NISAM BIO TU: “Nivea” (Autobiografski Roman u Nastavcima 15) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1989 godina

 

“Nivea”

 Jedno veče Igi i Grof su doveli neku prijateljicu. Počelo je sve polako, malo travice, vinjače po vinjače i Grof upita prijateljicu da li njoj nije neprijatno da se on i Igi skinu. Kako ga je pogledala ta devojka, ali njen pogled nije govorio ono što je zapravo želela. Ona je na naše iznenađenje odgovorila pozitivno, tj. da bi želela da se njih dvoje skinu i pitala je mene da li ću se i ja skinuti.

  -  Ne oni će da stripuju a ja sam maser. - odgovorio sam.

Zaista, uz muziku, Igi i Grof su polako skidali odeću. Devojka je gledala kao hipnotisana.  Ja sam je polako otkopčavao. Kada su se skinuli, oni zaigraše, sve vrteći u krug svojim pozamašnim muškim polnim organima, ponosni na iste. Devojka nije treptala . Skinuo sam joj pantalone, uživala je.

  - E'... gaćice moraš po svojoj volji ... to razumeš... - rekao sam je i pogledao upitno.

  - Da,da...razumem... - ona bez i malo dvoumljenja skinu i gaćice.

  - Igi daj Niveu...rekoh profesionalno, spreman da uradim ono što sam i rekao. Dobio sam veliku Niveu i počeo da kremu razmazujem po njenom telu. Ležala je na stomaku dok sam ja sve vreme nanosio i razmazivao kremu po njenom telu. Rekao sam joj, kada sam pola kreme istrošio, da se se okrene i legne na leđa. Poslušala je. Druga polovina velikog pakovanja Nive-e je brzo potrošena. Devojka je sjajila kao Mesec.

  - I šta sad? - upita ona.

  - Ništa sada ćemo da gledamo MTV. - rekao je ozbiljno Grof - i da večeramo , jesi gladna?

  - Pa može... a da vas pitam...

  - Kaži. - pogleda je Igi.

  - A jel' sam ja sada kurva?

  - Kako kurva, šta pričaš... pa gledala si muški striptiz kao u nekom klubu... dobila si super masažu ... za to žene plaćaju.. alo! - odbrusi joj Grof , iskrivivši lice kao da je i pomalo ljut.

  - Pa da u stvari , hahaha, kao da sam bila u Americi ... - zakikota se nevino devojka i poče oblačiti svoju garderobu koja je upijala preostalu Niveu.

Grof je navukao kuvarsku kecelju. Igi se pripremao da pomaže. Devojka i ja smo sedeli za stolom pušili , pijuckali i gledali kako oni vešto prave kobasice i krompir.

Najprijatnije smo se razišli i pozdravli sa devojkom. Ona je otišla izgleda veoma zadovoljna i vidljivo uzbuđena. Mislim da nije mogla da veruje šta joj se dogodilo.

*

  Pored svega, bogatog društvenog života, devojaka, zabave, "konzumiranja" umetnosti, filosofije i koje čega još, duboko sam osećao da mi nešto nedostaje. Nisam znao da trebam da gradim sebe preko onoga što radim a ne preko onoga što znam. Ne mislim na znanje koje predhodi svakom radu. Trebalo je doći do istine. Moje lične istine koja bi dala smisao i mom životu i smrti. Pre svakog drugog saznanja o bilo čemu trebalo je sebe prvenstveno da upoznam. Samo onaj čovek koji je sebe razumeo i video kuda ide može steći mir i značaj svog puta. Ja tada još uvek nisam duboko ulazio u sopstveni duh, nisam ni razumeo da tu trebam da tražim. Lutao sam naokolo, pun raznoraznih saznanja o stvarima koje su me interesovale ali sebe sam odatle na određen način odstranio.

 

* 

  Vratiću se u "Drveni Grad" u Košutnjaku, na taj, samo tada održan, mali, muzički fetival. Nekoliko dana pre koncerta grupe "Azra", sedeli smo za dva spojena stola, Maks, Gorf, Igi, Bope, Peri i ja. Devojke nismo zvali da izlaze sa nama, samo u izuzetnim prilikama. Od svih ljudi koje sam nabrojao, danas su živi svi osim Perija. On je kasnije nastradao na najbizarniji mogući način. Taman se smirio i sredio. Našao je i devojku sa kojom je hteo da se oženi. Upriličili su slavlje za venčanje na brodiću koji je po želji mladenaca plovio Savom. Peri je u najveselijem ali jako pijanom stanju jednostavno pao sa brodića. Voda i noć su ga progutali.

  Tada smo za stolom bili svi lepo raspoloženi. Grof je voleo da ređa ispred sebe čašice viskija koje je popio, nije dozvoljavao konobaru da ih odnese. Max se u jednom trenutku nešto zagledao i onda je naglo ustavši sa stolice glasno upitao:

  -  Jel ono Džoni?

  -  Koji bre' Džoni, pogleda ga Grof.

  -  Pa Džoni čoveče, Štuluić bre' ...

  -  A gde ? - pridignu se sa stolice Peri.

Igija nije puno zanimao Džoni, ispijao je svoj vinjak.

  -  On je! - reče Bope, prepoznavši muzičara.

  -  Dolazi ovde da sedne. - uzbuđeno primeti Maks.

  -  Pa nek sedne. - ledeno izusti Grof.

  -  A... nema mesta ovde, sad' će da vidi ... pozvaću ga kod nas. - Maks je stajao i gledao muzičara kako se približava sa rančićem na leđima.

  -  Sigurno će da sedne sa nama… - promrlja sarkastično Igi.

Džoni se približio delu gde smo sedeli i zaista je pogledavao ima li slobodnog stola. Izgledao je savim pristojno, bela košuljica sa kratkim rukavima, crvene pantalone, duga puštena kosa,  prljava brada. Maks ustade i ode do njega. Videli smo kako pričaju , kako se Džoni osmehuje i najzad kako obojica prilaze našem stolu. Džoni je pre nego što je seo pružio ruku, predstavio se kao Branimir i rukovao se  kulturno sa svima nama. Bila nam je velika čast da sa nama sedi taj čovek. Na najljubazniji mogući način on je objasnio da je došao da ugovori koncert.

Posle nekih formalnih pitanja mi smo sa njim počeli da razgovaramo bez ikakvog ustezanja o najobičnijim stvarima. Izvadio je tablicu šita i ponudio nas. Razgovor se nastavio i uglavnom smo mi pitali šta se dešava u Zagrebu dok je njega zanimalo kako je u Beogradu. Nakon sat vremena kulturno se pozdravio i otišao svojim poslom.  Koncert je ugovorio za nedelju  od svoje posete "Avala-Gradu".

Kakav je to koncert bio!  Zvučalo je ludo, masa je kao u horu nepogrešivo pevala uporedo sa Džonijem. Čak i onaj ko ne voli ovaj bend bi bio oduševljen ovim spektakularnim događajem. Svirali su do poslednjeg daha. Izlazili na tri bisa, mokri od umora. Dali su sve od sebe, izvanredno!

Neko me je tokom koncerta udario sa leđa u glavu. Nisam obraćao pažnju. Ljudi su se pentrali jedni po drugima. Malo bliže se nije moglo prići. Sve u svemu, dobro je što hitna pomoć te večeri nije imala posla na tom mestu.

