NISAM BIO TU: "“Muzički Praznik: Nick Cave & The Bad Seeds - SKC-u12. 06. 1990” (Autobiografski Roman u Nastavcima 26) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1990 godina

    Muzički Praznik:  Nick Cave and Bad Seeds - SKC-u12. 06. 1990

  Malo njih u  Beogradu je znalo za Nik Kejva u to vreme. Bila je to specifična grupa ljudi koja je jako dobro poznavala alternativnu muzičku scenu. Ipak dovoljno ljudi. Karte nisu bile rasprodate sve ali je velika sala SKC-a bila puna.

Kejva sam prvi put video i čuo u filmu Nebo nad Berlinom (Der Himmel uber Berlin) nemačko-francuskog filma, kojeg je 1987. Koji je režirao Wim Wenders. Film sam odgledao u Kinoteci dve godine pre koncerta. Sa projekcije sam izašao potpuno zbunjen. Sećam se da sam bez razloga šetao po Beogradu i pod uticajem filma, razmišljao, vraćao slike, pokušavajući da pohvatam i shvatim šta sam to zapravo gledao. Film je na mene ostavio veliki utisak. Normalno da sam se odmah pobrinuo da nađem šta se može naći od tadašnje diskografije benda Birthday Party. Niko ništa od mojih poznanika nije imao nasnimljeno ni na kaseti a tek ne ploču. Uopšte za bend su znali samo Zokac, Vanja i Bogi. Na berzi ispred SKC-a sam zato našao kasete "From Her to Eternity" , "Kicking Against the Pricks" i ploče "Your Funeral... My Trial" i "Tender Prey". Album koji je promovisao 1990  na ovom koncertu u SKC-u, "The Good Son", na berzi nisu imali.

  Posle ovog koncerta bend se nije u Beogradu dugo nije pojavio.  

  Zokac se za to veče pobrinuo za sebe da bude na bek stejdžu. Leo i ja smo kupili karte. Koncert je počeo gromkim pozdravima. Oni koji su voleli Kejva su ga voleli svim srcem. Eksplozivno, iskreno, snažno, emotivno nabijeno, lirski opijeno, vizionarski nestvarno, zahvalno, sa poslednjim dahom date energije publici koja je to razumela i znala da vrati., tako se može kratko opisati koncert.

  Na bek-u su se posle koncerta dogodile i neke nepotrebne ružne stvari. Zokac nam je kasnije prepričao šta se otprilike desilo. Gužvu je napravio momak koga sam spomenuo kada sam opisivao performans Satana Panonskog , koji se odigrao mesec dana ranije. Opisao sam, podsetiću Vas, da je izvesni Džoni Dž.. na performansu Satana, šetao i pokazivao Satanove crteže. Isti taj Džoni Dž. je posle koncerta po rečima Zokca prišao Kejvu i uradio nešto što je ovoga nateralo da ga pljune. Džoni Dž. je hteo da mu poljubi cipelu, to je Kejvu bilo gnusno. To su sada ružni detalji i ne bih da završim ovaj deo sa time.

  Hoću da zaključim da je Kejv imao ogroman uticaj na moj muzički senzibilitet, da mi je te večeri dao puno energije i ne samo to, sa tim legendarnim koncertom su se pomerile neke granice koje su davale veliko otkriće o umetnosti preživljavanja i borbe za ono što smo otkrili da volimo. Taj čovek, Nik Kejv, koga sam do koncerta smatrao odličnim muzičarem ali i teškim narkomanom, mi je pokazao na izvestan način šta znači boriti se za sopstveni život i opstati. Ja to tada nisam jasno znao, mada sam podsvesno to u sebe upio - danas znam šta sam dobio. 

Sebastian Sava Gor

 

The Movie, Lesson About Life 33 - Сталкер aka Stalker 1979 - Andrey Tarkovsky - FULL MOVIE - science fiction - naučna fantastika - la science-fiction - philosophical - psychological - futuristic - drama

Stalker (Russian: Сталкер, IPA: [ˈstaɫkʲer]) is a 1979 Soviet science fiction art drama film directed by Andrei Tarkovsky with a screenplay written by Arkady and Boris Strugatsky, loosely based on their 1972 novel Roadside Picnic. The film combines elements of science fiction with dramatic philosophical and psychological themes. 

