NISAM BIO TU: "Hronika najvažnijih događaja na prostorima bivše SFRJ /1990 " (Autobiografski Roman u Nastavcima 32) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1991 godina

 

Hronika najvažnijih događaja na prostorima bivše SFRJ / 1990  

 

  Dugujem izvinjenje čitaocu što navodim ovu prvu i možda, dosadnu, hroniku najvažnijih ali jako bitnih događaja vezanih za raspad države u kojoj sam se rodio. Smatram da su ove činjenice iz prošlosti vezane za život svih nas koji smo se u to vreme nazivali savremenicima.  Televiziju i radio, sam davno, još posle osnovne škole prestao da gledam I da slušam, novine nikada nisam kupovao. Ipak, čitava situacija i duh koji je disao u atmosferi, oko svih nas se teško osećao. Dakle ovaj deo čitaoc, slobodno može preskočiti a ukoliko mu je do podsećanja na neke od detalja i činjenica neka izvoli čitati. Ovakvih hronologija će biti još nekoliko u ovom delu koje sam uzeo da zapišem, tako da unapred želim da čitaoc bude upućen.

Kao vremenski okvir raspada SFRJ se uzima period od smrti Josipa Broza Tita 4. maja 1980. do proglašenja Savezne Republike Jugoslavije 27. aprila 1992.

1990

 

4. mart - Na Petrovoj Gori, na Kordunu je organizovan veliki narodni miting Srba iz SR Hrvatske i severozapadnog dela BiH, na kome su jasno istaknute želje za opstanak SFRJ i ravnopravnost Srba u SR Hrvatskoj. TV Zagreb je ovaj skup proglasila četničkim, jer je snimila nekoliko ljudi sa četničkim obeležijima.

13. maj — Nemiri na Maksimiru između navijača Dinama i Crvene zvezde.

13. jun 1990. - Veliki miting opozicije u Beogradu, koja traži vanredne izbore i slobodu medija

16. jul 1990. - Slobodan Milošević postaje predsednik SPS.

25. jul - Sabor Hrvatske doneo odluku da šahovnica postaje državni simbol Hrvatske, i da se briše naziv „Socijalistička“.

 

 

1991

 

9. januar - Predsedništvo SFRJ donosi odluku o razoružanju svih paravojnih formacija na teritoriji Jugoslavije. SR Hrvatska i SR Slovenija odbile da tu odluku sprovedu na svojoj teritoriji.

25. januar - U Skoplju Skupština Makedonije usvojila Deklaraciju o nezavisnosti.

20. februar — U Zagrebu, hrvatski Sabor donosi odluku po kojoj na teritoriji SR Hrvatske ne važe zakoni SFRJ.

26. februar — U Sarajevu, Skupština BiH na predlog delegata SDA i HDZ razmatrala Deklaraciju o nezavisnosti BiH. Srpski poslanici odbili da o tome raspravljaju.

1. mart — U Pakracu dolazi do sukoba između Srba, koji su se protivili hrvatskom separatizmu i pripadnika MUP-a Hrvatske, gde učestvuje i JNA kao tampon-zona.

12. mart - U Beogradu održana proširena sednica Vrhovnog saveta odbrane SFRJ, na kojoj su prisustvovali članovi predsedništva SFRJ i članovi Generalštaba JNA. Sednica je trajala 3 dana, a tema je bila uvođenje vanrednog stanja u SFRJ, ali ta odluka nije donesena.

26. mart - U Briselu Evropska Zajednica donela Deklaraciju u kojoj se naglašava da „Ujedinjena i demokratska Jugoslavija ima najbolje šanse da se integriše u EU“.

31. mart — Oružani sukob u Nacionalnom parku Plitvice.

1. april — Izvršno veće SAO Krajine donelo je odluku o prisajedinjenju SAO Krajine Republici Srbiji.

2. maj - U Borovu Selu dolazi do krvavih sukoba, gde su nastradala dva meštanina i 12 hrvatskih policajaca. Ovaj događaj je pojačao ionako već napetu situaciju oko Vukovara.

Jun — Ratko Mladić postaje komandant 9. korpusa (Kninskog korpusa) JNA.

10. jun - osnovane Zelene beretke - paravojna formacija bosanskih muslimana.

25. jun — Hrvatska i Slovenija proglasile su nezavisnost u odnosu na Jugoslaviju.

28. jun — Jedinice JNA počele da napuštaju Sloveniju; poslednje jedinice JNA napustile Sloveniju 26. oktobra 1991.

1. avgust — Hrvatski predsednik, Franjo Tuđman je 1. avgusta 1991. pozvao sve Hrvate da budu spremi na opšti rat.

5. oktobar - Hrvatska započinje opštu mobilizaciju.

8. oktobar - Datum ostvarivanja nezavisnosti Hrvatske i Slovenije, na osnovu dogovora koji je isposredovala Evropska zajednica.

10. oktobar - Masakr u Lovasu.

11. oktobar - Jedinice za posebne namene MUP-a Hrvatske "Jesenje kiše", osnovale u Marinom Selu logor Ribarska Koliba, gde je za 5 meseci prošlo 300 ljudi, a ubijeno 100 Srba.

16. oktobar - JNA prestala da koristi zvezdu petokraku kao simbol.

16. - 18. oktobar - Masakr u Gospiću.

20. oktobar - Baćinski masakr.

1. novembar-28. novembar - U Borovu naselju i Vukovaru, ubijeno je preko 45 srpskih civila od strane pripadnika Zbora Narode Garde.

18. novembar - kraj bitke za Vukovar.

