"Težnja ka
Slobodi nas uvek osvešćuje i tada se suočavamo sa našim nedovoljno izgrađenim
identitetom..."
Jerođakon Aleksandar Subotić
*
PREKO NOĆI
Preko noći se sve promenilo
Čini se da je neobnovljivo
I da je ko zna kada i gde nestalo...
Zamišljam najudaljeniju tačku
Od mesta na kome se ja nalazim
Mislim da to mesto nije pusto...
Sada vidim dvostruko
Crno-belo
Pozitivno-negativno
Sa jedne strane je toplo, sa druge hladno
To sam, shvatam, samo opet ja...
Izlaz i ulaz više nisu bitni
Treba biti lokomotiva, tunel i skretnica.
EN:
"The pursuit of Freedom always awakens us, and then we face our insufficiently constructed identity..."
Jerodeacon Aleksandar Subotic
*
OVERNIGHT
Overnight everything changed
It seems that it is irreplaceable and that who knows when and where it disappeared...
I imagine the farthest point
From where I am
I don't think the place is deserted...
Now I see double
Black and white
Positive-negative
It is warm on one side, cold on the other
It's me, I realize, just me again...
Exit and entry no longer matter
We should be - a locomotive, a tunnel, and a switch.
FR:
"La poursuite de la Liberté nous éclaire toujours et nous sommes alors confrontés à notre identité insuffisamment construite..."
Hiérodiacre Aleksandar Subotic
PENDANT LA NUIT
Du jour au lendemain, tout a changé
Il semble être non renouvelable
Et qui sait quand et où il a disparu...
J'imagine le point le plus éloigné
D'où je suis
Je ne pense pas que l'endroit soit désert...
Maintenant je vois double
Noir et blanc
Positif négatif
Il fait chaud d'un côté, froid de l'autre
C'est moi, je réalise, juste moi encore...
La sortie et l'entrée n'ont plus d'importance
Nous devons devenir - une locomotive, un tunnel et un aiguillage.
EX EX: Do It!
Keywords: Ishod Na Nišanu, Geometric Body ,Corps géométrique, New Book, Nova Knjiga, Book of Poetry, Knjiga Poezije, Literature Posts, Književnost, Literatura, poetry lovers, poetry is not dead, poetry community, Thanks foCuerpo geométrico, r Readingsebastian sava gor. poezija koja diše, čitaj poeziju, smiri se poezijom, poezija koja se čita, Zbirka Poezije, Sava Gor, Poezija, poetry lovers, poetry is not dead, Book, Poetry Collection, Literatura, Literature, Literature Posts, Književnost, Knjiga Poezije, poetry, poésie, поэзия, poesie, čitaj poeziju, pesme, un livre, poésie, collection of poetry. un recueil de poésie, poetry that breathes, read poetry, calm down with poetry, poetry that is read, , poezija, poetry, read poetry, poems, a book, poetry, collection of poetry. a poetry collection, књига, поезија,себастиан Сава гор. поезија која дише, читај поезију, смири се поезијом, поезија која се чита, Збирка Поезије, Сава Гор, Поезија, љубитељи поезије, поезија није мртва, Књига, Песничка збирка, Литература, Књижевност, Књижевни постови, Књижевност, Књига Поезије, читај поезију, песме, збирка поезије. Ishod Na Nišanu, New Book, Nova Knjiga, Book of Poetry, KNjiga Poezije, LiteraturePosts, Književnost, Literatura, poetry lovers, poetry is not dead, poetry community,Тачка и Дуж, Point and Length, Point et longueur, Beloglavi Sup, Vautour fauve Ishod Na Meti: "Zbir" 21 Outcome On Target: "Sum" 21 Résultat sur la cible : "Somme" 21 Ishod Na Meti: "Zbir" 21 Ishod Na Meti: "Informacija O Zaboravljenoj Pesmi" 22 Ishod Na Meti: "Ljubav I Ludak" 23 Ishod Na Meti Termodinamička Kontrol, Ishod Na Meti: " Nezamisliv Početak, Nezamisliv Kraj" 25, Miloš Filipović - Fića & Irena Bijelić Gorenjak ( Izložba Slika - Jugoeksport ) Video: Sebastian Sava Gor / Muzika: EX EX, Ishod Na Meti: "Dilema" 26 , Outcame on Gunpoint, "Opredeljenje Za Kontraubeđenje" 27 EX EX : I CATCH THE LAST MOMENT Ishod Na Nišanu: "U Belom" 28 Music Intermezzo Live Session: Jazz-Rock Fusion "Between the Sun and the Moon" Ishod Na Nišanu: "Video-Krug" 29 Ishod Na Nišanu: "So i Zemlja" 30 EX EX: INFERIO Music Intermezzo - Live Session:Jazz-Rock Fusion "Between the Sun and the Moon" 02 "Salt and Earth" "Sel et Terre" Outcome On Gunpoint: ""Ode To Loyalty" - Ishod Na Nišanu: "Oda O Odanosti" EX EX: RING, RIFLE