The film tells the story of an expedition led by a figure known as the "Stalker" (Alexander Kaidanovsky), who takes his two clients—a melancholic writer (Anatoly Solonitsyn) seeking inspiration, and a professor (Nikolai Grinko) seeking scientific discovery—to a mysterious restricted site known simply as the "Zone", where there supposedly exists a room which grants a person's innermost desires. 

Stalker was released on Goskino in May 1979. Upon release, the film garnered mixed reviews, but in subsequent years it has been recognized as a classic of world cinema, with the British Film Institute ranking it #29 on its list of the "50 Greatest Films of All Time".[6] The film sold over 4 million tickets, mostly in the Soviet Union, against a budget of 1 million Soviet rubles...

Stalker (1979 film) From Wikipedia, the free encyclopedia

YouTube: Stalker 1979 - Full Movie

Онлайн-кинотеатр "Мосфильма"

IMDb Official Trailer - Stalker

Recently restored, Andrei Tarkovsky's science-fiction masterpiece is "as necessary to the cinema as Mozart to music" (Gavin Millar, The Listener). Three men — the Writer, the Professor, and the Stalker — travel from a post-apocalyptic landscape into "The Zone," an area which the government declared off limits after a mysterious extraterrestrial event rendered it supposedly uninhabitable. Guided by the severe, shaven Stalker, the men navigate a treacherous landscape of shifting, invisible "traps," industrial debris, and subterranean passages to the threshold of the mysterious, wish-fulfilling room at the Zone's centre, which reveals (and, perhaps, materializes) one's deepest desires. Tarkovsky rarely achieved such an intense rendering of spiritual quest: the Christ imagery and intimations of Dante, the voluptuous sense of ruin, decay, and imminent catastrophe, the painterly references to Bosch, Rembrandt, and Flemish art, and the temps morts of dripping water, billowing fog, and slow wind all combine to make Stalker one of his most beautiful and mesmerizing films.

tiff.net - Stalker Andrei Tarkovsky RESTORED DIGITAL PRESENTATION!

Andrei Tarkovsky’s final Soviet feature is a metaphys­ical journey through an enigmatic postapocalyptic landscape, and a rarefied cinematic experience like no other. A hired guide—the Stalker—leads a writer and a professor into the heart of the Zone, the restricted site of a long-ago disaster, where the three men eventually zero in on the Room, a place rumored to fulfill one’s most deeply held desires. Adapting a science-fiction novel by Arkady and Boris Strugatsky, Tarkovsky created an immersive world with a wealth of material detail and a sense of organic atmosphere. A religious allegory, a reflection of contemporaneous political anxieties, a meditation on film itself—Stalker envelops the viewer by opening up a multitude of possible meanings.

The Criterion Collection / Stalker

Amazon : Stalker - Alisa Freyndlikh (Actor), Aleksandr Kaydanovskiy (Actor), Andrei Tarkovsky (Director, Writer)

NISAM BIO TU / "“Maksimir” " (Autobiografski Roman u Nastavcima 25) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1990 godina

 “Maksimir”

Ne znam da  li Vam je poznat ovakav osećaj, gledate u vatru, vatra pred vašim očima proždire kuću, čujete plač i vrištanje, vidite gomilu ljudi oko sebe, koji posmatraju isti prizor, vidite i dovoljno ljudi, koji radi na tome da vatru obuzdaju i ugase, pored svega vama je pažnja usmerena na samu vatru, nekakav osećaj strahopoštovanja je prisutan u Vama. Ljude vidite van fokusa, vatra je u prvom planu, ona se diže ka nebu i vi ne možete skloniti pogled sa nje, kao da ste hipnotisani. Ona će možda nekoga i ubiti ali u tom momentu Vama to nije jasno tako da nije ni bitno, nejasna predstava. Vidite silu u vatri, ona Vam ispunjava dušu svojom veličanstvenošću. Kada vatra nestane, kada ostane samo dim i Vi  njemu okrećete leđa sa bujicom nagomilanih emocija i misli, gde se pitate da li ste trebali pritrčati u pomoć? Da li ima poginulih? Pred kakvim ste se to prizorom uopšte upravo našli?

