Nisam Bio Tu: "Uz put i u međuvremenu…" 06 (Autobiografski Roman u Nastavcima ) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1989 godina

 

Nisam Bio Tu: 

"Uz put i u međuvremenu…"  

06

 

   Negde oko podneva ja sam bio u centru Londona, tražio sam prodavnicu ploča, Elena mi je objasnila gde se nalazi.

Popio sam već dva piva i otvarao treće. Jako je bilo to pivo. Kada se vratim sada unazad mogu da kažem da sam voleo pivo. Voleo, što znači da ga danas više ne volim, nakon grand-mal epi napada, puno kasnije, ja sam prestao da pijem bilo kakvu vrstu alkohola. Ali već tada tolerancija na alkohol je za moje godine bila veoma visoka ali je i moja genetska predispozicija išla u prilog tome. I jedan i drugi deda su bili ljudi koji barem od kada su počeli da piju nisu više nisu ni perstaji, umereno, kako su sami tvrdili, istini zavolju samo sam ih par puta video u teže alkoholisanom stanju, dobro su se držali. Otac mi nije pio, shvatio je brzo kao mlad da može svašta da napravi kao pijan i prestao je da se interesuje za tu vrstu uživanja.  Ja sam svoje prvo, polulitarsko  pivo popio sa nepunih sedam godina. Dao mi ga je deda po majci, Aleksa. Kada sam popio to prvo pivo osetio sam da mogu, i da želim da letim. Brzo sam se našao na krovu naše četvorospratne, porodične kuće - hteo sam da skočim sa krova. Bacio sam crep sa krova i gledao kao u usporenom filmu, kako pada i razbija se sa vriskom u paramparčard. U vezi sa tim događajem se više ničega ne sećam.

   Dakle, podosta pripit sam tražio i na kraju našao ogromnu prodavnicu ploča. Prodavnica je bila na tri velika sprata sa jednim delom ispod nivoa ulice. Ploče su bile naslagane žanrovski,  velike nepregledne gondola sa pločama džeza, bluza, rock muzike svih žanrova, klasike, pop muzike, sve što sam mogao da zamislim bilo je tu, na jednom mestu, nisam znao šta pre da uzmem u ruke.  Sonic Youth, Sisters of Mercy, Nirvana,  prvi album koji izašao upravo te godine, The Pixies, Alice In Chains, Joy Division, Bauhaus, nakupio sam tridesetak ploča, sve albume koje od pomenutih i nepomenutih bendova nisam imao i odneo ih na kasu. Tu sam se setio da Maksu moram da kupim majcu sa likom Sid Vicious-a, dobio sam i novac od njega za to. Vratio sam se do dela sa suvenirima, majcama , kačketima , bedževima i još kojekakvim sitnicama. Uzeo sam dve majce. Ja sam izgleda poprilično popio kada nisam primetio da sam čoveku kupio majcu gde uopšte nije bio Sid, već Garry Oldman u ulozi Sida,  iz filma "Sid and Nency", i drugu majcu poprilično neukusnu, gde jeste bio Sid ali sa špricem zabodenim u ruku, plus što je ova druga imala i rupu na ramenu. Stvarno ne znam kako nisam video rupu i dan danas nisam siguran da li je ta rupa bila modni detalj ili se, u šta sumnjam,  u transportu pocepala. Napravio sam još jednu grešku, ne veliku. Neke od albuma benda Pixies sam već imao kod kuće i znao sam njihovu diskografiju. Među pločama sam tada video čudnu ploču koja je imala na sebi utisnute slike članova benda i sa jedne i sa druge strane. Na jednoj od strana je basista držao veliku krabu iznad čela Frenk Black-a, čija je velika glava bila u prvom planu. Začudio sam se kako o tom albumu nisam ništa čuo niti pročitao.  Svejedno, obradovao sam se i kupio ga. Tek po povratku u Beograd video sam tj. čuo šta sam kupio, evo držim ploču ispred sebe i prepisujem: "Interview Picture Disc - Limited Edition " , znači kupio sam intervju sa članovima benda plus limitirano izdanje, pravi raritet koji ukrašava zid moje kuhinje i dan danas. Napunio sam ranac sa pločama i napustio sam prodavnicu veoma zadovoljan.

   Napolju je bila velika gužva na ulici. Iz te gužve video sam lepu meleskinju sa ispletenim dredovima, obučenom u crno koja me je odmeravala dok sam nameštao ranac, zatim sam video momka koji je bio slično obučen, kao ona, sa par pirsinga na licu. Devojka mi je prišla i dala reklamicu. Shvatio sam da bira kome će dati papirić. Kada sam krenuo ona me pozva pokretom ruke. Prišao sam i pozdravio se, ona isto tako. Dala mi je pozivnicu za žurku i rekla je da će biti jako dobro, da povedem ako imam koga i da će se ona obradovati. Na pozivnici je bila adresa, muzika koja će se puštati , cena alkoholnih i bezalkoholnih pića. Stavio sam pozivnicu u džep i krenuo da nađem sledeću prodavnicu, "Dr. Martens Shoes". Brzo sam je našao i tu nisam proveo dugo vremena , kupio sam šta mi je trebalo od obuće i već dosta umoran, krenuo sam da nađem taksi.

   Elena je bila kod kuće.

   - Večeras idemo na žurku - rekoh zadovoljno, nasmejala se i znatiželjno je pogledala šta sam to doneo. Njoj sam kupio lep, letnji crni kačket. Svideo joj se. Noslila ga je za svo vreme našeg boravka tamo.

