Ako zamislite sebe kao životonosnu tvorevinu, veliki mikro univerzum, morate da se suočite i uklopite sa pozitivnim i plodonosnim, duhovnim energijama oko nas. Izgleda da je sve ostalo nažalost traćenje vremena i resursa. Na kraju ćemo na taj način iskoreniti i poslednju priliku da kao humano društvo, da kao kao čovečanstvo postanemo ujedinjena planetarna sila, jedna sila, ljudska ujedinjena sila. Jako brzo bi imali ogromne rezultate, mnoge veće nego danas. Putovanje svemirom nije fantastika to je izvesna budućnost ukoliko se ne samouništimo.
Nije tačno da samo određeni broj ljudi može da misli o tome i da tako nešto planira. Trebaju nam svemirski brodovi kao iz "Ratova Zvezda" ili "Star Trek-a"
U ovom slučaju umesto par Judinih srebrnjaka svako bi mogao da ima sopstvenu planetu...
Da li ste razmišljali o tome kada mislite na budućnost svoje dece ili je najmodernija stvar daanas, možda, nemati decu?!
EX EX: Shizo Nela
"To each one a planet"
If you imagine yourself as a life-giving creation, a great micro-universe, you have to face and fit in with the positive and fruitful, spiritual energies around us. It seems that everything else is unfortunately a waste of time and resources. In the end, in this way, we will eradicate the last chance for us as a humane society, for us as humans to become a united planetary force, one force, a united human force. Very quickly, they would have huge results, much bigger than today. Space travel is not a fantasy, it is a certain future if we don't destroy ourselves.
It is not true that only a certain number of people can think about it and plan something like that. We need spaceships like from "Star Wars" or "Star Trek"
In this case, instead of a couple of Judah's silver coins, everyone could have their own planet...
Have you thought about it when you think about the future of your children, or is the most modern thing nowadays, perhaps, to not have children?!
EX EX : Leave Me alone
A chacun une planète
Si vous vous imaginez comme une création vivifiante, un grand micro-univers, vous devez affronter et vous intégrer aux énergies spirituelles positives et fructueuses qui nous entourent. Il parait que tout le reste est malheureusement une perte de temps et de ressources. En fin de compte, de cette manière, nous éliminerons la dernière chance pour nous en tant que société humaine, pour nous en tant qu'humanité de devenir une force planétaire unie, une seule force, une force humaine unie. Très vite, ils auraient des résultats énormes, beaucoup plus importants qu'aujourd'hui. Voyager dans l'espace n'est pas un fantasme, c'est un futur certain si nous ne nous autodétruisons pas.
Ce n'est pas vrai qu'un certain nombre de personnes seulement peuvent y penser et planifier quelque chose comme ça. Nous avons besoin de vaisseaux spatiaux comme ceux de "Star Wars" ou "Star Trek"
Dans ce cas, au lieu de deux pièces d'argent de Juda, tout le monde pourrait avoir sa propre planète...
Avez-vous pensé à cela lorsque vous pensez à l'avenir de vos enfants, ou est-ce la chose la plus moderne aujourd'hui, peut-être, de ne pas avoir d'enfants ?!
Vinčanska kultura predstavlja mlađeneolitsku i ranoeneolitsku kulturu jugoistočne Evrope (između prvih vekova 5. milenijuma pre nove ere i prvih vekova 4. milenijuma pre nove ere).
Prostirala se od srednjeg Potisja na severu do Skopske kotline na jugu i od reka Usore i Bosne na zapadu do Sofijskog basena na jugu, odnosno obuhvatala je teritorije današnje Srbije, Rumunije, Makedonije i Bosne i Hercegovine.
Vinčanska kultura je bila tehnološki najnaprednija praistorijska kultura u svetu. Najranija metalurgija bakra u Evropi potiče sa vinčanskog lokaliteta Belovode u istočnoj Srbiji.
Priobalni pojas Dunava u zoni nalazišta Vinče, kod Beograda, proglašen je arheološkim parkom.
Oko 7.000. godine p. n. e. nastaje tzv. „klimatski optimum“, tokom koga se tope ledničke mase u Evropi, pojas četinarskih šuma se pomera ka severu. Klima se menja, postaje topla i vlažna što je pogodovalo listopadnim šumama koje se šire Balkanskim poluostrvom. Ostaci flore i faune sadrže kosti sisara, ptica, riba, ljušture puževa. Na Balkanu od početka neolita do njegove najznačajnije epohe, Vinčanske kulture, prošao je ceo milenijum.
Na prostoru centralnog Balkana nosioci rano i srednje neolitske kulture pripadali su Starčevo-Kereš-Kriš kulturnom kompleksu. Ovaj naziv označava tri bliske kulture: starčevačku, kerešku i krišku koje su obuhvatale područje današnje jugoistočne Mađarske, Srbije i Rumunije.