   Dobro i zlo. Krajnosti koji potvrđuju dualnu, podvojenu percepciju stvarnosti.. Momentalno nivo naše svesti izgleda nije ništa mnogo napredovao, od onog čoveka koji je platio kartu, za poslednji red, u Rimskom "Koloseumu", naježen od uzbuđenja, gde će navijati za čoveka u arena, ali će se čitavim svojim bićem nadati, da će ga zveri rastrgnuti. Ovakva sam i slična pitanja postavljao tada sebi, kada su se dešavale stvari kao što je ova utakmica.  

  Zagreb 13. maja 1990.  Utakmica između “Dinama” iz Zagreba i “Crvene Zvezde” iz Beograda. Mnogi ljudi u bivšoj Jugoslaviji smatraju da je upravo ovaj događaj bio okidač, za raspad SFRJ. To je sada manje bitno ali je jasno da je mržnja koja se na stadionu rasplamsala, bila ogledalo, naše, tada sveukupne stvarnosti.

  Nereda i tuča je uvek bilo ali ovde je isplivala kao aždaja, strašna, kroz istoriju, već ranije rođena, sintetički stvorena mržnja, između dva nardoda, koja bi trebalo da budu sve, samo ne neprijatelji. Nažalost tako nešto, sa ovako fatalnim ishodom kao 13. maja 1990, kada utakmica nije ni odigrala a stadion potpuno demoliran, nije bilo viđeno.

   Oko 12 sati, voz je stao u predgrađu Zagreba, gde je preko 500 Zvezdinih navijača izašlo iz voza. Još dok su se tribine popunjavale publikom, krenule su verbalne čarke i standardne prozivke Zvezdinih i Dinamovih navijača, propraćene međusobnim uvredama na nacionalnoj osnovi.

  Samo što je odigrano nekoliko minuta utakmice, Dinamovi navijači "Bad Blue Boys", su vrlo lako srušili zaštitnu ogradu na severnoj tribini Maksimirskog stadiona.  Sledila je masovna tuča, policije i navikjača među sobom I sa policijom. Prvi put do tada zapaljena je od strane hrvatskih navijača, zastava Jugoslavije. Dinamovi navijači su zatim krenuli ka južnoj tribini da se fizički obračunaju sa Zvezdinim navijačima. Usledio je fizički obračun između Dinamovaca i Zvezdaša, koji je trajao gotovo sat vremena. Sledila je velika tuča i van stadiona, “Dinamovih navijača” i policije. Nakon utakmice Maksimirski stadion i centar Zagreba su izgledali vrlo tužno, jer su bili demolirani. Već sutradan. je krenuo "medijski rat".

  ***  

  Video sam pustoš, ispucanu zemlju i velike rupe u njoj. Čuo sam vapaj i molitvu iz mračnih dubina. Video sam lažno svetlo, smrt i krv…

Prošla je 31 godina od "utakmice zbog koje je POČEO RAT"! Detalji KRVAVOG DANA na Maksimiru i dalje ostavljaju ljude u neverici, ali taj 13. maj svi dobro pamte! /VIDEO/

Live Performance: Elvis Presley (1968) Comeback Special 50th Anniversary - Rock. Cllasic Rock. Country Rock. Blues. Soul. Gospel. R&B

 Elvis Presley 

(1968) 

Comeback Special 50th Anniversary

For his 1968 television special, Elvis Presley reunited with Scotty Moore and D.J. Fontana, his first backing musicians, for a raw “sit-down” performance of his earliest and most favorite songs, including his very first single, “That’s All Right.” Though it did not feature in the original broadcast, you can experience every moment from the taping on ’68 Comeback Special: 50th Anniversary Edition, the new 5CD/2BD box set available November 30.

Elvis: '68 Comeback Special: 

50th Anniversary Edition

Elvis Presley, in full Elvis Aaron Presley or Elvis Aron Presley (see Researcher’s Note), (born January 8, 1935, Tupelo, Mississippi, U.S.—died August 16, 1977, Memphis, Tennessee), American popular singer widely known as the “King of Rock and Roll” and one of rock music’s dominant performers from the mid-1950s until his death.

