Мисли О Мислима:"Мир, zdravlje i krst" | Thoughts About Thoughts: "Peace, Health and Cross " / Poetska Teozofija, Poetic Theosophy, Philosophy, Filozofija, Théosophie poétique, Théosophie poétique, Philosophie, Philosophie
Мисли О Мислима: "Мир, здравље и крст"
Мир и здравље је најтеже одржати и повратити ако су нарушени. За мир је посебно потребно много борбе, пошто сав немир који видимо и осећамо није ништа друго већ огледало стварности које доказује је мир постао тако „мален“, као да га нема. За одређени циљ потребно је уложити доста труда. Брзина светлости прелази километре у секунди и сваки дан стиже на своје место. Миру је циљ мир и он се не мора мерити никаквим мерилима, важно је да јесте и да буде.
Сваки микроорганизам нађе своје место, испуни своју сврху, своју вредност и мирно „нестаје” у бесконачности. Неки људи кроз читав свој живот не успеју да испуне сопствену вредност. Почетак „утврђивања себе“ у кретању ка бесконачности је континуирано и свакодневно кретање ка обожењу у целини. У служби нераскидивог савеза, са оним делом своје природе који тежи реду и супротставља се хаосу.
Треба се поставити у „дуални” однос са светом око себе. То значи да свет треба волети и истовремено га се одрећи. Треба га се одрећи због „грешке“ која ствара немир и хаос око нас и у нама. Грешка је расцеп између појединца и света. То је скуп кризних тачака, односно хаотичног парадокса, у самоодносу и у међусобном односу. Треба створити тежњу да се грешка исправи. Како је човек вишеслојно биће, тако и грешке треба исправљати, телом, мислима и духом, како у себи тако и око себе. Крст (овде као симбол дуализма) је парадокс ове врсте, он се мора носити и надзићи, тада се дешава да се човек преображава, на место роба долсзи онај који влада.
Thoughts About Thoughts: "Peace and Health"
Peace and health are the hardest to maintain and regain if they are disturbed. Peace especially requires a lot of suffering and struggle because all the unrest we see and feel is nothing but a mirror of how much peace has become "small" and how much it is gone. For a certain goal, you need to invest some effort, so the speed of light exceeds kilometers in seconds and arrives in its place every day. Peace is the goal of peace and it does not have to be measured by any measures, it is important that it is and to be.
- Every microorganism finds its place, fulfills its purpose, its value, and peacefully "disappears" into infinity. Any man is a "premature baby" who does not manage to fulfill his own value all his life. The beginning of "establishing oneself" in moving to infinity is continuous and daily moving to deification in its entirety. In the service of an unbreakable alliance, with that part of his nature that strives for order and opposes chaos.
- One should place oneself in a "dual" relationship with the world around oneself. This means that the world should be loved and at the same time renounced him. We need to give it up because of the "mistake" that creates unrest and chaos around us and in us. We should also give it up to him because of a "mistake". A mistake is a rift between the individual and the world. It is a set of crisis points, ie a chaotic paradox, in self-relation, and in interrelation. Aspiration should be created to correct the mistake. As man is at least a "dual" creature, so mistakes should be corrected, body, thoughts, and spirit, both in himself and around him. The cross is a paradox of this kind, it must be carried and overcome.
Réflexions sur les pensées : "Paix et santé"
La paix et la santé sont les plus difficiles à maintenir et à retrouver si elles sont perturbées. La paix nécessite particulièrement beaucoup de souffrance et de lutte parce que tous les troubles que nous voyons et ressentons ne sont rien d'autre qu'un miroir de combien la paix est devenue "petite" et combien elle a disparu. Pour un certain objectif, vous devez investir des efforts, de sorte que la vitesse de la lumière dépasse les kilomètres en secondes et arrive à sa place tous les jours. La paix est le but de la paix et elle ne doit pas être mesurée par des mesures, il est important qu'elle soit et qu'elle soit.
- Chaque micro-organisme trouve sa place, remplit son but, sa valeur, et "disparaît" paisiblement à l'infini. Tout homme est un "bébé prématuré" qui n'arrive pas à réaliser sa propre valeur toute sa vie. Le début de "s'établir" dans le déplacement vers l'infini est un déplacement continu et quotidien vers la déification dans son intégralité. Au service d'une alliance indéfectible, avec cette partie de sa nature qui aspire à l'ordre et s'oppose au chaos.
- Il faut se placer dans un rapport « duel » au monde qui l'entoure. Cela signifie que le monde doit être aimé et en même temps renoncé à lui. Nous devons y renoncer à cause de "l'erreur" qui crée des troubles et du chaos autour de nous et en nous. Nous devrions aussi le lui céder à cause d'une "erreur". Une erreur est une rupture entre l'individu et le monde. C'est un ensemble de points de crise, c'est-à-dire un paradoxe chaotique, en relation à soi et en interrelation. L'aspiration doit être créée pour corriger l'erreur. Comme l'homme est au moins une créature "double", il faut donc corriger les erreurs, corps, pensées et esprit, à la fois en lui-même et autour de lui. La croix est un paradoxe de ce genre, elle doit être portée et surmontée.
