Nisam Bio Tu: "Uz put i u međuvremenu…" 06 (Autobiografski Roman u Nastavcima ) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1989 godina

 

Nisam Bio Tu: 

"Uz put i u međuvremenu…"  

06

 

   Negde oko podneva ja sam bio u centru Londona, tražio sam prodavnicu ploča, Elena mi je objasnila gde se nalazi.

Popio sam već dva piva i otvarao treće. Jako je bilo to pivo. Kada se vratim sada unazad mogu da kažem da sam voleo pivo. Voleo, što znači da ga danas više ne volim, nakon grand-mal epi napada, puno kasnije, ja sam prestao da pijem bilo kakvu vrstu alkohola. Ali već tada tolerancija na alkohol je za moje godine bila veoma visoka ali je i moja genetska predispozicija išla u prilog tome. I jedan i drugi deda su bili ljudi koji barem od kada su počeli da piju nisu više nisu ni perstaji, umereno, kako su sami tvrdili, istini zavolju samo sam ih par puta video u teže alkoholisanom stanju, dobro su se držali. Otac mi nije pio, shvatio je brzo kao mlad da može svašta da napravi kao pijan i prestao je da se interesuje za tu vrstu uživanja.  Ja sam svoje prvo, polulitarsko  pivo popio sa nepunih sedam godina. Dao mi ga je deda po majci, Aleksa. Kada sam popio to prvo pivo osetio sam da mogu, i da želim da letim. Brzo sam se našao na krovu naše četvorospratne, porodične kuće - hteo sam da skočim sa krova. Bacio sam crep sa krova i gledao kao u usporenom filmu, kako pada i razbija se sa vriskom u paramparčard. U vezi sa tim događajem se više ničega ne sećam.

   Dakle, podosta pripit sam tražio i na kraju našao ogromnu prodavnicu ploča. Prodavnica je bila na tri velika sprata sa jednim delom ispod nivoa ulice. Ploče su bile naslagane žanrovski,  velike nepregledne gondola sa pločama džeza, bluza, rock muzike svih žanrova, klasike, pop muzike, sve što sam mogao da zamislim bilo je tu, na jednom mestu, nisam znao šta pre da uzmem u ruke.  Sonic Youth, Sisters of Mercy, Nirvana,  prvi album koji izašao upravo te godine, The Pixies, Alice In Chains, Joy Division, Bauhaus, nakupio sam tridesetak ploča, sve albume koje od pomenutih i nepomenutih bendova nisam imao i odneo ih na kasu. Tu sam se setio da Maksu moram da kupim majcu sa likom Sid Vicious-a, dobio sam i novac od njega za to. Vratio sam se do dela sa suvenirima, majcama , kačketima , bedževima i još kojekakvim sitnicama. Uzeo sam dve majce. Ja sam izgleda poprilično popio kada nisam primetio da sam čoveku kupio majcu gde uopšte nije bio Sid, već Garry Oldman u ulozi Sida,  iz filma "Sid and Nency", i drugu majcu poprilično neukusnu, gde jeste bio Sid ali sa špricem zabodenim u ruku, plus što je ova druga imala i rupu na ramenu. Stvarno ne znam kako nisam video rupu i dan danas nisam siguran da li je ta rupa bila modni detalj ili se, u šta sumnjam,  u transportu pocepala. Napravio sam još jednu grešku, ne veliku. Neke od albuma benda Pixies sam već imao kod kuće i znao sam njihovu diskografiju. Među pločama sam tada video čudnu ploču koja je imala na sebi utisnute slike članova benda i sa jedne i sa druge strane. Na jednoj od strana je basista držao veliku krabu iznad čela Frenk Black-a, čija je velika glava bila u prvom planu. Začudio sam se kako o tom albumu nisam ništa čuo niti pročitao.  Svejedno, obradovao sam se i kupio ga. Tek po povratku u Beograd video sam tj. čuo šta sam kupio, evo držim ploču ispred sebe i prepisujem: "Interview Picture Disc - Limited Edition " , znači kupio sam intervju sa članovima benda plus limitirano izdanje, pravi raritet koji ukrašava zid moje kuhinje i dan danas. Napunio sam ranac sa pločama i napustio sam prodavnicu veoma zadovoljan.

   Napolju je bila velika gužva na ulici. Iz te gužve video sam lepu meleskinju sa ispletenim dredovima, obučenom u crno koja me je odmeravala dok sam nameštao ranac, zatim sam video momka koji je bio slično obučen, kao ona, sa par pirsinga na licu. Devojka mi je prišla i dala reklamicu. Shvatio sam da bira kome će dati papirić. Kada sam krenuo ona me pozva pokretom ruke. Prišao sam i pozdravio se, ona isto tako. Dala mi je pozivnicu za žurku i rekla je da će biti jako dobro, da povedem ako imam koga i da će se ona obradovati. Na pozivnici je bila adresa, muzika koja će se puštati , cena alkoholnih i bezalkoholnih pića. Stavio sam pozivnicu u džep i krenuo da nađem sledeću prodavnicu, "Dr. Martens Shoes". Brzo sam je našao i tu nisam proveo dugo vremena , kupio sam šta mi je trebalo od obuće i već dosta umoran, krenuo sam da nađem taksi.

   Elena je bila kod kuće.

   - Večeras idemo na žurku - rekoh zadovoljno, nasmejala se i znatiželjno je pogledala šta sam to doneo. Njoj sam kupio lep, letnji crni kačket. Svideo joj se. Noslila ga je za svo vreme našeg boravka tamo.

   U klub smo ušli oko jedanaest. Kada sam sišao niz stepenice u podrum, doduše malo doteran, imao sam osećaj da se nalazim na mini "Akademiji", ličilo je dosta toga na naš poznat noćni klub. Bilo je dosta ljudi, neki su sedeli na visokim barskim stolicama, nabijeninih noseva u svoja pića. Drugi su igrali, neki su se šetkali tamo,vamo - tako da je bilo poprilično živo. Muzika je bila dobra, kako je i pisalo na pozivnici, alternative rock, post-punk, punk-rock noise-rock ...