18. novembar - Masakr u Ovčari i  Masakr u Škabrnji.

23. novembar - Slobodan Milošević, Veljko Kadijević i Franjo Tuđman prihvatili sporazum koji je potpisan pod pokroviteljstvom specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija Sajrusa Vensa, po kom je bilo predviđeno da hrvatske snage ukinu blokade kasarni JNA, a da se snage JNA povuku iz Hrvatske. Obe strane su se obavezale na momentalnu obustavu vatre na čitavoj teritoriji Hrvatske od strane jedinica koje su “pod njihovom komandom, kontrolom ili političkim uticajem”, a pored toga su se obavezale da će obezbediti da sve paravojne ili neregularne jedinice koje su povezane sa njihovim snagama takođe poštuju prekid vatre.

5. decembar - Sabor Hrvatske opoziva Stjepana Mesića iz Predsedništva Jugoslavije. Osim povodom Stjepan Mesić daje kontroverznu izjavu koja se na različite načine tumači („Mislim da sam izvršio svoju obavezu. Jugoslavija više ne postoji“.).

Распад Југославије

The Movie, Lesson About Life 34 - ALL OSCAR'S 1927-1937 - Филмови - Movies - Кинематографија - Cinematography - Филмографија

OSCAR'S

1927-1928 - Wings

Крила Original title: Wings 1927

Amazon - Wings [Blu-ray] Clara Bow (Actor), Richard Arlen (Actor), William A.Wellman (Director)  

1928-1929 - The Broadway Melody

Brodvejska melodija Original title: IBDb: The Broadway Melody 1929

The Broadway Melody (Special Edition) Special Edition Bessie Love (Actor), Anita Page (Actor), Harry Beaumont (Director)

1929-1930 All Quiet on the Western Front

IMDb - На западу ништа ново Original title: All Quiet on the Western Front 1930

All Quiet on the Western Front (Universal Cinema Classics)

1930-1931 Cimarron

IMDb - Cimarron 1931

Amazon prime video - Cimarron (1931)

1931-1932 Grand Hotel

IMDb - Grand Hotel 1932

Amazon - prime video Grand Hotel (1932)

1932-1933 Cavalcade

IMDB - Cavalcade 1933

Amazon prime video - Cavalcade 1933

1934 - It Happened One Night

Догодило се једне ноћи Original title: It Happened One Night 1934

Amazon prime video - It Happened One Night

1935 - Mutiny on the Bounty

IMDb - Побуна на броду Баунти Original title: Mutiny on the Bounty 1962

Amazon prime Video - Mutiny on the Bounty (1962)

1936 - The Great Ziegfeld

IMDb - The Great Ziegfeld 1936

Amazon prime Video - Great-Ziegfeld (1936)

1937 - The Life of Emile Zola

IMDB - The Life of Emile Zola 1937

Amazon prime Video - The Great Ziegfeld (1937)

sebastian sava gor

Best Albums Ever: Neil Young "After The Gold Rush" (1970) - Rock - blues rock - folk rock - country rock

"Neil Percival Young - (12. novembar 1945 ) je kanadski rock kantautor koji se smatra jednim od najvažnijih muzičara svoje generacije. Karijeru je započeo 1960. u domovini prije nego što se 1966. doselio u Kaliforniju gdje je zajedno sa Stephenom Stillsom i Richiejem Furayom osnovao znameniti rock bend Buffalo Springfield. Poslije njegovog raspada je nastavio solo-karijeru, a 1969. se kao četvrti član priključio bendu Crosby, Stills & Nash s kojim povremeno nastupa do današnjih dana. Opus mu karakterizira često ksperimentiranje sa različitim stilovima - od akustične gitare bliske folk rocku, preko "električnih" pjesama hard rocka, pri čemu je surađivao sa bendom Crazy Horse. Često ga se naziva "kumom grungea" s obzirom na uticaj koji je imao kod vodećih izvođača tog stila. Young je također poznat i po svom političkom aktivizmu, odnosno pjesmama koje se tiču američke politike, iako se Young nikada nije odrekao kanadskog državljanstva. Godine 1970. je napisao pjesmu Ohio posvećenu masakru na Kent Stateu, a 1989. je, kritizirajući politiku tadašnjeg predsjednika Georgea H. W. Busha napisao Rockin' in the Free World koja je kasnije korištena u filmu Fahrenheit 911. Godine 1985. je bio suosnivač dobrotvornog koncerta Farm Aid, čiji je cilj financijska pomoć siromašnim američkim farmerima. Young je poznat po tome što je 2004. u jednoj pjesmi izrazio nadu da bi Barack Obama, tada nepoznati senator, mogao postati predsjednik, a što se na kraju ostvarilo. Young ima troje djece - sinove Zekea i Bena i kćer Amber Jean...

Neil Young Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

After the Gold Rush is the third studio album by Canadian / American musician Neil Young, released in September 1970 on Reprise Records, catalogue number RS 6383. It is one of four high-profile albums released by each of the members of folk rock collective Crosby, Stills, Nash & Young in the wake of their chart-topping 1970 album Déjà Vu. The album consists mainly of country folk music, along with the rocking "Southern Man", inspired by the unproduced Dean Stockwell-Herb Bermann screenplay After the Gold Rush. 

After the Gold Rush peaked at number eight on the Billboard Top Pop Albums chart; the two singles taken from the album, "Only Love Can Break Your Heart" and "When You Dance I Can Really Love", made it to number 33 and number 93 respectively on the Billboard Hot 100. Despite a mixed initial reaction, it has since appeared on a number of "greatest albums" lists.