Koncert se završio. Ljudi su se razilazili. Naišao sam na mog dobrog prijatelja Saleta. Sale nije znao gde se nalazi, toliko je bio pijan. Sve je išao oko mene dok sam se ja okretao za njim da vidim šta to radi. On kao da je hteo da bude sakriven meni iza leđa. Odatle je sve vreme ponavljao:

   - Nisam lep al' sam glup ... nisam lep al' sam glup !

Ovaj detalj je poslednje što pamtim vezano za tu noć.

Fine Art America

Erik Satie - Gnossienne No.1 (Extended)

Ерик Алфред Лесли Сати (франц. Eric Alfred Leslie Satie, Онфлер, 17. мај 1866 — Париз, 1. јул 1925.) је био француски композитор, пијанист и писац. Сати се као композитор појавио 1887. Себе је прозвао гимнопедист, а нешто касније (1888) написаће своја најпознатија дела „Гимнопедије“ (Gymnopédies, три композиције за клавир). За себе је још говорио да је фонометричар (неко ко мери звукове), а не музичар. Такав став је заузео пошто су га назвали „неспретним, али суптилним техничарем“ у књизи о модерним француским композиторима из 1911. Осим композиторског рада, Сати је писао за бројне часописе, од дадаистичког магазина 391 до америчког Ванити фера. Изгледа да је крајем 1880-их писао чланке под псеудонимом Вирџини Лебо (франц. Virginie Lebeau), премда је касније у животу тврдио да се увек потписивао истим именом. Сати је био изузетна фигура у париској авангарди почетком 20. века. Његов рад је био претеча каснијих музичких праваца минимализма, музике која се понавља и позоришта апсурда...

Ерик Сати

Erik Satie, original name in full Eric Alfred Leslie Satie, (born May 17, 1866, Honfleur, Calvados, France—died July 1, 1925, Paris), French composer whose spare, unconventional, often witty style exerted a major influence on 20th-century music, particularly in France. Satie studied at the Paris Conservatory, dropped out, and later worked as a café pianist. About 1890 he became associated with the Rosicrucian movement and wrote several works under its influence, notably the Messe des pauvres (composed 1895; Mass of the Poor). In 1893, when he was 27, Satie had a stormy affair with the painter Suzanne Valadon. From 1898 he lived alone in Arcueil, a Paris suburb, cultivating an eccentric mode of life and permitting no one to enter his apartment. Beginning in 1905, he studied at the Schola Cantorum under Vincent d’Indy and Albert Roussel for three years. About 1917 the group of young composers known as Les Six adopted him as their patron saint. Later the School of Arcueil, a group including Darius Milhaud, Henri Sauguet, and Roger Désormiere, was formed in his honour. Satie’s music represents the first definite break with 19th-century French Romanticism; it also stands in opposition to the works of composer Claude Debussy. Closely allied to the Dada and Surrealist movements in art, it refuses to become involved with grandiose sentiment or transcendent significance, disregards traditional forms and tonal structures, and characteristically takes the form of parody, with flippant titles, such as Trois morceaux en forme de poire (1903; Three Pieces in the Shape of a Pear) and Embryons Desséchés (1913; Desiccated Embryos), and directions to the player such as “with much illness” or “light as an egg,” meant to mock works such as Debussy’s preludes.

Suzanne Valadon (1892) Portrait: "Erik Satie" /oil-canvas

Erik Satie | French composer | Britannica

MILES DAVIS: "Official Videos"

Miles Dewey Davis III (Alton, Illinois, SAD, 26. 5. 1926. — Santa Monica, Kalifornija, SAD, 28. 9. 1991.) bio je jedan od najznačajnijih jazz glazbenika. Kao trubač, vođa banda i kompozitor, Davis je sudjelovao u gotovo svim važnijim događajima u razvoju jazza od drugog svjetskog rata do 1990-uh. Svirao je na raznim ranim bebop pločama i snimio jednu od prvih cool jazz ploća. Kasnije je bio djelomično dogovoran za razvoj modal jazza i jazz fusiona, a koji su se razvili od njegove suradnje s drugim muzičarima kasnih 1960-ih i ranih 1970-ih. Davisov su stil sviranja uspoređivali s hodanjem po ljuskama jajeta, ton mu je bio topao i senzibilan, kada je bilo potrebno rezak i oštar, a u drugim situacijama nježan i zavodnički. Često je bio proglašavan trubačem godine, njegove su brojne ploče dobivale najviše ocjene, a sastavi iz raznih razdoblja proglašavani su najznačajnijima u povijesti jazza.

Bio je konceptualist, pjesnik svog glazbala, osebujan umjetnik u vječitoj borbi s zavisnost drogama i alkoholu, osebujan, ali kontraverzan, genijalac čiju su glazbenu karijeru često zasjenile priče o čudnim odnosima sa ženama, dvojbama oko njegove homoseksualnosti i bolesti za koju su neki tvrdili da je AIDS, odnosu prema politici, rasizmu (često je i sam bio proglašavan rasistom), sukobima sa zakonom, svađama s gangsterima, zbog čega je dobio nadimak Princ tame. Volio je nositi skupocjen nakit i voziti skupe aute poput Ferrarija ili Maseratija, i otmjeno se oblačiti. Godine 1960. je bio proglašen najelegantnije odjevenim Amerikancem što je više volio od brojnih značajnih priznanja za svoj glazbeni doprinos.

Miles Dewey Davis Jr. je rođen 25. svibnja 1926. u Altonu u državi Illinois, a umro je 28. rujna 1991. u Santa Monici u Kaliforniji. Rođen u obitelji srednje klase u kojoj je otac bio zubar, majka je svirala violinu, a sestra klavir, Davis je trubu počeo svirati kao desetogodišnjak, prvu vlastitu dobio je kao trinaestogodišnjak, a već kao srednjoškolac pridružuje se školskom i lokalnim sastavima. Godine 1944. dolazi u New York gdje studira na Julliard School Of Music. No, brzo napušta studij i počinje aktivnije svirati po klubovima u 52. ulici prijateljujući s velikanima jazza poput Colemana Hawkinsa, Theloniousa Monka, Maxa Roacha i drugih...Miles Davis Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Planeta Zemlja: Najmoćnije Biljke -MAKA

 

Maka je jedinstvena po svojim medicinskim svojstvima, iako nije lek.

Sa razvojem modernog društvenog života, rad i životni stil su se promenili i ujedno doneli dosta negativnih fizičkih simptoma kod ljudi. Brzo zamaranje, nesanica ili nekvalitetan san, teško fokusiranje, problem sa plodnosti, slab libido, glavobolje i još mnogo toga, postali su uobičajene pretnje ljudskom zdravlju. Jedno od najmoćnijih prirodnih sredstava koje može pomoći u sprečavanju ili umanjivanju svih ovih simtoma je pažljivo odabrana Peruanska maka. Za maku je urađeno puno istraživanja, koja dokazuju njene pozitivne efekte na zdravlje. Ono što sledi jesu velike kliničke studije, koje bi to i potvrdile, ali već sada, stroga regulativa na nivou EU, odobrava gotovo sve zdravstvene izjave vezane za benefite i uticaj ove čudnovate biljke. Tome još doprinose i tradicionalni peruanski zapisi, kao i pozitivna iskustva miliona korisnika. Možda ceo spisak svih njenih svojstava deluje previše dobar da bi bio istinit, ali od iskustva preko nauke, zaista je gotovo sve u vezi make i potvrđeno (spisak referenci i naučnih radova za svaku tvrdnju dostupan je na našem sajtu). Povoljan uticaj na zdravlje, koji proizilazi iz uključivanja make u ishranu, svakako zavisi od njenog kvaliteta, količine koja se konzumira, kao i individualnog stanja organizma. Ono što je nedvosmisleno jeste da njeno dugoročno konzumiranje donosi boljitak svakom pojedinačnom organizmu.