Iako se dosta pušilo, klub je imao dobru ventilaciju pa se moglo disati.  Elena je sa šanka uzela - "Cuba Libre",  limun, svetli rum, bacardi i coca-cola.  Ja  - "Head Fucker",  vodka, zlatna tekila, džin, rum, malibu, liker od breskve, sok od pomorandže i brusnice. Spremao se rusvaj.  Ja sam stajo nasuprot šanka, naslonjen na zid, Elena je igrala nedaleko od mene. Prišla mi je mlada devojka sa lepo smotanim džointom i pitala me da joj se pridružim. Marihuana je uvek usporavala moju potrebu da pijem i da pušim - duvan. Podrazumeva se da nisam odbio. Devojka, kratko ošišana, brineta, imala je lepe, velike plave oči.  Postavljala je neka pitanja i čas se blesavo smejala a odmah zatim se čudila i zamišljala. Bila je lepa i potpuno simpatična.  Pitala je odakle sam, kako je u mojoj zemlji, zaključivala je da nije zamišljala da neko može tako da izgleda a da dolazi iz takve zemlje. Šalila se, brojala je moje minđuše,  zaključila je da imam lepu dugačku kosu, pitala me je da odvežem kosu. Rekao sam da kosu nikada ne odvezujem. Zaključila je da je dobro što imam svoj stav i da nije mislila da sam stranac. Prišla nam je Elena. Kada je Elena prišla - Moli, tako se devojka predstavila,  se još više obradovala i vidljivo iznenadila. Naručili smo još jedno piće i pitali Moli šta će ona da popije, rekla je da ne pije i tražila je vodu. Elena i Moli su se upoznavale na zadovoljstvo jedne i druge, obe su sa osmesima već brzo brbljale o nečemu.

Meni je međutim "Head Fucker" počeo da priča svoju priču. Najednom mi je lepo raspoloženje dobilo oblik nekog besnog i ružnog pogleda na ljude oko mene. Neke odvratne debele devojke koje su ispijale svoja piva - nikako nisam voleo da vidim devojku kako pije iz flaše, su se zajedno sa pivom u rukama drmusale tamo-vamo.  Počeli su da me nerviraju i osedeli dripci na šankerskim stolicama, sa nedoličnim urlanjem, čime su nakazili svoja lica. Nekih par homoseksualaca koji mi do tada nisu naročito smetali dok sam sada dobijao neodoljivu želju da ih išutiram. Mračna prostorija mi je izgledala još mračnije.

I nekako kao da sam slutio. Videh kako jedan od onih za šankom, zabija pesnicu u lice drugom, onom koji je sedeo pored njega. Čovek koji je primio udarac pade sa visoke šankerske stolice i udari temenom direktno o pod. Ovaj šta ga je udario brzo skide svoj dugački lanac, koji mu je visio okačen o farmerice i udari svoju žrtvu po sred lica. Čovek na podu se uhvati za svoje, sada krvavo  lice i pokuša da ustane ali ga napadač udari svom snagom u grudi svojom cokulom.

Napravi se krug oko njih i tri redara sa ulaza utrčaše u prostoriju. Jedan od njih razbi sve zube čoveku sa lancem, ovaj pade kao gromom pogođen. Redar ga podiže i za kosu ga povuče ka izlazu. Druga dva redara uhvatiše između ruku onog prvo povređenog i odmah i njega krenuše da nose napolje.

Elena je lagano drhtala, nepomično je još uvek gledala u mesto gde se odigrala scena. Meni je bilo zaista svejedno i ako ćemo za pravo, na "Akademiji" je skoro svako veče neko dobijao batine od redara, u najvećem broju slučajeva isto zbog tuče koju je izazvao u klubu. Tako da mi je sve ovo što se dogodilo bilo nekako već viđeno. Pokušao sam da umirim Elenu i naručio sam još jednu turu ukusnih ali stvarno jakih likera.

Nakon prizora koji se dogodio meni se raspoloženje nekako popravilo. I Elena je posle treće "Cube", počela ponovo da se smeje i da igra.

 Nismo dugo ostali. Već oko dva sata smo izašli iz kluba. Jutarnji vazduh je lečio. Osećao se miris reke. Zalutali smo u neki parkić. Elena je legla na jednu klupu ja na drugu. Ćutke tako smo gledali nebo. Prvo javljanje zore nas je podiglo da krenemo.

- Ja danas neću na posao. - reče Elena ozbiljno.

Spopade me lavina smeha. Elena me pogleda prvo začuđeno, širom otvorenih očiju i odmah zatim se i sama zaceni od iskrenog, maltene detinjeg smeha. Takav smeh koji kao zarazan ne odustaje lako. Trebalo nam je desetak minuta da dođemo sebi brišući suze.

*

Opal - Happy Nightmare Baby - Full Album (1987)

"Opal was an American rock band in the 1980s. They were part of the Paisley Underground musical style. The band's name is derived from "Opel", a song by Syd Barrett. The group formed in the mid-1980s under the name Clay Allison, featuring guitarist David Roback (previously of Rain Parade), bassist Kendra Smith (from Dream Syndicate) and drummer Keith Mitchell. After one single, they released the remaining Clay Allison tracks under the band's new name, Opal, on the 1984 Fell from the Sun EP. Another EP, Northern Line, followed in 1985. These EPs were later compiled and released as Early Recordings. 

Happy Nightmare Baby, Opal's first full-length album, was released in 1987. Smith left the group during the Happy Nightmare tour after a show in Providence, Rhode Island. Roback continued with vocalist Hope Sandoval, playing shows as Opal and planning an album to be titled Ghost Highway but in 1989 this band became Mazzy Star and Ghost Highway was presumably released as She Hangs Brightly. Kendra Smith released a number of solo singles, EPs, and one album before retiring to the woods of northern California...Opal (band) From Wikipedia, the free encyclopedia

Opal | Discography | Discogs

Song of the Day (Shocktober): Opal “Happy Nightmare Baby”

NISAM BIO TU: "Sve uz pivo sa votkom…" 05 (Autobiografski Roman u Nastavcima ) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1989 godina

 NISAM BIO TU: 

"Sve uz pivo sa votkom…"  

05

   Kada sam video red ispred muzeja, dugačak skoro pedesetak metara, momentalno mi pade na pamet da nestanem odatle. Uz Jeleninu molbu i par piva koje sam poneo ja pristadoh da čekam. Uostalom gledao sam svet naokolo, dan je bio nekako svečano lep i na kraju sam shvatio da se čekanje isplatilo.

   Meri Grosholc, poznata kao Madam Tiso, je bila vajarka koja je osnovala muzej.  Figure koje se nalaze u muzeju su izrađene u prirodnoj veličini.  Zapanjujuće su realistične, to je veliki, precizan rad, koji je zaista zaslužio svoju reputaciju , bio sam hipnotisan. Kada se figuri malo približite, mogu se primetiti suzice u oku, bore, mladeži, ispucali nokti. Ispred nas su sinule verne voštane replike poznatih ličnosti – glumaca, umetnika, naučnika, sportista, književnika, naučno-fantastičnih likova, članova kraljevskih porodica, političkih lidera, duhovnih vođa, raznoraznih ljudi koji su na razne načine obeležili svoje vreme. Veoma sam se razveselio, pipkao sam Hitlera, smejao sam se Daliju i nekoj kokoški koju su mu stavili na rame, Anštajn mi je izgledao potpuno blesavo, kao nekakva skitnica koja bi mogla da kopa po kantama naših ulica.

