MAPA ČITANJA Romana "KRUG TROJKE" -- Sebastian Sava Gor -- apofaktički roman - apophatic novel: CIRCLE 3

 

 "KRUG TROJKE -- Sebastian Sava Gor 

Круг Тројке настаје из потребе за изазовом према роману какав данас преовлађује: роману који објашњава, затвара, води читаоца за руку и на крају му оставља утисак да је нешто „схватио“. Овај хипертекст полази од става да је савремененом читаоцу потребан потребан простор за активно учествовање, и не унапред припремљено значење - текст који не уклања несигурност, већ је претвара у метод читања, допуштајући да се смисао не пронађе, него изгради у самом кретању кроз њега.

Зато уводим појам апофактичког романа.

Апофатички роман не гради смисао гомилањем значења, већ одузимањем сигурности. Он не тврди — он оставља траг. Не нуди идентитет, већ га доводи у питање. Не производи ликове који се могу свести на психолошке профиле, већ напетости у којима се личност стално распада и поново склапа.

„Круг Тројке“ није линеарна нарација, већ структура кретања. Структурисан кроз поглавља означена као Q и W. Та подела није техничка, нити формална игра. Она функционише као унутрашња топографија романа – два тока, два ритма, две колоне, мушки Q и женски W, две фреквенције свести које се преплићу, сударају, разилазе и поново сусрећу. Читалац не добија линеарно кретање, већ мапу читања: могућност враћања, прескакања, поновног уласка у исти лик, догађај или мотив — али из другог угла.

У том смислу, „Круг Тројке“ мапа читања не води читаоца праволинијски, већ му нуди могућност повратка, прескока, поновног уласка у исти лик или догађај — али у другом контексту. Имена, мотиви и референце распоређени су тако да се не исцрпљују једним појављивањем. Неки се враћају, неки се губе, неки постоје само као шум или траг. То није недостатак јасноће, већ отпор дидактичности.

Роман се, свесно, опире савременој потреби за „објашњењем“. Он је сведок стварности и њена метафора.

Зато ће поглавља Q и W, бити објављивани као засебне, кратке приче. Блог ћу допуњавати „мапом праћења ликова“ са линковима до прича, који су активни делови система, који се мења читањем. Свако ново поглавље, не додаје само садржај, већ мења однос према претходнима. Роман се не завршава – он се стално преслаже.

„Круг Тројке“ незахтева идентификацију, емоционалну потрошњу нити брзину. Он тражи одговор читаоца. Улазак у овај роман значи прихватање да значење није дато унапред, нити гарантовано на крају. То је круг у који се не улази да би се изашло исти — већ да би се проверило шта уопште значи „бити унутра“.

Како изгледа мој Wорд документ, приложићу на слици испод, читаоцу ће бити лакше и да визуализује , роман у настајању “Круг Тројке”

Пројекат: "Круг Тројке" - Апофактички роман*

Autor: Sebastian Sava Gor

Ovaj roman nastaje pred čitaocima – poglavlje po poglavlje na mom blogu.

Imena likova i "opštih mesta" ću beležiti ovde, na stranici, dok ću poglavlja Q i W

postavljati kao blog postove. 

"Мапа Читања" је - хиперлинк1 - који ће вас водити хипертекстом2 ((Мапа нема задатак да „открије“ ништа, нити да заокружи неку поенту. Једноставно, мапа је ту да укаже на личности и „општа места“ – у роману, која се више пута помињу, да би се преко мапе, приче повезивале, пратиле и отварале могућност сопственог – читалачког учествовања, кроз више интересовања и обрнуто – за наведене делове текста.)