Maka sadrži makaene i makademe, koji predstavljaju posebnu klasu sekundarnih metobolita pronađenih samo u u ovom korenu, koji imaju pozitivan uticaj na hormone. Takođe, maka sadrži više glukozinolata nego druga povrća (brokoli, kupus, karfiol), a oni su istraživani zbog svojih antikancerogenih, antioksidantnih i antipatogenih sposobnosti. U maki se nalaze i tri alkaloida, za koje se takođe smatra da imaju antikancerogena svojstva....

SUPERIOR MAKA - JUST SUPERIOR

Zelena Online Apoteka / Zlatna Maka

Zlatna maka kao lek

Kao lek, zlatna maka pomaže u lečenju sledećih bolesti:

– infekcije i oslabljeni imunitet – zlatna maka je odličan antioksidans koji telo rešava štetnih toksina i neželjenih čestica

– loša cirkulacija – utiče na lumen krvnih sudova i poboljšava protok krvi kroz krvne sudove

– kognitivna disfunkcija – zlatna maka poboljšava proces pamćenja i učenja, tako da starije osobe koje imaju ovu vrstu nesposobnosti, redovnom konzumacijom zlatne make mogu da poboljšaju svoje kognitivne funkcije

– umor i stres – zlatna maka ublažava simptome umora i stresa, pogotovo je blagotvorna kod kardiovaskularnih bolesnika koji često usled otkazivanja srčane funkcije imaju osećaj umora nakon i najlakših fizičkih aktivnosti

– disbalans hormona – reguliše nivo hormona koji regulišu krvni pritisak kao i nivo hormona koji regulišu termoregulaciju i odgovor organizma na stresne situacije ( tireoidnu žlezdu, eritropoetin i hormone nadbubrežne žlezde ).

– Reguliše koncentraciju joda u organizmu i sprečava preveliko taloženje joda i nastanak gušavosti

Osim lečenja bolesti, zlatna maka je idealan izbor za jačanje energije, revitalizaciju, povećanje fizičke aktivnosti, poboljšava varenje i time utiče na balansiranje telesne težine. Zlatna maka je odličan stimulator rada mozga, jak afrodizijak a usled mikroelemenata kojima je bogata, zlatna maka je odličan izvor neophodnih nutrijenata.

PRIRODNO ZDRAVO - ZLATNA MAKA

TOMMY GUARRERO: "No Man's Land" (2012 - Album)

"After his success in the world of skateboarding, Guerrero decided to pursue his musical interests and was a member of the skate rock band Free Beer and the instrumental post-rock group Jet Black Crayon. Guerrero's music touches on multiple genres, including rock, hip hop, funk, soul, and jazz. The skateboarding video game Skate has featured numerous unreleased compositions that were written and recorded by Guerrero.[citation needed] One of Guerrero's songs, "Organism", was featured in the 2005 video game Tony Hawk's American Wasteland. In 2004, Rolling Stone magazine named Guerrero's third studio album, Soul Food Taqueria (2003), #2 on its 2003 "Best of" list. At the 2013 15th Annual Transworld SKATEboarding Awards, Guerrero was the recipient of the "Legend" award—on the red carpet preceding the awards event, Guerrero stated: "I'm super grateful, that anyone really cares, to be honest. Um ... conflicted; I'm not one to rest on my laurels and it's hard to accept accolades for something you did thirty years ago, you know? I'd rather be appreciated for what I do now, but I ... I ... I'm super grateful ... I can't believe it [street skateboarding in the 21st century]. I mean the technical aspect, and the consistency, combined with that, is mind-blowing ... but just where it's at now, is, is insane; I mean, what Rodney [Mullen] sort of started, with the technical aspect, to a whole another level, you know? Making it extremely gnarly, extremely technical ... I'd hate to be growing up skating now ...Tommy Guerrero From Wikipedia, the free encyclopedia

Tommy Guerrero - No Mans Land - Amazon.com Music

NISAM BIO TU: "Grof" (Autobiografski Roman u Nastavcima 14) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1989 godina

 

"Grof"                   

  Grof je poticao iz patrijahalne porodice, gde je očeva reč bila besprekorno uvažavana sa bitnim uticajem na vaspitanje dece.

Običaji kao što su nedeljni ručak sa porodicom su bili značajni i obavezni trenutci potvrđivanja porodične harmonije. Ovo je podrazumeva se bilo najvažnije za doba kada je Grof bio još mali dečak. Takvo vaspitanje će u njemu zauvek održavati dostojanstven i odvažan stav.

  Grofa već u drugom, trećem razredu srednje škole počinju da zanimaju gluma i muzika. Zajedno odlučujemo da napravimo bend. Bio je to kratak ali lep period. Bend smo nazvali Ex Ponto, po mom predlogu a uticaju istoimene knjige Ive Andrića, koja je duboko uticala na mene. Otac mi je kupio divnu, crvenu električnu gitaru. Maks je imao bubnjeve. Bope bas gitaru. Tekstovi koje je Grof pevao su bili njegovi i moji. Vežbali smo u staroj Bopetovoj kućici. Ipak nismo to shvatili ozbiljno. Grof je otkrio svoju drugu ljubav, glumu. Pridružio se jednom od prvih poznatijih amaterskih pozorišta u Beogradu i tu je brzo postigao zapažen uspeh. Maks i Bope su se još neko vreme bavili muzikom i osnovali drugi bend. Ja sam već u to vreme počeo intenzivnije da pišem ali bez nekog određenog plana šta ću sa time što sam napisao.

  Vreme provedeno u amaterskom pozorištu je bogato i ispunjeno najrazličitijim mogućim doživljajima. Na neke od tih trenutaka ću se vratiti. Grofova angažovanost i uporan, vredan rad su obećavali uspeh. Svi smo se radovali tome i potpuno ga podržavali. Dolazili smo na predstave i na probe gotovo redovno sa njim. Grof i ja smo postajali sve bliskiji prijatelji. U isto vreme Grof je postao jako dobar prijatelj sa Igijem. Njih dvojica su nekako pronašli sebe, jedan u drugome i bili su u stanju da mesecima provode vreme neprekidno zajedno. Ono što je ovu dvojicu mladića blisko povezalo je par bitnih osobina gde su se prepoznavali i nadopunjivali. Sakriven ali nekada i otvoren cinizam, visok nivo pravovredne duhovitosti, anarhičnost u svakom smislu. Sličan pogled na život i odnos prema njemu, netolerancija po pitanju mnogih stvari i beskompromisan način utvrđivanja odnosa. Kod njih se sve to stopilo u jednu zajedničku celinu gde su oni povezali sebe jedan sa drugim, činilo se zauvek.

Ipak u budućnosti će se pokazati da su sve od navedenih premisa nedovoljne da odnos između ova dva čoveka bude neraskidiv.