  Tu su bili svi na jednom mestu. Ljudi koji su u životu nešto ostavili iza sebe i zaslužili da budu zapamćeni, bilo po dobru ili zlu. Pokušaj da se ličnost u istoriji predstavi i telom i karakterom je uspeo. Ušli smo u "Tamnicu" u kojoj je verno prikazano 500 godina zločina, od Francuske revolucije preko Viktorijanskog Londona do savremenih serijskih ubica, uz verodostojne zvučne efekte prilikom izvršavanja smrtnih kazni. Kada smo izašli iz ovog mraka i prostorija zbog kojih se Elena malo namrštila, provozali smo se, malim crnim taksijem kroz istoriju Londona (Spirit of London) – od perioda vladavine Tjudora pa sve do  Svinging Londona. Ja sam se dobro zabavljao, sve vreme je naše kretanje u muzeju kontrolisano, i imali smo osećaj  kao da smo na nekakvoj pokretnoj traci. Elena je stala nasuprot Van Goga, nije treptala par sekundi.

   Da, veliki posao za dobru i kvalitetnu zabavu. U katalogu sam kasnije pročitao podatak - da bi se napravila jedna figura, potrebno je šest meseci, stotine prezicnih merenja stvarnih modela i neshvatljivo velika količina voska (oko jedne tone). Kosa, brada nastaje strpljivim lepljenjem jedne po jedne vlasi. Figure se prave dva posto veće od stvarnih veličina modela jer se toliko vosak vremenom skupi.

   Tri sata u muzeju voštanih figura. Dosta je bilo. Napolju dan nije izgubio na svojoj magičnoj lepoti. Na ogromnom trgu sedeli su pankeri pozeri, čiroki frizure u najrazličitijim bojama, autentične majce, sa likovima poznatih punk bendova u pantalonama, kariranim ili pocepanim, sa zihernadlama, bezbrojnim bedževima i okićeni lancima u svojim neizbežnim cokulama. Posebno našminkani i mladići i devojke oslikavali su period sedamdesetih godina kada se rodio punk, kao muzički ali i kao modni novitet. Turisti su im bacali novac.

   Iza njih je sijala velika fontana, voda je prskala na sve strane, uređeno je tako da se u malim betonskim usecima slivala pored kaldrme kuda smo hodali. Deca su se prskala , dosta njih je letelo sa svojim skejtovima, izvodeći svoje veštine.

   Došli smo do Big Bena, još jednog simbola Londona. Naziv Big Ben se odnosi na toranj koji ima satove na sve četiri strane, mada je tehnički Big Ben ime dato za masovno zvono unutar tornja sa satom, poznato i kao veliko zvono koje teži više od 13 tona. 2012. godine preimenovan je u Elizabetin toranj, u čast 60. godišnjice vladavine kraljice Elizabete druge.

  Ispred tornja je veliki park, iskoristili smo to mesto i uvalili se u mekanu travu. Pijuckao sam pivo polako, Elena koka-kolu.

  Gledao sam u veliki toranj i sat, zaspao sam tu na travi naspram njega.

  

      - Spavao si dva sata. Elena me je gledala, žvakala je neki veliki sočan sendvič i pružala meni, drugi, lepo zamotan u profidnu foliju.Njene zelene oči su nežno sijale dok je Sunce polako zalazilo.

   - Gde idemo sada ? - uzeo sam sendvič i pogledao oko sebe. Nekako mi je sve izgledalo tiho. Moguće zato što nismo bili u gomili već na stotinjak metara dalje u parku.

   -  Idemo na reku... važi ?

   -  Može...jel' ima u rancu još piva?

   -  Ima još dva.

   -  Odlično... u povratku ću do one prodavnice, dobro im je ovo pivo.

   -  Ja od sutra počinjem da radim pre-podne, ali ti se ovde kako vidim lepo snalaziš... dolaziću kući do tri, pola-četiri.

Setio sam se da mi je pričala nešto o tome, zaboravio sam šta a i sada kada mi je rekla nisam osetio potrebu da pitam niti šta će raditi niti gde. Krenuli smo do reke.

    Temza je jedna od najvećih reka u Evropi. Teče izuzetno sporo. Nekako se sve uklapalo sa mirnim sumrakom koji se polako utapao i prtvarao u prijatno sveže veče.

    Toliko smo šetali da smo došetali i do Tower Bridge-a, Londonskog mosta, jednog od najpoznatijih simbola ovog grada. Most je prepoznatljiv po dva tornja. Turisti su se vrzmali tamo vamo i činilo mi se kao da su se negde izgubili.  I zaista , mlada japanka nam je prišla i pitala nas na lošem engleskom kako da se vrati nazad u centar. Elena joj je detaljno objasnila , da li je ona nešto od toga razumela ne znam, ali se svejedno kulturno zahvalila.

  

Sa mosta se video London u punom sjaju. Sjajan, veličanstven grad, toliko raznobojnog svetla, velika reka ispod nas i puno brodova i brodića, poslovnih, privatnih. Dosta je bilo onih koji voze turiste, sa njih se čula muzika i odozgo se videlo kako ljudi sede, večeraju ili slikaju sve oko sebe.

   Proveli smo tu nekih sat vremena i odlučili da se vratimo kući. Išli smo metroom. Kakvo je bilo moje iznenađenje kada sam shvatio da se spuštam pod zemlju čitavih deset i više minuta. Znači bio sam duboko pod zemljom.. Ogroman veliki prostor. O tome sam čitao ali živi utisak je bio zapanjujući. Voz je brzo stigao. Našli smo se u našem kraju za nepunih deset minuta. Kako bi ovo bilo dobro za Beograd, razmišlljao sam uz put.

   Svratili smo do "moje" prodavnice i ja uzeh još jedan paket piva, riđi prodavac me je ovog puta čudno pogledao.

   Elena je zaspala prva. Imala je običaj da spava sasvim bez odeće. Lagani prekrivač je skliznuo sa njenog savršeno izvajanog tela koje je blistalo ispod lampe. Gledao sam je i razumeo je. Ona je bila još nevina, pametna glavica, velikog dobrog srca. Volela je tu igru i dobro je bilo što je bila takva, senzualna, nenametljiva sa ipak jasnom i čvrstom voljom. Znala je šta hoće i nisam sumnjao da će to u životu i ostvariti.

