AKADEMIJA
REPUBLIKA
Sebastian Sava Gor
Esejistička analiza i
recenzija
I UVOD:
KNJIGA KOJA ODBIJA DA BUDE ŽANR
Roman "Akademija
Republika" Sebastiana Save Gora nije moguće čitati kao običan
roman o odrastanju, niti kao memoarsku knjigu. To je knjiga na
granici; na granici između dokumenta i fikcije, između ličnog
sećanja i kolektivne istorije, između Beograda i sveta, između
nevinosti i iskustva.
Autor na samom početku kaže da
želi da ostavi "mali dokument". Ta skromnost je varljiva.
Iza nje stoji ambicija mnogo veća; da se sačuva jedan svet koji je
nestao, a da se pri tom ne upadne u nostalgiju. Zato "Akademija
Republika" nije nostalgična knjiga. Ona je knjiga o gubitku
koji se dogodio dok niko nije gledao.
Polazna tačka je
1989. godina. Pripovedač postaje punoletan građanin SFRJ. Taj
podatak je ključan; punoletstvo u državi koja će za dve godine
prestati da postoji. Lična karta izdata u zemlji koja više nema
mapu. Pasoš koji važi za granice koje se brišu. Već tu počinje
osnovna tenzija romana; čovek koji misli da ulazi u svet slobode, a
zapravo ulazi u vreme raspada.
Važno je reći i ovo;
autor je ovu knjigu napisao pre petnaest godina. To je podatak koji
menja čitanje. Ovo nije knjiga pisana za tržište; ovo je knjiga
pisana iz potrebe da se “udari” pečat.
II
PROSTOR: AKADEMIJA KAO ŠKOLA ŽIVOTA
Naslov je dvostruk.
Akademija je konkretno mesto; beogradski klub u Ruićevoj ulici, u
Beogradu, podrum koji je od 1981. do 2011. bio centar alternativne
scene. Ali u romanu Akademija prerasta u metaforu.
Ona je
škola. Ne ona državna, akademska, sa diplomama; već ona druga,
noćna, podzemna. Škola u kojoj se uči kako se sluša muzika, kako
se gleda film, kako se razgovara do jutra, kako se voli, kako se gubi
kontrola i kako se ponovo dolazi k’ sebi.
Autor precizno
beleži hronologiju; od 1982. kada je Milan Atanasković, ofarbao
ceo klub u crno i proglasio ga za umetnički rad u procesu, preko
Miomira Grujića Fleke, koji preuzima muziku i drži je do 1989, do
Aleksandra Sopčeka koji osmišljava program. Tu više nije bio klub;
to je bio pokret. Disciplina Kičme, EKV, Električni Orgazam,
Partibrejkersi, Film, Prljavo Kazalište, Lačni Franz, VIA Talas,
Blok Aut, Rex Ilusivii, Dorian Gray, Paraf, Du Du A, D'Boys, Denis &
Denis; spisak je predug za jednu stranicu.
Zato je
potresna scena u kojoj pripovedač, u društvu Igija, u SKC-u, ugleda
Ivicu Vdovića Vd-a, bubnjara Suncokreta, Katarine II i Šarla
Akrobate. Vd, je tada već teško bolestan; prva osoba u Jugoslaviji
registrovana kao HIV pozitivna 1985, čovek koji je prestao da svira,
a umro je 1992. od side. Sava je sa njim razgovarao, samo par dana
pre njegove smrti. Taj susret nije anegdota; to je trenutak u kome
generacija vidi sopstvenu smrtnost.
Od kraja osamdesetih i
početkom devedesetih rađa se nova scena, Neo Beo; Darkwood Dub,
Kazna Za Uši, Neočekivana Sila Koja Se Iznenada Pojavljuje i Rešava
Stvar, Klajberi, Presing, Kanda Kodža i Nebojša, Crni Lilihip.
Autor je deo te scene, ne kao posmatrač, već kao učesnik. Pisao je
tada, bio unutra, poznavao je ljude po imenu. Pominje Milana
Mladenovića, Margitu Stefanović, Bojana Pečara, kao ljude sa
kojima je bio na snimanju spota "Krug", u Avala Filmu i
koje je lično poznavao, posebno Bojana Pečara, basistu EKV-a, koji
je tada živeo u autorovom komšiluku. Poiminje i mnoge, tada buduće
reditelje, glumce i slikare, ne kao legende, već kao ličnosti sa
kojima je zajedno živeo to vreme.
Zato Akademija u knjizi nije mitologizovana. Ona je materijalna; ima miris, vlagu, dim, razbijene flaše i crn pod. I ima transformaciju; od prostora slobode do prostora komercijalizacije, nasilja i zavisnosti, pa do gašenja 5. oktobra 2011. zbog imovinsko pravnih odnosa. Ali autor na kraju kaže; Akademija nije zatvorena u sećanju, već je samo "sišla dublje u podrum iz kog i dalje svira". Time prestaje da bude lokacija i postaje stanje svesti.
Sebastian Sava Gor
✦ Zvanični sajt ✦
✦ Knjige · Nova Poetika ✦
✦ Wikipedia ✦
✦ Scribd & Društvene mreže ✦
✦ YouTube kanali ✦
✦ Dobra Knjiga · Izdanja ✦
.jpg)
Нема коментара:
Постави коментар