Sebastian Sava Gor

Kosta je stajao na tankoj crti, floroscentno plave boje... Osećao je da isijava sopstvenom unutrašnjom svetlošću i da ima razloga što stoji na crti, koju je između ostalog, da spomenemo, sam stvorio. Oko Koste i crte nema ničega. Kosta je u mraku i njemu je to bilo dovoljno. Taj mrak je bio njegov, on je zamislio takav mrak... Kosta je poželeo da se pored njega, u mraku, pojavi božanstvena, prelepa boginja-muza, koja će ga napojiti svojim inspirativnim darovima. Muza se pojavila i bila je slepa. Znao je da će biti slepa, to je i želeo. Stajala je kao kip, kao živi slepi mit. Uživao je. Napajao se „božanstvenom“ energijom svoje boginje. Disao je duboko i teško, osetio je da mu se disanje usporava i da srce počinje jako da mu udara. Uplašio se... Boginja je ostala nema i sjajno slepa. Njeno slepilo je isijavalo snažnu, belu, svetlost koju Kosta sada više nije mogao da podnese. Želeo je nazada u svoj mrak. Ništa više, samo nazad u  svoj mrak. Sve je nestalo... Ostao je mrak i floroscentna

  Елементална симфонија: Плес воде и камена  Слика приказује задивљујући призор у коме се спајају елементи земље и воде у магичном вртлогу боја и облика. Текстуре камена и таласања воде стварају динамичну композицију која подсећа на космички пејзаж. Плаве и беле нијансе воде, у контрасту са смеђим и златним тоновима земље, пружају осећај хармоније и бескрајности природе.  Овај визуелни спектакл истовремено одише миром и енергијом, симболизујући вечну игру природних сила. Разигране боје и слојеви текстура уносе дубину и комплексност у композицију, чинећи је истинским уметничким делом које инспирише и оставља без даха. Слика истражује теме трансформације и међусобне повезаности елемената, позивајући посматрача на размишљање о бескрајној лепоти и снази природе. Стил ове слике је карактеристичан за расин арт, технику која комбинује смолу и различите пигменте како би се постигли јединствени визуелни ефекти и дубина. Коришћењем комбиноване технике, уметник је успео да креира сложену и живопи