Bitna i velika razlika bila je u onome što sam pomenuo na početku karakterne analize Grofa a pre toga i Igija. Igi je živeo svoju anarhičnost i nezavisnost sa velikom potrebom, eksentričnom svakako, da bude dovoljan sam sebi. Odlika ljudi koje nazivamo eksentricima između ostalog i jeste ta da jesu deo zajednice dok sa druge strane oni kategorički ne spadaju u nijednu društvenu grupaciju.  To je bilo potpuno iskreno i jasno dato na znanje. Igiju nisu bile potrebne maske za prilagođavanje, on jednostavno nije želeo da se prilagodi svetu već da svet prilagodi sebi. U tome je na neki način uspeo.

Grof je morao da se prilagođava. On je jednostavno morao da ima masku u svakom džepu i za svaku priliku. To je potpuno razumljivo u njegovom slučaju. Postoje izuzetne ličnosti kada su glumci u pitanju a da masku nose samo na bini. To su ljudi koji su glumu shvatili kao najnormalnije ponašanje! Kako je i rekao veliki Pavle Vujisić: "Ako umeš da se ponašaš, umeš i da glumiš". U tome je bila veličina pojedinaca kroz istoriju glumišta, u najprostijoj jednostavnosti i iskrenosti pred publikom. Grof nije bio potpuno iskren ni pred publikom, ni pred ljudima a pred prijateljima kako je kad želeo. Gledajući ga na bini oduvek sam imao osećaj da se on najviše igra sa samim sobom, više nego sa nama - publikom. Ovo će mu u budućnosti doneti prosečan glumački opus, gde će se on, videvši to, u strastvenoj i snažnoj želji za stvaranjem vratiti i muzici. Pokušaće da sinhronizuje ove dve vrste umetnosti. Stvoriće "muzički kabare", zanimljiv ali svakako već viđen pristup. Ali šta nije već viđeno, ne znamo kako još nismo videli ni čuli.

Najbitnije u svemu je velika usmerenost, pažnja i energija koju je Grof ispoljio iz sebe.

  Delim danas umetnost na dve vrste. Na umetnost koja služi zlu i inspiriše se zlom i na umetnost koja služi lepoti, gde je lepota zaglavlje i podsticaj a ljubav aktivni podstrekač i krajnji cilj.

  Duboko verujem da Grof u nekim trenutcima makar i kratkotrjnim,  vidi dobro sebe i zna da je oduvek bio tragač za lepotom i čovek žedan ljubavi. 

Malo ko je umeo da slavi život kao on. Uvek je znao to da ceni. Kada je nesreća pala i udarila neke od njegovih najbližih prijatelja on je znao da treba biti tamo, pored njih, njegova svest o smrti je možda njemu samom nedovoljno jasna ali je on prepoznaje i stoji na groblju... ne beži. Ipak to prisustvo je iluzija, to je podmetnuta obmana za još dublje sabijanje straha od sopstvene smrti.

Kompleksna ličnost kao što je Grof priča svoju priču. Bogati životni ciklusi do sada. Očekujem u vremenu koje sledi ostavljanje još dubljeg traga od njega za sve nas. 

"Voz" Photo: Sebastian Sava Gor

 

"HODOČAŠĆE" / "PILGRIMAGE" / Slikarstvo / Fine Art

 Moj teča, Aca-Aleksandar, je premiminuo 2021. godine  u Beogradu. Bio je ulični hodač, inženjer, slikar, ikonopisac. Njegov "hobi" je bila šetnja Beogradom. Živeo je u Cara Uroš-a i po četiri sata dnevno je hodao Beogradskim ulicama i parkovima. Vremenom, hod se usporio i sveo na dobar krug od par kilometara i bio je striktno vezan za obilazak porodice. Svoje dve unuke, koje su vremenom dobile svoju, žensku decu, posećivao je svaki dan. Najviše stariju pošto je živela na Vračaru, pred kraj života i odlazak sa Dorćola do Vračara za čoveka u kasnim sedamdesetim, nije bio lak put. Sa sinom sa kojim je živeo nikada nije mogao da uspostavi dobre odnose. Pred sam kraj života, dve godine pre smrti, sin ga je smestio u starački dom, gde je bez previše poseta i završio svoj život. Ova slika je rađena na njegovom platnu, koje mi je dao i posvećana je njemu.

 

Filmski Meni: Another Round - Druk (original title) - Још једна тура (2020)

"Another Round (Danish: Druk, "binge drinking") is a 2020 comedy-drama film directed by Thomas Vinterberg, from a screenplay by Vinterberg and Tobias Lindholm. An international co-production between Denmark, the Netherlands, and Sweden, the film stars Mads Mikkelsen, Thomas Bo Larsen, Magnus Millang, and Lars Ranthe. The film had its world premiere at the Toronto International Film Festival on 12 September 2020, and was released in Denmark on 24 September 2020 by Nordisk Film. At the 93rd Academy Awards, the film won for Best International Feature Film and was also nominated for Best Director. It also won BAFTA Award for Best Film Not in the English Language and European Film Award for Best Film, and was nominated for the Golden Globe Award for Best Foreign Language Film.

Another Round (film) From Wikipedia, the free encyclopedia

"Druk je novi film danskog autora Tomasa Vinterberga koji je napoznatiji po radovima Festen i Jagten. Pre nekoliko dana ovaj film je bio apsolutni pobednik na dodeli Evropskih filmskih nagrada kada je odneo pobede u kategorijama najbolji film, režija, scenario i glavni glumac. Vinterberg je na filmu radio sa svojom ćerkom Anikom, koja je nažalost stradala u saobraćajnoj nesreći četvrtog dana snimanja, a pojedine scene su snimljene u njenoj školi sa drugarima iz razreda.

Radnja filma prati četvoricu sredovečnih srednjoškolskih profesora Martina (Mads Mikkelsen), Tomija (Thomas Bo Larsen), Petera (Lars Ranthe) i Nikolaja (Magnus Millang) koji se bore sa nemotivisanim đacima i osećajem da su im životi postali dosadni. Na proslavi Nikolajevog 40. rođendana počinju razgovor o psihijatru Finu Skarderudu koji ima teoriju da je čovek rođen sa 0,5 promila alkohola u krvi manje nego što je potrebno jer nas upravo ta količina čini kreativnijim i opuštenijim. Odlučuju se da testiraju njegovu teoriju sa dva osnovna pravila – da ne prelaze 0,5 promila i da ne piju posle 20 sati…

Druk / Another Round (2020) 21/12/2020 by Siniša Stajić

Storyline:

There is a theory that man is born with half a per mille too little. That alcohol in the blood opens the mind to the outside world, problems seem smaller and creativity increases. We know it well; after the first glass of wine, the conversation lifts, the possibilities open up. Martin is a high school teacher. He feels old and tired. His students and their parents want him terminated to increase their average. Encouraged by the per mille theory, Martin and his three colleagues throw themselves into an experiment to maintain a constant alcohol impact in everyday life. If Churchill won World War II in a dense fog of spirits, what could the strong drops do for them and their students? The result is positive in the beginning. Martin's class is in a different way now, and the project is being promoted to a real academic study with the collection of results. Slowly, but surely, the alcohol makes the four friends and their surroundings loosen up. The results are rising, and they really begin... Written by Kenneth Kjær

Још једна тура (2020) Druk (original title) 1h 57min | Comedy, Drama | 24 September 2020 (Denmark)

Another Round

 (1,916)

1 h 56 min

2020

X-Ray

18+

Four friends, all teachers at various stages of middle age, are stuck in a rut. Unable to share their passions either at school or at home, they embark on an audacious experiment from an obscure philosopher: to see if a constant level of alcohol in their blood will help them find greater freedom and happiness.