Starčevačka kultura, koja je naziv dobila po lokalitetu Starčevo, razvila se u veoma važnom periodu napretka čovečanstva, kada je počela proizvodnja hrane. Početkom neolita ljudi su još uvek živeli u grupama, koje su činili članovi porodice, prikupljali su hranu u sezonskim pohodima i polako se privikavali na život na jednom mestu. Starčevačka kultura je donela znanja koja će biti veoma značajna za naredni period. Ljudi su živeli u zemunicama i nadzemnim kućama, pravili su izuzetno kvalitetnu keramiku tankih zidova, ukrašenu geometrijskim motivima, statue stubaste forme, koje podsećaju na vinčanske figurine.
Na vezu između starčevačke i vinčanske kulture upućuju oblici keramike i figurine, kao i stambeni objekti i teritorija koju su obuhvatale, iako u arheologiji postoji i druga hipoteza o nastanku vinčanske kulture, po kojoj je značajnu ulogu imao uticaj ili migracija sa jugoistočnog Balkana.[1]
Arheološka iskopavanja
Arheološko nalazište Vinča, 2011.
Istraživanja vinčanske kulture na teritoriji Srbije počela su u Jablanici kod Aranđelovca 1901. godine, a u Transilvaniji 1875. na lokalitetu Tordoš.
Vinčanska kultura je nazvana po lokalitetu Vinča - Belo brdo, koje se nalazi na desnoj obali Dunava, u selu Vinča, 11 km nizvodno od Beograda, na kome je iskopavanje započeo 1908. profesor Beogradskog univerziteta dr Miloje Vasić, na prostoru od oko 400 m². Sa manjim prekidima, radovi su trajali sve do Prvog svetskog rata. 1924. godine, obavljeno je iskopavanje ali nakratko, zbog nedostatka materijalnih sredstava. Otkriveni su ostaci osam neolitskih naselja, od kojih najstarije naselje pripada periodu srednjeg neolita i starčevačkoj kulturi.
Vinča tridesetih godina postaje nalazište čuveno u svetu. Miloje Vasić je 1932. i 1936. objavio četiri toma monografije „Praistorijska Vinča“, čime je završena druga faza istraživanja ovog lokaliteta.
Osnivanjem Odbora za arheološka istraživanja u Vinči pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i angažovanjem akademika Vase Čubrilovića i Jovana Todorovića, započeta su 1978. godine nova iskopavanja. U početku je istraživanjima rukovodio Nikola Tasić, a od 1982. godine akademici Milutin Garašanin i Dragoslav Srejović. Posle završetka radova od 1986. do 1998. nije bilo sistematskih arheoloških istraživanja. Ipak, 1988. nalazište je uređeno zbog simpozijuma pod nazivom „Vinča i njen svet“ (originalni naziv - engl. Vinča and its World).
Milutin Garašanin je 1998. godine okupio terensku ekipu i tako je počela treća serija iskopavanja na eponimnom nalazištu. Od 2001. uvedena je flotacija za dobijanje uzoraka makrobiotičke analize. Od 2003. započela su iskopavanja u sistemu celina („unit“), za razliku od ranijih iskopavanja u kvadratnoj mreži. U istraživanja su uključene i arheozoologija i zooarheologija, a za vođenje terenske dokumentacije počela je da se koristi računarska tehnologija. Od 2002. korišćen je elektronski daljinometar (EDM) Napravljena je baza podataka i softver ArchaeoPack (Tasić, Jevremović 2003.) koji je testiran na iskopavanjima u Vinči.
Vinča Culture
The Vinča culture was a Neolithic archaeological culture in Southeast Europe, in present-day Serbia, and smaller parts of Bulgaria, Macedonia, Greece, Bosnia, and Romania (particularly Transylvania), dated to the period 5700–4500 BC or 5300–4700/4500 BC. Named for its type site, Vinča-Belo Brdo, a large tell settlement discovered by Serbian archaeologist Miloje Vasić in 1908, it represents the material remains of a prehistoric society mainly distinguished by its settlement pattern and ritual behavior.
Farming technology was first introduced to the region during the First Temperate Neolithic and further developed by the Vinča culture, fuelling a population boom and producing some of the largest settlements in prehistoric Europe. These settlements maintained a high degree of cultural uniformity through the long-distance exchange of ritual items but were probably not politically unified. Various styles of zoomorphic and anthropomorphic figurines are hallmarks of the culture, as are the Vinča symbols, which some conjecture to be the earliest form of proto-writing. Although not conventionally considered part of the Chalcolithic or "Copper Age", the Vinča culture provides the earliest known example of copper smelting in the Old World.
In its later phase, the center of the Vinča network shifted from Vinča-Belo Brdo to Vršac, and the long-distance exchange of obsidian and Spondylus artifacts from modern-day Hungary and the Aegean respectively became more important than that of Vinča figurines. Eventually, the network lost its cohesion altogether and fell into decline. It is likely that, after two millennia of intensive farming, economic stresses caused by decreasing soil fertility were partly responsible for this decline.
