NISAM BIO TU: "Beli Lav - Bruno" 04 (Autobiografski Roman u Nastavcima) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1989 godina
NISAM BIO TU:
"Beli Lav - Bruno"
04
Sanjao sam kratak san. Na leđima sam Belog
lava, čvrsto se držim za njega. Jurcamo kroz košutnjačku šumu. Dolazimo do
kapije gde je nekada bila kuća moje bake koju joj je oduzela Socijalistička
partija bivše Jugoslavije i dodelila joj u zamenu dva stana u Resniku. Predivna
kuća sa baštom prepunom cveća, čitavo detinjstvo sam proveo tu u toj baštici.
Dakle sada u snu ja silazim sa lava i zovem ga da pođe samnom. Prelazimo baštu,
ja osećam da je lav zaostao iza mene, pogledam i vidim kako lav miriše ružu.
Bilo mi je čudno. Opet ga pozivam da bih ga upoznao sa bakom. Baka stoji i
gleda u nas, skida naočari i govori obazrivim tonom.:
- A, lep je lav ali pazi se puno, možda mu
dosadiš a vidi kolike kandže ima… - ja
pogledah u lava, on kandžama zaškripa po betonu.
Tada me
probudi piskav zvuk faksa. Na par metara ispred sebe sam video u prostoriji
čoveka od svojih četrdesetipet-šest godina. Stasit, lepo sređene crne brade i
ne mnogo dugačke, isto tako, crne kose. Elena je donosila kafu.
- Ovo je
Bruno - predstavi ga ona - on je tatin saradnik, ovde je faks i on mora ... -
zaboravio sam šta Bruno mora, ustao sam i u boksericama i majci sam seo za sto,
zapalio u cigaretu i prineo sebi kafu.
- Ovi moji hrvati dole... - poče Bruno, dubokim
glasom i hrvatskim naglaskom - nisu mi nešto zanimljivi , vas dvoje ste čini mi
se više po mom ukusu... Sebastian, lepo ime a odkuda, jesu li Vaši iz Beograda?
"
- Da svi su iz Beograda... deda je Slovenac ,
ostali su svi iz Beograda i prababa mi je iz Beograda… ime sam nasledio od
pradede on nije bio iz Beohgrada, Slovenac je bio.
- Aha... pa lepo, lepo… a eto vidite ja dole
mojim hrvatima da ponudim nešto lepo a oni meni - mi se ne drogiramo ...
On iz džepa
izvadi lep veliki cvet marihuane i rizle pa ih stavi na sto.
- A vi mladiću - pušite li ? - on me pogleda
nekako ispod oka sa malim osmehom.
- Pušim - rekoh kratko i dodadoh da je lepo što
će nas počastiti. Odgovor ga je zadovoljio i on poče da mota veliku spravu.
Jako dobra
marihuana, jako dobra, Sensimilija , jedna od najboljih. Setih se Jovana
Bukelića i njegove knjige, " Droga - Mit ili Bolest " , marihuana na
trećem mestu pored heroina i kokaina. Ah, Bukeliću, Bukeliću. Svoje misli sam kroz smeh prenosio Jeleni i
Brunu.
- A to Vam je Sebastiane, veliko, svetska
zavera, sa tim se neće lako izaći na kraj. Nego šta ćete Vi, sada će dole kod
nas rat ... jako ste mi već na prvi pogled veoma simpatični ... možda da
ostanete ovde ?
- Kakav rat ?! - šta priča ovaj čovek pomislih.
- Dole će strašan rat, raspad Jugoslavije i
svašta, ne smem ni da mislim o tome, ovde sam skoro tridest godina ali imam u
Hrvatskoj puno rodbine, strah me je od toga...
- Pa kako to
rat, zašto rat... , upita ga Elena bojažljivo.
- Tako se
ovde analizira... a oni ne greše, nažalost ne greše. Ja sada moram da odnesem
ove papire... hajde da svratite kod mene ovih dana pa da se opuštenije
ispričamo.
Bruno se
brzo diže sa stolice i napusti stan uz pozdrave. Ostalo je da se vidimo kod
njega narednih dana.
- Jel' Bruno
ovako istripovan stalno ili šta ? - pitao sam bez nekog određenog mišljenja o
ovom čoveku, ipak sam ga video prvi put.
- Ne, nikada
ne priča gluposti, ovo me je stvarno iznenadilo...rat, kakav rat bre ? - Elena
se nekako više začudila nego ja, barem mi je tako izgledala.
Nakon nepunih
pola sata mi smo zaboravili Bruna i zloslutne prognoze koje nam je taj čovek
doneo. Planirali smo kako da provedemo dan. Elena je danas želala da ide u
Muzej Voštanih Figura. Složio sam se.
Коментари