   Razmišljao sam šta ću sutra, dok Elena ne dođe, sa tog njenog posla za koji sam unapred shvatio da nije nikakav ozbiljan posao, već eto tako da se nešto radi, sigurno na očev prijateljski savet.

   Odlučio sam da odem do centra u veliku prodavnicu ploča. Rastao sam uz muziku, otac mi je strastan kolekcionar ploča i ja sam se još kao dete naslušao svega i svačega. Voleo je da pušta Stonse, Bitlse, Pink Flojd, uopšte, voleo je dosta hard-rock. Praznično raspoloženje je bilo svaki put kada me je vodio u "Beograđanku" gde je tada u prizemlju bila velika prodavnica ploča. Kupovao je svašta i stranu i domaću muziku. Kod kuće sam sam najviše voleo da puštam prvi album Clash-a, B-52, koji je kupio najverovatnije zato što mu se svidele devojke na prvlačnoj žutoj pozadini. O muzici i mom iskustvu za sve ove godine ću detaljnije kasnije pisati.

   Te prijatne zvezdane noći, činilo mi se da oko mene leti na hiljade nevidljivih dobrih duhova. Izašao sam i prošetao sam našom ulicom. Mirisao je bagrem.

 

Kada sam se vratio potrudio sam se da ne probudim Elenu. Rano ujutru, kroz polu-san, čuo sam kako se Elena lagano kreće po stanu i ubrzo silazi niz stepenice I odlazi na posao.

Muzej voštanih figura – Madam Tiso London

 

TOP SPANISH POST-ROCK ARTISTS (Spanish Post-Rock Mix)

Browse the top spanish post-rock artists to find new music. ... from around the world decide to combine their artistic creativity resulting in a musical experiment​…

TOP SPANISH POST-ROCK ARTISTS

NISAM BIO TU: "Beli Lav - Bruno" 04 (Autobiografski Roman u Nastavcima) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1989 godina

NISAM BIO TU: 

"Beli Lav - Bruno" 

04

 

   

Sanjao sam kratak san. Na leđima sam Belog lava, čvrsto se držim za njega. Jurcamo kroz košutnjačku šumu. Dolazimo do kapije gde je nekada bila kuća moje bake koju joj je oduzela Socijalistička partija bivše Jugoslavije i dodelila joj u zamenu dva stana u Resniku. Predivna kuća sa baštom prepunom cveća, čitavo detinjstvo sam proveo tu u toj baštici. Dakle sada u snu ja silazim sa lava i zovem ga da pođe samnom. Prelazimo baštu, ja osećam da je lav zaostao iza mene, pogledam i vidim kako lav miriše ružu. Bilo mi je čudno. Opet ga pozivam da bih ga upoznao sa bakom. Baka stoji i gleda u nas, skida naočari i govori obazrivim tonom.:

   - A, lep je lav ali pazi se puno, možda mu dosadiš a vidi kolike kandže ima…  - ja pogledah u lava, on kandžama zaškripa po betonu.

Tada me probudi piskav zvuk faksa. Na par metara ispred sebe sam video u prostoriji čoveka od svojih četrdesetipet-šest godina. Stasit, lepo sređene crne brade i ne mnogo dugačke, isto tako, crne kose. Elena je donosila kafu.

- Ovo je Bruno - predstavi ga ona - on je tatin saradnik, ovde je faks i on mora ... - zaboravio sam šta Bruno mora, ustao sam i u boksericama i majci sam seo za sto, zapalio u cigaretu i prineo sebi kafu.

-  Ovi moji hrvati dole... - poče Bruno, dubokim glasom i hrvatskim naglaskom - nisu mi nešto zanimljivi , vas dvoje ste čini mi se više po mom ukusu... Sebastian, lepo ime a odkuda, jesu li Vaši iz Beograda? "

-  Da svi su iz Beograda... deda je Slovenac , ostali su svi iz Beograda i prababa mi je iz Beograda… ime sam nasledio od pradede on nije bio iz Beohgrada, Slovenac je bio.

-  Aha... pa lepo, lepo… a eto vidite ja dole mojim hrvatima da ponudim nešto lepo a oni meni - mi se ne drogiramo ...

On iz džepa izvadi lep veliki cvet marihuane i rizle pa ih stavi na sto.

-  A vi mladiću - pušite li ? - on me pogleda nekako ispod oka sa malim osmehom.

-  Pušim - rekoh kratko i dodadoh da je lepo što će nas počastiti. Odgovor ga je zadovoljio i on poče da mota veliku spravu.

Jako dobra marihuana, jako dobra, Sensimilija , jedna od najboljih. Setih se Jovana Bukelića i njegove knjige, " Droga - Mit ili Bolest " , marihuana na trećem mestu pored heroina i kokaina.  Ah, Bukeliću, Bukeliću.  Svoje misli sam kroz smeh prenosio Jeleni i Brunu.

-  A to Vam je Sebastiane, veliko, svetska zavera, sa tim se neće lako izaći na kraj. Nego šta ćete Vi, sada će dole kod nas rat ... jako ste mi već na prvi pogled veoma simpatični ... možda da ostanete ovde ?

-  Kakav rat ?! - šta priča ovaj čovek pomislih.

-  Dole će strašan rat, raspad Jugoslavije i svašta, ne smem ni da mislim o tome, ovde sam skoro tridest godina ali imam u Hrvatskoj puno rodbine, strah me je od toga...

- Pa kako to rat, zašto rat... , upita ga Elena bojažljivo.

- Tako se ovde analizira... a oni ne greše, nažalost ne greše. Ja sada moram da odnesem ove papire... hajde da svratite kod mene ovih dana pa da se opuštenije ispričamo.

Bruno se brzo diže sa stolice i napusti stan uz pozdrave. Ostalo je da se vidimo kod njega narednih dana.

- Jel' Bruno ovako istripovan stalno ili šta ? - pitao sam bez nekog određenog mišljenja o ovom čoveku, ipak sam ga video prvi put.

- Ne, nikada ne priča gluposti, ovo me je stvarno iznenadilo...rat, kakav rat bre ? - Elena se nekako više začudila nego ja, barem mi je tako izgledala.

Nakon nepunih pola sata mi smo zaboravili Bruna i zloslutne prognoze koje nam je taj čovek doneo. Planirali smo kako da provedemo dan. Elena je danas želala da ide u Muzej Voštanih Figura. Složio sam se.

⚓

Zašto su neki afrički lavovi bele boje?