After the Gold Rush From Wikipedia, the free encyclopedia

Amazon: After The Gold Rush (50th Anniv Ed) Neil Young (Artist) Format: Vinyl

The Movie, Lesson About Life 33 - France / 37°2 Le matin aka Betty Blue (1986) drama - melodrama - psychological drama

37°2 Le matin aka Betty Blue

 (1986) 

Film „Beti Blu” (37°2 le matin) iz 1986. godine, u režiji Žan-Žaka Beneksa, predstavlja jedan od najvažnijih primera francuskog estetskog pokreta cinéma du look. Ovaj stil stavlja vizuelni spektakl i atmosferu ispred tradicionalnog narativa, koristeći zasićene boje i reklami sličnu estetiku kako bi preneo emocije. 

Film je prepoznatljiv po svojoj vibrantnoj paleti boja, gde plava, crvena i žuta dominiraju kadrovima, oslikavajući unutrašnja stanja likova. Fotografija Žan-Fransoa Robina i kultna muzika Gabrijela Jareda stvaraju senzualnu, gotovo hipnotišuću atmosferu koja gledaoca uvlači u svet glavnih junaka. 

Beatris Dal (Beti): Njen filmski debi postao je legendaran. Dal donosi sirovu, neobuzdanu energiju i ranjivost, transformišući Beti iz arhetipa fatalne žene u duboko tragičnu figuru koja se bori sa mentalnom nestabilnošću.

Žan-Ug Anglad (Zorg): Njegov smireniji, introspektivni nastup služi kao savršena protivteža Betinom ludilu. On portretiše čoveka čija je posvećenost partnerki apsolutna, čak i kada to vodi ka zajedničkom uništenju. 

Film je poznat po frontalnoj golotinji i eksplicitnim scenama seksa, koje su u to vreme bile revolucionarne. Dok neki kritičari vide film kao odu strastvenoj ljubavi, drugi ga kritikuju zbog tzv. „muškog pogleda” (male gaze), gde je Betina patnja estetizovana kroz prizmu muške fantazije o „problematičnoj devojci”. 

Postoje dve verzije filma, a kritika često preporučuje Integralnu verziju (Director's Cut) koja traje oko tri sata. Ova duža verzija pruža bolji uvid u Betino postepeno propadanje i Zorgovu promenu, čineći tragičan kraj logičnijim i emotivno težim nego u skraćenoj bioskopskoj verziji. 

„Beti Blu” ostaje vizuelno zapanjujuće delo koje više teži da bude iskustvo nego jasna priča. To je film o granicama ljubavi i ceni koju plaćamo kada odbijamo da se uklopimo u prosečnost. 

 

Betty Blue From Wikipedia, the free encyclopedia

The Criterion Collection - Betty Blue

Zorg is a handyman working at the seaside in France, maintaining and looking after the wooden bungalows. He lives a quiet and peaceful life, working diligently and writing in his spare time. He is in love with Betty, a young woman who is as beautiful as she is wild and unpredictable. After a dispute with Zorg's boss, they leave and Betty finds a place to stay at her girlfriend's house. The girlfriend's lover owns an Italian restaurant and there they find a job. She is obsessed to try to get one of Zorg's books published, but it is rejected, which makes Betty fly into a rage. Suddenly, Betty's wild manners start to get out of control. Zorg sees the woman he loves slowly going insane. Is his love for Betty strong enough, if even if it comes to the worst?

Plot Author Matching "Mattias Pettersson <seaman@sbbs.se>" (Sorted by Title Ascending)

IMDb - Beti Blu Original title: 37°2 le matin 1986 - 3h 5min

Country: France / 1986

Genre: Drama / Drama

Program: 50 Fests

Duration: 185 ’

Directed by Jean-Jacques Beineix

Screenplay: Jean-Jacques Beineix

Cast: Béatrice Dalle, Jean-Hugues Anglade, Gérard Darmon, Consuelo de Haviland, Jacques Mathou, Clémentine Célarié, Vincent Lindon

Festivals: 1986 - Montreal / Montreal Film Festival

Photo: Jean-François Robin

Edited by: Monique Prim

Music: Gabriel Yared

Producers: Claudie Ossard, Jean-Jacques Beineix

Production: Cargo Films, Constellation s

Filmography: 2001 Mortal transfer / Mortal Transfer

1992 IP5: L'Ile aux pachyderms / IP5:

The Island of Pachyderms

1989 Roselyne and the Lions

1986 37 ° 2 le matin / Betty Blue / Betty Blue

1983 La lune dans le caniveau / The Moon in the Gutter

1981 Diva

Prizes:

1986 - Montreal / Montreal Film Festival - Grand Prix des Amériques, Most Popular Film of the Festival

Soundtrack:

Jean-Jacques Beineix 

Jean-Jacques Beineix / eng.sub

Država: Francuska / 1986

Žanr: Drama/ Drama

Program: Festovih 50

Trajanje: 185’

Režija: Jean-Jacques Beineix

Scenario: Jean-Jacques Beineix

Uloge: Béatrice Dalle, Jean-Hugues Anglade, Gérard Darmon, Consuelo de Haviland, Jacques Mathou, Clémentine Célarié, Vincent Lindon

Festivali: 1986 – Montreal / Montréal Film Festival

Fotografija: Jean-François Robin

Montaža: Monique Prim

Muzika: Gabriel Yared

Producenti: Claudie Ossard, Jean-Jacques Beineix

Produkcija: Cargo Films, Constellation s

Filmografija: 2001 Mortel transfert / Mortal Transfer / Smrtonosni transfer

1992 IP5:  L'île aux pachyderms / IP5:

The Island of Pachyderms

1989 Roselyne et les lions / Roselyne and the Lions

1986 37°2 le matin / Betty Blue / Beti Blu

1983 La lune dans le caniveau / The Moon in the Gutter

1981 Diva

Nagrade:

1986 - Montreal / Montréal Film Festival - Grand Prix des Amériques, Most Popular Film of the Festival

Fest - Beti Blu

BETTY BLUE (37°2 le matin)                                                                                   (DIRECTOR'S CUT) (IMPORT, ALL-REGION) Jean-Jacques Beineix (Director)

Roman „Beti Blu” (originalno 37°2 le matin) Filipa Điana je klasik savremene francuske književnosti koji je redefinisao žanr „tragične romanse”.

