SPONTANO SAGOREVANJE - knjiga. savremena proza - Izdavač Nova Poetika ::: SPONTANEOUS COMBUSTION - book. contemporary prose - Publisher Nova Poetika
.jpg)
Љубичасти крак светлости сваке ништавности у нама
Кратке приче већ дуго привлаче посену пажњу читалаца, а када се у њима нађу модерни елементи, онда њихова вредност још више расте јер у себи садрже многоројне истине које се са филозофском тежином најбоље памте и прихватају као огледало нас самих. Зато је за свакога ко у краткој, сапетој форми воли понирање у подсвест, збивања кроз репродукцију човекове свести, дефабулативност, суочавање са сопственим несавршеностима и трагање за животним смислом, најбољи избор зирка кратких прича Спонтано саоревање, Себастиана Саве Гора, јер је ово дело најбољи доказ да надреализам проткан апсурдом и парадоксом још увек итекако живи на нашој литерарној сцени.
У 72 приче, колико се сакупило у три дела ове зирке, дато је можда једно од најтурбулентнијих путовања у човекову подсвест у последње време у домаћој књижевности. Након, како нам се аутор сам поверио у уводу, двогодишњег упознавања себе и своје подсвести у односу на стварност и утицаја стварности на њега самог, његове најскривеније потребе, жеље и хтења, успео је да створи један својеврсни калеидоскоп најдуљих емоција које се са сваком новом причом, али и индивидуалним доживљајем сваког од нас, померају и творе
увек нову шару која даје наредне облике све новим и новим формама душе и њених обличја. На тај начин он нам је на нај-аутентичнији начин показао како доживљаји из спољашњег света и искуство из дана у дан мењају све оно што човека чини најсавршенијим бићем у природи, а понајвише управо његове несавршености.
У 18 прича првог дела Блок-ау и ежа ви, описан је свет спољашњих надражаја, утицаја и тананог ковача човекове судине. Међу њима је неколико које на најбољи начин манифестују понор у који западне душа када спозна да је живот тежак илузорни абсурд и ону тамну страну аоничне стварности. У њима се ликови боре са сопственим демонима на разне начине, било менталним бекствима, ило суочавањем са страховима и кобним уживањима. Има ту зависника од морфина и алкохола, од омаловажавања себе и поновљене грешке, од изливања гнева и злостављања невиних и слабих, али понајвише оних који од живота желе само оно са чим су му у сусрет пошли чистог срца – да пронађу срећу и спокој. Само најхрабрији који се суоче са узроцима немира из спољашњег света проналазе путоказе очовечења, стазе које не ојачавају ништарију у себи већ оснажују душу за сваку нову битку уз помоћ које се добија коначни рат.
Други део Дубока је ноћ носи урањање у таму сопствених неистражених светова. Ове приче захтевају све већу концентрацију и дешифровање али и све више одговарају уводном делу у коме аутор наговештава редове диктата мисли, записане у периодима највећег умора, онако како су испливавале из подсвести. Зато се у њима све више кидају логичке везе које у сукобу са самим собом падају све дубље, до најдубљег несвесног где се скривају сви одговори на наша питања. Овде ликови причају сами са собом, исповедају се и проналазе давно затрпане тескобе, скривене склоности и опасне симболе у шикљању снова у свест и посежу у ирационално, халуцинант
но и са што мање контроле разума, а што више визија, не би ли побегли из болне свакодневице и пронашли начин да се са њом носе.
Међу њима је и прича Ускоро ће Божић која из два дела нуди цео један живот на длану, толико типичан за наше појмове да је можда баш зато и једна од најупечатљивијих у зирци. Пратећи Требињца Алексу у његовим покушајима да пронађе своје место под сунцем у великом граду, који га сопственом отуђеношћу још више отуђује, понајвише од самог себе, он својој души подваљује снове у којима га прате доро и зло, живот и смрт, љубав и патња, носећи га ка неминовно записаном крају који нико и никада није успео да избегне. Преплитањем са још неким причама, она добија посебно место јер показује колико је тешко борити се са окружењем и самим собом, а поготово колико је крхка спознаја о срећи коју већ имамо, а снажна жеља за преиспитивањем и досезањем нечега што је магловито, а опет толико примамљиво, иако може учинити да све доро и сигурно заувек исклизне кроз прсте попут сувог песка.
Последњи део који носи исти назив као и цела зирка је најдужи, са 40 кратких прича, од којих су неке и на нивоу цртица. У њима надреалистички замах долази до пуног изражаја мешајући се са јаким отпорима против конвенција, модерним техникама диктата мисли, бесмислених људских радњи, нелогичних догађања у којима се често ништа и не дешава и говора препуних фраза и клишеа пасивних ликова које попут марионета покреће нека виша сила над којом они немају никакав утицај. У овим причама ликови који таворе на
животним раскрсницама крију своје боли да не буду прокужени и одбачени и спонтано сагоревају у гневу док иза њих остаје само једна ципела и комад крваве кошуље као доказ да се из крви увек рађа нешто ново али само ако нестане оно старо па постају симболи мученика у модерном друштву, опрљени пороцима, страстима и слабостима које су им уместо благостања донеле само тескобу, усамљеност и страх – неизбежну судину савременог света саткану од противречности општеприхваћених начела и морала.