Britannica - Elvis Presley American singer and actor

Artnet News - Auctions Elvis Presley’s First Recording Sells For $300,000

Elvis Presley From Wikipedia, the free encyclopedia

Elvis Presley | Biography, Songs, Movies, Death, & Facts

Elvis Presley (@ElvisPresley) · Twitter

Elvis Presley - Songs, Death & Daughter - Biography

Elvis Presley | Spotify

Elvis Presley - IMDb

NISAM BIO TU / "Međ’ Javom Međ’ Snom" (Autobiografski Roman u Nastavcima 24) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1990 godina

 

Međ’ Javom Međ’ Snom

 

  Već je lepo svanulo kada smo izašli iz “rupe”, Vanja, njegova drugarica Nela i ja Prvi put sam tada video Nelu. Kratka crna kosa i nežne plave oči. Pogled uvek blag i pun neke sete. Visoka skoro kao ja i dosta mršava. Garderoba je videlo se bila stara. Crne farmerice , majčica sa nekom zanimljivom aplikacijom i stare sive starke. Svidela mi se ta devojka. Činilo mi se da je osećanje obostrano. Nakon par susreta u društvu sa Vanjom mi razmenismo telefone. Pozvao sam je jedno veče da izađemo bez Vanje. Seli smo na motor i otišli na Zemunski Kej. Poljubio sam je tamo. Bila je srećna. Počela je da priča o svojoj porodici. Otac joj je bio propali muzičar, koji više nije svirao svoju harmoniku. Majka domaćica. Nela je bila devojka kojoj su, činilo se, probijale kroz grudi jake i teške emocije. Videlo se da nije srećna među najbližima. Nikada me nije pozvala kod nje. Svaki put, iako je nikada nisam pitao,  je nekako naglašavala kako ne bi želela da se svraća kod nje. Shvatio sam. Prikriveni stid pred rođenim ocem i majkom ju je boleo. Nela je bila krhka i nežna devojka. Nije mi se svidelo jedino to što je volela da pije i guta pilule. Kada je raskinula samnom tj. ja sa njom, heroin joj je postao najbolji drug. Teško mi je bilo, jako teško da joj kažem posle par meseci da ne mogu više da budem sa njom. Gledao sam kako joj čupam srce iz grudi. Nije mi nikako bilo svejedno ali jednostavno nisam mogao više da imam odnos sa nekim na silu. Dobro nam je bilo dok je trajalo. Nikada ni jedne svađe ili nesuglasice. Sasvim dobro. Uživali smo dan za danom i to je trajalo dok ja nisam više video Nelu onako kako sam je video pri prvom bljesku našeg susreta. To više nije bilo isto i ja nisam mogao da lažem ni sebe ni nju. Nešto se dogdilo, kao što se to obično i događa. Tada sam počeo da kod nje vidim sve više onoga što mi se ne sviđa. Nije mi više bilo lepo ovo ili ono. To nisam želeo da se nastavi. Žao mi je što ona nije tako lako mogla da pređe preko toga. Mislim da je iz najgoreg očaja počela i da se bode posle toga. Upoznala je mog tadašnjeg dilera i počela da izlazi sa njim. Čovek je bio na igli već neko vreme. To joj nije trebalo. 

  Imam potrebu da objasnim moj stav u odnosu na psihoaktivne supstance. Smatrao sam da imam posebnu “privilegiju” u odnosu na sve to. Tetka mi je bolovala od paranoidne šizofrenije. Moja majka je rešila da se brine o njoj. To je bio težak , jako težak teret. Tetkina fioka sa lekovima je bila pored njenog kreveta. U fioci sam imao na "izvolte" , artane, bensedine, metoten i još neke lekove. Sa druge strane moja baka po ocu, je imala okoštavanje kostiju, što je jako bolelo, ona je isto tako imala fioku i uvek je uzimala iz apoteke, za "ne daj bože", brdo trodona, što u kapsulama, što u ampulama. Kod dede sam imao alkohola koliko god i kada god sam želeo. Bilo je momenata kada sam ga budio u sred noći i uzimao iz šporeta u rerni, po par boca piva, inače pokvarena rerna je uvek isto tako bila uvek puna kao i babine fioke. O čemu se radi tu? Ja se nikada ni na kojoj supstanci nisam osećao loše. Uvek mi je bilo jako dobro. Gledao sam ljude koji se napuše se marihiune, uplaše se i misle da će umreti, čak u paničnom napadu utrostruče strah i zaista dovedu sebe u stanje da im nije dobro. Posebno zato što u večini slučajeva marihuana nije išla bez alkohola, a to ne ide tako. To tada nismo znali i marihuana budući da nije droga, ali ima psiho-stimulativno dejstvo,  ne bi trebalo da se meša ni sa čim. Što se mene lično tiče “bad tripove”, jesam imao ali samo od težih supstanci, prvenstveno od  “acida”, čak retko i tada, ali sustizale su me izgleda halucinacije, koje su nekako bile naknadni “udari” na moju svest.