According to Marija Gimbutas, the Vinča culture was part of Old Europe – a relatively homogeneous, peaceful, and matrifocal culture that occupied Europe during the Neolithic. According to this hypothesis, its period of decline was followed by an invasion of warlike, horse-riding Proto-Indo-European tribes from the Pontic–Caspian steppe.
Drawing of one of the Tărtăria tablets, dated to 5500–5300 BC and associated with the Vinča culture. The Vinča symbols on it predate the proto-Sumerian pictographic script. Discovered in 1961 at Tărtăria by the archaeologist Nicolae Vlassa.
+
Vinča agriculture introduced common wheat, oat, and flax to temperate Europe, and made greater use of barley than the cultures of the FTN. These innovations increased crop yields and allowed the manufacture of clothes made from plant textiles as well as animal products (i.e. leather and wool). There is indirect evidence that Vinča farmers made use of the cattle-driven plow, which would have had a major effect on the amount of human labor required for agriculture as well as opening up new areas of land for farming. Many of the largest Vinča sites occupy regions dominated by soil types that would have required plowing.
Areas with less arable potential were exploited through transhumant pastoralism, where groups from the lowland villages moved their livestock to nearby upland areas on a seasonal basis. Cattle were more important than sheep and goats in Vinča herds and, in comparison to the cultures of the FTN, livestock was increasingly kept for milk, leather and as draft animals, rather than solely for meat. A seasonal movement to upland areas was also motivated by the exploitation of stone and mineral resources. Where these were especially rich permanent upland settlements were established, which would have relied more heavily on pastoralism for subsistence.
Although increasingly focused on domesticated plants and animals, the Vinča subsistence economy still made use of wild food resources. The hunting of deer, boar, and aurochs, fishing of carp and catfish, shell-collecting, fowling, and foraging of wild cereals, forest fruits, and nuts made up a significant part of the diet at some Vinča sites. These, however, were in the minority; settlements were invariably located with agricultural rather than wild food potential in mind, and wild resources were usually underexploited unless the area was low in arable productivity.
Most people in Vinča settlements would have been occupied with the provision of food. They practiced a mixed subsistence economy where agriculture, animal husbandry and hunting, and foraging all contributed to the diet of the growing Vinča population. Compared to earlier cultures of the First Temperate Neolithic (FTN) these practices were intensified, with increasing specialization in high-yield cereal crops and the secondary products of domesticated animals, consistent with the increased population density.
Generally speaking craft production within the Vinča network was carried out at the household level; there is little evidence for individual economic specialization. Nevertheless, some Vinča artifacts were made with considerable levels of technical skill. A two-stage method was used to produce pottery with a polished, multi-colored finish, known as 'Black-topped' and 'Rainbow Ware'. Sometimes powdered cinnabar and limonite were applied to the fired clay for decoration. The style of Vinča clothing can be inferred from figurines depicted with open-necked tunics and decorated skirts. The cloth was woven from both flax and wool (with flax becoming more important in the later Vinča period), and buttons made from shell or stone were also used.
The Vinča site of Pločnik has produced the earliest example of copper tools in the world. However, the people of the Vinča network practiced only an early and limited form of metallurgy. Copper ores were mined on a large scale at sites like Rudna Glava, but only a fraction was smelted and cast into metal artifacts – and these were ornaments and trinkets rather than functional tools, which continued to be made from chipped stone, bone, and antler. It is likely that the primary use of mined ores was in their powdered form, in the production of pottery, or as bodily decoration.
Poetski izraz ( ili pesma ) ne proističe iz skupa povezanih reči, već iz posvećene dubine autora čije samo prisustvo biva deo utkanih rečenica. Jer, reč dolazi iz kosmosa, a rečenice iz ljudi. Pesnik nije samo posrednik, on je i gnjurač u sopstvenu dušu u kojoj pronalazi slike, reči, prazninu, fluide i melodioznost ritma... Tako nastaje poezija. Nemost da je izrazimo, u stvari, je naš najveći saveznik. No, mi ipak pokušavamo i cedimo iz sebe zapuštene delove lepote. Prva zbirka pesama nije naznaka teškoće, nego uput da nastavimo sa dubljenjem sopstvenog bunara u kome pronalazimo eho smisla života.
Zbirka pesama Poljubac Žene Zmaja ukazuje na sled spontanih bljeskova koji jednovido i jasnovido postavljaju pitanja o ličnom prisustvu u ovom svetu. Sam pesnik, poput Hesea, pita se: zašto je to tako teško? A, ako je već tako teško, postavimo ovo pitanje odmah.
U vremenu i trenutku u kome iskrice žudnje ostaju bez odgovora, ali ne i same. One lutaju i svetle po tami zadate egzistencije. Zbog toga autor Sava Gor naslućuje da žena ima krila i da on sam mora smoći snage da poleti ka istinskoj stvarnosti. Tamo, gde zatičemo slike lude zemlje kojom putujemo, glavu koja se okreće na sve strane i kaže – Jedni bez drugih ne možemo. Moramo iznajmiti snove i dozvoliti da kroz tamne ruke propuštamo sveopšte veselje, jer je u dubini okeana tajna strašna, ali i stvaralačka. Naravno ovakve vizije ugovor su izmedju autora i pesničkog dela, izmedju muškarca i žene, toplog i hladnog. Prepravljanje sveta, ovako bezdušnog, mora započeti u nama samima uz sugestiju da rascep preokrenemo ka spajanju.