МАПА ЧИТАЊА:

Ликови:

Петар  Q1 +  Q2 + Q8(SOKAK)

Мрки Q5 + W5

Mаја W2

Jелена W2

Mарија  W1 + W2

Ирена W7

Ара (папагај)  W1

Бранка

Бојан

@zica.na W1

@zebra.circus W1

Мики

Нинa Огњеновић W3

Зорица Q1

Исидора Q5 + W5

Реља

Теодора W8

Алекса Остојић Q8

Ана Остојић      Q8

Давид Остојић  Q8 - W8

Нина

Aнастасија W6

Игор Q6

Дејан Q6

Александар

Општа Места:

Видиковац и Кошутњак Q7 +

Дневници и забелешке W4 +

Пазите на децу

Мислиоци W3 +

Пијаца Q3 +

Цлепи сокак  Q1 + Q8(SOKAK)

Кафана - „Мањеж“ Q6

Кафана - „Знак Питања“ Q2 +

Веровали или не

Последња станица

Станица „Царева Ћуприја“

Прва станица Q5

ПОНС „Корен снова“

Delirijum Q4

______________________________________________

МАНИФЕСТ АПОФАТИЧКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Круг Тројке настаје из потребе за изазовом према роману какав данас преовлађује: роману који објашњава, затвара, води читаоца за руку и на крају му оставља утисак да је нешто „схватио“. Овај хипертекст полази од става да је савремененом читаоцу потребан потребан простор за активно учествовање, и не унапред припремљено значење - текст који не уклања несигурност, већ је претвара у метод читања, допуштајући да се смисао не пронађе, него изгради у самом кретању кроз њега.

Зато уводим појам апофактичког романа.

Апофатички роман не гради смисао гомилањем значења, већ одузимањем сигурности. Он не тврди - он оставља траг. Не нуди идентитет, већ га доводи у питање. Не производи ликове који се могу свести на психолошке профиле, већ напетости у којима се личност стално распада и поново склапа.

„Круг Тројке“ није линеарна нарација, већ структура кретања. Структурисан кроз поглавља означена као Q и W. Та подела није техничка, нити формална игра. Она функционише као унутрашња топографија романа – два тока, два ритма, две колоне, мушки Q и женски W, две фреквенције свести које се преплићу, сударају, разилазе и поново сусрећу. Читалац не добија линеарно кретање, већ мапу читања: могућност враћања, прескакања, поновног уласка у исти лик, догађај или мотив — али из другог угла.

У том смислу, „Круг Тројке“ мапа читања не води читаоца праволинијски, већ му нуди могућност повратка, прескока, поновног уласка у исти лик или догађај — али у другом контексту. Имена, мотиви и референце распоређени су тако да се не исцрпљују једним појављивањем. Неки се враћају, неки се губе, неки постоје само као шум или траг. То није недостатак јасноће, већ отпор дидактичности.

Роман се, свесно, опире савременој потреби за „објашњењем“. Он је сведок стварности и њена метафора.

Зато ће поглавља Q и W, бити објављивани као засебне, кратке приче. Блог ћу допуњавати „мапом праћења ликова“ са линковима до прича, који су активни делови система, који се мења читањем. Свако ново поглавље, не додаје само садржај, већ мења однос према претходнима. Роман се не завршава – он се стално преслаже.

„Круг Тројке“ незахтева идентификацију, емоционалну потрошњу нити брзину. Он тражи одговор читаоца. Улазак у овај роман значи прихватање да значење није дато унапред, нити гарантовано на крају. То је круг у који се не улази да би се изашло исти — већ да би се проверило шта уопште значи „бити унутра“.

Пројекат: "Круг Тројке" - Апофактички роман*

Autor: Sebastian Sava Gor

Ovaj roman nastaje pred čitaocima – poglavlje po poglavlje na mom blogu.

U odeljku kratkih priča, biće objavljavljivana nova poglavlja Q ili W.

Čitaoci će imati priliku da prate kako se romana gradi i da učestvuju tako što će direktno uticati na likove, u smislu reakcije na lika, što će dalje u toku romana, uticati na njega.

Roman pišem, učestvujte u gradnji likova.

Imena likova i "opštih mesta" ću beležiti ovde, na stranici, dok ću poglavlja Q i W

postavljati kao blog postove. 