Evo kratke književne kritike ključnih aspekata dela:

1. Destruktivna snaga ljubavi

U središtu romana je intenzivan, gotovo klaustrofobičan odnos između bezimenog naratora (pisca u stagnaciji) i Beti, devojke neukrotive energije i krhkog psihičkog stanja. Đian majstorski slika ljubav koja nije utočište, već katalizator za uništenje. Beti nije samo „fatalna žena”; ona je simbol čiste, nefiltrirane emocije koja ne može da preživi u konvencionalnom svetu.

2. Stil i atmosfera

Đian piše direktnim, „prljavim” i ogoljenim stilom koji podseća na američke bitnike (poput Bukovskog). Rečenice su kratke, nabijene erotikom i melanholijom. Atmosfera vrelih popodneva na jugu Francuske služi kao savršen kontrast unutrašnjem mraku koji polako guta glavne junake.

3. Pitanje identiteta i umetnosti

Narator kroz Beti pronalazi svoj glas kao pisac, ali cena tog glasa je gubitak same Beti. Kritika često ističe ovaj paradoks: umetnost se hrani životom, ali ga u procesu često iscrpljuje. Njena ludost je predstavljena kao bunt protiv dosade i osrednjosti građanskog života, što roman čini duboko egzistencijalističkim.

4. Zaključak

„Beti Blu” je više od priče o mentalnoj bolesti; to je oda apsolutnoj slobodi koja neminovno vodi u propast. Iako je ekranizacija Žan-Žaka Benea postala kultna, roman nudi mnogo dublji uvid u naratorovu introspekciju i njegovu tihu predaju pred sudbinom.

Teologija- Sveti Jovan Lestvičnik: "Lestvica" 02 - теологија - theology - théologie

Свети Јован Лествичник : ЛЕСТВИЦА

UVOD

Kratko žitije ave Jovana, zvanog Sholastik, igumana svete Sinajske gore i pravog svetitelja, koje je sastavio Danilo, monah raitski, častan i vrlinski čovek. Nisam u stanju da sasvim tačno kažem gde se rodio i u kome se čuvenom gradu vaspitao ovaj veliki čovek pre nego što se odao monaškom podvigu. Međutim, sasvim pouzdano znam u kome se gradu divni otac sada nalazi i gde se božanskom hranom časti. Jer, i on sada prebiva u gradu o kome na jednom mestu govori milozvučni Pavle, uskliknuvši: Naše je življenje na nebesima (Fil.3,20), te u neveštastvenom osećaju hrani svoj duh onim čega nikada nije dosta, uživa u prizoru besmrtne duhovne lepote i duhom se raduje duhovnom. On primi nagradu dostojnu svoga znoja i počast za neumorni trud, dobivši večno nasleđe i pridruživši se za svagda onima čija noga stoji na  pravom putu (Ps.25, 12), postajući jedno sa njima. Na koji način je ovaj čovek od krvi i mesa dostigao bestelesna bića, izložiću što je moguće jasnije.

U svojoj šesnaestoj godini (po duhovnom uzrastu, međutim, hiljadu godina star), blaženi predade sebe Velikom Svešteniku kao čistu i dobrovoljnu žrtvu. Telom se pope na Sinajsku a dušom na nebesku goru, u nameri, mislim, da mu baš to vidljivo mesto posluži kao najbolji putovođa ka nevidljivoj gori. Presekavši sramnu bestidnost tuđinovanjem, tim odličnim sredstvom da se uspostavi nadzor nad svojim strastima, on dostiže i duboko smirenoumlje, te već u samom početku podviga sasvim pametno progna varalicu samougađanja i samopouzdanja: pognuo je glavu i poverio se jednom odličnom ukrotitelju mladosti, kako bi, vođen njegovom sigurnom rukom, bez opasnosti prešao duboko more života. Tako je potpuno umrtvio sebe: imao je dušu kao bez razuma i bez volje, lišenu čak i prirodnog svojstva. Što je još čudnije, on, čovek sa opštim obrazovanjem, postaje učenik nebeske prostote, smatrajući oholost filosofije za nešto najbesmislenije i sasvim tuđe smirenju.

Posle devetnaest godina, poslavši svog vaspitača nebeskom Caru kao nekog poslanika i zastupnika, on i sam izlazi na poprište bezmolvija, držeći u rukama molitve svog velikog oca kao oružje za razaranje neprijateljskih tvrđava. Pronašavši mesto zgodno za usamljeni podvig, udaljeno od crkve oko pet stadija (to mesto se zvaše Tola), provede četrdeset godina u istrajnim podvizima, svagda plamteći vatrenom ljubavlju Božijom.

