Sebastian Sava Gor

  Tišićevi Strahovi Tišić je usled svog specifičnog psihičkog stanja umeo da se na najbesmisleniji način raspravlja sa samim sobom: „I šta da odem u park, da sedim na klupi. Ne mogu. A da se popnem na neko drvo i tako sa drveta, da gledam...odozgo. Ali ne mogu ni to... ne nikako. Eto, drvo nije samo drvo, da jeste, ne bih imao strah od drveća i slobodno bih se penjao na njih, ali svako drvo je toliko poseban svet za sebe, da ja to ne mogu ni opisati. Na jednom drvetu i u samo jednom drvetu, živi na bilijarde termita, parazita, svakavih buba i većih bubetina, od skakavaca do bogomoljki i svakakvih paukova, na drvetu žive i ptice i one su opasne, ako je gnezdo prisutno, a opasna ptica, ode mi oko. I svako drvo ima svoju smolu, to je lepljiva, gusta, odvratna masa, koju ne možeš oprati sa ruku danima....veverica je lepa, ali šta ako iskoči iz rupe koju ja nisam video i tako me prestraši da padnem i slomim, ne daj Bože, kičmu...daleko bilo...ne, ja imam i taj strah od visine, to dosta ut