Мысли о мыслях: «Мир и здоровье»
Мир и здоровье труднее всего поддерживать и восстанавливать, если они нарушены. Мир особенно требует много страданий и борьбы, потому что все волнения, которые мы видим и чувствуем, являются не чем иным, как зеркалом того, насколько мир стал «маленьким» и насколько он ушел. Для определенной цели нужно приложить некоторые усилия, поэтому скорость света превышает километры за секунды и прибывает на свое место каждый день. Мир – это цель мира и его не надо измерять никакими мерами, важно, чтобы он был и был.
- Каждый микроорганизм находит свое место, выполняет свое предназначение, свою ценность и мирно «исчезает» в бесконечности. Любой мужчина – это «недоношенный ребенок», который не успевает реализовать свою ценность всю жизнь. Начало «утверждения себя» в движении в бесконечность непрерывное и ежедневное движение к обожению во всей его полноте. На службе в нерушимом союзе с той частью своей натуры, которая стремится к порядку и противостоит хаосу.
- Человек должен поставить себя в «двойственное» отношение к окружающему миру. Это значит, что мир надо любить и в то же время от него отказываться. Мы должны отказаться от него из-за «ошибки», которая создает волнения и хаос вокруг нас и в нас самих. Мы также должны отказаться от него из-за «ошибки». Ошибка — это разрыв между личностью и миром. Это набор кризисных точек, т. е. хаотический парадокс, в отношении к себе и во взаимоотношении. Необходимо создать стремление исправить ошибку. Поскольку человек существо как минимум "двойственное", то и ошибки надо исправлять, и тела, и мысли, и духа, как в себе, так и вокруг себя. Крест — парадокс такого рода, его надо нести и преодолевать.
****
EX EX - Inferio
Ključne Reči / Keywords: Thoughts About Thoughts: "The Power of Aspiration and Mercy" 01 / Poetic Theosophy, Philosophy Мисли О Мислима: "Сила Тежње и Сила Светлости" 02 | Thoughts About Thoughts: "The Power of Aspiration and the Power of Light" / Petska Filozofija, Мисли О Мислима: "Глад" 03 | Thoughts About Thoughts: "Hunger" / Poetska Teozofija, Poetic Theosophy, Philosophy, Filozofija, Théosophie poétique, Théosophie poétique, Philosophie, Philosophie Мисли О Мислима: "Мир и Здравље" | Thoughts About Thoughts: "Peace and Health"
Kosta je stajao na tankoj crti, floroscentno plave boje... Osećao je da isijava sopstvenom unutrašnjom svetlošću i da ima razloga što stoji na crti, koju je između ostalog, da spomenemo, sam stvorio. Oko Koste i crte nema ničega. Kosta je u mraku i njemu je to bilo dovoljno. Taj mrak je bio njegov, on je zamislio takav mrak... Kosta je poželeo da se pored njega, u mraku, pojavi božanstvena, prelepa boginja-muza, koja će ga napojiti svojim inspirativnim darovima. Muza se pojavila i bila je slepa. Znao je da će biti slepa, to je i želeo. Stajala je kao kip, kao živi slepi mit. Uživao je. Napajao se „božanstvenom“ energijom svoje boginje. Disao je duboko i teško, osetio je da mu se disanje usporava i da srce počinje jako da mu udara. Uplašio se... Boginja je ostala nema i sjajno slepa. Njeno slepilo je isijavalo snažnu, belu, svetlost koju Kosta sada više nije mogao da podnese. Želeo je nazada u svoj mrak. Ništa više, samo nazad u svoj mrak. Sve je nestalo... Ostao je mrak i florosce...
ПИКАДО Рака је купио пикадо. Пре тога је дуго размишљао, не о пикаду али до пикада је на крају дошао. Његов след мисли већ дуже време је био поприлично конфузан: „Схватам да сам угожен...осећам то… како, од кога, на који начин – на све начине али неизвесност траје...сада слушам ове псе како бесомично лају, не престају, то су комшијски пси и ужасни су...заробљени, јадни, тих пар квадратних метара… али ја више не гледам телевизор, не купујем новине, немам другове, више немам информације...искључио сам мобилни и онако ме више одавно нико не зове… и шта?! Ништа, не могу да се жалим...мирно је...ови пси али некако се навикнеш...шта да радим, да живимсам на планину...не, не, добро је овде овако само треба вежбати...треба вежбати стрпљење...ту је кључ ... ствар је у томе да морам и кући вежбати...физички, психички а после и духовно… поента је да морам вежбати и код куће… ни музику више не слушам! Морам брзо нешто да смислим и то неку вежбу за фокусирање, за психички мир…“ - тако некако ...
Outcome On Gunpoint Ishod Na Nišanu "Ode to Loyalty" Thought ... Like a razor, like a flash of light like a red diamond, like a dot. * A boat full of feelings is flying these days With a crust of heavy imagination Unreachable ideal In funeral gowns With empty hands - with no sense A little different from understanding anything On the horizon of a magnificent sight Under masks Under dry branches With the feeling of stuck rotten leaves on the soles With tears in his eyes and big pupils full of obedience and fear ... Then, it means a lot An ode to loyalty In trouble On a stone path Among the thorns On the edge... "Oda O Odanosti" Misao, misao, misao... Kao oštrica brijača, kao udar svetla kao crveni dijamant, kao tačka. * Jurca ovih dana barka puna osećanja, Sa korom tvrde mašte, Nepostižnih ideala U odorama Praznih ruku - bez smisla Malo drugačije od poimanja bilo čega Na obzorju veličanstvenog prizora Pod maskama Ispod suvih grana Sa osećajem zalepljenog trulog l...
Коментари