Sebastian Sava Gor

  Прогон Хришћана у XXI.веку О свету који заборавља Бога. О с вет у који дише у сенци апокалипсе Човечанство је ушло у век без светлости, век у коме технолошки напредак није донео спасење, него нове облике поробљавања. Стварајући машине које мисле, човек је заборавио да мисли о себи. Док лети у орбиту, не зна ко му је брат. Уместо царства Божјег, гради се "царство звери", како је то пророчки описао Свети Јован Богослов: > „И виде звер како излази из мора, и даде јој се власт над сваким племеном и народом“ (Откр. 13, 7). Звер није само сила зла споља - то је унутрашње стање човека који је изгубио способност да разликује добро и зло. Свети Григорије Богослов каже: > „Када човек изгуби свест о Богу, он постаје бог сам себи, и тада почиње ад у њему.“¹ Судан – земља живо-сахрањених Судан је постао гробница савести. Извештаји сведоче да су људи закопавани живи, да су жене и деца спаљивани у кућама, да су тела остављана непогребена. И...

Представљам Вам svoj нови YouTube kanal, na kome možete takođe pratiti moj rad.  Hvala puno svim posetiocima bloga, veliki i srdačan pozdrav svima. 💓 https://www.youtube.com/@SebastianSavaGor

  AKCIJA! SPONTANO SAGOREVANJE –  ISHOD NA NIŠANU –  NOĆ SLOMLJENIH STRELA NARUČITE ODMAH! Opis SPONTANO SAGOREVANJE – ISHOD NA NIŠANU – NOĆ SLOMLJENIH STRELA – Sebastian Sava Gor – U prilici smo da vam ponudimo tri knjige našeg izuzetnog autora kratkih priča sa popustom.  Pored novoobjavljene knjige kratkih priča SPONTANO SAGOREVANJE predstavljamo vam još jednu knjigu kratke proze NOĆ SLOMLJENIH STRELA ( samizdat iz 2014), kao i knjigu poezije ISHOD NA NIŠANU (samizdat iz 2022). Broj primeraka je ograničen. Zasebno možete naručiti SPONATNO SAGOREVANJE  ovde . Uživajte u čitanju… Nova POETIKA

  Љубичасти крак светлости сваке ништавности у нама  Кратке приче већ дуго привлаче посену пажњу читалаца, а када се у њима нађу модерни елементи, онда њихова вредност још више расте јер у себи садрже многоројне истине које се са филозофском тежином најбоље памте и прихватају као огледало нас самих. Зато је за свакога ко у краткој, сапетој форми воли понирање у подсвест, збивања кроз репродукцију човекове свести, дефабулативност, суочавање са сопственим несавршеностима и трагање за животним смислом, најбољи избор зирка кратких прича Спонтано саоревање, Себастиана Саве Гора, јер је ово дело најбољи доказ да надреализам проткан апсурдом и парадоксом још увек итекако живи на нашој литерарној сцени.  У 72 приче, колико се сакупило у три дела ове зирке, дато је можда једно од најтурбулентнијих путовања у човекову подсвест у последње време у домаћој књижевности. Након, како нам се аутор сам поверио у уводу, двогодишњег упознавања себе и своје подсвести у односу на стварност и у...

  "Спонтано сагоревање" Приче су резултат вишегодишњег „истраживања” сопствене свести у односу на сопствену стварност и обрнуто – утицај стварности на моју личну свест. Резултат сам добијао тако што сам ове приче писао намерно – најуморнији, са свесном намером да из мене потече и лавина разноразних слика које су се складале у неки ток сасвим неповезаних и надреалних реченица. Са жељом за изазов „неухватљивости”, свака прича је морала, ако ништа друго, онда барем изазвати смех или осмех – како ко хоће – ономе што се догађало на папиру. Време у које су приче написане је најнеизвесније време, можда чак и у историји човечанства до сада. Тако да су свакако и спољни и унутрашњи утицаји тражили од мене уметнички одговор на моментално стање – колективно, свесно и несвесно. Скоро необјашњиво апсурдни и на граници са надреалним, догађаји и појаве данас се поигравају са целокупном сликом света, што ме је довело на можда један стари, али још увек актуелан пут са кога се све данас може по...

  Ћутимо... седимо и ћутимо... добро, то је и био услов... то је био договор. Седети и ћутати... гледати испред себе и опет понављам ћутати...ха, неки пут дође и до тога...до жртве зарад дружења и забаве, ипак, домаћин је одлучио да би овог пута било најбоље седети, ћутати и гледати испред себе, да се не понављам. Иначе домаћин је знао правити и забаве са веома гласном музиком уз роштиљ на енглеској травици, то је чинио сваке године на свој рођендан. Све и свашта је радио домаћин... овог пута је решио да се не одрекне друштва али да то буде тако како је он замиислио, под његовим кровом, под његовим условима и потребама. Ја сам могао да прекршим договор и свашта да му кажем. Ипак суздржао сам се... ћутао сам и гледао сам "наоколо" по соби. Видео сам паучину и видео сам два мрава. Приметио сам и да није добро уградио врата и да имам утисак као да ће се читав "шток", заједно са вратима, као пијан срушити. Видео сам и то да му је плафон попуцао. Раније ништа од свег...

  За мало, али баш за мало, није дошло до несрећног и тужног исхода. Није рзамишљао о томе да епизода нема свој крај. Чак је прескочио три епизоде и све је морао да закључује на основу прве и четврте. Закључио је неке ствари али површно.  Сада га више није брига ни за шта. Гледа нешто друго, мање битно. Осећа се испразно и исцрпљено. Он у ствари не зна где се налази. Потпуно сам заборавио да напишем да је он све време пио и сада је толико пијан да зева у плафон и са отвореним устима гргоће водку. Попио је све без да се загрцнуо. Заспао је и сањао је чудан сан. Он у сну није он, већ неко други, сасвим други човек, када се погледао у огледало није веровао да испред њега стоји неко, ко нимало не личи на њега, већ је видео косматог брадоњу са зеленим очима, које нису исијавале пријатељски. Пробудио се мокар; у зноју. Пао је мрак. Болела га је глава. Устао је и за мало, али баш за мало, у мраку, се није саплео и није пао, а да је пао, ударио би главом о ивицу сточића и поцепао би ј...