EX EX : PRSTEN, PUŠKA EYESBURN - SUDDEN FALL Outcome On Gunpoint: "Gems" - Ishod Na Nišanu: "Drago Kamenje" Outcome On Gunpoint: "Obscenity" - Ishod Na Nišanu: "Opscena" Book: The Kis Of The Dragon Woman - Song: "Now the Bells Will Tell You - Its Dawn" Knjiga: Poljubac Žene Zmaja - Pesma: "Sada će ti zvona reći - Jutro Je" Livre : Le baiser de la femme dragon - Chanson : "Maintenant, les cloches vous diront - Son aube" Исход на Нишану: "Тамо Где Речи Нестају" | Outcome On Gunpoint: ""Where Words Disappear"ЕX EX : Brojvi i Boje Ishod Na Nišanu: "Preko Noći" | Outcome On Gunpoint: "" Overnight"
”Vidi koliki pauk na posteljini … sad’ ću da mu jebem mater! ”
Žena me je pogledala, njene oči nisu skrivale očaj i duboku neizvesnost za budućnost bebe koju je ljuljala pored kreveta, u krevetcu.
Lupio sam jako na mesto gde sam video pauka, vidim ga jasno i dan danas ali fleke od udarca i njega mrtvog nisam video ni tada, ni sada u sećanju, prosto, halucinacija je bila veoma jaka. Snažna alkoholna halucinacija, uvod u delirijum tremens.
Zaspao sam, lako. Sledeći dan bio je već pri sumraku. Pokušao sam da se setim gde sam ostavio flašu votke. Imao sam nekoliko mesta za štek ali žena ih je pronalazila i po ko zna koji put praznila flaše u WC-šolju. Uvek je bacala sve, od kako je prestala da konzumira psiho-aktivne supstance, pošteđen je bio samo heroin. Najverovatnije nije mogla da predpostavi kako bih reagovao da je bacila H. Bolje da je tako. I sad, dok ovo pišem, ni sam ne znam kako bih reagovao, iako je dosta godina prošlo kako mu ni miris nisam osetio ali u meni se i sada pri pomisli na H. koji završava u WC-šolji razvija neprijatna teskoba.
Izlazim i vraćam se na sumrak kući tog dana, kad polako ulazim u kuću sa ispijenom flašom votke od sedam decilitara u ruci. Strašna je ta količina koja je mene samo dovela u redovno alkoholičarsko stanje. Popio sam to veče i par tableta za smirenje da bih obuzdao ludilo.
Bilo je vreme da odem do radnje i pokupim pazar. Posle toga da kupim za ženu i dete šta treba da popijem par čašica sa ortacima i odnesem namirnice kući.
Žena je pratila Simpsonove. Gledao sam i ja.
Ovog puta sam rešio da izađem. U to vreme sam izlazio sam, uvek sam se nadao da ću nekog sresti u gradu u nekom od klubova.
Sada nije bilo tako. Vozikao sam se taksijem i obilazio Beograd, nigde nije bilo nikoga koga znam. Gde god sam ušao, pio sam još i još i gledao unaokolo da li neko duva, kako bih se priključio.
Ništa od duvanja i prijatnog ćaskanja.
U jednom od klubova gledao sam tupo u šankera ili šankericu i razmišljao šta je od klubova preostalo.
Prekid.
Klubski WC. Ogroman zvučnik. Opet šank. Neki momak. Neka devojka. Plafon. Pod. Usamljeno mračno mesto. Rupa u zidu gde je davno udario metak i meni prošao pored glave. Brz hod. Votka...
Trebala mi je marihuana da razbistrim mozak.
Potrošio sam toliko para koliko je nekome dovoljno da se prehrani za mesec dana.
Noćni Klub “Dolar” , setio sam se, njega te noći nisam posetio. Zovem taksi i ispred kluba sam vrlo brzo.
Veoma dobra atmosfera. U to vreme sam voleo da me po glavi lupa Goa trance i dobar Drum&Bass.
Naleteo sam na pravu žurku. Skakao sam ludo, pio još ludje. Tada sam snimio ekipu koja izlazi… duvanje je servirano, krenuo sam za njima. Zapalili su čim su izašli iz kluba. Odmah sam pitao da se pridružim, znao sam neka lica i oni su znali mene. Nije bilo problema. Marihuana je bila jaka, veoma jaka.