Међутим, колико год приче ове зирке на први поглед деловале тескобно, нејасно и загонетно, оне су ништа друго до сатира са одгонетком сакривеном у последњој причи која позива на повратак лепоти побеђујући у бескрају велике ватрене лопте. У њој се скрива уметност као носитељка истине, оне која се излива кроз речи уметника попут водопада мудрости. У њој се скрива реч до чијег се смисла долази промишљањем и расуђивањем. У њој се скрива љубичасти крак светлости који убија сваку слабост, ништавност и немоћ и од нас прави
храре, снажне и постојане људе, онакве каквим нас живот и судбина једино цене и награђују благостањем и срећом.
Јелена Дилбер
Нова ПОЕТИКА
👇
The Purple Ray of Light in Every Void Within Us
Short stories have long captured the special attention of readers, and when they contain modern elements, their value increases even more. They carry numerous truths that, with philosophical weight, are best remembered and accepted as a mirror of ourselves. For anyone who enjoys diving into the subconscious through compressed form—through the reproduction of human consciousness, defabulation, confrontation with personal imperfections, and the search for life’s meaning—the best choice is the collection of short stories Spontaneous Combustion by Sebastian Sava Gor. This work is the clearest proof that surrealism, woven with absurdity and paradox, is still very much alive on our literary scene.
In the 72 stories, gathered into three parts of this collection, we witness one of the most turbulent journeys into the human subconscious in recent domestic literature. As the author confides in the introduction, after two years of getting to know himself and his subconscious in relation to reality—and the impact of that reality on his innermost needs, desires, and impulses—he managed to create a kind of kaleidoscope of the deepest emotions. These emotions shift and transform with each new story and each individual reader’s experience, forming ever-new patterns and giving rise to ever-new shapes of the soul and its aspects.
In doing so, the author most authentically shows how experiences from the external world and daily life change everything that makes a human the most perfect being in nature—especially his imperfections.
The first part, Blackout and Déjà Vu, consisting of 18 stories, describes the world of external stimuli, influences, and the subtle blacksmith shaping human destiny. Among them are several that best express the abyss into which the soul plunges when it realizes that life is a heavy illusion and absurdity, and the dark side of a chthonic reality. The characters battle their inner demons in various ways—through mental escapes or by confronting fears and fatal pleasures. We meet morphine and alcohol addicts, those who belittle themselves and repeat mistakes, those who burst with rage and abuse the innocent and weak—but above all, those who ask for nothing more from life than what they approached it with: a pure heart, in search of happiness and peace. Only the bravest, who face the causes of restlessness from the external world, find signposts toward becoming fully human—paths that don't strengthen the nothingness within, but empower the soul for each new battle, ultimately leading to victory in the final war.
The second part, The Night Is Deep, plunges into the darkness of unexplored inner worlds. These stories demand greater concentration and interpretation. They align increasingly with the book’s introduction, in which the author hints at dictated thoughts recorded during periods of deep exhaustion, just as they surfaced from the subconscious. Logical connections are increasingly severed, falling deeper into conflict with the self, down to the most unconscious layers where all our answers lie. Here, characters talk to themselves, confess, and uncover long-buried anxieties, hidden tendencies, and dangerous symbols, as dreams spill into consciousness. They reach toward the irrational, hallucinatory, guided less by reason and more by vision—seeking escape from a painful reality and a way to endure it.
Among these is the story Christmas Is Coming Soon, which offers a whole life on a plate in just two parts—so typical for our sensibilities that it becomes one of the most memorable in the collection. Following Aleksa from Trebinje in his attempts to find his place under the sun in a big city that alienates him even more, especially from himself, he feeds his soul dreams in which good and evil, life and death, love and suffering chase him toward an inevitable end—one that no one has ever escaped. Interwoven with other stories, this one stands out for showing how hard it is to battle one's surroundings and oneself, and especially how fragile is the awareness of happiness we already have. Yet the strong urge to question it and reach for something unclear—but alluring—can make all that is good and secure slip away forever, like dry sand through our fingers.
The final section, which shares the title Spontaneous Combustion with the entire collection, is the longest, with 40 short stories—some no more than sketches. Here, the surrealist impulse reaches its peak, blending with strong resistance to convention, modern techniques of thought-dictation, senseless human actions, illogical events where often nothing actually happens, and dialogue filled with clichés and empty phrases from passive characters—mere marionettes moved by a higher force beyond their control. These stories feature characters stalled at life’s crossroads, hiding their pain to avoid being ostracized. They spontaneously combust in rage, leaving behind only a shoe and a piece of bloody shirt as proof that something new is always born from blood, but only if the old disappears. They become symbols of martyrs in modern society, scorched by vices, passions, and weaknesses that, instead of bringing bliss, leave them only with anxiety, loneliness, and fear—the inevitable destiny of a world woven from contradictions and commonly accepted morals.
And yet, however bleak, obscure, and enigmatic these stories may seem at first glance, they are in essence satire, with a resolution hidden in the final story, which calls for a return to beauty and victory within the vastness of the great fiery orb. In that story lies art as the bearer of truth, the kind that pours through the artist’s words like a waterfall of wisdom. In it is hidden the word whose meaning is revealed through contemplation and reasoning. In it is concealed the purple ray of light that destroys every weakness, every void, and every helplessness within us, transforming us into brave, strong, and resilient people, the very kind that life and fate recognize and reward with well-being and happiness.
Коментари