⚓

EX EX - Hoću Da Ti Dam (Official Video)

❤

Ključne Reči: Keywords: Nisam Bio tu, I wasn't there, roman, knjiga, književnost, literatura, nova knjiga, proza, gradski život, bivša jugoslavija, socijalistička federativna republika jugoslavija, ex jugoslavija, rat, nemiri, atmosfera neposredno pre rata, noćni život, alkohol, droga, umetnost, art, život adolescenata, filmski narativ, filmska forma, muzika, mračna atmosfera, optimizam, volja, pisati, pisac, okupacija pisanje, život u velikom gradu, društveno i socijalno pitanjea, kretanje ka duhovnosti, duhovnost, realan život, autobiografija, autobiografska knjiga, sebastian sava gor, autobiografska novela, prvi tom knjige, knjiga u pričama,    I wasn't there, novel, book, literature, literature, new book, prose, city life, former yugoslavia, socialist federal republic of yugoslavia, ex yugoslavia, war, riots, atmosphere just before the war, nightlife , alcohol, drugs, art, art, adolescent life, film narrative, film form, music, dark atmosphere, optimism, will, write, writer, occupation writing, life in the big city, social issues, movement towards spirituality, spirituality, real life, autobiography, autobiographical book, sebastian sava gor, autobiographical short story, first volume of the book, storybook, film experience of reality, Mots-clés : je n'y étais pas, roman, livre, littérature, littérature, nouveau livre, prose, vie citadine, ex-Yougoslavie, république fédérale socialiste de Yougoslavie, ex-Yougoslavie, guerre, émeutes, ambiance juste avant la guerre, vie nocturne, alcool, drogues, art, art, vie adolescente, récit de film, forme cinématographique, musique, atmosphère sombre, optimisme, volonté, écrire, écrivain, écriture d'occupation, vie dans la grande ville, problèmes sociaux, mouvement vers la spiritualité, spiritualité, vie réelle, autobiographie , livre autobiographique, sebastian sava gor, nouvelle autobiographique, premier tome du livre, livre de contes, expérience cinématographique de la réalité, NISAM BIO TU: "Beli Lav - Bruno" 04, 

Garage A Trois - Emphasizer (Full Album 2003)

"Garage A Trois is an American jazz quartet including drummer Stanton Moore, saxophonist Skerik, vibraphone and percussionist Mike Dillon and keyboardist Marco Benevento. They play a variety of music including rock, funk and jazz...Garage A Trois From Wikipedia, the free encyclopedia

Garage A Trois / Facebook

NISAM BIO TU: "Majstor i Margarita" 03 (Autobiografski Roman u Nastavcima ) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1989 godina

  NISAM BIO TU: 

"Majstor i Margarita"

 

 Sedeli smo u nekom finom, ne skupom restoranu. Večerali smo i lagano ćaskali. U stvari Elena je pričala kao navijena i pitala me je sve i svašta, uglavnom, poznajem li toga i toga ili šta mislim o njemu ili njoj. Pijuckao sam vino i dosta sam se smejao, usled dejstva alkohola tog dana nisam više bio u stanju da ni jedno pitanje shvatim ozbiljno niti da se upustim u neki "dubokoumniji" razgovor, posebno što sa njene strane nisu ni dolazila takva pitanja. Napravila je izuzetak samo kada me je pitala šta volim da čitam. Odgovorio sam da volim da čitam svašta ali da u poslednje vreme čitam Bodlera i Remboa. Sledio je zaključak da sigurno zbog toga skoro uvek oblačim nešto crno. Složio sam se da je zaista moguće da je zbog toga i dodao da godinama unazad postavljam sebi jedno te isto pitanje, zašto sve što živi na planeti mora da umre i da li je taj trenutak poslednja tačka. Pitala me je da li verujem u Boga. Odgovorio sam kontra-pitanjem, tj. da li ona veruje u Boga. Rekla je da veruje i da ima sigurno "nešto", što vlada univerzumom i da je prema tome naša sudbina time unapred određena. Nisam bio zadovoljan odgovorom.

The Master and Margarita 

(Penguin Classics) 

Paperback

     - Elena, ja ne znam još uvek u šta verujem, čitao sam Krolija, Kastanedu , Crni Sabat, čitao sam malo budističke filosofije, razmišljao sam o reinkarnaciji i pokušao sam da razumem Novi Zavet, u našoj Crkvi nikada nisam bio, jednom doduše kada me je kao malog baka vodila pa smo tom prilikom sećam se nešto šetali oko Crkve. Kasnije sam na početku petog razreda Osnovne Škole, počeo da plačem svaki dan po čitav dan, zatvarao sam se u svoju sobu i puno čitao. Svako veče sam klečao ispred katoličkog ženskog manastira i tu sam se u senci krstio, ne znam otkuda to da se krstim pa mislim da sam se krstio jednostavno zbog toga što sam kao beba kršten i zato što sam video da se ljudi u neprilici krste. Roditeljima nisam govorio ništa o tome što me muči i jednosavno sam čekao da prođe. Potrajalo je pola godine i prošlo je.  Posle toga sam upisao kung-fu, trenirao sam vredno i danas imam plavi pojas. Nisam dogurao do crnog, škola je bila primorana da se zatvori zbog nedostatka učenika a ja nisam odlučio da se prebacim u drugu. Do osmog razreda me osim knjiga, beletristike, raznih romana posebno iz kolekcije "Plava Ptica" i filmova koje sam gledao po dva, tri dnevno, ništa drugo nije ni interesovalo. Ovo pitanje smrti se naglo vratilo u prvoj godini srednje i imao sam veliku potrebu da napišem pesmu, prvu pesmu koja nije bila školski zadatak. Pesma se zvala "Smrt", bilo bi lepo da sam sačuvao te ranije pesme pošto i danas pišem ali više ništa ne bacam. U svakom slučaju tada je došao pod ruku Kroli i odmah zatim za njim sve ostalo. Ja ne znam  puno… Boga postoji Elena, iskreno nemam ideju kako bih tu reč objasnio… ali sigurno ne kao sudbinsku preodređenost, niti kao "višu silu" , jednostavno,  me ti me odgovori nikako ne zadovoljavaju." - odgovorio sam ozbiljno ali sa osmehom.

   - Meni su pričali da si pomalo mračan i sada vidim... ali ko još zna sve o tome i zašto bi te to mučilo ?

   - Smejem se čitav dan Elena, vidiš to,  ja možda jesam pomalo sujetan, gord, kako hoćeš i možda tako delujem na okolinu tako, na neki način... kako si već opisala ali veruj mi veoma sam radostan i volim život, možda baš zato što ga volim postavljam sebi neka pitanja koja se ne tiču samo našeg plivanja iz dana u dan... eto ta pitanja ... da kažem o čoveku i duhu, duši ako hoćeš ... ne znam, zaista ne znam ... čitala si "Majstora i Margaritu" ?