Ko može rečima da opiše i pripovedanjem da oda dostojno priznanje podvizima što ih je on tamo izveo! I kako da se otkrije svaki trud njegov, u tajnosti sejan! Ipak, makar i samo po nekim od glavnih podviga, moći ćemo dobiti izvesnu predstavu o svesvetom bogatstvu trisvetoga. Jeo je od svake vrste hrane koja se bez prigovora dopušta monasima, ali vrlo malo.Tim putem, kako mi izgleda, premudro slomi rog taštine i takvom uzdržljivošću suzbi gospodaricu što mnogo izvoljeva, preteći joj oskudicom: Umukni! Prestani! Usamljenošću i izbegavanjem susreta sa ljudima ugasio je plamen ove peći [tj. tela], pretvorio ga sasvim u pepeo i potpuno stišao. Putem milostinje i oskudice u životnim potrebama, ovaj junak je hrabro izbegao obožavanje idola (up. Kol.3,5). Podizao je dušu iz svakodnevne samrti i klonulosti, bockajući je sećanjem na smrt kao iglom. Klupče pristrašća i svakovrsnih čulnih uživanja razmotao je služeći se svetom tugom. Tiraniju gneva ubio je mačem poslušnosti već pre toga, a pijavicu paukolike taštine usmrtio je time što se retko javljao među ljudima, i još ređe govorio. A šta tek da se kaže o pobedi koju je taj divni posvećenik izvojevao nad osmom strašću, šta onda o najvećem stupnju očišćenja što ga je ovaj Veseleilo poslušnosti započeo, a Gospod nebeskog Jerusalima dovršio svojim dolaskom? Bez poslušnosti se, naime, ne mogu pobediti đavo i družina njegova. Na koje mesto u ovome vencu da stavim izvor njegovih suza, nešto što se ne sreće  tako često, čija skrivena radionica postoji još i sad: jedna vrlo mala peštera u podnožju planine, udaljena od njegove i svačije kelije taman toliko da se ne stvori povod za slavoljublje?  No, ta pećina je bila bliska nebu po tužnim jaucima i dozivanju u pomoć, koji su se razlegali iz nje sa snagom koju obično ispolje oni što su probodeni mačem ili oni kojima usijanim žezlom bodu i vade oči. Predavao se snu isključivo toliko koliko je potrebno da priroda uma ne bude ozleđena nespavanjem. A pred spavanje bi se mnogo molio i sastavljao knjige: to mu beše jedinstveno sredstvo protiv uninija. Pa i sav život mu beše jedna neprekidna molitva i neizmerna ljubav prema Bogu. Posmatrajući Boga, danju i noću, u čistoti svoje svetosti kao u ogledalu, on nije hteo, ili, još tačnije rečeno, nije mogao da se zasiti. Povodeći se za njegovim primerom, neki monah Mojsije ga je uporno molio da ga primi za učenika i da ga upozna sa pravom filosofijom. Pokrenuo je čak i neke starce da odu velikome Jovanu. Zahvaljujući njihovim molbama Jovan pristade da ga primi. Jednoga dana Jovan naredi Mojsiju da ode u gradinu i tamo naspe zemlje koja bi bila zgodna za obdelavanje i negovanje povrća. Stigavši na određeno mesto, Mojsije vredno prionu na posao koji mu je zapoveđen. No, kada dođe podne i osvoji najveća pripeka (tada beše mesec avgust), Mojsije se skloni u senku jednoga ogromnog kamena, leže i zaspa. A Gospod, koji neće ničim da ožalosti svoje sluge, po običaju svome preduhitri opasnost. Veliki starac, koji je u svojoj keliji sedeo i razmišljao o sebi i o Bogu, pade u neki lagani san, u kome vide jednog sveštenolikog čoveka kako ga budi i kori ga zbog njegovog sna, i govori: "Jovane, kako možeš da spavaš bez brige dok se Mojsije nalazi u opasnosti?!" Jovan naglo skoči i naoruža se molitvom za svog učenika. I kada se predveče Mojsije vratio u keliju, upita ga Jovan, da mu se nije desilo štogod neočekivano i neprijatno. A ovaj odgovori: "Ogromna stena bi me sigurno zgnječila dok sam u podne spavao pod njom, da mi se nije pričulo kako me zoveš, te sam u jednom skoku bio daleko od tog mesta". A Jovan, istinski smirenouman, ništa ne reče o svome viđenju, nego skrivenim uzdasima i silinom ljubavi slavljaše blagoga Boga. Beše on uzor vrline i lekar nevidljivih rana. Tako, na primer, jedan čovek, po imenu Isakije, snažno obuzet teškim demonom teloljublja i već klonuo duhom, priteče brzo ovome velikom podvižniku i otkri mu, jecajući, svoju strašnu borbu. Zadivljen njegovom verom, božanstveni Jovan mu reče: "Prijatelju, da stanemo obojica na molitvu!" I tek što su završili moljenje, dok je izmučeni Isakije još ležao ničice na zemlji, Bog ispuni želju sluge svog (kako ne bi ispalo da David laže, up. Ps.144,19), i zmija uteče pod udarcima istinske molitve. A bolesnik, osetivši da se izlečio, beše sav izvan sebe, pa zahvali i onome što se molio za njega i Onome koji ga je uslišio. Neki, pak, podbadani zavišću, nazvaše svetog Jovana brbljivcem i naklapalom. A on ih delom pouči, pokazavši svima da sve može u Hristu koji mu daje moć (Fil.4,12): ćutao je čitavih godinu dana, tako da su se podsmevači njegovi pretvorili u molitelje, koji govorahu: "Zatvorili smo izvor iz koga nam je večito tekla korist, i naškodili smo spasenju svih! A on, ne voleći da se objašnjava, posluša ih i nastavi sa svojim pređašnjim načinom života kao da se ništa nije desilo. Posle toga, u znak priznanja za sve njegove vrline, uzdigoše ga jednoglasno, i protiv njegove volje, kao nekog novojavljenog Mojsija, na položaj igumana u bratstvu.Postavivši sveću na svećnjak starešinstva, dobri birači ne pogrešiše: Jovanu to beše povod da se i sam približi gori Sinajskoj. Popevši se duhovnim lestvama, on uđe i u tajanstveno svetilište nevidljivog hrama, te u viđenju primi ogonapisano zakonodavstvo. 1Rečju Božijom otvori usta svoja i nadahnu se Duhom i reči počeše da naviru iz bogate riznice njegova srca. I dostiže kraj svog vidljivog života vodeć Izrailjce, monahe, razlikujući se od Mojsija samo po jednoj stvari: po tome što uđe u gornji Jerusalim. Jer, Mojsije, zbog čega - ne znam, nije ušao u donji Jerusalim. Duh Sveti je govorio kroz njegova usta. To svedoče mnogi koji se preko njega spasoše ili se još i sada spasavaju. Najbolji svedok njegove spasonosne mudrosti je onaj novi David . Svedok je bio i dobri Jovan, naš predobri pastir, koji je ubedio ovoga novog bogovidca da radi koristi pastve siđe svojim duhom sa gore Sinaja i da nam pokaže svoje bogonapisane tablice, koje sadrže spolja - delatne savete, a iznutra - uputstva za sagledavanje.  Pokušao sam da u nekoliko reči izložim mnogo: i među ritorima se najviše ceni.kratkoća izlaganja

