In prison, the most serious criminals who are peaceful, do not put in
solitary confinement if they do not deserve it.
In addition to all technical aids, social networks and
with all the progress we remain lonely, even more lonely, so today we have examples of people screaming because of loneliness, through windows or from the terraces of their skyscrapers.
Loneliness as an emotion, like everything around us and in us, is subject to the dual adaptation of the individual to adapt to what surrounds him in space and to what happens to him in time.
Feeling lonely does not have to be conditioned by whether we have company or not. If we were not "recognized" by our parents as children, or we were given less attention by our brother, we certainly have a predisposition to be a "lonelier", more withdrawn person in the future.
Various circumstances in and around us can be the cause of feelings of loneliness. I think that the lack of love in the person is largely related to his subjective experience of the world, well
so too for loneliness.
Another human being is a secret. Everyone wants to be discovered.
The thing is, a person doesn't understand that he is a person.
And how? Created by another person, destined to act in the community.
It is equally difficult to discover and accept a different community, as well as to discover and recognize a different person, with all the flaws and virtues he possesses.
It is also difficult to reveal yourself to others, with all its negative and positive sides.
The fear of being rejected, denied or valued is great.
Fear feeds on fear.
Kill the fear in yourself. Every forced and impure thought must be well studied and mastered before such accumulated thoughts do harm to ourselves and others.
Loneliness is killed by love. Love for the world around you, love for the flower, for the animal, for the mountain, for the sky. Love for people and for spirituality, culture, fine art, not art in the service of evil, love for music, for someone's greeting on the street.
All this must be practiced for a long time. Chaos and rage have flooded our minds, information and misinformation, the rush towards omniscience in an effort to imitate the little gods is such that the fight will be relentless. But do not give yourself, preserve your personality, we must not become a mask.
***
Možemo li padati na gore, padati a uspinjati se?
Осећате ли се усамљено? Шта је самоћа?
Човек као биће заједнице никакако не би требало да се осећа усамљено.
У затвору најтеже злочинце, који су мирни, не стављају у самице ако то не заслуже.
Поред свих техничких помагала, друштвених мрежа и свеколиког напретка ми остајемо усамљени, још усамљенији, тако да данас имамо примере како људи вриште због усамљености кроз прозоре или са тераса својих облакодера.
Самоћа као емоција је као и све око нас и у нама, подложна дуалном прилагођавању појединца, да се прилагоди, ономе што га окружује у простору и ономе што му се дешава у времену.
Осећати се усамљено, не мора да буде условњено тиме да ли имамо друштва или не. Ако још као деца нисмо били "признати" од стране родитеља, или нам је указивано мање пажње него нашем брату или сестри, ми свакао у будућности имамо предиспозиције да будемо "усамљеније", повученије особе. Подразумева се да и разноразне прилике око нас могу бити узрочници осећаја усамњености.
Без обзира на све околности, позитивне или негативне, генерално мислим да је ипак на крају недостатак љубави у самој особи великим делом везан и за његов субјективни доживљај света, па тако и за усамљеност.
Друго људско биће је тајна. Свако жели да буде откривен.
Ствар је у томе што личност не разуме да је личност. Свеопшта је криза идентитета и личносности уопште. Каква личност је човек? Од друге личности створена, предодређена да делује у заједници и да мислено сведочи а духовно се нада да ће открити тајну света око себе и свог сопственог постјања.
Подједнако је тешко открити и прихватити другачију заједницу, како и отркрити и препознати другачију личност, са свим манам и врлинама које поседује.
Тешко је и открити и себе другима, са свим својим негативним и позитивним странама.
Данас се човек сигурније осећа у маси него са самим собом.
Страх од тога да будемо одбијени, негирани или мање вредни је велики.
Страх се храни страхом.
Убијајте страх у себи. Сваку присилну и нечисту мисао морамо добро проучити и савладати је пре него што тако нагомилане мисли направе штету, нама самима и другима.
Самоћа се убија љубављу. Љубављу према свету око себе, љубављу према цвету, према животињи, према планини, према небу. Љубаву према људима и према свопственој култури и духовнсти, лепој уметности, не уметности у служби зла, љубављу према музици, према нечијем поздраву на улици. Све ово се мора дуго вежбати. Хаос и бес су поплавили наше умове, инфорамције и дезинформације, јуриш према свезнању у тежњи имитирања малих богова је таква да ће борба бити немилосрдна. Али не дајте себе, очувајте своју личност, она не сме постати маска.
***
Pouvons-nous tomber, tomber et grimper?
Te sens-tu seul? Qu'est-ce que la solitude ?
L'homme en tant qu'être de communauté ne doit pas être
se sent seul.
En prison, les criminels les plus graves qui sont pacifiques, ne mettent pas en
l'isolement s'ils ne le méritent pas.
En plus de toutes les aides techniques, des réseaux sociaux et
avec tous les progrès, nous restons seuls, encore plus seuls, alors aujourd'hui nous avons des exemples de personnes qui crient à cause de la solitude, à travers les fenêtres ou depuis les terrasses de leurs gratte-ciel.
La solitude en tant qu'émotion, comme tout ce qui nous entoure et en nous, est soumise à la double adaptation de l'individu pour s'adapter à ce qui l'entoure dans l'espace et à ce qui lui arrive dans le temps.