   - Da, zašto pitaš ?

   - Pa šta ti misliš ... postoji li đavo, satana, da li on postoji ?

   - Uh bre, pa jesam pročitala i super je knjiga, zanimljiva mislim ali sada... đavo,satana... nemam pojma ... - ona se zakokota kao blesava, njoj je trebalo malo alkohola a vino je bilo jako.

   - Dobro, ništa više o "mračnim temama", gospođice. - podigao sam čašu i mi nazdravismo našem prvom danu u velikoj svetskoj prestonici.

  Napolju je bilo divno. Vedra noć. Spuštalo se u mene nešto nalik veliko ushićenju, slično kao pred ushićenje pri odlučujućoj utakmci u očekivanju pobedonosno koša. Slike su se menjale kao brzi kadrovi i kao da me je pratila tiha muzika.

 Video sam poznati Londonski "crni taksi", oduvek sam želeo da sednem u taj automobil, ne baš zbog automobila kao automobila, već  to da budem "mušterija" - "crnog taksija".

Brzo smo stigli kući. Istušrao sam se i zaspao pre nego što mi je glava dodirnula jastuk.

Mihail Bulgakov: Majstor i Margarita

NISAM BIO TU: "Zoo-Vrt" (Autobiografski Roman u Nastavcima 02) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1989 godina

 

NISAM BIO TU: 

"Zoo-Vrt" 

 (Autobiografski Roman u Nastavcima 02) 

Ponovo u "dabldekeru". Elena i ja smo uživali u tim vožnjama i zalazili u najrazličitije krajeve grada.

Bila je velika gužva tako da smo dobro mogli videti nemio prizor koji se odigravao pred nama. Na suprotnoj traci dogodila saobraćajna nesreća. Čovek krvave glave je trčao od jednog do drugog automobila i zagledao unutrašnjost jednih pa drugih kola. Nešto je glasno vikao i dizao je glavu ka nebu u isto vreme osvrćući se , očekujuči najverovatnije policiju i hitnu pomoć. Nismo mogli videti koga ima u kolima ali na ulici je bio samo on, okružen nemim posmatračima sa strane. Otpratio sam ga pogledom. Elena je spustila glavu.

Na ulazu u zoo-vrt smo platili dosta skupe karte. Odmah po ulasku, nakon nekoliko metara sam uzeo hot-dog i iz Jeleninog ranca prošvercovano pivo.

 Uručene su nam reklame i karta za obilazak te velike , najveće zelene oaze u Londonu.

 Ta oaza zaslužuje i par reči o svom postojanju. Vrt se nalazi na severnom delu Regent's Parka, jedne od najljepših zelenih površina u Londonu. Otvoren je 1928. godine. Tokom svoje istorije, Londonski Zoo, nekoliko se puta svrstao među najveće u Evropi. Akvarijum Zoo-a je bio prvi svetski akvarijim otvoren za javnost. Broj posetioca kreće se oko jednog miliona godišnje. Svoj dom u Londonskom Zoo-u pronašlo je više od 1150 vrsta. Neke od posebno omiljenih jesu gorile, koje su smeštene u Gorilla Kingdomu, gde se mogu posmatrati iz neposredne blizine, meni te životinje nisu bile preterano zanimljive dok se Elena oduševljvala i nešto brbljala svo vreme dok ih je posmatrala. Veliki bazen sa pingvinima, Penguin Beach je zato meni bio jako zanimljiv, volim pingvine. Akvarijum je isto tako vrlo zanimljiv do njega smo se spuštali pokretnim stepenicama duboko pod zemlju i utisak je bio, podrazumeva se, fantastičan. Kuckao sam o debelo staklo ajkulama i piranama ali me je Elena opomenula rekavši da je to zabranjeno raditi. Napokon sam se setio koju sam životinju hteo da vidim a nisam imao prilike, o njoj sam gledao i slušao samo u našoj poplarnoj emisiji " Opstanak ", želeo sam da vidim Belog Lava. Te životinje imaju veliki prostor za šetnju, lavovi su na primer imali i pećinu kada je vruće ili hladno, tako da je bilo potrebno sačekati Lava da se pojavi. Mnogo Japanaca i još puno šarenih turista je čekalo sa spremljenim foto-aparatima da se Lav pojavi. Seo sam na klupu i čekao, mada okrenut leđima ali sam znao da će me ostali opomenuti kada se lav pojavi. Elena je otišla da kupi balon napunjen helijumom. Video sam je kako mi prilazi i u isto vreme čuo glasove pune uzbuđenja pored mene. Velika imozantna prilika Belog Lava, ženke se nonšarlanto i polako prošetala ne okrećući se ka publici. Danas mislim da i kod nas možemo da vidimo ovu retku životinju.

 To je bilo to, dan je polako prolazio. Prešli smo dvadesetak kilometara, okolo, naokolo po zoo-u. Vreme je bilo da se ode u neki restoran na večeru

.

                                      

                                                    

PIXIES - Beneath the Eyrie (Deluxe) Full Album

"Beneath the Eyrie is the seventh album from American alternative rock band Pixies, released on September 13, 2019, by BMG/Infectious. Produced by Tom Dalgety, and preceded by the singles "On Graveyard Hill" and "Catfish Kate", the album was recorded in Dreamland Recording Studios, a remote, converted church in upstate New York. The band were influenced by their Gothic surroundings during the writing and recording process, with vocalist and guitarist Black Francis stating: "I wanted to intermingle with the spirit world, with life and death and with the mystical and a more surreal landscape." ...PIXIES / Beneath the Eyrie From Wikipedia, the free encyclopedia

Amazon / Beneath The Eyrie / Pixies (Artist) Format: Audio CD

Ex-Yu: London | Ex-Yu: London | Sećanja | Memories - savremena proza. literatura. contemporary prose. literature. prose contemporaine. littérature.

 

Sebastian Sava Gor

“EX-YU”

“ Taština nad taštinama, veli propovjednik, taština nad, taštinama, sve je taština.”

Ps. 39:5, Ps. 62:9, Priče 4:4, Priče 4:6, Rim. 8:20  

 

Poleteo sam. Ispod su mene zlatna polja kukuruza i crna neobrađena zemlja. Odmah zatim sam iznad oblaka, veličanstven prizor. Zamislio sam se na nekoliko minuta, barem se meni činilo da je u pitanju nekoliko minuta, realno, prošlo je nekih sat vremena, pogledao sam ispod sebe i video veliki grad. Neko vreme sam leteo iznad grada. Sledeće što pamtim je glas koji objavljuje - " Dragi putnici, molimo Vas da vežete svoje pojaseve. "

London 1989

Prvi utisak je bio zapanjujući. Hitrow je zaista ogromno zdanje, veliki aerodrom u kome bi neko mogao da živi i preživi svoj život bez potrbe da odatle izađe. Setio sam se neizbežno Pekićevog "Besnila".

