Jedna od prvih stvari na koju svi pomisle kada se priča o Uvcu su prelepi meandri Uvca. Meandri se mogu videti sa mnogobrojnih vidikovaca iz okolnih sela a daleko najpoznatiji je vidikovac Molitva. Destinacije u Srbiji, Specijalni rezervat prirode Uvac, meandri.
Ako Vam nije dovoljno da samo gledate meandre, njima možete krstariti brodićima, a možete i upecati po koju ribu ako ste ljubitelj pecanja pošto je Uvac vrlo bogat pastrmkom, šaranom, klenom…Kako je Uvac rezervat prirode, pecanje je moguće samo ako imate dozvolu za rekreativni ribolov. Ako imate sreće, možete videti i jedinstven ples beloglavih supova prilikom parenja, kada oni lete do neverovatnih visina, uhvate se kandžama i onda izvode slobodan pad. Uz male pećine u kojima se kriju ove prelepe ptice, rezervat Uvac u svojim klisurama krije i nekoliko velikih pećina, od kojih je najveća još uvek nedovoljno istražena Ledena pećina. Uređen je prilaz i oko 600 metara staze kroz dvorane u koju nemojte ulaziti bez jakne, čak ni leti jer je temperatura oko 8 stepeni...
Kompas Kaže Srbija / Uvac
Увац је река у Србији која протиче између планина Златибор и Златар и представља јужну границу планине Златибор, те северну границу планине Златар. На њему су изграђене ХЕ Кокин Брод (20 MW) и ХЕ Увац (31 MW) и три вјештачка акумулациона језера: Увачко (Сјеничко), Златарско и Радоињско. Река извире југоисточно од Јадовика, а на Златaр долази код села Ојковице, гдје прима притоку Тисовицу. Одатле тече поред села Негбине, Бурађе, Сјеништа, Доброселице и Јабланице, примајући многе притоке. Веће су: Шупљица (улива се у Увац у Негбини), Раснички поток (улива се у Драглици) и Доброселички и Шарански поток (уливају се у Доброселици). Због својих углавном неприступачних кањона, у селу Увцу се налазе многи манастири. Ту су недавно обновљени манастир Увац и манастир Дубрава, али било је и многих других, којих данас нема, као што је легендарни манастир Јања, опјеван у народној пјесми Милош у Латинима као једна од најважнијих немањићких задужбина. Вјерује се да се данашњи манастир Увац налази на Јањином мјесту. Увац је главна притока реке Лим. Неколико последњих километара, река Увац представља границу између Србије и Босне и Херцеговине, тј. границу општина Прибој и Рудо. Део пруге Београд-Бар пролази реком Увац. Тај део је иначе спорна територија и припада БиХ...ји и привлачи неспарене птице, чиме се повећава могућност обнављања колоније.
Од око 130 врсте птица на простору СРП ''Увац'' и околине, белоглави суп је најзначајнија врста. На Увцу се налази и највећа гнездећа колонија у Србији и једна од највећих на Балкану. Бројност белоглавог супа је током последњих 20ак година редовно расла, тако да сада на Увцу има око 450-500 јединки, односно око 110 гнездећих парова.
Белоглави суп (Gyps fulvus)
Белоглави суп је крупан лешинар који насељава Пиринејско и Балканско полуострво, делове северне Африке, Малу Азију, Кавказ и југозападне делове Азије. Станарица је, али младе птице доста и далеко лутају. Настањује пространа отворена подручја са клисурама и слабом вегетацијом у планинским и медитеранским пределима (степе, полупустиње, пашњаци), са поткапинама и терасама на високим и неприступачним литицама погодним за гнежђење. Потребна му је близина воде. Већи део дана проводи одмарајући се на стенама, а остатак у лету претражујући терен или на пронађеној лешини.
Белоглави суп је наша највећа птица са распоном крила око 2,80 m и просечном тежином од 7,5-8,5 kg, а може достићи и 11 kg. Женка носи само једно јаје, крајем јануара или почетком фебруара и на њему леже оба родитеља 54-56 дана. Процес раста излеглог младунца на гнезду траје од 110-130 дана. Гнежђење се обавља на стенама различитог састава, углавном кречњачким. Гнежђење белоглавог супа је групно и образују се колоније, ретко изоловани парови. Полно сазревање траје 4-7 година, после чега се млади најчешће враћају у завичајну колонију.
Белоглави суп је дружељубив, за разлику од осталих лешинара западног палеарктика, гнезди се у лабавим колонијама, али гнезда могу да буду веома близу једно другом. Ретко се гнезде усамљени парови, моногамни су, везе су доживотне. Гнездо прави у пукотинама стена, на полицама и поткапинама литица, углавном између 500 и 1200 м н. в. Веома ретко се гнезди на дрвећу у гнездима других грабљивица.
Храни се искључиво лешевима средњих и крупних сисара, најчешће копитара и папкара (крава, коња, оваца, магараца, јелена, срна), али и лисица, паса, зечева и сл. Ретко напада живи плен, само ако се ради о болесној и изнемоглој животињи. Претежно се храни мекшим ткивима (изнутрицама и мишићима). Дуг, покретљив врат, прекривен густим паперјем, омогућује му дубоко продирање у лешину. Храну тражи у групама, на већим подручјима него остали европски лешинари. Редовно претражује подручје пречника од 50 до 60 км око одморишта или гнезда, а често и знатно шире подручје пречника 120-150 км.
Прилично мала бројност белоглавог супа са ниским репродуктивним потенцијалом, природним за ову врсту, указује на нужност примена мера које ће обезбедити услове опстанка ове врсте у природи и допринети стабилизацији и повећању бројности популације на подручју резервата, у првом реду изградњом хранилишта, вештачким узгајањем и реколонизацијом/реинтродукцијом.
Стални извор хране обезбеђује стицање потребне кондиције за гнездеће парове у неповољном периоду године (зимски месеци), пред сезону парења и на тај начин омогућава повећање броја гнездећих парова. Такође, елиминише факторе који би негативно утицали на репродукцију, јер је познато да лешинари у природи не лове, већ угинуле животиње налазе по принципу вероватноће.
Хранилиште смањује ареал активности у потрази за храном (ареал је око 120-150 km), и на тај начин смањује могућност тровања преко узимања отровних мамаца који су још у широкој примени на ширем ареалу активности. Поред тога, стални извор хране такође утиче на задржавање младих полно незрелих јединки у колони