Sveti Jovan Lestvicnik

Best Albums Ever - Amy Winehouse: "Back To Black" 2006 - Soul:blue-eyed - SoulNeo - SoulRhythm - BluesJazz

"Back to Black is the second and final studio album by English singer and songwriter Amy Winehouse, released on 27 October 2006 by Island Records. Winehouse predominantly based the album on her tumultuous relationship with then-ex-boyfriend and future husband Blake Fielder-Civil, who temporarily left her to pursue his previous ex-girlfriend. Their short-lived separation spurred her to create an album that explores themes of guilt, grief, infidelity and heartbreak in a relationship. Influenced by the pop and soul music of 1960s girl groups, Winehouse collaborated with producers Salaam Remi and Mark Ronson, along with Sharon Jones' band The Dap-Kings, to assist her on capturing the sounds from that time period while blending them with contemporary R&B and neo-soul music. Between 2005 and 2006, she recorded the album's songs with Remi at Instrumental Zoo Studios in Miami and then with Ronson and the Dap-Kings at Chung King Studios and Daptone Records in New York. Tom Elmhirst mixed the album at Metropolis Studios in London. Back to Black was acclaimed by music critics, who praised Winehouse's songwriting and emotive singing style as well as Remi and Ronson's production. The album spawned five singles: "Rehab", "You Know I'm No Good", "Back to Black", "Tears Dry on Their Own" and "Love Is a Losing Game". It has also been cited as being a key influence to the widespread popularity of British soul throughout the late 2000s, paving the musical landscape for artists such as Adele, Duffy, and Estelle....

Back to Black From Wikipedia, the free encyclopedia

"Amy Jade Winehouse (14 September 1983 – 23 July 2011) was an English singer and songwriter known for her deep, expressive contralto vocals and her eclectic mix of musical genres, including soul, rhythm and blues and jazz.  A member of the National Youth Jazz Orchestra during her youth, Winehouse signed to Simon Fuller's 19 Management in 2002 and soon recorded a number of songs before signing a publishing deal with EMI. She also formed a working relationship with producer Salaam Remi through these record publishers. Winehouse's debut album, Frank, was released in 2003. Many of the album's songs were influenced by jazz and, apart from two covers, were co-written by Winehouse. Frank was a critical success in the UK and was nominated for the Mercury Prize. The song "Stronger Than Me" won her the Ivor Novello Award for Best Contemporary Song from the British Academy of Songwriters, Composers, and Authors....

Amy Winehouse From Wikipedia, the free encyclopedia

Amazon - Back To Black Explicit Lyrics Parental Advisory ed. Amy Winehouse

NISAM BIO TU: "Drugi Metak" (Autobiografski Roman u Nastavcima 31) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1990 godina

 

Drugi Metak

  Kao splinovi,  kao utvare su iz mene isijavale slutnje, zle slutnje, koje su mučile moju dušu. Spomenuo sam da sam imao osećaj, da je sve oko mene "prokleto". Taj osećaj me je pratio. Bez obzira na smeh, na društvo, na dobro iskorišćeno vreme, bez obzira na sve to, ujutru, najviše tada, kada sam se vraćao kući, osećao sam "prokletstvo", kao nešto što se mora dogoditi. Vezivao sam to i za samu kuću u kojoj živim i za njene ukućane ali i za zemlju i za nebo pod kojim živim. Mislio sam da sam i sam "proklet" i da se sa tim moram nositi i boriti.

  Družio sam se u ovom periodu najviše sa Veljom, Stefanom, Cakijem i Sanjom. Ovo je društvo bilo vaspitano i iz dobrih porodica. Svi su išli samnom u gimnaziju, ali su bili godinu dana stariji. Vezivale su nas vrednosti koje nismo preispitivali između sebe. Do bližeg poznanstva i druženja je i došlo preko zanimanja i slaganja da su te vrednosti , prave vrednosti.