Dok sam čekao Jelenu, koja je trebalo po dogovoru da dođe ubrzo. Rešio sam da razgledam mnogobrojne izloge raznoraznih prodavnica i uostalom svega što je se oko mene nalazilo. Rešio sam da nešto kupim.  U prodavnici slatkiša kupio sam punjene čokoladne kuglice, lepo zapakovane u zlatni staniol. Nikada do tada nisam tako nešto probao. Danas se te čokoladne kuglice mogu kupiti i kod nas iako su dosta skupe, onima koji vole slatkiše su dobro poznate kao "Rošeove" crne ili  kokosove bele kuglice.

Ugledah Elenu. Ta devojka, godinu dana mlađa od mene, je išla samnom u istu školu, Petu Beogradsku Gimnaziju. Ja sam gimnaziju tog leta završio, diplomu pijan potpisao i “raspustio” sam se apsolutno.  Ostavio sam devojku sa kojom sam proveo čitavu četvrtu godinu. Bila je neka vrela, pijana i naduvana noć u kafe-klubu, pored teniskog igrališta na Tašmajdanu, kada sam malo bolje upozna Elenu.  To jutro smo samo ona i ja završili na 25-to’ majskim bazenima na Dorćolu. Tu sam pozvan sam u London da dođem u  goste kod nje, te simpatične i razigrane devojke koju sam iskreno jedva i poznavao ali kojoj je izgleda bila simpatična ideja da joj baš ja pravim društvo u dvospratnom stanu na West Hampstead-u, čiji je vlasnik bio njen otac. Inače apsolutno tinejdžerska posla, Elena je zapravo četiri godine išla u razred sa mojom bivšom devojkom kojou sam pomenuo.

Ja takav poziv nikako nisam mogao odbiti i sve se odigralo dan za danom. Jedne večeri sam sa njene strane bio pozvan, na jutro tog dana sam poleteo iz Beograda.

Elena je imala širok osmeh na licu. Kada me je videla, lagano je potrčala, plava negovana kosa je igrala, kada je prišla ona me zagrli i nežno me poljubi u obraz.

- Divno...predivno, šta ćemo mi sve ovde da radimo a? - pevala je. Gledao sam je iskreno i pomalo ravnodušno, pružio sam joj čokoladne bonbonice.

Desetak minuta smo se vozili crnom pokretnom trakom pre nego što smo izašli sa aerodroma.

Ubrzo sam pored Elene sedeo u gornjem delu crvenog autobusa na drugom spratu, u tom delu se moglo pušiti tako da sam u jednoj ruci držao cigaretu i u drugoj konzervu polu-litarskog piva. Bio sam veoma zadovoljan. Prizori koji su leteli ispred mene su bili takvi da sam imao želju da ih na čas pauziram i zauvek zapamtim. Svaki detalj počevši od trotoara pa do vrhova zgrada je bio sređen i doteran. Nije bilo sivih kontejnera i razbijenih telefonskih govornica, starih osušenih fasada i rupa u asfaltu.

 West Hampstead je oblast koja je sređena za dobrostojeću građansku klasu.

Stan je izgledao moderno i bio je čist. Elena me je upoznala, kako je i najavila sa momkom i devojkom iz Zagreba koji će stan deliti sa nama. Meni lično ni on niti ona nisu izgledali nimalo privlačno. Mislim da sam sa njima razmenio samo par rečenica za sve vreme koliko sam tamo bio. Sa druge strane nimalo mi nisu smetali, njihovih imena i izgleda se ne sećam.

Raspakovao sam se i odmah se osetio apsolutno slobodnim. Izašao sam napolje sam. Insistirao sam na tome. Prošetao sam se ulicom i tražio prodavnicu u kojoj mogu kupiti pivo. Moje iznenađenje je bilo veliko kada sam blizu stana našao upravo ono što sam tražio. Ne velika ali bogato opremljena prodavnica alkohola je nudila izbor kakav normalno nisam zamišljao. Jako me je obradovalo kada sam u odeljku za vina na polici naišao na etiketu na kojoj je pisalo Jugoslavija. Tu se nalazilo par buteljki nekih od naših najpoznatijih vina. Normalno nisam kupio domaće vino, već sam tražio da mi daju najjače pivo koje imaju. Prvo su mi ponudili pivo sa šest procenata alkohola ali nisam bio zadovoljan. Nakon toga ljubazni riđi prodavac mi je izneo pivo sa dvanaest procenata alkohola. Naglasio je da je to pivo sa votkom. Ljubazno sam se zahvalio i uzeo paket od deset komada.

Pijuckajući pivo naišao sam na lokalnu trafiku. Eto, ponovo malo iznenađenje. Na velikoj gomili raznoraznih novina ležala je i "Politika", mislim da sam tada prvi put u životu kupio taj dnevni list.

Pivo koje sam kupio bilo je zaista bilo žestoko i imalo je ukus upravo onakav kakvim ga je prodavac predstavio, to je bila mešavina votke i piva. Ogladneo sam i rešio da se vratim u stan kako bih naručio pizzu.

- I...? - dočekala me je Elena sa nestrpljenjem.

- Šta i ... - nisam je odmah razumeo.

- Kako ti se čini... za sada...napolju... - spustila je pogled na paket piva i nasmejala se.

- Odlično... čisto, evo tu je i "Politika". Još jednom se nasmejala.

- Hoćemo u Zoo-vrt?

- Normalo - odgovorio sam lepo, sa tim da mi je bilo sasvim svejedno gde ću ići. Rekoh samo da moram da jedem. Uzeo sam debele "Žute Strane", pronašao broj koji mi trebao i objasnio kakvu pizzu želim. Pizza je stigla za pola sata. Bilo mi je krivo što sam morao da je bacim, nešto su me razumeli pogrešno, tražio sam bogatu pizzu sa pečurkama i pavlakom a dobio sam pizzu natrpanu lukom I kobasicama. Rešio sam da kupim nešto na putu do zoo-vrta.

Sebastian Sava Gor

"EX-YU"

"Vanity of vanities, says the preacher, vanity of vanities, everything is vanity."

Ps. 39:5, Ps. 62:9, Proverbs 4:4, Proverbs 4:6, Rom. 8:20

 

I took off. Below me are golden cornfields and black uncultivated earth. Immediately afterwards I am above the clouds, a magnificent sight. I thought for a few minutes, at least it seemed to me that it was a few minutes, realistically, about an hour had passed, I looked below me and saw a big city. I flew over the city for a while. The next thing I remember is a voice announcing - "Dear passengers, please fasten your seat belts."

