Sebastian Sava Gor

 Модерно доба је доба декаденције, али не оне бурне већ хладне, стерилне, убризгане у вену апатичног човека, који је уморним покретом прста прихватио све што му је сервирано. Воук идеологија, конзументаризам, технократски материјализам – све су то аспекти исте болести: потпуне отуђености човека од онога што је некада било свето, узвишено и истинито. Западна цивилизација, тај некадашњи бастион културе, слободе и стваралаштва, сада делује као да се намерно упропашћава, као да изнутра распада своје темеље, док само мали број људи заиста схвата размере ове катастрофе. Док човек напредује у „великој науци“, истовремено дегенерише у сопственој свести. Сведоци смо парадокса – никада није постојала већа доступност информација, а никада мања жеђ за истином. Никада није постојала већа могућност за повезивање, а никада више усамљености. Никада се није више говорило о слободи избора, а никада човек није био више спутан у страху и конформистичком прихватању наметнутог. У оваквом свету, логичан ...