  Došao je dan, da po drugi put gledam Sisterse, ovog puta ne sa bek-stejdža, već sa uredno kupljenom kartom za 09.11.1990.godine.  Svi znamo kako se život zna poigrati sa nama. Da mi je neko rekao tada da će taj datum biti datum rođenja mog sina ja bih mu najverovatnije rekao da je lud ili bih ga oterao od sebe kao budalu koja se samnom glupira.  Tada je to za mene bio dugo izčekivan dan, kada ću ponovo videti jedan od najzanimljivijih bendova u to vreme. Vraćao mi se kao u "blicevima" koncert iz Londona ali sam nekako ovde, na svom tlu, u svojoj zemlji, više očekivao.   Istini za volju to što sam očekivao to sam i dobio. Taj koncert je bio fenomenalan. Hala Sportova na Novom Beogradu puna. Veliki koncert.  Jedan od onih koncerata kada imate osećaj da ste se našli u moru ljudskog mesa. Talasi ljudskog kretanja čiji ste i vi deo. Neopisiv osećaj. Gromoglasni aplauzi, zvižduci, opšta rock&roll histerija. Caki je pao u nesvest. Jedva sam ga nekako sklonio iz gužve i posadio na plastičnu stolicu, gde je dolazio sebi za vreme koncerta.

  The Sisters of Mercy je britanski bend koji je formiran 1980-te, gde postiže brz uspeh u "underground" krugovima. 

  Sa koncerta sam izašao mokar. Sedeli smo u parku preko puta Pionira, sabirali utiske i "ladili" se. Caki je došao sebi i smejao se kao ludak. Svima je bilo dobro. Seli smo u Veljin automobil i otišli na "Akademiju".

  Kada sam sišao "dole" zaprepastio sam se kao nikada. Ispod D.J. kabine su stajali i pili pivo, svi članovi benda. Stigli su tu pre nas! Stao sam na "svoje mesto", nasuprot njima i dugo ih posmatrao, neupadljivo i sa oprezom da ne smetam ni pogledom. Napokon sam odlučio da priđem Eldriču i pitam ga da li se seća koncerta u  Brixtonu prošlog leta u klubu "Plan B". Opisao sam na početku, kako izgleda ovaj mršav mali čovek, očigledno težak heroinski ovisnik. Prišao sam njemu direktno i rekao:

  - Svaka čast za koncert večeras. - govorio sam pažljivo i što učtivije.

  - Hvala puno. - odgovorio je ne skidajući naočare.

  - Da li se sećaš koncerta u "Planu B." , prošlog leta, kod Vas u Brixtonu?

  - Da bio je to mali ali dobar koncert, kako znaš za njega?

  - Bio sam tamo. - nasmejao sam se.

Eldrič se isto tako iskreno nasmejao.

  - Zaista, pa to je divno.

Pozdravio sam se i rukovao sa njim , klimnuo sam glavom ostalima i vratio se na svoje mesto uzbuđen i zadovoljan.

 *    

 Anči  je bila "mala lafica". Poskakivala je po "Akademiji", tamo-vamo i brzo menjala društvo. Kako bi joj među jednima dosadilo ona, je brzo odlazila drugima. Znala je puno ljudi tako da joj nikada nije bilo dosadno. Srdačna, nasmejana i uvek raspoložena za akciju, ostavaljla je iza sebe vedar duh, koji je najviše doprineo da smo i danas prijatelji. Nikada je nisam doživljavao kao devojku koja je bila tu da nekoga "smuva", mada ona najbolje zna šta je radila, ali samnom je bila uvek najsrdačnije raspoložena, bez da sam osećao da se iza osmeha kriju drugačije namere ili primisli.  Pozvala me je na žurku. Pitao sam za Igija, Grofa i Dukija, da li mogu da dođem sa njima. Znala ih je iz viđenja i bez puno priče mi je dala adresu. Živela je blizu "Akademije". Jedanputa sam pre ove žurke bio kod nje, nešto kratko i ne sećam se više zbog čega. Znam da je imala lepog psa.

  Grofa i Igija sam posebno morao da opomenem, da kod nje nikako ne smeju da prave gluposti. Devojka me je pozvala i hteo sam to da ispoštujem. Video sam odmah da će biti teško obuzdati ih, posebno Grofa koji je nikako nije simpatisao.

  Kada smo stigli bilo je već dosta ljudi i dosta ih je pristizalo. Anči je volela fanki. U njenoj velikoj dnevnoj sob,i se već đuskalo i ljudi su bili zadovoljni. Ona je prilazila svima kao dobra domaćica i svakoga pitala da li je sve u redu i šta mu treba.

  Grof je odmah primetio nešto što mu je smetalo.

  - Ovde su sve one ofucane face. Eno ti ga Zokac a i Džoni je tu ... vidi, vidi, sav smrad na jednom mestu. - Grof nije voleo poznate, muške gradske face. - gledao je u mene, cvoktao i klimao glavom.

  - Vidi ovako, - rekoh smireno - mi ćemo kao i uvek da zauzmemo kuhinju i tu je naše mesto, šta oni rade ne tiče nas se.

Tako smo uradili. U kuhinji još niko nije sedeo i sto je bio naš. Pored stola naši su bili i frižider sa zamrzivačem, pult za pripremanje hrane, šporet, polica sa priborom i začinima, dakle sve što nam je potrebno.

 Anči je naglasila da svako ponese šta će da pije, tako da smo na sto stavili dve flaše vinjaka. Igi je lepo poređao čaše, Grof je svima sipao piće i mi lepo nazdravismo. Atmosfera se zagrejavala.  Iz zamrzivača sam izvadio juneće šnicle i stavio ih u toplu vodu da se odmrznu.