Vratio sam se u klub na prstima, mislio sam da ću poleteti. Znoj je probio majicu, probio je i pantalone. DJ je savršeno vezivao. Više nisam imao potrebu da pijem.
Mislim da bi bilo savršeno veče u ”Dolaru” da se nije dogodila stvar koja me je potpuno izbacila iz ravnoteže, pravi nokaut.
U maloj pauzi, kada sam se povukao sa glavnog svetla u polumrak, približio mi se mladić i pogledao me značajno.
Uzvratio sam ”drskim” još značajnijim pogledom.
”Kako je u Žarkovu ?”… - lukavi osmeh mu zaigra na licu.
Pogledao sam ga ludački.
„Izvini…” - rekoh preneraženo “… znam li ja tebe momak… „ - ovog momka mislim da nisam nikada upoznao i uostalom posle ”afere” , malo je ljudi znalo da sam se i gde, preselio.
Pomerio sam se od momka koji je svojim pitanjem rasplamsao u meni najgoru paranoju.
Besan i dosta uplašen sam odlučio da napustim klub i dobru atmosferu.
Upravo na izlazu naletoh na Mišu. Rekoh da moram da idem.
”Murija je unutra brate… ne prija mi to nikako”
”Ma daj, čoveče, isrtipovao si se gadno, uvek je murija tu... Pa šta?..” - Miša, koji je uvek imao srdačan osmeh, nije mi poverovao.
Nisam ga poslušao i nisam ostao. Izašao sam na ledenu ulicu. Mraz je ujedao.
Izvadio sam mobilni telefon i pozvao taksi. Vratio sam telefon u džep.
Taksi je brzo stigao. Lisičja faca mi je poželela dobro jutro. Odvratih kulturno sa zadnjeg sedišta i rekoh adresu.
Otvorio sam ponovo oči negde na izlazu sa Banovog Brda.
Pogledao sam u retrovizor i ukrstio pogled sa taksistom koji je bio spreman na sve.
Sedeći u svom duvanskim dimom napušenom vozilu, čutao je i vozio.
Napokon ugledah zgradu u koju sam se doselio par meseci ranije.
Taksi je stao. Faca je rekla cifru, pogledao sam u taksimetar, cifra je bila OK.
Uzeo sam novčanik i platio mu, ali tad osetih da pored novčanika nije mobilni telefon, koji sam tu stavio kad sam pozvao vozilo.
Paranoja i hladnoća koji su me dobro rastreznili dozvolili su mi da se jasno setim da sam u taksi ušao sa telefonom i novčanikom, ključevi od stana su mi i ovako uvek zakačeni za gajku od pantalona … to je uostalom sve što sam kod sebe posedovao…
„Izgleda da mi je ispao mobilni telefon, na sedište, dok sam dremao, mogu li da pogledam malo…”
”Može momak, ali ga ja nisam video.“ - ova rečenica mi zazvoni u ušima.
”Čekaj malo, ja sam ipak na zadnjem sedištu a ti voziš, šta si imao da vidiš ili ne vidiš…” mislio sam brzo…
”Ja ne samo da ne mogu da ti platim… - rekoh, “…već ovo moram da prijavim kada se popnem u stan…“
”Oćeš da kažeš da sam ti ja ukro' mobilni?!!!” - faca je nakazno pobesnela.
”Da !” - izađoh brzo iz taksija i zalupih vrata.
”Kome ti lupaš auto !!!”
”Tebi mamicu ti jebem krvavu”, teško i jako gadno sam opsovao, što je taksistu podstaklo da pobesni.
Pojurio sam brzo, uleteo u stan i odmah izašao na terasu. Taksista je gledao ka meni, nije se vraćao u auto.
”Pičketino glupa, jebem te u usta… mislio si da neću da vidim a !!?? ” - urlao sam na njega.
”E, sad ćeš da vidiš koliko će da te košta taj mobilni !”
Uzeo sam praznu flašu i pogodio taksisti haubu od automobila.
Strašno je urlao, uzimao je nasumice kamenje i u besu, sve bezuspešno bacao ka meni. Kada se malo pribrao, ušao je u auto i uzeo radio stanicu u ruke.
”Sada češ da zažališ, što si …”
Prekinuh ga u svom alkoholnom besu:
”Šta je kurvo, ’si zvao ortake ... e' za tvoju informaciju ovde spava žena sa malim detetom a vrata ćete morati da razvalite... broj ti je već zapisan i evo zovem muriju... kako ti se to svidja... mamu ti jebem ...”
Za nepunih desetak minuta stigoše još dva taksi vozila. Ja miliciju iz nekog ludog inata još nisam zvao i čekao sam na terasi da vidim šta će se dalje desiti nalivajući se votkom.
