Sebastian Sava Gor

  Vladeta Jerotić (1924-2018), je jedan od najznačajnijih srpskih psihijatara, teologa i filozofa, koji između ostalog ostavio i dubok trag u proučavanju ljudske duše.  Njegova dela su most između duhovnog i psihološkog, duboko istraživanje, složenih unutrašnjih svetova pojedinca. Jerotić je majstorski prikazivao unutrašnje borbe i konflikte svojih pacijenata i likova, često koristeći primere iz književnosti i religije. Njegova analiza ličnosti i identiteta otkriva duboke slojeve ljudske psihe, pisao je i govoro je davajuži uvid u univerzalne teme poput straha, ljubavi, krivice i spasenja. Zato je jedna od centralnih tema Jerotićevog rada je odnos između religioznosti i psihološkog zdravlja. On istražuje kako vera može biti izvor snage i utehe, ali i kako može postati izvor unutrašnjih konflikata ako nije pravilno integrisana u ličnost pojedinca.  Posebnu pažnju posvećivao je snovima kao izrazu nesvesnog. Kroz tumačenje snova, on je pokušavao da razotkrije skrivene želje i strahove, po

  Ćutimo... sedimo i ćutimo... dobro to je i bio uslov... to je bio dogovor.  Sedeti i ćutati... gledati ispred sebe i opet ponavljam ćutati...ha, neki put dođe i do toga...do žrtve zarad druženja i zabave, ipak, domaćin je odlučio da bi ovog puta bilo najbolje sedeti, ćutati i gledati ispred sebe, da se ne ponavljam.  Inače domaćin je znao praviti i zabave sa veoma glasnom muzikom uz roštilj na engleskoj travici, to je činio svake godine na svoj rođendan. Sve i svašta je radio domaćin... ovog puta je rešio da se ne odrekne društva ali da to bude tako kako je on zamiislio, pod njegovim krovom, pod njegovim uslovima i potrebama.  Ja sam mogao da prekršim dogovor i svašta da mu kažem. Ipak suzdržao sam se... ćutao sam i gledao sam "naokolo" po sobi. Video sam paučinu i video sam dva mrava. Primetio sam i da nije dobro ugradio vrata i da imam utisak kao da će se čitav "štok", zajedno sa vratima, kao pijan srušiti. Video sam i to da mu je plafon popucao. Ranije ništa od