Пишчев Дневник
Тужан је ово свет. Осећам да толико зла кипти на све стране, као ужарена лава, јури да нас спржи, док ми нисмо ни приметили да је вулкан побеснео и да из њега кипти. Свако биће на планети живи у страху. Одвајкада живимо у страху. Од оног тренутка, када смо почели да пијемо и једемо знање а не Живот, од тада све на овој планети дрхти и страхује, ali paradoksalno, само за свој лични живот, ту подразумевам бригу о породици и најближима. Прича "великог хуманитарца" је пропала. Ђаво је заиста однео шалу. Однео је и радост. Однео је спокојство и мир. Лаж је одувек била и остаће, његово најмоћније оружије. Не знам да ли смо као човечанство довољно смели да признамо да су наши напретци, били већином злоупотребљени промашаји, док су се наше мудрости испоставиле као најгоре лудости. Верујем у препород људске свести и Васкрсење људског рода, у сасвим другачији, сада непојмљив мир и ред, устројен на принципу Љубави и Слободе. Да би се тако нешто догодило потребно је da se odigra jo