Directors: Thomas Vinterberg

Starring: Mads Mikkelsen, Thomas Bo Larsen, Magnus Millang

Genres: Comedy, Arthouse, Drama

Subtitles English [CC]

Audio languages: Dansk

Watch Another Round | Prime Video - AMAZON

Top Tracks: Billy Mahonie - Topic / Post-Rock

Billy Mahonie

"Formed in 1997, the original line-up consisted of Gavin Baker (guitar), Howard Monk (drums), Hywell Dinsdale (bass and guitar) and Kevin Penney (bass). Their first release was on the Fierce Panda record label, a split-single with Rothko, followed by a release on the Fierce Panda offshoot Livid Meerkat and an EP on Gold Hole Recordings. By 1999 they had signed with Too Pure, who released their debut album 'The Big Dig'. That year they also recorded their first of two Peel Sessions, and toured Europe. Despite good reviews for The Big Dig, they were dropped by Too Pure, only for Southern Records to pick them up, and release the album What Becomes Before in 2001. The band took a break after a second European tour in autumn 2001. In 2003, a third album Dust was released on Tritone Records, with a new line-up of Baker and Monk joined by Duncan Brown (bass) and Anthony Barratt (guitar). A collection of singles and other rarities, Found, was released in 2005 on Oof Records. The band played a few shows in 2004, 2005 and 2006 with mixture of line-ups and then took a break from live work. A compilation of demos, out takes and singles entitled Exhale on Mare Street came out on Unlabel in 2007 and was re-released in 2010 having been remastered with a couple of extra tracks included. A fourth album BM came out in autumn 2009. The album was recorded by just Baker and Monk and was released on Static Caravan as a limited lathe-cut record and download. The original line-up of Baker, Dinsdale, Monk and Penney played selected shows in 2009, 2010 (Audioscope Festival) and 2014 (The End Festival)...

Billy Mahonie From Wikipedia, the free encyclopedia

Billy Mahonie @Billymahonietheband - Facebook

Billy Mahonie - Profile: English instrumental rock group. Genre: Post-Rock

Original line-up : Gavin Baker (guitar), Hywell Dinsdale (bass, guitar), Kevin Penney (bass), Howard Monk (drums) from 1997 and 2001. Between 2002 and 2004 Dinsdale and Penney were replaced. 

Vinyl and CD...

Billy Mahonie - Discogs

SPOTIFLY - BILLY MAHONIE

NISAM BIO TU: "Iz krajnosti u krajnost…" (Autobiografski Roman u Nastavcima 13) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1989 godina

 

Photo: Sebastian Sava Gor

"Iz krajnosti u krajnost…"

 

   Naša raspojasanost u svojoj bahatosti, je do izvesne mere, znala za granicu ali to je uvek bilo zaustavljanje tik do “bodljikave žice”.  Nekada je prevazilazila sve mere ali to je bio jedinstven način ponašanja, ne krimogenog, već više šminkersko-pankerskog”, sa velikim akcentom na ljut sarkazam. U svom krajnje ekscentričnom ponašanju prednjačili su Igi i Grof. Oni su nekada, kada nije bilo akcije, po čitav bogovetni dan smišljali kako da zabave sami sebe. Grof je dva tri puta nedeljno išao u neko amatersko pozorište i nešto glumatao. Igi je takođe imao veliki dar za glumu ali mu nikada nije padalo na pamet da bilo šta u vezi toga uradi. Imao je svoje planove,  jasno zacrtane, koje je kasnije ostvario. Njih dvojica su najviše vremena provodili kod Igija u stanu. Voleli su da sede goli iz čistog egzibicionizma što bi podrazumevalo da sablažnjavaju svakog gosta koga bi primili. Navikao sam na to. Imao sam kod Igija svoju staru kucaću mašinu i dok su oni snimali spotove sa televizije ja bih za to vreme kuckao, obučen. Ja se nisam skidao, nisam imao takvu vrstu potrebe.  Voleli smo da puštamo strašno glasnu muziku. Ta muzika se čula ć na pedesetak metara od Igijevog stana. Komšiluk je ludeo, ali niko se nije usudio  da pozove policiju. Jedanputa se jedan od komšija usprotivio i jedan dan je pesnicama udarao Igiju na vrata. U stanu smo pored Igija bili Duki, Grof i ja. Jao kakav je šamar dobio komšija od Dukija. Odmah se smirio i otišao kući. Nije pozvao policiju. Drugi put, mira nije imao, bračni par, u zgradi naspram Igijeve. Njihov prozor je gledao na Igijevu spavaću sobu. Grof je nešto čačkao po sobi kada odjednom, ko' grom, puče prozorsko staklo i prava pravcata, strela za lov, ulete i zari se u zid iznad Grofa. Zapravo da se Grof u jednom trenutku nije sagnuoo da dohvati neki časopis, strela bi ga pogodila i prepolovila. Koliko je Grof tada imao sreće, izbegao je sigurnu smrt. Toliko smo bili ljuti da smo mi pozvali policiju a dok policija nije došla sasipali smo kamenjem metalne šalone iza kojih  se u svom stanu, sakrio bračni par. Policiji smo dali izjavu. I komšije su dale izjavu. Ispostavilo se da je profesionalni luk nategla  supruga. Igija su pitali hoće li da podnese krivičnu prijavu, to se smatralo oružanim napadom. Odgovorio je: "Ja gospodo trpim udarce i okrećem drugi obraz." Grof je pao u travu i valjao se po njoj. Ja sam bio u pidžami.

  - A jeli momci jel' sa vama... ovako... sve u redu. - upita stariji pandur, mlađi je samo posmatrao.

-  Malo vinjaka gospodine valja se ... jel' da ? - odgovorio je Idi glasom aristokrate.

-  Pa ovako... momci ... u redu malo, ali vidite mogao je neko... ovako... da strada.

-  Gledaćemo da vodimo računa o našim komšijama. - zaključio je Igi mirno.

Gledali smo policijska kola koja su izlazila iz ulice, Grof im je mahnuo. U tom trenutku pade jedan od šalona koji smo unakazili i gromko zveknu o beton. Grof uze veliku kamenčinu i razvali komšijama  prozor. Iz njihovog stana ništa,  grobna tišina i mrak.

  Šta da Vam kažem. Grof je voleo i veliku nuždu da vrši širom otvorenih vrata.

- Da osetite .. da...da, eto to smo mi! - tako je govorio sa šolje svaki put.

  Pokušao sam da do sada približim čitaocu neke ljude sa kojima sam proveo jedan, ne mali, deo svog života, pisao sam o Saletu, Leu i Igiju. Nadam se da sam u ovome koliko-toliko uspeo. Četvrti je čovek, koga u ovoj mojoj maloj istoriji već poznajemo kao - Grofa.