Sada ih je bilo trojica !
”Lepo se vi organizujete!!!” - uzeo sam flaše sa terase, kojih je bilo podosta i bacao ih na njih.
”Ajd’ pičko, siđi dole ako smeš !” - zaurla jedan od njih.
Samo bi ludak uradio ono što sam ja tada uradio i smatram da sam dobro uradio, mada ne mogu da kažem da se stanje u kome sam se nalazio nije graničilo sa ludilom. Popio ostatak votke na eks i sišao do njih, na sneg, spreman za tuču.
Osetio sam kako sam jednog od njih jako udario u glavu.
Zatim sam osetio jak udarac u potiljak. Dalje nisam ništa osećao, ali oni su se dobro umorili na meni, šutirali su me desetak minuta i nestali.
Ostao sam da ležim još toliko u veoma toplom, nežnom, snežnom blatu.
Zatim sam se pridigao i kao da se ništa nije desilo, vratio u stan.
Pogledao sam nežno ženu i krvavom rukom pomilovao bebu.
Three
I said to the woman:
"Look at the size of the spider on the bedclothes... now I'm going to fuck his mother!" ”
The woman looked at me, her eyes did not hide the despair and deep uncertainty for the future of the baby she was rocking next to the bed, in the crib. I hit hard on the place where I saw the spider, I can still see it clearly to this day, but I didn't see the marks from the impact and him dead even then, simply, the hallucination was very strong. Strong alcoholic hallucination, a prelude to delirium tremens. I fell asleep, easily. The next day it was already dusk. I tried to remember where I left the bottle of vodka. I hid bottles in various places, but my wife found them and emptied the bottles into the toilet bowl for the umpteenth time.
She was always throwing away everything, ever since she stopped consuming psychoactive substances. She wasn't throwing heroin away. She probably couldn't have guessed how I would have reacted if she had thrown the H. It had better be that way.
I immediately went to the store. I returned home with an almost finished seven-deciliter bottle of vodka. It's a terrible amount of alcohol that only brought me to a regular alcoholic state. I also took a couple of tranquilizers that night to control the madness. Somehow I realized then, but only somewhere deep subconsciously, that I won't be able to live like this for much longer, in a few years it turned out to be true...
It was time to go to the store and pick up some groceries. After that, I should buy something for my wife and child, have a couple of drinks with my partners and take the groceries home.
The woman followed The Simpsons. I watched it too.
This time I decided to go out. At that time I was going out alone, always hoping to meet someone in the city at one of the clubs.
It wasn't like that now. I drove a taxi around Belgrade, there was no one I knew anywhere. Everywhere I went, I drank more and more and looked around to see if anyone was smoking marijuana, so I could join.
There was no smoking or pleasant chatting.
In one of the clubs, I stared blankly at the bartender and thought about what was left of the clubs.
A break.
Club toilet. Huge speaker. The bar again. Some guy. Some girl. Ceiling. Floor. A lonely dark place. A hole in the wall where a bullet hit and passed my head a long time ago. Fast walk. Vodka...
I needed marijuana to clear my mind.
I spent enough money to feed someone for a month.
Nightclub "Dolar", I remembered, I did not visit it that night. I call a taxi and I'm in front of the club very quickly.
Very good atmosphere. At that time, I liked to be pounded in the head by Goa trance and good Drum&Bass.
I ran into a real party. I jumped like mad and drank even madder. Then I filmed the team coming out... the joint was served, I followed them. They caught fire as soon as they left the club. I immediately asked to join, I knew some faces and they knew me. There was no problem. Marijuana was strong, very strong.
I tiptoed back into the club, I thought I was going to fly. Sweat penetrated his shirt, he also penetrated his pants. The DJ was "pumping" perfectly. I no longer needed to drink.
I think it would have been a perfect evening at the "Dollar" if something had not happened that threw me completely off balance, a real knockout.
In a small pause, when I retreated from the main light into the semi-darkness, a young man approached me and looked at me meaningfully.
I responded with a "cheeky" even more significant look.
"How is it in Žarkov?"... - a sly smile played on his face.
I looked at him madly:
"I'm sorry..." - I said in shock "... do I know you guy..." - I don't think I've ever met this guy and after all, after the "affair", few people knew that I had moved and where.
I moved away from the guy who had ignited the worst paranoia in me with his question.
Angry and quite scared, I decided to leave the club and the good atmosphere.
Right at the exit, I ran into Misha. I said I had to go.
"The plainclothes police are inside, brother... I don't like it at all"
"Come on, man... you're tripping... the police are always there... So what?..." - Misha, who always had a warm smile, didn't believe me.
I didn't listen to him and I didn't stay. I went out onto the icy street. The frost was biting outside.
