BELA MAČKA: "Sestro" 12 / Zbirka Poezije | poezija | poetry | poésie
SESTRO
Mokra je kaldrma
Mahovina na starim zidovima.
Tvoja vrela ruka se o kamen svaki čas oslanja
Kosti lomnjene, koža pocepana u ranama
Pad do pada
Traži telo drhteći odmora.
Mračna mora te ulicama savija
Stakleni pogled u prolazu
Strah te guši, ne da ti da duboko udahneš
Stoji kao strela zabodena u grudima.
Srce tvoje snažno odoleva
Tiho plače i moli
Toliko je vremena prošlo
Čini ti se da oduvek u toj seni mračnoj živiš
Da ćeš i život svoj njoj da predaš.
Tamjan ti je zamirisao ili ti to samo pridje uspomena
Kao lažna uteha kada se gorčina umom poigrava
San mrtvi te tada pita jesi li uopšte živa
Više ne vidiš kuda se krećeš
Tako da ti će pasaž, umokreni, noćas dom biti,
Majko mila!
Tako ridaš i kroz zube šapućeš
Nema više nigde nikoga
Crni dim je pojeo grad
Sestro!
Ti što noćima bazaš
Dan što ti je zaboravio lice
Znaj, ako uteha ti je
Da noćas pored tebe ležim
I ništa mi bolje nije.
"Meteor" Sebastian Sava Gor Photography
Коментари