Rad koji je oblikovao vek:
"Zašto je Džon Pil i dalje jedan od najautentičnijih likova u svetu rock muzike?"
Postoje DJ-evi i radijski voditelji, a onda postoji Džon Pil. Za mnoge je on bio mnogo više od glasa sa radija – bio je muzički mentor, otvarač vidika i prijatelj koji bi vam svake večeri, iz svog studija na "Pil akru", otkrivao zvuke za koje niste ni znali da postoje niti da su vam potrebni.
Od "Noćne vožnje" do pank revolucije
Rođen kao Džon Robert Parker Rejvenskroft 1939. godine, Pil je svoju karijeru započeo u SAD, da bi se vratio u Englesku taman na vreme da postane ključna figura piratskog radija Radio London, a potom i legendarni glas Bi-Bi-Si Radija 1. Ono što ga je izdvajalo od svih ostalih bila je njegova nezasita muzička radoznalost i tvrdoglavo odbijanje da se povinuje mejnstrimu.
Dok su drugi puštali proverene hitove, Pil je bio taj koji je prvi na britanski eter doneo psihodelični rok, dab i rege, a potom skrenuo tok muzičke istorije. Njegov opis prvog susreta sa albumom benda Ramones je legendaran: "Tog trenutka je sve bilo kao kad sam prvi put čuo Little Richarda – intenzitet je bio zastrašujući!". U roku od mesec dana, prosečna starost njegove publike pala je za deset godina, jer je Pil bez pardona okrenuo leđa starim veteranima i prigrlio sirovu energiju panka i post-panka. Kolega Pol Gambačini ga je najbolje opisao rekavši da je bio "najvažnija pojedinačna ličnost u popularnoj muzici od otprilike 1967. do 1978. godine."
"Pilove sesije": Mesto gde je magija živa i sirova
Ako je Pilov redovan program bio muzička škola, onda su njegove čuvene "Pilove sesije" (Peel Sessions) bile doktorske studije. Zbog restrikcija BBC-ja u vezi sa emitovanjem ploča, bendovi su dolazili u studije (najčešće u Mejda Vejl) da snime četiri pesme u jednom danu. Rezultat je bio nešto magično – ogoljena, demo-verzija benda sa zvukom koji je bio mnogo žešći, življi i interesantniji od doteranih zvaničnih izdanja. Za preko 37 godina, snimljeno je više od 4.000 sesija sa preko 2.000 izvođača.
Dragulj u fokusu: Joy Division na Pilovoj sesiji 1979.
Iako su Pilove sesije iznedrile bezbroj kultnih snimaka, jedna od najsvetijih relikvija je sesija koju je Joy Division snimio 1979. godine. Dok su zvanični albumi benda, poput remek-dela Unknown Pleasures, bili produkt ambijentalne i mračne produkcije Martina Haneta, Pilova sesija nudi potpuno drugačije iskustvo.
Verzije pesama poput "Transmission" sa ove sesije zvuče sirovije i direktnije. Bas Pitera Huka je agresivniji, bubnjevi Stivena Morisa su urgentniji, a glas Ijana Kertisa probija se kroz buku s još većim osećajem hitnosti i očaja. To je Joy Division u svom najiskonskijem obliku, bez ikakvog studijskog laka. Kao da ih slušate kako sviraju u zagušljivoj vežbaonici, a ne u prestižnom radijskom studiju. Mnogi fanovi smatraju upravo ove rane, energičnije verzije interesantnijim od oficijalnih – one su direktan otisak benda koji je na ivici da promeni svet, ali toga još uvek nije sasvim svestan.
"Vibracobra23" i večna digitalna arhiva
Najlepša stvar u vezi sa Pilovom zaostavštinom jeste to što ona nije zaključana u nekom arhivskom kabinetu. Veliki deo zasluga za to što danas možemo uživati u ovom blagu pripada tihim herojima sa interneta. Kanali poput @Vibracobra23_Original, predstavljaju ogromnu digitalnu biblioteku Aleksandrijsku za ljubitelje muzike.
Glavni kanal Vibracobra23 sa preko 3,14 hiljade pratilaca i više od 650 videa, sadrži stotine kompletnih Pilovih sesija. Njegov autor, koji skromno ističe da ne zarađuje ništa od ovog poduhvata, više puta je obnavljao kanal nakon gašenja, vođen čistom ljubavlju prema muzici.
Ova arhiva je prava riznica:
- Vibracobra23 Redux nudi hiljade pojedinačnih pesama izdvojenih iz sesija – od kultnih snimaka Nika Drejka (River Man) do pank energetskih napada (The Wasps, Swell Maps).
- Vibracobra23 Ennui i Vibracobra23 Dulosis odlaze još dublje u zečju rupu, objavljujući živopisnu mešavinu od britanskog panka (The Ruts) do nezavisnih gitarista (Comsat Angels) i eksperimentalne elektronske muzike, uključujući i retke lajv nastupe iz studija Mejda Vejl.
Ovi kanali funkcionišu kao vremeplov i dokazuju Pilovu tezu – da je velika muzika bezvremena i da jedan dobar snimak, ma koliko sirov bio, može da traje večno. Bilo da vam je raspoloženje za rege (UB40, Culture), folk (Nick Drake), ili gitaristički haos, ove playliste su zlatni rudnik.
Džon Pil je jednom rekao da su jedine reči koje želi na svom nadgrobnom spomeniku stihovi njegove omiljene pesme, "Teenage Kicks" grupe The Undertones: "teenage dreams, so hard to beat". I zaista, njegova karijera bila je jedna neprekidna težnja za tim neuhvatljivim tinejdžerskim snom – snom o savršenoj, iskrenoj pesmi. Dokle god postoje ovakve arhive i znatiželjni slušaoci spremni da kliknu na play, taj san je i dalje nadohvat ruke.
.jpg)