  Jedne večeri sam rešio da gledam filmove i čitam. Čitao sam obično u gradu po parkovima, filmove gledao u Kinoteci, ali to veče sam bez obzira na film i knjigu rešio da budem malo "miran". Umeo sam to da radim. Javio sam Neli da neću nikuda i dogovor je bio da se vidimo sutradan.

  Odgledao sam film i čitao sam do dva, tri noću. Tada sam video neki filmski poster kako se otkačio i visi sa zida. Uzeo sam rajsnadle i prikačio sam ga. Gomilicu rajsnadli sam ostavio na T.A. peći. Svetlo je ostalo upaljeno i ja sam zaspao razmišljajući kako da završim sa Nelom. To veče nisam ništa konzumirao. Zaspao sam.   Naglo sam se probudio i uspravio u krevetu. Činilo mi se da se nešto desilo u sobi. Sledeća misao je rodila osećaj da nešto nije u redu.. Gledao sam okolo i sve je bilo kao i pre nego što sam zaspao. Tada je počeo polako i sve više, od prstiju na gore, da me grčevito obuzima strah. Strašan jak strah. Pogledao sam ponovo oko sebe. U ćošku se vrtela u krug, oko svoje ose, moja kantica za đubre. Osećao sam da je u sobi strahovito hladno. Nisam mogao da se pomerim. Strah me je zakucao i paralizovao čitavo telo. Tada ugledah kako se sa peći dižu u vazduh rajsnadle koje sam tamo ostavio. Rajsnadle ogromnom brzinom jurnuše meni u lice. Počeo sam mislenom brzinom da se krstim, hoću reći realno nisam pomerao ruku, ali sam to zamišljo. Pre toga nisam imao običaj da se prekrstim. Rajsnadle padoše na krevet. Strah je i dalje bio prisutan, kao i hladnoća u sobi. Disao sam uznemireno i iz ustiju mi je izlazila para. Svestan sam bio da je bilo leto. Osetio sam da će naići još jedan napad. Ugledao sam pauka, velikog pauka, koji se vertikalno uspinjao ka plafonu pored mog kreveta. Ponovo sam se velikom brzinom, kao na ubrzanoj traci, zakrštavao. Pauk nestade. I hladnoća prestade. Strah se povukao. Trgao sam se i skočio sa kreveta. Šta je to bilo?  San? Šta se upravo dogodilo? Tada ugledah rajsnadle. Bile su na mom krevetu! Svakave sam "vožnjice" doživljavao ali ovo je nešto drugo, nešto sasvim drugo.

   Sa Nelom sam završio. To je bilo bolno iskustvo za nju ali i za mene. Još neko kratko vreme posle ovoga , do svoje dvadeste godine sam živeo na ovakav način. Dosta je bilo devojaka koje sam napustio uglavnom iz sličnih razloga, zbog kojih sam napustio i Nelu. Od svoje dvadesete godine rešio sam da više ne ulazim u odnos sa devojkama na prvi pogled ili za jedno veče. Takavi odnosi su mi se smučili.  Nisam više želeo da imam devojku. Nikako, svesnost i  težak udar savesti mi je govorio da moram da čekam, ma koliko god to dugo bilo, da se u mom životu pojavi žena za koju sam unapred bio siguran da ću prepoznati da je ona ta sa kojom ću provesti ostatak svog života.

*

   Bogi I ja smo sedeli kod mene u sobi. Bogi je bio zamišljen, pogled mu je negde odlutao. Utišao sam malo muziku i poželeo da pričam sa njim, videlo se da ima nešto na pameti.

  -  Gde si Bogi? - on rukom dodirnu lice i stisnuvši malo usne odgovori:

  -  Tu sam, tu sam... nešto razmišljam... jel se sećaš kada sam imao onu temperaturu, kada me je tvoja majka vodila kod nje da vide šta je?