Pesme iz ove zbirke odišu toplinom iskrenog iskaza. U pitanju je prvi, u stvari najneviniji, pogled koji iz imanentnog glasa javlja da je nužnotamu pretvoriti u svetlost. Zmaj i andjeli kruže po autorovim morama pristižući do kraja koji nema kraj. Ove pesme ne koketiraju sa već postojećim modelima i solucijama, već veruju u sopstvene detalje. Očito je: pesnik veruje sebi!
On ilustruje nadu i želi da je podeli sa drugima, jer pesma koja ne zna da komunicira vrlo brzo presahne u zamračenju neiskazanih namera. Tada započinje zarobljavanje prostora lažnim identitetom – kaže pesnik – što poetskim slikama treba ispraviti. Ali korekcija nije namet i ropska obaveza, nego predanost muzama koje kroje tačnu sudbinu pesništva satkanu od rafiniranosti i vremena.
Pesništvo, kao i u slučaju ovog pesnika, kazuje da spasa ima. Ne moramo ga čak ni pronaći, dovoljno je da započnemo putovanje ka njemu.
Recenzija: Boško Mandić
"Bez Kočnica"
Mama će noćas spavati sama
Poštar neće
više pozvoniti nikada
Lopovi i dalje
sanjaju o sreći
Podmlađene
babe lutaju i dan i noć
Veštci i
veštice imaju svoje trenutke
Najmlađi
pokušavaju da prežive...
Haotično se i brzo kreće vladar
Bespomoćno se
sapliće mesečar...
Vreme mi teče, dah mi se gubi...
The Kiss Of The Dragon Woman:
Le Baiser de la Femme Dragon :
Author's translation EN & FR:
The poetic expression (or poem) does not derive from a set of connected words, but from the author's dedicated depth, whose very presence becomes part of the woven sentences. Because the word comes from the cosmos and the sentences from people. The poet is not only a mediator, he is also an immersion in his own soul in which he finds images, words, emptiness, fluids, and the melody of rhythm ... This is how poetry is created. The inability to express it, in fact, is our biggest ally. But we still try and squeeze out the neglected parts of beauty. The first collection of songs is not an indication of difficulty, but an instruction to continue digging our own well in which we find the echo of the meaning of life.
The collection of poems The Kiss of the Dragon Woman points to a sequence of spontaneous flashes that single-handedly and clairvoyantly ask questions about personal presence in this world. The poet himself, like Hesse, wonders: why is it so difficult? And, if it's already that hard, let's ask this question right away.
At a time and moment when the sparks of longing remain unanswered, but not alone. They wander and glow in the darkness of the given existence. That is why the author Sebastian Sava Gore senses that a woman has wings and that he himself must find the strength to fly towards the true reality. Where we find images of the crazy land we travel through, a head that turns in all directions and says - We can't do without each other. We must rent dreams and allow ourselves to miss the general joy through dark hands, because in the ocean's depths, the secret is terrible, but also creative. Of course, such visions are a contract between the author and the poetic work, between a man and a woman, hot and cold. The reshaping of the world, so soulless, must begin in ourselves with the suggestion to turn the rift towards reunion.
The songs from this collection exude the warmth of sincere expression. It is the first, in fact, the most innocent, look that emerges from the immanent voice that it is necessary to turn darkness into light. The dragon and the angels are circling the author's seas, arriving at an end that has no end. These songs do not flirt with existing models and solutions but believe in their own details. The obvious is: that the poet believes in himself!
He illustrates hope and wants to share it with others because a song that does not know how to communicate dries up very quickly in the darkening of unspoken intentions. Then the capture of space with a false identity begins - says the poet - which needs to be corrected with poetic images. But the correction is not an imposition and a slavish obligation, but a devotion to the muses who shape the same destiny of poetry woven from refinement and time.
Poetry, as in the case of this poet, says there is salvation. We don't even have to find him, it's enough to start the journey to him.
Review: Boško Mandić
EN:
"No Brakes"
Mom will sleep alone tonight
The postman will never ring again
Thieves still dream of happiness
Rejuvenated grandmothers roam day and night
Wizards and witches have their moments
The youngest is trying to survive.
The ruler is moving chaotically and quickly
Helplessly the sleepwalker stumbles.
My time is running out, I'm losing my breath...
FR:
"Sans Frein"
Maman dormira seule ce soir
Le facteur ne sonnera plus jamais
Les voleurs rêvent encore de bonheur
Des grands-mères rajeunies errent jour et nuit
Sorcières et sorciers ont leurs moments
Les plus jeunes tentent de survivre...
La règle se déplace de manière chaotique et rapide
Le somnambule trébuche, impuissant...
