Где престаје разум, а почиње хаос? Људска мисао од најранијих времена покушава да разуме хаос – не само као спољашњу појаву, већ и као унутрашњи феномен, као дубоко присутну силу у самом срцу човековог бића. У митологијама древних цивилизација, хаос је био праоснова постојања, нерефлектована, неструктурисана сила из које је свет изникао. Хаос као праоснова постојања је један од најстаријих космогонијских концепата који се јавља у многим митологијама древних цивилизација. У грчкој митологији - У Хесиодовој Теогонији, Хаос (Χάος) је првобитно стање празнине и неуређености из којег произилазе прве божанске силе: Геја (Земља), Тартар (Подземље), Ерос (Љубав), Никс (Ноћ) и Ереб (Мрак). Хаос је био безобличан и бесконачан понор, основа свега што касније настаје. У Египатској митологији у космогонијском миту, пре стварања света постојао је Нун, првобитни океан хаоса. Из Нуна је изашао бог Ра или Атум (у зависности од верзије мита), који је створио први поредак, раздваја...
Autorski Blog / Author's Blog