  -  Sećam se.

  -  Da... imao sam godinu i više 37%2 ... jel' se sećaš?

  -  Pa sećam se... kažem ti, šta sa tim ?

  -  Sada više nemam temperaturu ali oni mi nisu rekli tačno zašto sam je imao.

  -  Dobro je da sada nemaš više.

  -  Da ali jel' ti znaš kakva je to temperatura?

  -  Znam gledali smo Betty Blue.

  -  Pa da, to je ludačka temperatura.

  -  Ali ti temperaturu nemaš više.

  -  Nemam a šta ako se opet pojavi ?

  -  Jesu li ti tamo rekli bilo šta... nisu valjda samo konstatovali da ne znaju ništa.

  -  Pa rekla mi je doktorka da može biti da je na nervnoj bazi.

  -  Šta sada misliš da ćeš da poludiš ili šta?

  -  Ne znam ali nekako nemam više toliko poverenja u ljude.

  -  Kakve sada to ima veze sa temperaturom čoveče?

  -  Ma sve mi se pobrkalo... nikako da prestanem da razmišljam o onoj žurci.

  -  Kakvoj žurci ?

  -  Mojoj... o ispraćaju.

  -  Šta sa time... ja se ničega ne sećam. Znam da me Leo nagovorio da se takmičim sa njim ko će pre da popije deset piva. Normalno on je pobedio ali ja se posle toga ničega ne sećam. Znam samo onako kao kroz maglu da sam padao na stepeništu i da su Ena i Isidora zvale taksi i odvele me kod Isidore.

  - Da a meni su ceo stan demolirali. - tužnjikavo je to izgovorio Bogi, mada meni bi malo smešno, posebno zato što on nije dobro izgovarao slovo r.

  -  Znaš... Grof je hteo da uđe u veš mašinu i polomio mi je vratanca.

  -  Šta pričaš bre'?

  -  Da... nabio je glavu i sve do hramena se uguhravao u veš mašinu.

  -  Nemoj da pričaš... hahaha ... jao majko mila.

  - Jeste , jedva smo ga izvukli iz kupatila nije hteo da izađe. A Klint mi je izčupao luster.

  -  Molim!

  -  Izčupao mi ceo luster ostali samo kablovi, mnogo sam se tada naljutio na njega.

  -  Pa šta je njemu bilo.

  -  Ne znam svi su poludeli. Klint je hteo i da se bije. I njega smo smihrivali. Šta je to, ja sam naphravio žurku što idem u vojsku, da se lepo pozdhravimo i izljubimo a ne ono... hrazumeš.

  -  Razumem čoveče ... glupo skroz.

  -  Vidiš i sada hrazmišljam...

  -  Šta razmišljaš više... zato si i temperaturu imao, prekini više da bilo šta razmišljaš, opusti se čoveče , mnogo si napet bre' nešto, a sve u sebi to misliš ... kažem ti ... zato si imao temperaturu.

  -  A oću' opet da je dobijem šta misliš ? Taj film…da nemam ja to…

  -  Pusti film bre' ona je imala tu genetsku predispoziciju pa je dobila šizofreniju. I vidi... ti da imaš takve predispozicije, već bi lepi moj teško odlepio.

  -  Kako misliš?

  -  Pa jel' se sećaš kada smo bez razloga gutnuli dva esida odjednom.

  - Sećam se... jao kako je bilo dobhro.

  -  E vidiš, bilo ti je dobro ali da imaš predispozicije, razboleo bi se... ne bi te više nikada zakrpili... mozak bi ti eksplodirao.

  -  Misliš ?

  -  Znam.

  -  A jel' se sećaš kako smo tada gledali ptice.

  -  Sećam se a jel' se ti sećaš kako smo spasili devojku.

  -  Jao nešto se ne sećam ... ja sam samo gledao ptice.

  -  Gledao sam jednu devojku na stanici ...

  -  Da...

  - Znači gledao sam u nju i tačno sam predosetio da nešto nije u redu, da će se nešto dogoditi. Onda sam gledao sve oko sebe... bilo je rano jutro, mi smo bili na Banovom Brdu... neka sporedna stanica jel se sećaš toga ?