Je manque de temps, je manque de souffle...
Ex Ex: "Bez Kočnica" "No Brakes" "Sans Frein"
LIVE
Keywords:Poljubac Žene Zmaja, knjiga, poezija, , sebastian sava gor. poezija koja diše, čitaj poeziju, smiri se poezijom, poezija koja se čita, Zbirka Poezije, Jadranka Bunuševac, Sava Gor, Recenzent: Boško Mandić, lustracija na koricama: Irena Bijelić Gorenjak, Urednik i korektura: Jadranka Bunuševac Izdavač: Zoran Damnjanović i sinovi, Beograd 2007, Kiss Of The Dragon Woman, Poetry, Poezija, poetry lovers, poetry is not dead, poetry twitter, Book, Poetry Collection, Literatura, Literature, Literature Posts, Književnost, Knjiga Poezije, poezija, poetry, poésie, поэзия, poesie, čitaj poeziju, pesme, un livre, poésie, collection of poetry. un recueil de poésie, Kiss of the Dragon Woman, book, poetry,, sebastian sava gor. poetry that breathes, read poetry, calm down with poetry, poetry that is read, Poetry Collection, Jadranka Bunuševac, Sava Gor, Reviewer: Boško Mandić, lustration on the cover: Irena Bijelić Gorenjak, Editor and proofreader: Jadranka Bunuševac Publisher: Zoran Damnjanović and Sons , Beograd 2007, Kiss Of The Dragon Woman, Poetry, Poezija, poetry lovers, poetry is not dead, poetry twitter, Book, Poetry Collection, Literatura, Literature, Literature Posts, Književnost, Knjiga Poezije, poezija, poetry, poésie, poezija, poetry, read poetry, poems, a book, poetry, collection of poetry. a poetry collection, Пољубац Жене Змаја, књига, поезија,, себастиан Сава гор. поезија која дише, читај поезију, смири се поезијом, поезија која се чита, Збирка Поезије, Јадранка Бунушевац, Сава Гор, Рецензент: Бошко Мандић, Ирена Бијелић Горењак, Уредник и коректура: Јадранка Бунушевац Издавач: Зоран Дамњановић и синови , Београд 2007, Пољубац жене змаја, Поезија, Поезија, љубитељи поезије, поезија није мртва, поезија твитер, Књига, Песничка збирка, Литература, Књижевност, Књижевни постови, Књижевност, Књига Поезије, поезија, читај поезију, песме, збирка поезије. Dovoljna Je Jedna Reč, Poljubac Žene Zmaja: "Maska Od Ličnosti" 07
„ Отишле
смо далеко, на ту планину, биле
смо високо… саме
у дивљини.
Сунце
је залазило, требало
је да отворимо шатор, тада се то догодило!Мојој
пријтељици Симониди се
запалила коса. Ја сам се ужаснула,
уплашила сам се, као
хипнотисана сам гледала
и нисам знала шта да радим...тада се
запалила коса и мени! То
је кратко трајало али нас две смо
изгледале ужасно! Симонида
је нашла маказе и ми смо
се брзо ошишале...некако
смо то успеле.
Симонида
је на крају имала краћу косу напред а
дужу позади, ја обрнуто, коса ми је
падала преко лица, док ми је позади била
кратка.
Ово
је за мене незаборавно искуство и за њу
свакако... Ту ноћ смо се
зближиле више него икада, биле смо тако…
нежне… хтела сам да је
додирнем али она ме је предухитрила и
прва је додирнула мене...“
Simonides and She
She told me a lot, something I remembered and didn't. I'll tell you everything, I got her permission. Story after story ... I will paint in words, one picture at a time so that you can get to know her better, that unusual creature in a pure "female form", and I was free to simply call my heroine simply, she ...
Here is a story she tells:
"We were high in the fresh air, in the wilderness on a high mountain. It was evening when my friend Simonida's hair suddenly caught fire. It may have been some spark, thrown by the wind from the logo fire we lit. I was horrified, I was scared but I was watching and I didn't know what to do ... but then my hair caught fire too.
Simonida and I cut our hair quickly. Somehow, we managed to do it. The scissors were at hand, next to the hammer and pliers, and we reacted in a second.
In the end, Simonida had shorter hair in the front and longer hair in the back, I, on the other hand, had hair falling over my face, while it was short in the back.
This is an unforgettable experience for me and for her for sure ... We were like that somehow ... I wanted to touch her but she overtook me and she was the first to touch me ... "
Profonde est la nuit : "Simonide et elle"
Elle m'a dit beaucoup de choses. Je vais vous dire quoi, elle m'a donné son approbation. Histoire après histoire... Je peindrai avec des mots, une image à la fois, afin que vous puissiez mieux la connaître, cette créature insolite dans une pure "forme féminine". J'ai donc appelé mon héroïne Elle.