I took out my cell phone and called a taxi. I put the phone back in my pocket.
The taxi arrived quickly. The fox face wished me good morning. I spoke politely from the back seat and said the address.
I opened my eyes again somewhere at the exit from Banovo Brdo.
Sitting in his smoke-filled vehicle, the taxi driver drove in silence.
I finally saw the building I had moved into a few months before.
The taxi stopped. The face said the number, I looked at the taximeter, the price was OK.
I took my wallet and paid him, but then I realized that there was no mobile phone next to the wallet.
The paranoia and the cold cleared me up and allowed me to clearly remember that I got into the taxi with my phone and wallet, the keys to my apartment were always attached to my pants... after all, that's all I had with me...
"Looks like I dropped my cell phone on the seat while I was napping, can I have a look..."
"Maybe a guy, but I haven't seen him." - this sentence rang in my ears.
"Wait a minute, I'm still in the back seat and you're driving, what did you have to see or not see..." I thought quickly...
"I not only can't pay you... - I said, "... I have to report this when I get into the apartment..."
"Are you going to say that I stole your cell phone?!!!" - the face was freakishly furious.
"Yes !" - I quickly got out of the taxi and slammed the door.
"Whose car are you hitting!!!"
"Fuck you bloody mother," I cursed hard and very badly, which made the taxi driver furious.
I rushed quickly, ran into the apartment, and immediately went out on the terrace. The taxi driver was looking at me, not getting back into the car.
” Fuck you … you thought I wasn't going to see huh!!?? ” - I roared at him.
"Well, now you're going to see how much that cell phone will cost you!"
I took an empty bottle and hit the taxi driver's hood.
He roared terribly, picked up stones at random, and, in anger, threw them all at me to no avail. When he regained his composure, he got into the car and took the radio station in his hands.
"Now you're going to regret being..."
I interrupted him in my drunken rage:
"What the hell, you called your friends... for your information, a woman with a small child is sleeping here and you'll have to break down the door... your number is already written down and I'm calling the police... how do you like it?" .. I'm fucking your mom ..."
In less than ten minutes, two more taxis arrived. Out of some crazy spite, I didn't call the police yet and I waited on the terrace to see what would happen next, pouring myself a vodka.
Now there were three of them!
"You organize yourself nicely!!!" - I took bottles from the terrace, of which there were quite a few, and threw them at them.
"Come on pussy, come down if you can!" - roared one of them.
Only a madman would have done what I did then, and I think I did well, although I cannot say that the state I was in did not border on madness. He drank the rest of the vodka on the ex and went down to them, on the snow, ready for a fight.
I felt hit one of them hard on the head.
Then I felt a strong blow to the back of my head. I didn't feel anything further, they kicked me for ten minutes and disappeared.
I lay still so long in the very warm, soft, snowy mud.
Then I stood up and returned to the apartment as if nothing happened.
I looked tenderly at the woman and caressed the baby with a bloody hand.
EX EX : Ja Sam Čovek
Ključne Reči: Noć Slomljenih Strela: "Vozi" | The Night Of Broken Arrows: "Drive" | Noć Slomljenih Strela: "Vozi" | Nuit de"Three"s Flèches Brisées : "Drive" | Kratke Priče. Short Stories. Histoires courtes. "Lord of Solitude" "Gospodar Samoće" "Тројица" Kratke priče. Short stories
Рани развој хришћанске музике био је под снажним утицајем оријенталне музике, првенствено јеврејске псалмодије. Одликује се богатим мелизмима и интервалима мањим од полустепена. Већ у раном средњем веку, у оквиру Римске цркве развија се форма литургијске вокалне музике коју је папа Гргур Велики сакупио у збирку канонизованих хоралних мелодија.
Према облику, разликују се акцентус и концентус, а касније се развијају химне, тропи и секвенце. Дуго, украшено извођење завршног вокала „а“ у Алелуја, назива се јубилација. Грегоријански хорали користе хексатонске лествице са дванаест модуса.
Узимањем једног хорала као основне мелодије, и додавањем другог гласа у паралелној кварти, настао је органум, први полифони облик европске музике. Основна мелодија се у том случају назива „кантус фирмус“.
Око хиљадите године, оргуље се почињу уводити у цркве западне Европе.
Музика Источног хришћанства остаје искључиво вокална, са препознатљивим облицима као што су тропар и кондак, са најразвијенијом традицијом у Византији, одакле се музика Источног хришћанства шири по националним аутокефалним православним црквама. У православну музику се уводи вишегласје у шеснаестом веку, на подручју Русије.
Byzantine Music
(Greek: Βυζαντινή μουσική)
is the music of the Byzantine Empire. Originally it consisted of songs and hymns composed to Greek texts used for courtly ceremonials, during festivals, or as para liturgical and liturgical music.