   U klub smo ušli oko jedanaest. Kada sam sišao niz stepenice u podrum, doduše malo doteran, imao sam osećaj da se nalazim na mini "Akademiji", ličilo je dosta toga na naš poznat noćni klub. Bilo je dosta ljudi, neki su sedeli na visokim barskim stolicama, nabijeninih noseva u svoja pića. Drugi su igrali, neki su se šetkali tamo,vamo - tako da je bilo poprilično živo. Muzika je bila dobra, kako je i pisalo na pozivnici, alternative rock, post-punk, punk-rock noise-rock ...

Iako se dosta pušilo, klub je imao dobru ventilaciju pa se moglo disati.  Elena je sa šanka uzela - "Cuba Libre",  limun, svetli rum, bacardi i coca-cola.  Ja  - "Head Fucker",  vodka, zlatna tekila, džin, rum, malibu, liker od breskve, sok od pomorandže i brusnice. Spremao se rusvaj.  Ja sam stajo nasuprot šanka, naslonjen na zid, Elena je igrala nedaleko od mene. Prišla mi je mlada devojka sa lepo smotanim džointom i pitala me da joj se pridružim. Marihuana je uvek usporavala moju potrebu da pijem i da pušim - duvan. Podrazumeva se da nisam odbio. Devojka, kratko ošišana, brineta, imala je lepe, velike plave oči.  Postavljala je neka pitanja i čas se blesavo smejala a odmah zatim se čudila i zamišljala. Bila je lepa i potpuno simpatična.  Pitala je odakle sam, kako je u mojoj zemlji, zaključivala je da nije zamišljala da neko može tako da izgleda a da dolazi iz takve zemlje. Šalila se, brojala je moje minđuše,  zaključila je da imam lepu dugačku kosu, pitala me je da odvežem kosu. Rekao sam da kosu nikada ne odvezujem. Zaključila je da je dobro što imam svoj stav i da nije mislila da sam stranac. Prišla nam je Elena. Kada je Elena prišla - Moli, tako se devojka predstavila,  se još više obradovala i vidljivo iznenadila. Naručili smo još jedno piće i pitali Moli šta će ona da popije, rekla je da ne pije i tražila je vodu. Elena i Moli su se upoznavale na zadovoljstvo jedne i druge, obe su sa osmesima već brzo brbljale o nečemu.

Meni je međutim "Head Fucker" počeo da priča svoju priču. Najednom mi je lepo raspoloženje dobilo oblik nekog besnog i ružnog pogleda na ljude oko mene. Neke odvratne debele devojke koje su ispijale svoja piva - nikako nisam voleo da vidim devojku kako pije iz flaše, su se zajedno sa pivom u rukama drmusale tamo-vamo.  Počeli su da me nerviraju i osedeli dripci na šankerskim stolicama, sa nedoličnim urlanjem, čime su nakazili svoja lica. Nekih par homoseksualaca koji mi do tada nisu naročito smetali dok sam sada dobijao neodoljivu želju da ih išutiram. Mračna prostorija mi je izgledala još mračnije.

I nekako kao da sam slutio. Videh kako jedan od onih za šankom, zabija pesnicu u lice drugom, onom koji je sedeo pored njega. Čovek koji je primio udarac pade sa visoke šankerske stolice i udari temenom direktno o pod. Ovaj šta ga je udario brzo skide svoj dugački lanac, koji mu je visio okačen o farmerice i udari svoju žrtvu po sred lica. Čovek na podu se uhvati za svoje, sada krvavo  lice i pokuša da ustane ali ga napadač udari svom snagom u grudi svojom cokulom.

Napravi se krug oko njih i tri redara sa ulaza utrčaše u prostoriju. Jedan od njih razbi sve zube čoveku sa lancem, ovaj pade kao gromom pogođen. Redar ga podiže i za kosu ga povuče ka izlazu. Druga dva redara uhvatiše između ruku onog prvo povređenog i odmah i njega krenuše da nose napolje.

Elena je lagano drhtala, nepomično je još uvek gledala u mesto gde se odigrala scena. Meni je bilo zaista svejedno i ako ćemo za pravo, na "Akademiji" je skoro svako veče neko dobijao batine od redara, u najvećem broju slučajeva isto zbog tuče koju je izazvao u klubu. Tako da mi je sve ovo što se dogodilo bilo nekako već viđeno. Pokušao sam da umirim Elenu i naručio sam još jednu turu ukusnih ali stvarno jakih likera.

Nakon prizora koji se dogodio meni se raspoloženje nekako popravilo. I Elena je posle treće "Cube", počela ponovo da se smeje i da igra.

 Nismo dugo ostali. Već oko dva sata smo izašli iz kluba. Jutarnji vazduh je lečio. Osećao se miris reke. Zalutali smo u neki parkić. Elena je legla na jednu klupu ja na drugu. Ćutke tako smo gledali nebo. Prvo javljanje zore nas je podiglo da krenemo.

- Ja danas neću na posao. - reče Elena ozbiljno.

Spopade me lavina smeha. Elena me pogleda prvo začuđeno, širom otvorenih očiju i odmah zatim se i sama zaceni od iskrenog, maltene detinjeg smeha. Takav smeh koji kao zarazan ne odustaje lako. Trebalo nam je desetak minuta da dođemo sebi brišući suze.

*