ПИКАДО Рака је купио пикадо. Пре тога је дуго размишљао, не о пикаду али до пикада је на крају дошао. Његов след мисли већ дуже време је био поприлично конфузан: „Схватам да сам угожен...осећам то… како, од кога, на који начин – на све начине али неизвесност траје...сада слушам ове псе како бесомично лају, не престају, то су комшијски пси и ужасни су...заробљени, јадни, тих пар квадратних метара… али ја више не гледам телевизор, не купујем новине, немам другове, више немам информације...искључио сам мобилни и онако ме више одавно нико не зове… и шта?! Ништа, не могу да се жалим...мирно је...ови пси али некако се навикнеш...шта да радим, да живимсам на планину...не, не, добро је овде овако само треба вежбати...треба вежбати стрпљење...ту је кључ ... ствар је у томе да морам и кући вежбати...физички, психички а после и духовно… поента је да морам вежбати и код куће… ни музику више не слушам! Морам брзо нешто да смислим и то неку вежбу за фокусирање, за психички мир…“ - тако некако је р
Коментари