Ћутимо... седимо и ћутимо... добро, то је и био услов... то је био договор. Седети и ћутати... гледати испред себе и опет понављам ћутати...ха, неки пут дође и до тога...до жртве зарад дружења и забаве, ипак, домаћин је одлучио да би овог пута било најбоље седети, ћутати и гледати испред себе, да се не понављам. Иначе домаћин је знао правити и забаве са веома гласном музиком уз роштиљ на енглеској травици, то је чинио сваке године на свој рођендан. Све и свашта је радио домаћин... овог пута је решио да се не одрекне друштва али да то буде тако како је он замиислио, под његовим кровом, под његовим условима и потребама. Ја сам могао да прекршим договор и свашта да му кажем. Ипак суздржао сам се... ћутао сам и гледао сам "наоколо" по соби. Видео сам паучину и видео сам два мрава. Приметио сам и да није добро уградио врата и да имам утисак као да ће се читав "шток", заједно са вратима, као пијан срушити. Видео сам и то да му је плафон попуцао. Раније ништа од свег...
Autorski Blog / Author's Blog