Epicentar: Vuk / Pezija.Poetry.Književnost.Literatura
VUK Vuk sa tobom leži, Ni on ne spava Ispod ćebeta i on viri Čeljusti se vide I njuška i uši Zubi zardjali, ne sijaju Oči mu se zelokobno cakle Zver je ispod pokrivača Imitira te Pokrio se i on do njuške, k ao ti do nosa Malo koja dlaka mu se vidi Mrak ga sakrio i štiti. Dok tebi bose noge od straha mrznu Tako nevino skupljena i zagrljena stopala, č eznu za toplotom... Ne, Zver njušku svoju hoće da sakrije Tebe čoveče čamotinja crna prekriva preko glave O, ubogi Ne želiš da shvatiš slike odraza sopstvene stvarnosti Dok se nespokojan u letargiji valjaš Visiće nad tobom groznica kao uže A zver tvoja biće ti dželat Čoveče nema zlatno, srebrnkaste vile ovih dana Da ti bose, hladne noge pokrije Podigni se, bez straha, bez tog ružnog oblaka I sam noge svoje ušuškaj i uvij Usta otvori Duboko udahni Zver ta, nalik vuku Ništa je i neće je biti Ništavilo jedno Večno će se ka ne postojanju kretati I brzo