London 1989

The first impression was stunning. Heathrow is really a huge building, a big airport where someone could live and live their life without ever leaving. I inevitably remembered Pekić's "Besnil".

While I was waiting for Jelena, who was supposed to come soon according to the agreement. I decided to look around the numerous windows of various shops and everything that was around me. I decided to buy something. In the sweet shop, I bought filled chocolate balls, nicely wrapped in gold foil. I had never tried anything like that before. Today, those chocolate balls can be bought here, even though they are quite expensive, to those who like sweets they are well known as "Roche's" black or coconut white balls.

I saw Elena. That girl, a year younger than me, went to the same school with me, the Fifth Belgrade Gymnasium. I finished high school that summer, signed my diploma drunk and "dissolved" myself absolutely. I left the girl I spent the entire fourth year with. It was a hot, drunken and high-spirited night in a coffee club, next to the tennis court on Tašmajdan, when I got to know Elena a little better. That morning, only she and I ended up at the 25th of May pools on Dorćol. There I was invited to London alone to be her guest, that nice and playful girl whom I honestly hardly knew but who seemed to like the idea of me keeping her company in the two-story apartment in West Hampstead, whose owner he was her father. Otherwise an absolutely teenage thing, Elena actually went to class with my ex-girlfriend I mentioned for four years.

I could not refuse such an invitation and everything happened day after day. One evening I was invited by her, on the morning of that day I flew from Belgrade.

Elena had a big smile on her face. When she saw me, she ran lightly, her blonde well-groomed hair was dancing, when she approached, she hugged me and kissed me gently on the cheek.

- Wonderful...wonderful, what are we going to do here? - she sang. I looked at her sincerely and a little indifferently, I handed her chocolate candies.

We drove on the black conveyor belt for about ten minutes before we left the airport.

Soon I was sitting next to Elena in the upper part of the red bus on the second floor, in that part you could smoke, so I was holding a cigarette in one hand and a half-liter can of beer in the other. I was very pleased. The scenes that flew in front of me were such that I had the desire to pause them for a moment and remember them forever. Every detail, starting from the sidewalk to the tops of the buildings, was arranged and polished. There were no gray containers and broken telephone booths, old dried-up facades and holes in the asphalt.

  West Hampstead is an area designed for the well-to-do middle class.

The apartment looked modern and was clean. Elena met me, as she announced with a guy and a girl from Zagreb who will share the apartment with us. Personally, neither he nor she looked attractive at all. I think I only exchanged a few sentences with them in the entire time I was there. On the other hand, they didn't bother me at all, I don't seem to remember their names.

I unpacked and immediately felt absolutely free. I went outside alone. I insisted on it. I walked down the street and looked for a store where I could buy beer. My surprise was great when I found exactly what I was looking for near the apartment. Not a big but richly equipped liquor store offered a selection that I would not normally have imagined. I was very happy when in the wine section on the shelf I came across a label that said Yugoslavia. There were a couple of bottles of some of our most famous wines. Normally I didn't buy local wine, but I asked them to give me the strongest beer they had. First they offered me beer with six percent alcohol, but I wasn't satisfied. After that, a friendly ginger seller brought me beer with twelve percent alcohol. He emphasized that it was beer with vodka. I politely thanked him and took the package of ten pieces.

While sipping a beer, I came across a local tobacconist. Here, another little surprise. "Politika" was also lying on a big pile of various newspapers, I think that was the first time in my life that I bought that daily newspaper.

The beer I bought was really strong and tasted exactly as the seller presented it, it was a mixture of vodka and beer. I was hungry and decided to go back to the apartment to order a pizza.

- And...? - welcomed

Elena asked me impatiently.

- What and ... - I didn't immediately understand her.

- How do you think... for now... outside... - she looked down at the beer package and smiled.

- Excellent... clean, here is "Politika". She smiled once more.

- Do we want to go to the Zoo?

- Normal - I answered nicely, with the fact that I didn't care where I was going. I just said I had to eat. I took the thick "Yellow Pages", found the number I needed and explained what kind of pizza I wanted. The pizza arrived in half an hour. I felt guilty that I had to throw it away, they misunderstood me, I asked for a rich pizza with mushrooms and sour cream and I got a pizza stuffed with onions and sausages. I decided to buy something on the way to the zoo.

Chet Baker - When Chet Baker Sings (Full Album) 🎺🎤🎧

Chesney Henry "Chet" Baker Jr. (December 23, 1929 – May 13, 1988) was an American jazz trumpeter and vocalist. He is known for major innovations within the cool jazz subgenre leading him to be nicknamed the "prince of cool". Baker earned much attention and critical praise through the 1950s, particularly for albums featuring his vocals (Chet Baker Sings, It Could Happen to You). Jazz historian Dave Gelly described the promise of Baker's early career as "James Dean, Sinatra, and Bix, rolled into one." His well-publicized drug habit also drove his notoriety and fame. Baker was in and out of jail frequently before enjoying a career resurgence in the late 1970s and 1980s...Chet Baker From Wikipedia, the free encyclopedia

Chet Baker - Sings - Amazon.com

EKATARINA VELIKA: DUM DUM / Full Album (Remastered)

Екатарина Велика (скраћено ЕКВ) је била рок група из Београда и једна од најуспешнијих и најутицајнијих група на простору бивше Југославије. Срж бенда чинили су гитариста и певач Милан Младеновић, клавијатуристкиња Маргита Стефановић и басиста Бојан Печар...Екатарина Велика С Википедије, слободне енциклопедије

MASSIVE ATTACK / Music Videos

Massive Attack are an English electronic band formed in 1988 in Bristol by Robert "3D" Del Naja, Adrian "Tricky" Thaws, Andrew "Mushroom" Vowles and Grant "Daddy G" Marshall. The band currently consists of Del Naja, Thaws and Marshall, with Shara Nelson and Horace Andy as guest vocalists. The debut Massive Attack album Blue Lines was released in 1991, with the single "Unfinished Sympathy" reaching the charts and later being voted the 63rd greatest song of all time in a poll by NME. 1998's Mezzanine (containing "Teardrop") and 2003's 100th Window charted in the UK at number one. Both Blue Lines and Mezzanine feature in Rolling Stone's list of the 500 Greatest Albums of All Time. The group has won numerous music awards throughout their career, including a Brit Award—winning Best British Dance Act, two MTV Europe Music Awards, and two Q Awards. They have released five studio albums that have sold over 13 million copies worldwide....Massive Attack From Wikipedia, the free encyclopedia

MASSIVE ATTACK / Home