Spontano Sagorevanje: Sanatorijum | Spontaneous Combustion: Sanatorium | Zbirka Kratkih Priča | Savremena Proza | A Collection of Short Stories | Prose contemporaine | Une collection d'histoires courtes
SANATORIJUM Svečano je otvoren Sanatorijum. U divnom kraju među planinama i šumama, u nekom zabačenom u selu. Postalo je potrebno, to morate razumeti, ako se pitate zašto u zabačenom selu, da i tamo je potrebno i u najzabačenijem selu. U posetu Sanatorijumu, prvi je došao čovek koji je rekao da je Konkord. Konkord se žalio na to da više ne može da leti. Drugi je došao i otišao zato što je mislio da je šesti. Treći je došao, toliko se smejao, vrištao je od smeha, sve je mirno prihvatio i legao. Zamolili su ga da se smeje tiše, on se kulturno izvinio i nastavio da se tiho kikoće. Četvrti ništa nije znao, nije znao kako se zove, nije znao koja je godina i rekao je da njegovi prsti mogu da puštaju muziku. On je prihvaćen sa aplauzom i dobio je sladoled. Peti čovek se pojavio na Crni Petak. Došao je obučen u crno i čim je ušao u prostorije sanatorijuma on je pao u nesvest. Tako dalje redom po brojevima i karakterima, pristizali su ljudi. U jednom trenutku Sanatorijum je bio popunjen