Christian music is music that is written to express a personal or shared belief about a Christian's life and faith. Common themes of Christian music include praise, worship, repentance, and lament, and its forms vary widely throughout the world.
Like other forms of music, the creation, performance, meaning, and even definition of Christian music vary according to culture and social context. Christian music is composed and performed for many purposes, ranging from aesthetic pleasure, religious or ceremonial purposes, or with a positive message as an entertainment product to market.
Ernst Ingmar Bergman[a] (14 July 1918 – 30 July 2007) was a Swedish film director, screenwriter, producer and playwright. Widely considered one of the greatest and most influential filmmakers of all time, his films are known as "profoundly personal meditations into the myriad struggles facing the psyche and the soul."
"Crisis"
Bergman directed more than 60 films and documentaries for cinematic release and for television screenings, most of which he also wrote. Some of his most acclaimed work includes The Seventh Seal (1957), Wild Strawberries (1957), Persona (1966), Cries and Whispers (1972), Scenes from a Marriage (1973), Autumn Sonata (1978), and Fanny and Alexander (1982). His theatrical career continued in parallel and included periods as Leading Director of the Royal Dramatic Theatre in Stockholm and of the Residenztheater in Munich. He directed more than 170 plays. He forged a creative partnership with his cinematographers Gunnar Fischer and Sven Nykvist. Among his company of actors were Harriet Andersson, Bibi Andersson, Liv Ullmann, Gunnar Björnstrand, Erland Josephson, Ingrid Thulin, and Max von Sydow. Most of his films were set in Sweden, and many films from Through a Glass Darkly (1961) onward were filmed on the island of Fårö.
Throughout Bergman’s many works, one finds variations on a central theme: dysfunctional families, blood-sucking failed artists and an absent Almighty all become manifestations of our collective inability to communicate with each other.
Shakespeare, Molière, Ibsen, and Strindberg were all enormously important influences on Bergman, not only in his theatrical work, but indeed the entirety of his artistic career.
In honor of Ingmar Bergman’s one hundredth birthday, the Criterion Collection is proud to present the most comprehensive collection of his films ever released on home video. One of the most revelatory voices to emerge from the postwar explosion of international art-house cinema, Bergman was a master storyteller who startled the world with his stark intensity and naked pursuit of the most profound metaphysical and spiritual questions. The struggles of faith and morality, the nature of dreams, and the agonies and ecstasies of human relationships—Bergman explored these subjects in films ranging from comedies whose lightness and complexity belie their brooding hearts to groundbreaking formal experiments and excruciatingly intimate explorations of family life.
"...У 72 приче, колико се сакупило у три дела ове зирке, дато је можда једно од најтурбулентнијих путовања у човекову подсвест у последње време у домаћој књижевности..." - Јелена Дилбер
NOĆ SLOMLJENIH STRELA
Iz Predgovora:
"...MEGALOPOLIS III
Mister anonimus, stanovnik velegrada, ponovo medju nama – kratke priče”Noć slomljenih strela” Sebastijana Sava Gor-a
Anarhizam se danas modernizovao a urbani buntovnik konformizovao. Svetska revolucija nije uspela, ostalo nam je da sami vodimo svoje bitke a ostao nam je i andergaund (underground). Pred nama je jedan andergraund opredeljen mlađi beogradski pesnik, rok muzičar i pisac, Sebastijan Sava Gor, koji nam u ovoj svojoj seriji kratkih priča pripoveda o urbanizovanim ambijentima Megalopolisa III, megalopolisa nužnosti, za razliku od futurističko-tehnicističkog Megalopolisa I, megalopolisa želje – Metropolisa, Frica Langa (Fritz Lang, 1890-1976), nikad ne ostvarenog, i Megalopolisa II - tepih-urbanizacije iz šezdesetih godina prošlog veka koja je obećavala “posao i stan za svakog”, ali neuspešno, što se kasnije uspostavilo i kao utopija. Andergraund je ovde važan kao jedini nastavak ideja o Svetskoj /modernoj/ revoluciji, nastalih na zdravoj osnovi Spenserovog konzervativnog anarhizma (Herbert Spencer 1820 –1903)sa krilaticom: “The Man versus the State / Čovek protiv države/”, a koji se takođe nikad nije realizovao kao “naivan”. Dok su se u medjuvremenu pojavile ideje o globalizaciji sveta i društvu bez države, ovaj umetnički pravac, mada naizgled globalistički, zapravo je jedini ostao anarho-podrivački i ima za krajnji cilj da podrije sve društvene sisteme, aparature i establišmente, bilo koje vrste, pošto ih smatra za prodate i pokvarene..."