  Za predhodnu trojicu sam napomenuo da su u pitanju ličnosti specifičnog, tačnije rečeno ekscentričnog karaktera. Za Grofa to ne mogu da kažem. Grof je oduvek umeo da dobro menja svoje duboko slojevite karakterne maske, sa racionalnom, proračunatom i njemu jasnom potrebom. Jedna od onih koju je izuzetno voleo je upravo maska ekscentrika. Ipak kod njega je to bila samo maska, što mislim da je dobro. Njegovo ponašanje i izraz su često bili u suprotnosti sa njegovim duhovnim stanjem. Svojim ponašanjem je kod ljudi koji ga nisu dobro poznavali uspeo da sebe predstavi kao najneuobičajenijeg, apsolutno čudnog čoveka. Sa veoma origanlnim i duhovitim odnosima u raznoraznim situacijama uspevao je da snažnom voljom nametne mišljenje o sebi kakvo je želeo. Od prilike do prilike. Od društva do društva. Tamo gde je trebalo biti poverljiv ili ponizan, on je uspevao da bude takav. Kada je trebalo biti odlučan i vredan on nije bežao, stajao je pred izazovom. Kako je uopšte bilo popularno bilo biti "ekscentričan", on je to opet na najoriginalniji način rešio. Prezirao je  "kolektivnu ekcentričnost", ali je svakako želeo da bude "luckast" i originalan na svoj način. Oružje mu nije bila frizura ili garderoba, nasoprot, oblačio se sasvim obično i "neobavezno", ali je svojim mišljenjem, ispadima i postupcima, snažno skretao pažnju na sebe, do te mere da ga i danas najbliži prijatelji iz osnovne škole zovu "Ludi Grof". Kako je vreme prolazilo i kako je njegova svest doživljavala promene tako se i on u skladu sa time menjao.  On I ja smo se upoznali na glup način.   Važio sam za najopasnijeg i najnezgodnijeg dečaka u čitavoj osnovnoj školi. Kod veoma strogog direktora, koji je stvari umeo da rešava i teškim šamarima, sam bio u svesci zapisan na prvom mestu kao pretnja školi. Pored mog imena u zagradi je stajalo - borilačke veštine. Zbornica je bila nemoćna, moje znanje (do osmog razreda sam pročitao više od stotinu romana) je bilo takvo da jedinice nisam dobijao.  Svakako to je svaku peticu svodilo na četvorku i trojku. Ipak morao sam da pazim  da stvari ne odu nikada predaleko. Agresivno ponašanje u sedmom i osmom razredu, je kako se iznenada pojavilo, tako iznenadno i nestalo, već u prvom srednje.

   Grofa lično nisam poznavao, znao sam samo da je njegovo odeljenje iz suprotne smene, bilo superiorno, kada je košarka bila u pitanju. Njegov mlađi brat je išao samnom u smenu. Imao sam običaj da kada sam suviše gladan uzmem užinu onome ko se nađe pored mene, nije bilo bitno koje je godište. Decu mlađu od jedanaest godina nisam dirao. Dogodilo se tako da je Grofov brat upravo hteo da zagrize svoju kiflu sa viršlom, kada mu je nestala iz ruke. Uzeo sam dečaku užinu i pojeo. Odmah sutradan posle škole videh kako mi prilaze četvorica visokih momaka, petog momka, Grofa, video sam sakrivenog u pozadini iza njih.

 Spreman sam bio da se borim sa svima. Nije došlo do toga, zamolili su me da ne otimam više užinu tj. da ne diram Grofovog brata. U razgovoru se ispostavilo da je "diran", još nečiji mlađi brat. Ja obećah da ta dva dečaka neću dirati. Posle sam se raspitao ko su ta deca pošto nisam znao kako izgledaju. Obećanje sam održao.

  Nije čudno da u tom periodu života dva "neprijatelja", postanu iznenada prijatelji. Preko Maksa koga sam ranije upoznao, pomirio sam se sa Grofom. Naše prijateljstvo nije odmah i naprasno buknulo. Trebao je da prođe period upoznavanja i preispitivanja da bi nas dvojica počeli jako blisko da se razumemo. Tu je trebalo vremena i strpljenja.

  Odmah posle osnovne škole i Grof i ja upisujemo 4-tu Beogradsku Gimnaziju. Ja je ubrzo nakon par nedelja napuštam shvativši da to nije mesto za mene. Par stvari je uticalo da se ispišem iz 4-te. Moj izgled tada, nije bio u skladu sa decom sa Dedinja. Svi su bili šminkeri, ja sam bio mračna strana šminkeraja. Ne znam kako to lako da opišem ali probaću. Dok su oni nosili 501 leviske, starke ili adidas patike, original La Costa, Robe Di Kappa maice, ja sam dolazio u školu sa belim, dva broja većim pantalonama, koje su visile sa mene, uvek sa košuljama dugačkih rukava i sakoima opet broj veći od moje veličine. Kosa mi je bila kratka i nakostrešena. Sve to je sa mene visilo i najverovatnije je izgledalo veoma čudno, pošto su me na "zub" odmah uzeli i profesori i učenici.

  Na velikom odmoru mi je prišao Grof.

  - Vidi...ovi oće da te biju, svi zajedno, mnogo ih nerviraš a i Tanju spominju nešto... najbolje da dva, tri dana, ne dolaziš u školu.

  - Ne mogu tako... ne mogu da dozvolim da misle da sam pička. Nema šanse... sutra ću sigurno doći...jel' možeš ti nešto tu da uradiš, postao si dobar sa Fredijem?

  - Ništa... nema šanse, potpuno su odlepili, ne znam koji im je kurac.

  - Dobro... nešto ću smisliti već.

Posle škole prišao mi je jedan od organizatora neprilike.

  - Budi sutra u ovo vreme na terenu...imamo nešto da raspravimo.

Pade mi na pamet da odmah tu na licu mesta od njega napravim kašu ali se suzdržah.  

Te večeri sam otišao da tražim neke momke iz kraja. Našao sam ih ali odgovor koji sam dobio je bio suviše jednostavan, sumnjao sam da ću dobiti pomoć.

Sutradan pred izlazak na teren, bio sam već poprilično uzrujan. Ne zbog batina već zbog toga da moja gordost i samoljubivost ne bude poljuljana. Grof je zauzeo poziciju neutralnog posmatrača. Svi muškarci iz smene su izašli na teren i čekali su mene. Sunce je zalazilo, sumrak koji se spuštao je ušao i meni u srce. Osvrćući se oko sebe tražio sam društvo iz kraja. Nije bilo nigde nikoga. Rešio sam da se popnem do terena pa šta bude bilo biće. Prilazio sam polako, čekala me je već sumrakom pokrivena čitava gomila. Stao sam na teren.

  - Jesi ti hteo da muvaš Tanju ?

  - Ne ja sam završio sa Tanjom odavno.

  - Ma nemoj ona kaže da joj dosađuješ.

  - Ona kao i vi nema druga posla.

Skinuše mi i uzeše ranac. Gomila me je okružila. Čekao sam ko će prvi da krene, odlučio sam da udaram direktno u grlo, u jabučice. Nogama sam hteo da se okrećem i petama da "skinem" koga god, potezi su mi već bili u krvi, uz puno znoja sam ih savladao još od petog osnovne.