  Iz dnevne sobe se malo osećao dim marihuane. Anči je uletela u kuhinju i najbrižnije nas obavestila:

  - Evo motaju ajde' ako oćete...

  - Neka, neka... uživajte vi samo... - Grof se nasmejao kao Džoker.

  - Ajde Duki... ti motaš najlepše. - Grof mu dobaci punu kesu cvetova. Kada bi danas nekome pokazao šta smo nosili po džepovima svaki dan, niko ne bi uvažio da je to za ličnu upotrebu, ali bilo je. Nikada niko od nas nije prodao gram bilo čega, sve što smo kod sebe imali, koliko god zvučalo besmisleno i ludo je bilo za ličnu, najličniju upotrebu.

  Kada je Duki napravio, četiri velike "sprave", Grof je u inat želeo da se cela kuhinja napini dimom marihuane. Imao je blesave ideje.

  - Zatvori prozore Igi... i ako neko uđe reci mu da samo bude u kuhinji sa nama da udiše vazduh i da će se sigurno naduvati. Inače ovako dimove ne delimo, malo imamo ... tek toliko... za nas.

Svako od nas je zapalio veliki džoint. Možete misliti... Znači četiri u isto vreme. Počeše se pojavljivati na vratima kuhinje "nepozvani gosti". Grof je samo namigivao... Igiju je davao neke znake. Ljudi ih nisu znali ali kako ih je ko’ video nije se usudio ni da traži da puši. Jedan mladić je ipak pitao.

  -  Ajde sedi ti sa nama ovde. - rekao mu je Grof. Znao sam šta sledi. Sada će mladić morati da priča, gde živi, ima li roditelje, brinu li se oni o njemu, da li se drogira teškim drogama, zašto ide na Akademiju, ima li devojku... sve će morati da objasni mladić Grofu.

  - Lepo, lepo... ajde popi jednu sa nama... tako... hoćeš malo trave... evo malo trave za tebe... nego reci mi jel' ti znaš dobro ovu Ankicu... ovo je bila klasična Grofofa "psihoterapija".

 U međuvremenu,  ja sam našao neku kuvarsku kecelju, koju sam okačio oko vrata a Igi mi je zavezao pozadi. Vreme je bilo da se počne. Vinjaka se dosta popilo. Trave se napušilo. Red je bio da se klopa. Šnicle sam počeo da tanjim čekićem za meso. Krompir sam oljuštio i stavio u rernu. Salatu sam napravio pre svega i stavio sam je u frižider da bude hladna. Pripremio sam brašno i umutio jaja da bih šnicle ispohovao. Zbog čekića se na vratima pojaviše tri, četiri glave. Između njih izvirila je i Anči.

  -  Šta to radiš Seb...? - ljudi su gledali i pomalo su se čudili.

  -  Ništa sestro, pravim klopu jesi gladna?

  -  Auu... vi niste normalni, ali to lepo miriše... zovi kada bude bilo gotovo - ona nestade a njih nekolicina ostade da zeva ne prelazeći kuhinjski prag.

Gotovo. Lepo pohovano meso je na stolu. U svari, gomila mesa i brdo pečenog krompira sa salatom u najvećoj činiji koju sam našao među posuđem.

Zvao sam Anči, ona uze tanjir i sve šta je htela stavi na njega.

  - Klopa!!! - razvika se ona.

  Ipak face, nijedna da se pojavi. Sve gladni ljudi a da jedu neće, tako im nalažu kultura i vaspitanje. Fin neki svet.

  Mojim prijateljima posle večere više nije bilo puno zanimljivo. Igi, Grof i Duki su rešili da negde idu. Koliko se sećam meni se predlog nije svideo puno i ja ostadoh još malo, pričajući nešto sa Zokcem.

  Kada su ljudi polako počeli da se razilaze,  ja se pozdravih sa Ankicom i izađoh na ulicu.

  Gluvo doba. Oko pet ujutru. Dorćol priča sa svojom kaldrmom. Ona mu prepričava po ko zna koji put najzanimljivije trenutke svoje istorije. Svaka kocka se bori za reč i ona hoće svoje da kaže.

  Koračao sam polako i došao do "Plavog Jahača", kafića koji se danas drugačije zove. Prošao sam "Plavog Jahača", u kafiću je još uvek tinjalo svetlo, krenuo sam ulicom na gore, pored "Studentskog Trga", ka Uzun Mirkovoj.  Nisam ni stigao do biblioteke, tu negde malo ispod, kada začuh škripu guma i neko urlanje. Video sam crvenog "keca", vozača koji viče, kroz svoj otvoreni prozor i čoveka koji je izašao iz "Jahača", obojica su se drali jedan na drugoga. Sve što je sledilo odigralo se munjevitom brzinom. Čovek iz "keca" je izvadio pištolj i pucao, na čoveka iz "Jahača" , pucao je tri puta. Osetio sam kako mi je metak prošao kroz kosu. Obično sam kosu držao vezanu ali tada je bila puštena. Metak me je "ošišao". Neću zaboraviti do kraja života taj osećaj. Zamrznuo sam se. “Zar je toliko promašio..”, pomislio sam zloćudno. Čovek iz "Jahača" pobeže u svoj lokal a "kec" nestade.

Ponovo tišina. Stajao sam još neko vreme a onda osetih potrebu da sednem u park.

  Ovo je drugi metak, koji me "nije hteo". Prvi stoji kao neizbrisiv trag i rupa u rupi u Klubu "Akademija". Drugi je tog jutra, kao Dorćolski vrisak nestao i predao se, lavežu prvih pasa, koji su se sa vlasnicima pojavili u parku. 

Photo: @sebastianexex - Instagram