Све је дозвољено, али није све на корист ::: Everything Is Permitted, but Not Everything Is Beneficial
Све је дозвољено, али није све на корист Речи апостола Павла: „Све је дозвољено, али није све на корист“ (1Кор 10,23) на први поглед делују као правна одредница, упозорење да се слобода може злоупотребити. Али оне нису само морално начело, већ дубока онтолошка истина о човеку, његовој слободи и начину на који је остварује. У овим речима открива се крстоликост људске егзистенције, јер је свака слобода крст који се носи, сваки дар крст који се прима, и свака одговорност крст који се узима на себе. Слобода није произвољност, већ крстолика одговорност. Хришћанска слобода није пука могућност избора, већ способност да се изабере оно што је истински добро. У свету у коме су „све алтернативе отворене“, човек лако пада у замку духовне равнодушности, где ништа није стварно на корист јер ништа нема праву вредност. Но, Павлове речи нас усмеравају ка разликовању: некада оно што је „дозвољено“ није заиста добро, иако формално не нарушава закон. Јеванђеље нас ...