Voici une Histoire :
"Nous étions haut dans l'air frais, dans le désert sur une haute montagne. C'était le soir quand les cheveux de mon amie Simonida prirent soudain feu. C'était peut-être une étincelle lancée par le vent du feu du logo que nous avons allumé. J'étais horrifiée, j'avais peur mais je regardais et je ne savais pas quoi faire... soudain, mes cheveux ont pris feu aussi.
Simonida et moi avons eu une coupe de cheveux rapide ... nous y sommes parvenus, les ciseaux étaient à côté du marteau et des pinces, nous avons réagi en une seconde.
Au final, Simonida avait les cheveux plus courts à l'avant et les cheveux plus longs à l'arrière, et inversement, mes cheveux tombaient sur mon visage, alors qu'ils étaient courts à l'arrière.
C'est une expérience inoubliable pour moi et pour elle c'est certain... On était comme ça en quelque sorte... J'avais envie de la toucher mais elle m'a dépassé et elle a été la première à me toucher..."
ЕX EX : "Bagminton"
'instrumental rock'
Keywords: Duboka Je Noć: "Kosta Na Crti" | It's A Deep Night: Kosta on the Line | Zbirka Kratkih Priča. A Collections Of Short Stories Duboka Je Noć: Iza Ogledala | Deep Is The Night: Behind the Mirror | Zbirka Kratkih Priča. A Collections Of Short Stories EX EX - Sila Knjiga Book New Book Literature Književnost Pismenost Proza Poezija Kratka Priča ЕX EX : "Bagminton" 'instrumental rock' Дубока Је Ноћ: "Симонида и Она" | Deep Is The Night: "Simonides and She" Profonde est la nuit : "Simonide et elle"
Keywords: Ishod Na Nišanu, Geometric Body ,Corps géométrique, New Book, Nova Knjiga, Book of Poetry, Knjiga Poezije, Literature Posts, Književnost, Literatura, poetry lovers, poetry is not dead, poetry community, Thanks foCuerpo geométrico, r Readingsebastian sava gor. poezija koja diše, čitaj poeziju, smiri se poezijom, poezija koja se čita, Zbirka Poezije, Sava Gor, Poezija, poetry lovers, poetry is not dead, Book, Poetry Collection, Literatura, Literature, Literature Posts, Književnost, Knjiga Poezije, poetry, poésie, поэзия, poesie, čitaj poeziju, pesme, un livre, poésie, collection of poetry. un recueil de poésie, poetry that breathes, read poetry, calm down with poetry, poetry that is read, , poezija, poetry, read poetry, poems, a book, poetry, collection of poetry. a poetry collection, књига, поезија,себастиан Сава гор. поезија која дише, читај поезију, смири се поезијом, поезија која се чита, Збирка Поезије, Сава Гор, Поезија, љубитељи поезије, поезија није мртва, Књига, Песничка збирка, Литература, Књижевност, Књижевни постови, Књижевност, Књига Поезије, читај поезију, песме, збирка поезије. Ishod Na Nišanu, New Book, Nova Knjiga, Book of Poetry, KNjiga Poezije, LiteraturePosts, Književnost, Literatura, poetry lovers, poetry is not dead, poetry community,Тачка и Дуж, Point and Length, Point et longueur, Beloglavi Sup, Vautour fauve Ishod Na Meti: "Zbir" 21 Outcome On Target: "Sum" 21 Résultat sur la cible : "Somme" 21 Ishod Na Meti: "Zbir" 21 Ishod Na Meti: "Informacija O Zaboravljenoj Pesmi" 22 Ishod Na Meti: "Ljubav I Ludak" 23 Ishod Na Meti Termodinamička Kontrol, Ishod Na Meti: " Nezamisliv Početak, Nezamisliv Kraj" 25, Miloš Filipović - Fića & Irena Bijelić Gorenjak ( Izložba Slika - Jugoeksport ) Video: Sebastian Sava Gor / Muzika: EX EX, Ishod Na Meti: "Dilema" 26 , Outcame on Gunpoint, "Opredeljenje Za Kontraubeđenje" 27 EX EX : I CATCH THE LAST MOMENT Ishod Na Nišanu: "U Belom" 28 Music Intermezzo Live Session: Jazz-Rock Fusion "Between the Sun and the Moon" Ishod Na Nišanu: "Video-Krug" 29 Ishod Na Nišanu: "So i Zemlja" 30 EX EX: INFERIO Music Intermezzo - Live Session:Jazz-Rock Fusion "Between the Sun and the Moon" 02 "Salt and Earth" "Sel et Terre" Outcome On Gunpoint: ""Ode To Loyalty" - Ishod Na Nišanu: "Oda O Odanosti" EX EX: RING, RIFLE
EX EX : PRSTEN, PUŠKA EYESBURN - SUDDEN FALL Outcome On Gunpoint: "Gems" - Ishod Na Nišanu: "Drago Kamenje" Outcome On Gunpoint: "Obscenity" - Ishod Na Nišanu: "Opscena" Book: The Kis Of The Dragon Woman - Song: "Now the Bells Will Tell You - Its Dawn" Knjiga: Poljubac Žene Zmaja - Pesma: "Sada će ti zvona reći - Jutro Je" Livre : Le baiser de la femme dragon - Chanson : "Maintenant, les cloches vous diront - Son aube" Исход на Нишану: "Тамо Где Речи Нестају" | Outcome On Gunpoint: ""Where Words Disappear"ЕX EX : Brojvi i Boje
Мир и здравље је најтеже одржати и повратити ако су нарушени. За мир је посебно потребно много борбе, пошто сав немир који видимо и осећамо није ништа друго већ огледало стварности које доказује је мир постао тако „мален“, као да га нема. За одређени циљ потребно је уложити доста труда. Брзина светлости прелази километре у секунди и сваки дан стиже на своје место. Миру је циљ мир и он се не мора мерити никаквим мерилима, важно је да јесте и да буде.
