NISAM BIO TU: "Majstor i Margarita" 03 (Autobiografski Roman u Nastavcima ) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1989 godina
NISAM BIO TU:
"Majstor i Margarita"
- Elena, ja ne znam još uvek u šta verujem, čitao sam Krolija, Kastanedu , Crni Sabat, čitao sam malo budističke filosofije, razmišljao sam o reinkarnaciji i pokušao sam da razumem Novi Zavet, u našoj Crkvi nikada nisam bio, jednom doduše kada me je kao malog baka vodila pa smo tom prilikom sećam se nešto šetali oko Crkve. Kasnije sam na početku petog razreda Osnovne Škole, počeo da plačem svaki dan po čitav dan, zatvarao sam se u svoju sobu i puno čitao. Svako veče sam klečao ispred katoličkog ženskog manastira i tu sam se u senci krstio, ne znam otkuda to da se krstim pa mislim da sam se krstio jednostavno zbog toga što sam kao beba kršten i zato što sam video da se ljudi u neprilici krste. Roditeljima nisam govorio ništa o tome što me muči i jednosavno sam čekao da prođe. Potrajalo je pola godine i prošlo je. Posle toga sam upisao kung-fu, trenirao sam vredno i danas imam plavi pojas. Nisam dogurao do crnog, škola je bila primorana da se zatvori zbog nedostatka učenika a ja nisam odlučio da se prebacim u drugu. Do osmog razreda me osim knjiga, beletristike, raznih romana posebno iz kolekcije "Plava Ptica" i filmova koje sam gledao po dva, tri dnevno, ništa drugo nije ni interesovalo. Ovo pitanje smrti se naglo vratilo u prvoj godini srednje i imao sam veliku potrebu da napišem pesmu, prvu pesmu koja nije bila školski zadatak. Pesma se zvala "Smrt", bilo bi lepo da sam sačuvao te ranije pesme pošto i danas pišem ali više ništa ne bacam. U svakom slučaju tada je došao pod ruku Kroli i odmah zatim za njim sve ostalo. Ja ne znam puno… Boga postoji Elena, iskreno nemam ideju kako bih tu reč objasnio… ali sigurno ne kao sudbinsku preodređenost, niti kao "višu silu" , jednostavno, me ti me odgovori nikako ne zadovoljavaju." - odgovorio sam ozbiljno ali sa osmehom.
- Meni su pričali da si pomalo mračan i sada
vidim... ali ko još zna sve o tome i zašto bi te to mučilo ?
- Smejem se čitav dan Elena, vidiš to, ja možda jesam pomalo sujetan, gord, kako
hoćeš i možda tako delujem na okolinu tako, na neki način... kako si već
opisala ali veruj mi veoma sam radostan i volim život, možda baš zato što ga
volim postavljam sebi neka pitanja koja se ne tiču samo našeg plivanja iz dana
u dan... eto ta pitanja ... da kažem o čoveku i duhu, duši ako hoćeš ... ne
znam, zaista ne znam ... čitala si "Majstora i Margaritu" ?
- Da, zašto pitaš ?
- Pa šta ti misliš ... postoji li đavo,
satana, da li on postoji ?
- Uh bre, pa jesam pročitala i super je
knjiga, zanimljiva mislim ali sada... đavo,satana... nemam pojma ... - ona se
zakokota kao blesava, njoj je trebalo malo alkohola a vino je bilo jako.
- Dobro, ništa više o "mračnim
temama", gospođice. - podigao sam čašu i mi nazdravismo našem prvom danu u
velikoj svetskoj prestonici.
Napolju je bilo divno. Vedra noć. Spuštalo se
u mene nešto nalik veliko ushićenju, slično kao pred ushićenje pri odlučujućoj
utakmci u očekivanju pobedonosno koša. Slike su se menjale kao brzi kadrovi i
kao da me je pratila tiha muzika.
Video sam poznati Londonski "crni
taksi", oduvek sam želeo da sednem u taj automobil, ne baš zbog automobila
kao automobila, već to da budem
"mušterija" - "crnog taksija".
Brzo smo
stigli kući. Istušrao sam se i zaspao pre nego što mi je glava dodirnula
jastuk.
Коментари