji vredi gledati

spektakl praznine

u poslednjem trzaju

orbite

šaljem smeh

vasioni

koja mi duguje

izvinjenje

zbog

slobodnog pada

glavnih uloga

aplauz na bis

za scenario

ANA MARS

IZVAN KADRA

Izdavač: Sebastijan Sava Gor – Elektronsko izdanje

Academia.edu | Sebastian Sava Gor

Urednik: Sebastian Sava Gor, Beograd

Recenzija: Sebastian Sava Gor, Beograd

Lektura: Sebastian Sava Gor, Beograd

Sebastian Sava Gor

✦ Zvanični sajt ✦

Sajt

✦ Knjige · Nova Poetika ✦

Spontano sagorevanje Komplet knjiga

✦ Wikipedia ✦

Wikipedia

✦ Scribd & Društvene mreže ✦

Scribd Instagram Facebook LinkedIn

✦ YouTube kanali ✦

Sebastian Sava Gor EX EX OkO Music Studio 100

✦ Dobra Knjiga · Izdanja ✦

Poljubac žene zmaja Noć slomljenih strela Ishod na nišanu