Сваки микроорганизам нађе своје место, испуни своју сврху, своју вредност и мирно „нестаје” у бесконачности. Неки људи кроз читав свој живот не успеју да испуне сопствену вредност. Почетак „утврђивања себе“ у кретању ка бесконачности је континуирано и свакодневно кретање ка обожењу у целини. У служби нераскидивог савеза, са оним делом своје природе који тежи реду и супротставља се хаосу.
Треба се поставити у „дуални” однос са светом око себе. То значи да свет треба волети и истовремено га се одрећи. Треба га се одрећи због „грешке“ која ствара немир и хаос око нас и у нама. Грешка је расцеп између појединца и света. То је скуп кризних тачака, односно хаотичног парадокса, у самоодносу и у међусобном односу. Треба створити тежњу да се грешка исправи. Како је човек вишеслојно биће, тако и грешке треба исправљати, телом, мислима и духом, како у себи тако и око себе. Крст (овде као симбол дуализма) је парадокс ове врсте, он се мора носити и надзићи, тада се дешава да се човек преображава, на место роба долсзи онај који влада.
Thoughts About Thoughts: "Peace and Health"
Peace and health are the hardest to maintain and regain if they are disturbed. Peace especially requires a lot of suffering and struggle because all the unrest we see and feel is nothing but a mirror of how much peace has become "small" and how much it is gone. For a certain goal, you need to invest some effort, so the speed of light exceeds kilometers in seconds and arrives in its place every day. Peace is the goal of peace and it does not have to be measured by any measures, it is important that it is and to be.
- Every microorganism finds its place, fulfills its purpose, its value, and peacefully "disappears" into infinity. Any man is a "premature baby" who does not manage to fulfill his own value all his life. The beginning of "establishing oneself" in moving to infinity is continuous and daily moving to deification in its entirety. In the service of an unbreakable alliance, with that part of his nature that strives for order and opposes chaos.
- One should place oneself in a "dual" relationship with the world around oneself. This means that the world should be loved and at the same time renounced him. We need to give it up because of the "mistake" that creates unrest and chaos around us and in us. We should also give it up to him because of a "mistake". A mistake is a rift between the individual and the world. It is a set of crisis points, ie a chaotic paradox, in self-relation, and in interrelation. Aspiration should be created to correct the mistake. As man is at least a "dual" creature, so mistakes should be corrected, body, thoughts, and spirit, both in himself and around him. The cross is a paradox of this kind, it must be carried and overcome.
Réflexions sur les pensées : "Paix et santé"
La paix et la santé sont les plus difficiles à maintenir et à retrouver si elles sont perturbées. La paix nécessite particulièrement beaucoup de souffrance et de lutte parce que tous les troubles que nous voyons et ressentons ne sont rien d'autre qu'un miroir de combien la paix est devenue "petite" et combien elle a disparu. Pour un certain objectif, vous devez investir des efforts, de sorte que la vitesse de la lumière dépasse les kilomètres en secondes et arrive à sa place tous les jours. La paix est le but de la paix et elle ne doit pas être mesurée par des mesures, il est important qu'elle soit et qu'elle soit.
- Chaque micro-organisme trouve sa place, remplit son but, sa valeur, et "disparaît" paisiblement à l'infini. Tout homme est un "bébé prématuré" qui n'arrive pas à réaliser sa propre valeur toute sa vie. Le début de "s'établir" dans le déplacement vers l'infini est un déplacement continu et quotidien vers la déification dans son intégralité. Au service d'une alliance indéfectible, avec cette partie de sa nature qui aspire à l'ordre et s'oppose au chaos.
- Il faut se placer dans un rapport « duel » au monde qui l'entoure. Cela signifie que le monde doit être aimé et en même temps renoncé à lui. Nous devons y renoncer à cause de "l'erreur" qui crée des troubles et du chaos autour de nous et en nous. Nous devrions aussi le lui céder à cause d'une "erreur". Une erreur est une rupture entre l'individu et le monde. C'est un ensemble de points de crise, c'est-à-dire un paradoxe chaotique, en relation à soi et en interrelation. L'aspiration doit être créée pour corriger l'erreur. Comme l'homme est au moins une créature "double", il faut donc corriger les erreurs, corps, pensées et esprit, à la fois en lui-même et autour de lui. La croix est un paradoxe de ce genre, elle doit être portée et surmontée.