Se sentir seul ne doit pas être conditionné par le fait que nous ayons ou non de la compagnie. Si nous n'avons pas été "reconnus" par nos parents comme des enfants, ou si nous avons reçu moins d'attention de la part de notre frère, nous avons certainement une prédisposition à être une personne "plus solitaire", plus renfermée à l'avenir.
Diverses circonstances à l'intérieur et autour de nous peuvent être la cause de sentiments de solitude. Je pense que le manque d'amour chez la personne est largement lié à son expérience subjective du monde, enfin
de même pour la solitude.
Un autre être humain est un secret. Tout le monde veut être découvert.
Le truc, c'est qu'une personne ne comprend pas qu'elle est une personne.
Et comment? Créé par une autre personne, destiné à agir dans la communauté.
Il est tout aussi difficile de découvrir et d'accepter une communauté différente, que de découvrir et de reconnaître une personne différente, avec tous les défauts et vertus qu'elle possède.
Il est également difficile de se révéler aux autres, avec tous ses côtés négatifs et positifs.
La peur d'être rejeté, nié ou valorisé est grande.
La peur se nourrit de la peur.
Tuez la peur en vous. Chaque pensée forcée et impure doit être bien étudiée et maîtrisée avant que de telles pensées accumulées ne nous nuisent à nous-mêmes et aux autres.
La solitude est tuée par l'amour. Amour pour le monde qui vous entoure, amour pour la fleur, pour l'animal, pour la montagne, pour le ciel. Amour des gens et de la spiritualité, de la culture, des beaux-arts, pas de l'art au service du mal, amour de la musique, de l'accueil de quelqu'un dans la rue.
Tout cela doit être pratiqué pendant longtemps. Le chaos et la rage ont inondé nos esprits, l'information et la désinformation, la ruée vers l'omniscience dans un effort pour imiter les petits dieux est telle que le combat sera acharné. Mais ne vous donnez pas, préservez votre personnalité, il ne faut pas devenir un masque.
ПИКАДО Рака је купио пикадо. Пре тога је дуго размишљао, не о пикаду али до пикада је на крају дошао. Његов след мисли већ дуже време је био поприлично конфузан: „Схватам да сам угожен...осећам то… како, од кога, на који начин – на све начине али неизвесност траје...сада слушам ове псе како бесомично лају, не престају, то су комшијски пси и ужасни су...заробљени, јадни, тих пар квадратних метара… али ја више не гледам телевизор, не купујем новине, немам другове, више немам информације...искључио сам мобилни и онако ме више одавно нико не зове… и шта?! Ништа, не могу да се жалим...мирно је...ови пси али некако се навикнеш...шта да радим, да живимсам на планину...не, не, добро је овде овако само треба вежбати...треба вежбати стрпљење...ту је кључ ... ствар је у томе да морам и кући вежбати...физички, психички а после и духовно… поента је да морам вежбати и код куће… ни музику више не слушам! Морам брзо нешто да смислим и то неку вежбу за фокусирање, за психички мир…“ - тако некако је р
KONFUZIJA Potpuna zbrka i konfuzija ovih dana. Jedan radi jedno, misli drugo, drugi ništa ne radi, treći misli da radi, a ovi što stvarno rade, oni trče na sve strane i ništa dobro ne urade… malo ko daje sve od sebe. Većiha hoda pognute glave, gleda u asfalt i kvari kičmu . Uzmimo za primer Relju. Relja je sasvim izgubio nerve, počeo je da pravi i lapsuse a ranije je „onako“, fino govorio. S ada se u razgovorima ni sa kim više ništa n e slaže i viče, viče jako i neprijatno ga je slušati. Juče se Relja zamislio, toliko se duboko zamislio da se potpuno umirio . Relja je vredan i radan čovek i on je razumeo da mora da misli, kako da krene dalje, kako da promeni neke stvari, puno toga...ali u poslednje vreme se ne dešava ništa ...sve misli i sva maštanja su bila na granici sa realnim ili su prelazila tu granicu. Relja nije od sebe malo očekivao. Malo mašte, želje za igrom i rešenje je tu. Veliki je ovo grad a u gradu je uvek teže nego u prirodi. Tako da je najjednost
Kosta je stajao na tankoj crti, floroscentno plave boje... Osećao je da isijava sopstvenom unutrašnjom svetlošću i da ima razloga što stoji na crti, koju je između ostalog, da spomenemo, sam stvorio. Oko Koste i crte nema ničega. Kosta je u mraku i njemu je to bilo dovoljno. Taj mrak je bio njegov, on je zamislio takav mrak... Kosta je poželeo da se pored njega, u mraku, pojavi božanstvena, prelepa boginja-muza, koja će ga napojiti svojim inspirativnim darovima. Muza se pojavila i bila je slepa. Znao je da će biti slepa, to je i želeo. Stajala je kao kip, kao živi slepi mit. Uživao je. Napajao se „božanstvenom“ energijom svoje boginje. Disao je duboko i teško, osetio je da mu se disanje usporava i da srce počinje jako da mu udara. Uplašio se... Boginja je ostala nema i sjajno slepa. Njeno slepilo je isijavalo snažnu, belu, svetlost koju Kosta sada više nije mogao da podnese. Želeo je nazada u svoj mrak. Ništa više, samo nazad u svoj mrak. Sve je nestalo... Ostao je mrak i floroscentna
.png "Writer's Diary: \"About Solitude\" | Пишчев Дневник: \"О Самоћи\" | Poetic prose and philosophy. Daily Writing | Поетска Проза, Филозофија | Prose poétique et philosophie | Écriture quotidienne")
Коментари