Sebastian Sava Gor

  Smisao Iz Haosa   Đorđević je izašao da prošeta uz reku, želeo je da razbistri glavu ali Sunce je bilo strašno neprijatno. Došao je do reke, primetio je da nivo reke opao. Strašna je vrućina i zbrka u glavi, zakjučio je. Đorđević se zamislio i nije primetio Petronijevića, koji se takođe zamislio. došlo je do "čeonog sudara". Dva čovek se uhvatiše za svoje glave. Udarac je bio silovit. Dorđević je odlučio da se smesta vrati kući. Kada je došao do svog stana, otkrio je da je izgubio svoje ključeve. Pade mu na pamet da su ključevi ispali najverovatnije "tamo"... kod "čeonog sudara" , pored reke.  I dalje je bez razloga pretresao džepove, kada ču glas, iza sebe u hodniku:  -  "Njihov preferans je bio zaista uzbudljiv". Đorđević je pogledao niz hodnik ali ne vide nikoga. Ženski glas... rečenica izgovorena uz smeh i uz još nečije kikotanje. Dorđević je razmišljao da li da se vrati na reku i potraži ključeve kada ponovo začu, ovoga puta, muški glas iz

Paris, Texas Сценарио Сема Шепарда је једноставан, али моћан. Дијалози су минималистички, али свака изговорена реч носи тежину и значење. Филм не суди својим ликовима, већ их приказује као несавршене људе који траже искупљење и смисао у свету пуном грешака и неспоразума. "Paris, Texas" је филм који нас подсећа на људску способност за промену и опрост. То је прича о поновном проналажењу себе и својих вољених, о потрази за местом којем припадамо. Вендерсово ремек-дело је безвременско, универзално и дубоко дирљиво, остављајући гледаоца са осећајем наде и разумевања.  За све љубитеље филма, "Paris, Texas" је незaобилазно искуство које надмашује границе времена и простора, нудећи дубоко људску причу испричану кроз прелепе слике и незаборавне ликове. Soundtrack by Ry Cooder 👇 Paris Texas - Original Motion Picture Soundtrack "Paris, Texas," directed by Wim Wenders, is one of those rare cinematic masterpieces that leaves an indelible mark on the viewer through it

  Свети Јован Лествичник  ЛЕСТВИЦА  Поука  VII  О ПЛАЧУ КОЈИ ДОНОСИ РАДОСТ  Плач по Богу јесте туговање душе и расположење у коме болно срце махнито  тражи оно за чиме жуди. Не налазећи то што тражи, оно са патњом лута и због тога  горко плаче. Другим речима, плач је за душу златни жалац, који је стално опомиње и ослобађа од сваке привржености и страсти, забоден у срце светом тугом. Умилење је непрестано мучење савести, које унутрашњим исповедањем  расхлаћује ватру срца. Исповест је самозаборав природе, као што неко заборави да  једе хлеб свој (уп. Пс.101, 5). Покајање је лако одрицање од сваког телесног  задовољства. Својство оних који у блаженом плачу још напредују јесте уздржање и ћутање уста; оних  који су већ напредовали - безгневље и непамћење зла; а савршених - смиреноумље, жеђ за понижавањем, добровољна глад за невољним мукама, неосуђивање оних који  греше, натприродна самилост. Док се првима мора дати одобрење, други су за сваку похвалу. Они, пак, који су гладни мука и жедни п