  -  Da... otprilike.

  -  Uh bre' samo si gledao ptice...

  -  Pa šta je bilo?

  -  Osetio sam u vazduhu problem. Na stanici je pored nas bila i devojka, izgledala je uznemireno. Ti si se odvojio malo od stanice i naslonio si se na trafiku. Pogledao sam da li ima još nekoga i video sam momka i neku babu, na par metara iza mene. Nije mi bilo jasno zašto osećam da će se desiti problem, ali tada se ispred stanice zaustavio beli mercedes, onaj stari gastarbajterski. U njemu proćelavi idiot. Gledam i vidim otvara susedni prozor, sa suvozačevog sedišta. Kada je otvorio prozor on je mahao devojci da uđe u kola. Pogledao sam devojku misleći prvo da se poznaju ali sam odmah po njoj video da nema pojma.ko je on.  Sva se ukočila i ćuti a on viče: "Ajde, ajde.. šta  stojiš... ulazi bre kad te zovem... " Gledam njega , gledam nju. Ona ne reaguje, gleda u njega širom otvorenih očiju i ne mrda. Ovaj kreten iz mercedesa izašao iz kola i čoveče… kada sam video nisam verovao očima. On nam je prilazio sa spuštenim pantalonama i gaćama. Jel veruješ ti to ... kako se bre’ toga ne sećaš.

  -  Pa sada kada mi phričaš ... kao kroz maglu i šta se ljutiš a ti kada si ceo autobus podigao na noge da nađeš svoj kofer , koji nisi naravno ni imao…

  - To je drugo... teška artiljerija ... i slušaj... prilazio je tako, sve mic po mic , smetale mu pantalone... tada sam shvatio da je pijan ko’ slon. Pogledao sam u tebe , pogledao u onog momka... niko ništa. I tada me spopade bes ... uh znaš kakav bes me napao ... " Šta je bilo magarčino matora bre' ... obuci gaće... mamu ti jebem, šta si izašo takav pred ljude ... debilčino jedna!!!" - kao da je neka zver vikala iz mene. On me pogledao pa se zbunio, ma čoveče, on kao da sve nas uopšte nije ni video ... samo je devojku snimio. "To je moja ćerka... ja imam pravo..." Neki bljutav glas iz njega. Ja sam prišao devojci i pitao je je da li joj je to otac. Devojka je drhtala celim telom kao prut. Neverovatno! Samo je tiho odgovorila ni ne pogledavši me, gledajući u onog majmuna. "Nije". Poleteo sam ka njemu i udario ga nogom u grudi. Prevrnuo se ko’ letva. Ali odmah je ustao i pobegao u kola i zapalio. I ti se brate mili svega toga kao kroz maglu sećaš a?

  - Kažem ti kao kroz maglu, moj trip su bile ptice... to su se tada ptice vraćale, bila su čitava jata i oblake sam gledao znaš kakve sam sve figure i znakove video.

  -  Idem da donesem još soka.

  -  Važi. 

Sebastian Sava Gor - autor - l'auteurthe - author

SWANS: "To Be Kind" 2014 / Best Albums Ever / post rock - experimeltal rock

Swans are an American experimental rock band formed in 1982 by singer, songwriter and multi-instrumentalist, Michael Gira. One of few acts to emerge from the New York City-based no wave scene and stay intact into the next decade, Swans have become recognized for an ever-changing sound, exploring genres such as noise rock, post-punk, industrial and post-rock. Initially, their music was known for its sonic brutality and misanthropic lyrics. Following the addition of singer, songwriter and keyboardist Jarboe in 1986, Swans began to incorporate melody and intricacy into their music. Jarboe remained the band's only constant member except Gira and semi-constant guitarist Norman Westberg until their dissolution in 1997.

Swans (band) From Wikipedia, the free encyclopedia

Amazon / Swans: To Be Kind - Import. Digipack

KANTARION - Najmoćnije Biljke - Planeta Zemlja - antidepresiv

 Kantarion je od davnina svuda u svetu poznata lekovita biljka. Danas su veoma popularni biljni preparati na bazi kantariona. Pored toga što imaju različitu primenu u lečenju bolesti i tegoba, preparati od kantarinoa koriste se i u terapiji depresije.

