Мисли о мислима: Где престаје разум, а почиње хаос? ::: Thoughts about thoughts: Where Reason Ends and Chaos Begins?
Где престаје разум, а почиње хаос? Људска мисао од најранијих времена покушава да разуме хаос – не само као спољашњу појаву, већ и као унутрашњи феномен, као дубоко присутну силу у самом срцу човековог бића. У митологијама древних цивилизација, хаос је био праоснова постојања, нерефлектована, неструктурисана сила из које је свет изникао. Хаос као праоснова постојања је један од најстаријих космогонијских концепата који се јавља у многим митологијама древних цивилизација. У грчкој митологији - У Хесиодовој Теогонији, Хаос (Χάος) је првобитно стање празнине и неуређености из којег произилазе прве божанске силе: Геја (Земља), Тартар (Подземље), Ерос (Љубав), Никс (Ноћ) и Ереб (Мрак). Хаос је био безобличан и бесконачан понор, основа свега што касније настаје. У Египатској митологији у космогонијском миту, пре стварања света постојао је Нун, првобитни океан хаоса. Из Нуна је изашао бог Ра или Атум (у зависности од верзије мита), који је створио први поредак, раздваја...