***
Review of the book – Sebastian Sava Gor: “The Night of Broken Arrows”, Belgrade, 2014
This collection of short stories explores the figure of the urban man today. The text analyzes contemporary urban existence and shows that, in these stories, the modern urban man is quite different from the one found in Megalopolis I / Metropolis by Fritz Lang — the megalopolis of desires — as well as from the urban man of Megalopolis II, marked by mass urbanization since the 1960s, an urbanization of disappointment.
The conclusion is that today we live in a Megapolis with a cult of fun and games, and that the writer stands in opposition to it — fighting for more nature and a more natural way of life: within oneself, in everyday life, and in love.
„...da je na Zemlji sve racionalno, ništa se ne bi ni događalo...“
- Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Objektivna neracionalizacija je postala opšta pojava i u tom smislu egzistencija je ugrožena.
Tražeći, kao hodajući kroz mrak, autor uspeva da iracionalno, nadrealno, podsvesno, lično i kolektivno nesvesno, osvetli i da kroz sopstvenu prizmu, realizuje specifičnu i novu lingvističku formu, nov, literarni stil, kojim nam. predstavlja zbirku poezije, tako otvoreno slikovitu, bez poređenja, koketiranja, sa bilo kakvim
autoritetima, koja postavlja jako bitna pitanja, prvenstveno pitanja koja se tiču naše zajedničke egzistencje.
Na veoma jedinstven i snažno poetičan način, Sebastian Sava Gor uspeva da pretvari nadrealno u egzizstencijalno.
*
zbirka Kratkih Priča. кратка прича. kratka priča. short story. histoire courte. књижевност. литература
"...Jedni bez drugih ne možemo. Moramo iznajmiti snove i dozvoliti da kroz tamne ruke propuštamo sveopšte veselje, jer je u dubini okeana tajna strašna, ali i stvaralačka. Naravno ovakve vizije ugovor su izmedju autora i pesničkog dela, izmedju muškarca i žene, toplog i hladnog. Prepravljanje sveta, ovako bezdušnog, mora započeti u nama samima uz sugestiju da rascep preokrenemo ka spajanju..."
Iz Recenzije: Boško Mandić
Iz prvog dela zbirke: "Zmajsko Gnezdo:
📖
"Nova Žena"
Veliko iznenađenje
Žena
Najnovija
Zamislite
Leteća Žena
Leti bez krila
Sasvim lepo se savija i uvija
Postiže sve što se zamisliti može
Super-žena
Predodređena je za buduća pokoljenja...
📖
"On Je Stao"
Pogled mu se zamračio
Nestalo je svetlo
U mraku
On pažljivo, dodirujući zid
Tražeći da upali svetlo
Napipa malu rupu u zidu
Užasnut, zadrhtao je
Napipao je nešto tvrdo
To nešto se na dodir pomerilo...
On bi voleo da može da se misli
Koliko mu je još vremena ostalo?
📖
"Vodeni Vrtlog"
U dubini njenih boja
Prikriveno igra, radost mira
Ona tu ništa ne dodaje
Ništa ne oduzima...
Iz dubine njenog srca
U tišini
Sakriveno godinama
Rodiće se tajna
Za nas pripremljena...
Iz vrtloga vodenog
Uz prisustvo anđela
Stići će, Čovek – Zmaj...
Telo će mu blistati snažno
Nad-čovečanskim sjajem
On će plemenito isijavati
I sve će videti
Očima deteta.
📖
EN:
The Kiss Of The Dragon Woman
Arranged by:
Jadranka Bunuševac and Sava Gor
Reviewer:
Bosko Mandic
Cover illustration:
Irena Bijelić Gorenjak
Editor and proofreading:
Jadranka Bunuševac
Publisher:
"Zoran Damnjanović and Sons"
Narodne Heroja 1, New Belgrade, 2007
📖
"New Woman"
Big surprise
The newest woman
Imagine
Flying Woman
She flies without wings
It bends and twists quite nicely
She achieves everything imaginable
Super-Woman
It is destined for future generations...
📖
"He Stopped"
His gaze darkened
The light is gone
In the dark
He carefully touched the wall
He wanted to turn on the light
He felt for a small hole in the wall
Terrified, he shuddered
He groped for something alive
Something moved at the touch...
He wishes he could move
He should come up with something
How much time does he have left?
📖
"Water Vortex"
In the depths of her colors
A hidden game, the joy of peace
She doesn't add anything to it
It takes nothing away...
From the depths of her heart
In silence
Hidden for years
A secret is born
Prepared for us…
From the water vortex
With the presence of an angel
It will come, Man - Dragon...
