ПИКАДО
Рака је купио пикадо. Пре тога је дуго размишљао, не о пикаду али до пикада је на крају дошао. Његов след мисли већ дуже време је био поприлично конфузан:
„Схватам да сам угожен...осећам то… како, од кога, на који начин – на све начине али неизвесност траје...сада слушам ове псе како бесомично лају, не престају, то су комшијски пси и ужасни су...заробљени, јадни, тих пар квадратних метара… али ја више не гледам телевизор, не купујем новине, немам другове, више немам информације...искључио сам мобилни и онако ме више одавно нико не зове… и шта?! Ништа, не могу да се жалим...мирно је...ови пси али некако се навикнеш...шта да радим, да живимсам на планину...не, не, добро је овде овако само треба вежбати...треба вежбати стрпљење...ту је кључ ... ствар је у томе да морам и кући вежбати...физички, психички а после и духовно… поента је да морам вежбати и код куће… ни музику више не слушам! Морам брзо нешто да смислим и то неку вежбу за фокусирање, за психички мир…“ - тако некако је размишљао Рака, отишао у радњу и купио пикадо, са закључком да, док баца стрелицу пикада он мора бити свакако вема миран и фокусиран.
Већ после три дана вежбе, сваки дан три пута по два сата и Рака је био потпуно задовољан, тако је био задовољан и тако је добро погађао у мету и у центар мете да би већ после две недеље погађао у центар са свим стрелицам, погађао је и из скока. Тада му је пикадо мало већ досадио. Купио је добру књигу и брзо је прочитао. Књига се звала: „Билијарска Кугла“. Књига га је инспирисала да купи мали пикадо. Купио је. Вежбао је. Звао је комшије на билијар и све их је наново и наново побеђивао. Комшије су престале да долазе. Рака је избацио кухињски сто и купио је велики билијар, то је већ било нешто...комшије су поново почеле да долазе и то се Раки свидело. Решио је да их пушта по свом нахођењу а и почео је да записује, бодује и рангира комшије...ово се свидело и комшијама. Једино је Борисављевић увек био против свега али је и он ипак долазио да игра.
Морам да закључим да је Рака постао самозадовољан човек, пуно се променио откако је купио пикадо. Почео је да се дружи и ипак мало другачије да сагледава стварност. Перцепција се ипак мало променила. Рака је сада ведрији, насмејан је и комуникативан а уме и да саслуша другу личност.
Својих четрдесет година је носио добро и његов план да се поправи је успео.
Тада је дошло и до новог напретка на који Рака није рачунао али који се догодио. На мала врата, преко романтичних филмова које је Рака волео да гледа, родила се мала жеља и она је била сама по себи довољна. Једна лепа љубавна жеља.
Тако је Рака срео и упознао, на пијаци, Рајку.
Његов живот је доби нову, неизвесну али лепу и тајновиту димензију.
Једноставно, Рака се заљубио и више ништа није било исто.
Он је без пуно размишљња, " као намагнетисан", почео пратити Рајку по Београду. Одлазио је у исте клубове и кафиће и гледао ју је. Разматрао је, проучавао је, како се понаша, шта једе, шта пије. Гледао је како игра и са ким игра. Играла је сама и била је сама, баш као и он.
Чаробне муке. Рајка се кретала а Рајко се кретао за њом. Лево, десно, цик-цак… Све се исплатило. Упознали су се и недуго затим су се и венчали.
Данас заједно играју билијар и бацају пикадо.
Воле се. Гледају филмове до јутра а пред јутро… зна се…
Јуче су одлучили да имају дете. Зваће се Душан или Душанка.
Родио се Душан.
Sebastian Sava Gor
✦ Zvanični sajt ✦
✦ Knjige · Nova Poetika ✦
✦ Wikipedia ✦
✦ Scribd & Društvene mreže ✦
✦ YouTube kanali ✦
✦ Dobra Knjiga · Izdanja ✦
.jpg)
.jpg)
Нема коментара:
Постави коментар