"Мапа Читања" је - хиперлинк1 - који ће вас водити хипертекстом2 ((Мапа нема задатак да „открије“ ништа, нити да заокружи неку поенту. Једноставно, мапа је ту да укаже на личности и „општа места“ – у роману, која се више пута помињу, да би се преко мапе, приче повезивале, пратиле и отварале могућност сопственог – читалачког учествовања, кроз више интересовања и обрнуто – за наведене делове текста.)

***********************************

I. Полазиште

Апофатичка књижевност не почиње тврдњом него одузимањем. Она не износи тезу - него уклања привид сигурности.

Њена прва истина гласи: "Не знамо."

Не знамо исход. Не знамо суштину лика. Не знамо смисао догађаја. То „не знамо“ није слабост текста — него његова епистемолошка основа.

---

II. Онтологија структуре

Апофатичка структура не гради значење позитивним исказима,

него празнинама, прекидима, одсуством закључка.

Она:

* не захтева линеарност

* не подразумева узрочност

* не обећава разрешење

Текст није пут, него поље. Није ток, него мрежа. Није објашњење, него присуство.

---

III. Независност од форме

Апофатичка књижевност није условљена жанром. Комедија, трилер, хорор, философски трактат, личне исповести, "општа места" романа, сви облици могу постојати у њој, али ниједан је не дефинише. 

Форма није носилац смисла. 

Смисао се рађа из напона између исказаног и прећутаног.

IV. Језик

Језик је неадекватан да обухвати стварност у целини, али није нефункционалан. 

Он не објашњава - он истражује.

И негација је озбиљан, начин размишљања, не у смислу деградирања - већ у правцу обогаћивања свега онога што нам није спознатљиво. Лингвистички то је јако потребно, како би разумели да ни сам језик није довољно богат да опише и искаже, дубину тајне постојања, тајне постојања природе, видљиве и невидљиве - Човека и Бога.

Апофатички текст не укида придеве, именице, глаголе - али смањује диктат радње.

Догађај није центар, стање јесте.

---

V. Лик

Лик није психолошки пројекат. Није морална поука. Није симбол унапред дефинисаног значења. 

Лик је поље могућности.

Он:

* чини добро

* чини зло

* не чини ништа

* не зна шта чини

И та не-знајућа позиција није недостатак карактера, него антрополошка чињеница.

---

VI. Читалац

Читалац није вођен. Има "мапу читања" у више праваца. 

Он може:

* пратити једну линију

* прескочити другу

* напустити целину

* вратити се фрагменту

Редослед читања није диктиран. Свако читање је нова композиција. 

Књига није затворен систем. Она је отворено поље односа.

---

VII. Време и простор

Време није нужно прогресивно.

Простор није стабилан.

Апофатичка књижевност може:

* прекинути ток

* суспендовати узрок

* оставити исход непознат

Она не прати кретање - она посматра могућност кретања.

---

VIII. Теолошка основа

Апофатичка књижевност не преузима догму,

али усваја принцип апофатичког мишљења присутан код Псеудо-Дионисија Ареопагита.

Као што се Бог не дефинише позитивним појмовима, тако се ни књижевни смисао не затвара дефиницијом.

Стварност је све - али није оно што човек мисли да јесте.

---

IX. Структурни модел Q / W

Q  -- "мушки принци" - прича се прича у мушком наративу. 

W -- "жениски принцип" - прича се прича у женском наративу. 

Ове јединице могу постојати:

* паралелно

* независно

* у контексту мапе читања, која проширује приче

Свака је самостална.

Ниједна није коначна.

Њихов однос ствара динамику, али не производи синтезу која затвара значење.

---

 X. Закључак који није закључак

Апофатичка књижевност не стреми коначном одговору. Она не тежи „поруци“. Она не жели да читаоцу остави утисак да је нешто схватио. Она оставља простор. Не као празнину без смисла, него као простор могућности.  Почиње незнањем. Наставља се напоном. Завршава се отворено и тако да читаоц може сам на више начина посматрати, садржину романа.