W8
Боград је данас кишовит и хладан. Напоуљу је температура, минус један – субјективни осећај – 4. Аутомобили се крећу полако, гужва је на нивоу целог града. Саветује се опрез и возачима и деци и одраслима.
Теодора је гледала гужву у једној од главних улица у њеном крају. Иако је живела у приградској општини, гужва је била велика.
- Каква глупост – овај град; што се више шири и све више изграђује – све је мањи?!
Теодора тада, са прозора угледа Давида Остојића. Давид је имао 24.године и она није знала чиме се тај момак бави, али јој је изгледао занимљиво и још важније, био јој је леп – диван такорећи –те широке усне, те широке очи, те јаке мушке обрве, тај мрки поглед, те шишке, ти дугачки прсти – да… како је висок. Све је приметила Теодора, али није могла да се „скроз заљуби“ у некога кога малтене не познаје. Знала је да живи, ту - у скокаку, испод њене зграде, у „оној“ каменој кући и то је то. Никада са њим до сада, није реч проговорила. Она је имала 23. године и одувек је знала шта хоће а шта неће.
Како се померила од прозора она заборави на Давида и оде до своје собе да се пресвуче па да изађе напоље. Иде у „Ада-мол“, то је велики тржни центар на Ади. Доста је велик и нуди свакакве ствари. Ти тржни центри су данас модерни и јако су посећени у Београду. Импозантне, велике челичне конструкције, са комбинацијом мермера и стакла су заиста изгледале импозантно. У њима је смештено више од стотину фирми, које унутар комплекса имају своје продајне галерије.
На путу до галерије, у аутобусу, Теодора се сетила, свог сна: „Сања она како је добила малог миша на поклон, баш је леп, бели, мали миш. Али када је пала ноћ, у њеној соби, у полумраку, она је из кревета, видела огромну црну пацовчину у коју се претворио њен бели миш. Та њушка, те очице, види; цеди се нека бала из његових чељусти.“ - после ове сцене Теодора је вриснула у сну и тако је отворила очи јутрос. Сада јој се сан вратио и она га са чуђењем и гађењем избаци из регуларног тока свести.
Младим људима а и не само младим су данас занимљиви шопинг-молови, тржни центри у којима, нема – шта нема.
Теодора шета већ сат времена и гледа. Свашта је видела и као да ништа није видела, када би набрајала, не би се сетила ни тећине свега.
Гомила ствари које су сијале у њеним очима.
У једном тренутку поново је угледала комшију Давида. Ово ју је јако изненадило. „Мора да је знак!“ - помисли она сујуверно и поче се кретати ка кафићу, где је Давид седео. Он није био сам, седео је са још једним момком, младићем, који није изгледао као он. Давид је стварно изгледао као неки „металац-трешер“, ако се тако могу жаргонски и по начину облачења окарактерисати и површно описати неки људи. Свакако то је изглед и маска. Те шишке, малтене преко целог лица, масна коса, раздрљена и види се већ стара црна „вијетнамка“, црне панталоне из „арми-шопа“, и на ногама црне ципеле. Док је његов другар изгледао сасвим другачије. Он је био пристојно одевен, од главе, до пете, неупадљиво, инкогнито, све цакум пакум, све у тону, опет неупадљиве боје, нежна дубоко плава, крем, браон, обичан „джинс“ – фризура, кратка и уредно потшишана, неупадљиви раздељак, не предугачка коса.
Теодора је села иза двојице момака. Тада је видела Давидове ципеле и моментално је „одлепила“. Обожава такве ципеле. Ципеле су имале платформу, високу 10цм, а сам Давид је био висок 189цм. Црна тврда кожа и шрафови на све стране, ципеле су биле поред лепка, учвршћене и шрафовима. Украшене жилетом као шналом и нитнама, оне су изгледале необично и авангадно и за овакво место. Виђала је такве ципеле али не и да их има, код нас да се купе. - Па то је то, помисли она, ја га морам питати где је купио ципеле...нема везе нека ме одјебе… ја ћу да питам…“
Али баш док је Теодора размишљала, она чу маладог рома, који је седео, ту, насупрот Давида и његовог друга.
- Баш су ти жестоке те ципеле‘ e‘...
Теодора није веровала својим ушима. Погледала је и видела како је Давид оштро погледао момка, али му није ништа одговорио. Одмах затим у кадар је улетео матори алкохоличар, који је почео да се мува око Давидовог стола и да тражи свој новчаник, који ми је наводно ту испао.
Давид и његов пријатељ су устали и отишли.
Теодора их је испратила погледом, потпуно разочарана…
___________________________________
МАПА ЧИТАЊА РОМАНА:
_________________________________
***
Posetite:
📖 Спонтано сагоревање - Себастиан Сава Гор - Nova POETIKA
📖Komplet Knjiga - Sebastian Sava Gor - Nova POETIKA
📖 Poljubac žene zmaja - Dobra Knjiga
📖 Noć slomljenih strela - Sebastian Sava Gor - Dobra Knjiga
📖 Ishod na nišanu - Sebastian Sava Gor - Dobra Knjiga
***
📖Instagram: https://www.instagram.com/sebastianexex/
📖 X https://x.com/sebastianexex
📖Facebook: https://www.facebook.com/SebastianSavaG/
___________________________
EX-ЕX - Ti si voda - Ja sam grom
.jpg)