Мысли о мыслях: «Мир и здоровье»
Мир и здоровье труднее всего поддерживать и восстанавливать, если они нарушены. Мир особенно требует много страданий и борьбы, потому что все волнения, которые мы видим и чувствуем, являются не чем иным, как зеркалом того, насколько мир стал «маленьким» и насколько он ушел. Для определенной цели нужно приложить некоторые усилия, поэтому скорость света превышает километры за секунды и прибывает на свое место каждый день. Мир – это цель мира и его не надо измерять никакими мерами, важно, чтобы он был и был.
- Каждый микроорганизм находит свое место, выполняет свое предназначение, свою ценность и мирно «исчезает» в бесконечности. Любой мужчина – это «недоношенный ребенок», который не успевает реализовать свою ценность всю жизнь. Начало «утверждения себя» в движении в бесконечность непрерывное и ежедневное движение к обожению во всей его полноте. На службе в нерушимом союзе с той частью своей натуры, которая стремится к порядку и противостоит хаосу.
- Человек должен поставить себя в «двойственное» отношение к окружающему миру. Это значит, что мир надо любить и в то же время от него отказываться. Мы должны отказаться от него из-за «ошибки», которая создает волнения и хаос вокруг нас и в нас самих. Мы также должны отказаться от него из-за «ошибки». Ошибка — это разрыв между личностью и миром. Это набор кризисных точек, т. е. хаотический парадокс, в отношении к себе и во взаимоотношении. Необходимо создать стремление исправить ошибку. Поскольку человек существо как минимум "двойственное", то и ошибки надо исправлять, и тела, и мысли, и духа, как в себе, так и вокруг себя. Крест — парадокс такого рода, его надо нести и преодолевать.
****
EX EX - Inferio
Ključne Reči / Keywords: Thoughts About Thoughts: "The Power of Aspiration and Mercy" 01 / Poetic Theosophy, Philosophy Мисли О Мислима: "Сила Тежње и Сила Светлости" 02 | Thoughts About Thoughts: "The Power of Aspiration and the Power of Light" / Petska Filozofija, Мисли О Мислима: "Глад" 03 | Thoughts About Thoughts: "Hunger" / Poetska Teozofija, Poetic Theosophy, Philosophy, Filozofija, Théosophie poétique, Théosophie poétique, Philosophie, Philosophie Мисли О Мислима: "Мир и Здравље" | Thoughts About Thoughts: "Peace and Health"
Иза огледала, човека је дочекала нагазна мина. Нагазна мина се није активирала.
Поред ње лежи стара, нагорела фотографија. На фотографији човек је видео себе, тебе и мене.
Насмејао се ко зна чему. Почео је да пева неку стару песму, која је испливала из ходника подсвести, са тежнјом да се душа ослободи, да се он сам развесели.
Сада човек гледа на ливаду, на пољско цвеће и цветове дивљег мака.
Близу је шума.
Шума је пуна, више нема места ни за кога па ни за човека.
Шума је постала строго забранјена зона.
Уосталом човек у шуми не би више ни опстао, тао негде у дубини шуме остале би оглодане и разбацане његове преостале кости.
Човек је све ово знао и кренуо је преко ливаде до нигде.
На ливади се човеку завртело у глави, он је пао равно на мравињак. Гледао је мраве и чуо је њихове радничке уздахе.
Добро је знао тај човек колико је талената имао и добро је знао како је све прокоцкао. Све је знао и о мени и о теби али реч Љубав, никада није разумео.
Behind the Mirror
Behind the mirror, the man was greeted by a land mine. The land mine did not activate.
Next to her lies an old, burnt photograph. In the photo, the man saw himself, you and me.
He laughed at who knows what. He began to sing some old song, which emerged from the corridors of the subconscious, with the desire to free his soul, to cheer himself up.
Now one looks at the meadow, field flowers, and wild poppies.
It is near the forest.
The forest is full, there is no room for anyone, not even for humans.
The forest has become a strictly forbidden zone.
After all, a man would no longer survive in the forest, because somewhere in the depths of the forest, his remaining bones would remain starved and scattered.
The man knew all this and started walking across the meadow to nowhere.
In the meadow, the man's head became dizzy, he fell straight onto an anthill. He watched the ants and heard their laboring sighs.
That man knew very well how many talents he had and he knew very well how he gambled away everything. He knew everything about you and me but never understood the word Love.
.png "Piščev Dnevnik: \"Svakome po jedna planeta\" | Writer's Diary: \"An edible planet for everyone\" | Poetic prose and philosophy. Daily Writing | Поетска Проза, Филозофија | Prose poétique et philosophie | Écriture quotidienne")
.png "Исход на Нишану: \"Тамо Где Речи Нестају\" | Outcome On Gunpoint: \"\"Where Words Disappear\" | poetry. poezija. zbirka poezije. poésie. a collection of poetry. un recueil de poésie")
.jpg)