His body will shine brightly
With a superhuman brilliance
He will nobly shine
And he will see everything
Through the eyes of a child.
FR:
Le Baiser de la Femme Dragon
Arrangé par:
Jadranka Bunuševac et Sava Gor
Critique:
Bosko Mandic
Illustration de la couverture :
Irena Bijelic Gorenjak
Rédaction et relecture :
Jadranka Bunusevac
Éditeur:
"Zoran Damnjanović et fils"
Narodne Heroja 1, Nouveau Belgrade, 2007
"...Nous ne pouvons pas nous passer l'un de l'autre. Nous devons louer des rêves et nous permettre de manquer la joie universelle à travers des mains sombres, car dans les profondeurs de l'océan, le secret est terrible, mais aussi créatif. Bien sûr, de telles visions sont un contrat entre l'auteur et l'œuvre poétique, entre l'homme et la femme, le chaud et le froid. La refonte du monde, ce sans-cœur, doit commencer en nous-mêmes avec la suggestion que nous tournions la scission vers l'union..."
📖
"Nouvelle Femme"
Grosse surprise
La nouvelle femme
Imaginer
Femme volante
Elle vole sans ailes
Il se plie et se tord assez bien
Elle réalise tout ce qu'on peut imaginer
Femme formidable
Elle a été... créée pour les générations futures...
Логор Јасеновац, као систем логора под командом из логора Јасеновац, је био највећи концентрациони и логор смрти на простору Краљевине Југославије за време окупације у Другом светском рату. Логор је формирала Независна Држава Хрватска, источно од истоименог градића, у августу 1941. године, а уништиле су га усташе у априлу 1945. године да би сакрили и умањили злочин који су починили.
Jasenovac - Le camp de la mort le plus terrible de l'histoire humaine
> La vérité et la mort <
Le camp de Jasenovac, en tant que système de camps sous le commandement du camp de Jasenovac, était le plus grand camp de concentration et de la mort sur le territoire du Royaume de Yougoslavie pendant l'occupation pendant la Seconde Guerre mondiale. Le camp a été établi par l'État indépendant de Croatie, à l'est de la ville du même nom, en août 1941, et a été détruit par les Oustachis en avril 1945 afin de cacher et de minimiser le crime qu'ils ont commis.
The Jasenovac camp, as a system of camps under the command of the Jasenovac camp, was the largest concentration and death camp in the territory of the Kingdom of Yugoslavia during the occupation in World War II. The camp was established by the Independent State of Croatia, east of the town of the same name, in August 1941, and was destroyed by the Ustasha in April 1945 in order to hide and minimize the crime they committed.
Ясеновац - самый ужасный лагерь смерти в истории человечества
> Правда и смерть <
Лагерь Ясеновац, как система лагерей под командованием лагеря Ясеновац, был крупнейшим концентрационным лагерем и лагерем смерти на территории Королевства Югославия во время оккупации во время Второй мировой войны. Лагерь был основан независимым государством Хорватия к востоку от одноименного города в августе 1941 года и уничтожен усташами в апреле 1945 года, чтобы скрыть и преуменьшить совершенное ими преступление.
Државна администрација Хрватске назвала га је „Радни логор Јасеновац“, али то је био место за мучење и убијање првенствено Срба, Рома и Јевреја, свих узраста, полова, старосних доби, социјалних, образовних и других профила, али у то мучилиште су довођени и сви други који су подржавали Србе, Роме, Јевреје, комунисте, партизане, или су просто били људска бића која „нису одговарала“ тадашњим вођама усташке Хрватске. Систем логора Јасеновац је био злогласан по варварским методама и великом броју жртава.
L'administration d'État de la Croatie l'appelait "Camp de travail de Jasenovac", mais c'était un lieu de torture et de meurtre principalement de Serbes, de Roms et de Juifs, de tous âges, sexes, âges, profils sociaux, éducatifs et autres, mais dans ce camp de torture se trouvaient a également amené tous les autres qui soutenaient les Serbes, les Roms, les Juifs, les communistes, les partisans ou étaient simplement des êtres humains qui "ne correspondaient pas" aux dirigeants de la Croatie oustachi à l'époque. Le système de camps de Jasenovac était tristement célèbre pour ses méthodes barbares et son grand nombre de victimes.
The state administration of Croatia called it "Jasenovac Labor Camp", but it was a place for torturing and killing primarily Serbs, Roma, and Jews, of all ages, sexes, ages, social, educational, and other profiles, but they were also brought to that torture camp all others who supported Serbs, Roma, Jews, communists, partisans, or were simply human beings who "didn't fit" the leaders of Ustasha Croatia at the time. The Jasenovac camp system was infamous for its barbaric methods and a large number of victims.
.jpg)
