VENTILACIJA
- ROMAN-
Sebastian Sava Gor
SOBA
Soba u kojoj Nikola živi nije ni velika ni mala. Jedna od onih soba koje postoje po stanovima velikih zgrada u velikim gradovima - sa zidovima koji su nekada bili beli. Sada nisu ni beli ni sivi već nešto između, neke umorna boja, sivo-zelenkasta, riđkasto-žuta sa tamnosivim prugama, kao tragovima curenja vode i dugotrajnog vlaženja - na mestima po ćoškovima gde ima tamne buđi, koja je na vrhu imala sjajne vazdušaste micelijume, koji su sijuckali svojim belim pamučasto, praškastim hifama.
U uglu sobe stoji sto - drveni sto, ogreban i oguljen. Napukao na jednom mestu, sa tragovima čaša koje su se nekada ostavljale bez podmetača, sa tragovima ruku, laktova i nečijeg umora.
Na stolu stoji lampa koja treperi - ne stalno, nego povremeno.
Za stolom, na stolici, sličnog izgleda kao sto, ali tapaciranoj, crvenom čojom, sedeo je Nikola.
Nikola sedi i pije drugu kafu, Polako i bez žurbe. On je čovek koji je imao između 35 i 40 godina. Malo duža proseda, nekada crna kosa, je bila čista, ne zapuštena i masna. To što se jutros lepo obrijao i istuširao puno govori o njegovim navikama. Nije voleo da puno sređuje svoj mali, jedosoban stan. Stavljao je stvari na mesto i sve je izgledalo kao da je na svom mestu ali nije bilo. Nikoli nije padalo na pamet da renovira stan, od kako je pre godinu dana ušao u njega.
Prodao je veliku kuću, nakon smrti svojih roditelja. Tamo više nije mogao da živi a celu kuću da održava, shvatio je da je to za njega nemoguće. Nikola nije bio rasipnik, skoro ni na šta nije trošio novac. Garderobu nije kupovao, u kafane nije išao, ženu nije tražio. Rekli bi potpuno intraverntna ličnost, ali Nikola nije bio tako zatvoren. On je dugo i trpeljivo, posmatrao stvarnost oko sebe, razmišljao i polako donosio odluke. To šta je zaista u njemu, šta je voleo, šta nije, ima li on neke “vizije”,” snove”, mašta li on o nečemu, niko ne bi mogao lako da proceni.
Iako je zgrada imala 12 spratova, on lično do sada nikoga nije ličnije upoznao, jedva da ima i dvoje ljudi kojima kaže: “Dobar dan”.
Nikola je svoju drugu kafu ispija a vreme je prolazilo, koliko vremena… to Nikolu nije zanimalo. Momentalno je bez posla I bez ikakvih obaveza. Oseća se potpuno mirno.
Lampa i dalje treperi. Nikola se pita da li da je ugasi, ali je ne gasi.
To treperenje Nikolu ne nervira. On razmišlja. Misli o prorodi stvari, o prirodi “ne živih stvari”. On npr. nikada nije razumeo, kada neko kaže: “mrtva priroda”, za njega, ništa oko njega, nije bilo “mrtvo”; sve je imalo neko “tajno” značenje, neku sopstvenu vibraciju i “energiju” – masu gde je svaki predmet težio i bio podložan sili teže.
Dvokrilne, prljave prozore sobe, prekrivaju zavese - stare, teške, malo požutele, od dima, od vremena.
Sebastian Sava Gor
✦ Zvanični sajt ✦
✦ Knjige · Nova Poetika ✦
✦ Wikipedia ✦
✦ Scribd & Društvene mreže ✦
✦ YouTube kanali ✦
✦ Dobra Knjiga · Izdanja ✦
.jpg)
Нема коментара:
Постави коментар