U daljini pod lampom ugledah i Tanju, bivšu devojku koju sam napustio na kraju osnovne škole. Stajala je sa zlobnim smeškom na ustima. Drugi pogled dohvati Grofa koji se izdvojio iz kruga, posmatrajući scenu, praznog izraza lica. Čuo sam došaptavanje u gomili, opšti žamor i neke povike. Tada videh Maksa. Držao je cigaretu u ruci, uzimao dim po dim i izduvavao ga je momcima iz 4-te u lice. Odmah zatim videh Bracu i Vesu. Kakav teret mi je pao sa srca. Sledeći prizor je takođe bitan. Video sam u daljini Petra, najopasnijeg od svih ljudi koje sam tada znao. Visok metar i devedesetpet, čovek koji se kasnije pretvorio u mašinu za ubijanje, je stajao izvan gužve sa prekrštenim rukama. Njega sam veče pre toga tražio i našao u luna parku, zamolio sam ga da mi pomogne. Došao je na teren sa još sedmoricom, to je bilo sasvim dovoljno i previše za četrdeset učenika 4-te gimnazije. Puno njih je u 4-toj već čulo za njega. Ustuknuli su i vratili mi ranac momentalno. Još jedan pogled na Petra, stajao je onako kako mu ime znači, kao stena. Pored njega videh Grofa kako mu nešto priča. Petar je gledao ravno, posmatrajući situaciju. Ubrzo se šminkeraj rasčisti. Vraćali smo se kući Užičkom ulicom. Ogromna radost mi je zgrčila srce, usporih malo hod kako bi se odvojio od "sedmorke".

Velike, vrele suze mi počeše kao kiša kapati iz očiju.

Nitter by PussTheCat / Sebastian Sava Gor @sebastianexex

TOM WAITS: "Swordfishtrombones" (1983)

"Tom Waits, in full Thomas Alan Waits, (born December 7, 1949, Pomona, California, U.S.), American singer-songwriter and actor whose gritty, sometimes romantic depictions of the lives of the urban underclass won him a loyal if limited following and the admiration of critics and prominent musicians who performed and recorded his songs. Born into a middle-class California family but enamoured of the bohemian lifestyle depicted in Beat literature, Waits lived in his car and in seedy Los Angeles hotels as he embarked on his career. His raspy vocals, delivered in his signature growl, evoked the late-night atmosphere of the smoky clubs in which he first performed in the late 1960s. Drawing on jazz, blues, pop, and avant-garde rock music, he combined offbeat orchestrations with his own piano and guitar playing and stream-of-consciousness lyrics that reflected the influence of writers Jack Kerouac and Charles Bukowski....Tom Waits American singer-songwriter

Tom Waits:- Swordfishtrombones [Vinyl] Special Edition LP, Reissued

"Between the release of Heartattack and Vine in 1980 and Swordfishtrombones in 1983, Tom Waits got rid of his manager, his producer, and his record company. And he drastically altered a musical approach that had become as dependable as it was unexciting. Swordfishtrombones has none of the strings and much less of the piano work that Waits' previous albums had employed; instead, the dominant sounds on the record were low-pitched horns, bass instruments, and percussion, set in spare, close-miked arrangements (most of them by Waits) that sometimes were better described as "soundscapes." Lyrically, Waits' tales of the drunken and the lovelorn have been replaced by surreal accounts of people who burned down their homes and of Australian towns bypassed by the railroad -- a world (not just a neighborhood) of misfits now have his attention. The music can be primitive, moving to odd time signatures, while Waits alternately howls and wheezes in his gravelly bass voice. He seems to have moved on from Hoagy Carmichael and Louis Armstrong to Kurt Weill and Howlin' Wolf (as impersonated by Captain Beefheart). Waits seems to have had trouble interesting a record label in the album, which was cut 13 months before it was released, but when it appeared, rock critics predictably raved: after all, it sounded weird and it didn't have a chance of selling. Actually, it did make the bottom of the best-seller charts, like most of Waits' albums, and now that he was with a label based in Europe, even charted there. Artistically, Swordfishtrombones marked an evolution of which Waits had not seemed capable (though there were hints of this sound on his last two Asylum albums), and in career terms it reinvented him...Tom Waits: Swordfishtrombones

"Tom Waits’ new album is so weird that Asylum Records decided not to release it, but it’s so good that Island was smart enough to pick it up. Half of the fifteen cuts — the dirty blues, poetry recitals and odd instrumentals — would not sound out of place on a Captain Beefheart album. The rest of the record consists of gorgeous Waitsian melodies, which haven’t been collected in such quantity since his ten-year-old debut album....Rolling Stone / Swordfishtrombones

NISAM BIO TU: SKC - Stdentski Kulturni Centar” (Autobiografski Roman u Nastavcima 12) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1989 godina

 

SKC - Stdentski Kulturni Centar

  Studentski Kulturni Centar, poznat kao "SKC" je takođe bio jedan od prostora gde se odigravao gradski život. “SKC” je tada imao veliku prostoriju unutar same zgrade namenjenu za koncerte, manju prostoriju za manje popularne bendove, veliku baštu gde se leti montirala bina, tako da su se i tu održavali koncerti. Pored toga ta zgrada je imala i prostore za slikarske izložbe i književne večeri. Bašta je inače bila puna svakodnevno, sve do posle ponoći. Posle škole smo silazili do SKC-a, tamo ostajali do nekog vremena i posle toga odlazili na Akademiju. Neki put kada bih išao, po-podne u školu, pre škole bih odlazio u baštu i tamo učio. Puno bogatih dešavanja je pružao SKC. Sećam se jednog od poslednjih upečatljivih susreta tamo.

  Igi i ja smo sedeli na spratu gde je bila sala za koncerte. Sala je preko puta nas je bila zatvorena ali šank je radio. Plato, ispred koncertne dvorane, je veliki i bilo je dosta gostiju.

  - Jeli jel’ ono Vd bre' - upita me Igi. Ja sam bio okrent na drugu stranu i nisam ga video , kada mi je Igi skrenuo pažnju ja pogledah i zaista ugledah Ivicu. Bio je to, tada već teško bolestan, Ivica Vdović, poznatiji kao Vd,  bubnjar beogradskih bendova "Suncokret" , "Katarina Druga" i "Šarlo Akrobata”. Kada smo ga  videli on je već postao legendarno ime vezano za tada jugoslovenski, srpski i uže, beogradski rock ali nažalost i za tada sablasnu i tešku, novu bolest – “sidu”. Vd je prestao da svira 1985.godine, te godine je testiran i bio je prva osoba u tadašnjoj Jugoslaviji koja je registrovana kao pozitivna na HIV. Umro je od AIDS-a, 1992.

  - Da čoveče, to je on. - nekako sam se obradovao, nisam ga poznavao ali ono što je uradio, bilo je više puta slušano, sa moje strane.  

  - Ej’ vidi, čovek sedi sam i sve prazno pored njega. - primetio je Igi. - Ajde idemo da ga pitamo da sednemo sa njim.

Stvarno, par stolova oko Vd-a je bilo prazno, tada primetih da ceo plato bulji u njega. Kao da kugu ima, tako su ga gledali. Znali smo od čega je bolestan i znali smo kako se bolest prenosi. Taj čovek je spuštene glave, sedeo sam , pogled mu je bio odsutan, tužan. Na sebi je imao dve trenerke, bilo je leto, ne znam da li je hteo da izgleda deblji ili mu je bilo hladno. Prišli smo i pitali ga da li možemo da sednemo sa njim. On se mutnim pogledom zagleda u nas.

  - Naravno da može. - na licu mu zaigra tihi osmeh.

Sedeli smo sa njim dva sata. Pričao je neprekidno. Sećao se vremena kada je svirao ali nije puno o tome pričao. Potpuno svestan toga da će umreti konstatovao je samo da čoveku mnoge stvari počinju da dobijaju pun smisao tek kada shvati da više neće učestvovati u njima. Nije se plašio smrti. Konfuzno se prebacivao sa teme na temu. Pričao je o stvarima koje su bile njegova najlepša sećanja. O nekom putu van grada, nekoj šumi, veličanstvenoj lepoti te šume, o tome kako se tu izgubio, uplašio i kako su ga jedva našli. Uopšte, najmanje je govorio o muzici, gradskom životu i onome što je radio. Njegova sećanja koja nam je tada ispričao najviše su bila vezana za ljude koje je voleo. Ispričao je kada je prvi put razbio glavu, kada ga je napustila neka devojka koju je voleo. Prebacivao se zamišljen, na svoju ranu prošlost da bi se odmah posle toga vraćao u sadašnjost. Pričao je o onima koji su ga napustili kao i onim retkim ljudima koji su ostali pored njega. Dosta je spominjao samoću i to da mu ona možda najteže pada. Na kraju je rekao da je vreme da krene u bolnicu. Pozdravili smo se i rukovali. Rekao je:

  - Momci hvala na vremenu.

Taj čovek, koji je kao senka ustao i otišao a opet kao da je i dalje sedeo sa nama za stolom nas je ostavio bez reči. Navikli smo da se brutalno ponašamo prema stvarnosti, ne razmišljajući o posledicama. Vd je i sam tako živeo ali njegova tadašnja samosvest i ljubav prema životu nas je porazila. On je čitavom svojom naizgled konfuznom pričom u stvari slavio život a približavao se smrti. Nije bio besan, nije bio očajan već prijateljski raspoložen i potpuno srdačan. Sve to se dalo videti u tom pogledu koji mogu i danas osetiti na sebi.

Ivica se upokojio nepunih godinu dana posle našeg susreta, 1992. godine.

Dobra Knjiga: "Poljubac Žene Zmaja" Sebastian Sava Gor / Zbirka Poezije

This Mortal Coil / Album: "Blood"

"This Mortal Coil were a British music collective led by Ivo Watts-Russell, founder of the British record label 4AD. Although Watts-Russell and John Fryer were the only two official members, the band's recorded output featured a large rotating cast of supporting artists, many of whom were otherwise associated with 4AD, including members of Cocteau Twins, Pixies, and Dead Can Dance. The project became known for its gothic, dream pop sound, and released three full albums beginning in 1984 with It'll End in Tears...This Mortal Coil

Blood This Mortal Coil (Artist) Format: Audio CD

"The third and final album by This Mortal Coil, 1991's Blood is neither as unfocused as Filigree & Shadow or as conceptually pure as It'll End in Tears, but it's a solidly enjoyable set. Once again, nearly half the tracks are instrumentals (or tracks with minimal and often wordless female vocals) written by Ivo Watts-Russell and John Fryer, but this batch of tunes holds together much better than the much more amorphous originals on Filigree & Shadow; lengthy atmospheric explorations like "Dreams Are Like Water" sound composed and thoughtful rather than merely pretty. And as always, the covers are brilliantly chosen. The twin highlights are two songs written by Big Star's Chris Bell; "I Am the Cosmos" is reinterpreted as a ragged, brink-of-chaos rocker that sounds like it could have been on Big Star's post-Bell magnum opus, Third, while a delicate acoustic version of "You and Your Sister" with wispy, unsure vocals by Kim Deal and Tanya Donelly ranks with the first album's reinterpretation of Tim Buckley's "Song to the Siren" as one of the group's masterpieces. Other gems include a near-symphonic reading of Spirit's "Nature's Way" and a version of Syd Barrett's "Late Night" that strips the song down to not much more than Caroline Crawley's voice and a low-frequency hum.....Read more:

ALLMUSIC / Blood / This Mortal Coil

Nova POETIKA

ПРЕДСТАВЉА:

СПОНТАНО САГОРЕВАЊЕ

Из предговора:

"...У 72 приче, колико се сакупило у три дела ове зирке, дато је можда једно од најтурбулентнијих путовања у човекову подсвест у последње време у домаћој књижевности..." - Јелена Дилбер

NOĆ SLOMLJENIH STRELA

Iz Predgovora:

"...MEGALOPOLIS III

Mister anonimus, stanovnik velegrada, ponovo medju nama – kratke priče”Noć slomljenih strela” Sebastijana Sava Gor-a

 

Anarhizam se danas modernizovao a urbani buntovnik konformizovao. Svetska revolucija nije uspela, ostalo nam je da sami vodimo svoje bitke a ostao nam je i andergaund (underground). Pred nama je jedan  andergraund opredeljen mlađi beogradski pesnik, rok muzičar i pisac, Sebastijan Sava Gor, koji nam u ovoj svojoj seriji kratkih priča pripoveda o urbanizovanim ambijentima Megalopolisa III, megalopolisa nužnosti, za razliku od futurističko-tehnicističkog Megalopolisa I, megalopolisa želje – Metropolisa, Frica Langa (Fritz Lang, 1890-1976), nikad ne ostvarenog, i Megalopolisa II - tepih-urbanizacije iz šezdesetih godina prošlog veka koja je obećavala “posao i stan za svakog”, ali neuspešno, što se kasnije uspostavilo i kao utopija. Andergraund je ovde važan kao jedini nastavak ideja o Svetskoj /modernoj/ revoluciji, nastalih na zdravoj osnovi Spenserovog  konzervativnog anarhizma (Herbert Spencer 1820 –1903) sa krilaticom: “The Man versus the State / Čovek protiv države/”,  a koji  se takođe nikad nije realizovao kao “naivan”. Dok su se u medjuvremenu pojavile ideje o globalizaciji sveta i društvu bez države, ovaj umetnički pravac, mada naizgled globalistički, zapravo je jedini ostao anarho-podrivački  i ima za krajnji cilj da podrije sve društvene sisteme, aparature i establišmente, bilo koje vrste, pošto ih smatra za prodate i pokvarene..." 

***

Review of the book – Sebastian Sava Gor: “The Night of Broken Arrows”, Belgrade, 2014

This collection of short stories explores the figure of the urban man today. The text analyzes contemporary urban existence and shows that, in these stories, the modern urban man is quite different from the one found in Megalopolis I / Metropolis by Fritz Lang — the megalopolis of desires — as well as from the urban man of Megalopolis II, marked by mass urbanization since the 1960s, an urbanization of disappointment.

The conclusion is that today we live in a Megapolis with a cult of fun and games, and that the writer stands in opposition to it — fighting for more nature and a more natural way of life: within oneself, in everyday life, and in love.

Free PDF - MEGALOPOLIS III Jadranka Ahlgren

ISHOD NA NIŠANU

Iz Predgovora:

„...da je na Zemlji sve racionalno, ništa se ne bi ni događalo...“

- Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Objektivna neracionalizacija je postala opšta pojava i u tom smislu egzistencija je ugrožena.

Tražeći, kao hodajući kroz mrak, autor uspeva da iracionalno, nadrealno, podsvesno, lično i kolektivno nesvesno, osvetli i da kroz sopstvenu prizmu, realizuje specifičnu i novu lingvističku formu, nov, literarni stil, kojim nam. predstavlja zbirku poezije, tako otvoreno slikovitu, bez poređenja, koketiranja, sa bilo kakvim

autoritetima, koja postavlja jako bitna pitanja, prvenstveno pitanja koja se tiču naše zajedničke egzistencje.

Na veoma jedinstven i snažno poetičan način, Sebastian Sava Gor uspeva da pretvari nadrealno u egzizstencijalno.

*

zbirka Kratkih Priča. кратка прича. kratka priča. short story. histoire courte. књижевност. литература