Pa ipak, nova studija iz Australije navodi da prirodno nije uvek i sigurno. Koristeći različite izveštaje o terapijama kantarionom, istraživači su otkrili neželjene reakcije slične onima koje se javljaju usled upotrebe antidepresiva fluoksetina (prozak): anksioznost, napadi panike, vrtoglavica, mučnina i problemi sa krvnim pritiskom.

Istraživanja pokazuju da kantarion može olakšati blagu do umerenu depresiju, ali je problem u tome što ljudi, verujući da prirodnim preparatom rešavaju sve probleme, stvaraju sebi rizik za veće probleme. Istraživanja pokazuju i da preparati sa oznakom prirodno ili biljno u sebi sadrže sastojke koji mogu imati loš uticaj na naš organizam, a medicinski radnici upozoravaju na moguće komplikacije kada se kantarion koristi sa nekim drugim lekovima.

Pogrešno je mišljenje da je sve što se nalazi u prodavnicama zdrave hrane totalno bezopasno i sigurno za naš organizam. Nedostatak svesti kod ljudi još uvek je veliki problem.

Kantarion kao Antidepresiv - Krstarica

Kantarion je prirodini najefikasniji antidepresiv i idealan je za poboljšanje raspoloženja. U zemljama zapadne evrope deci se prepisuje kantarion za tretiranje blažih oblika depresije, a dokazano je da njegova lekovita svojstva imaju sposobnost prodiranja do krvnomoždane barijere.

On pospešuje proizvodnju serotonina u organizmu. Neke studije su dokazale da koncentrati kantariona imaju jednako dejstvo kao i medikamenti farmakoloških antidepresiva.

Takođe, pored blagotvornog dejstva na stanaj depresije, kantarion jednako dobro utiče u smanjivanju osećaja anksioznosti, opsesivno-kompulsivnih poremećaja, pa čak i alkoholizma.

Ipak, imajte u vidu da ne smete prekoračiti unos koncentrata ove biljke. Neželjena dejstva mogu se javiti u obliku stomačnih tegoba, alergijskih reakcija, nemir i anksioznost.

U nekim ekstremnim situacijama može doći čak i do seotoninskog sindroma što uzrokuje konfuziju, halucinacije, groznicu i tremor.

Kantarion, najjači prirodni antidepresiv, ali ima nus pojave o kojima morate voditi računa

NISAM BIO TU / "Satan Panonski" (Autobiografski Roman u Nastavcima 23) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1990 godina

 

Satan Panonski

 

  Mesec - Maj.1990.godine, Bogi je odslužio vojni rok. Sedeli smo u "Manježu" i to proslavljali. Bilo je jako lepo veče. Iz parka je mirisao bagrem. Smejali smo se raznoraznim situacijama koje je Bogi prepričavao. Uopšte mi smo se jako puno smejali. Jedanputa se Bogi, kod mene u sobi, toliko smejao da se prevrnuo zajedno sa foteljom. Igi i ja smo legli na njega, njegov zarazni smeh se toliko odužio da smo se na kraju jedva smirili nekako. Bogi je skoro čitavih dva sata posle toga nešto štuckao i uzdisao, toliko ga je smeh protresao.

  -  Hoćeš da odemo na performans do Skca?

  -  Kakav performans? - nisam imao pojma šta me čeka.

  -  Jedan ludak iz Hrvatske. Izvodi neke kerefeke.

  -  Kakve kerefeke?

  -  Pa voli da se seče, ima neki bend i tako... crta nešto. Pušten je iz ludare a čuo sam da je ubio nekog. Nemam pojma tačno ali seko' je neku kravu na jednom od takvih performansa, jede govna, pali odeću, kosu ...

  - Uh bre' njemu stvarno nije dobro, a?

  - Nije ali je zanimljivo...oćemo?

Prošli smo kroz park i ušli u donju salu SKC-a. Unutra je bila puštena muzika benda "Satan Panonski" i počinjala je priprema za performans. Nije bilo puno ljudi, možda njih tridesetak.

  - Jel' se bend zove "Satan Panonski" ili je to njegov pseudonim. - pitao sam znatiželjno i slušao muziku koja mi je ličila na ubrzanu narodnu muziku sa kricima tog čoveka.

  - I jedno i drugo. On se zove Ivica ... tako nešto, iz Vinkovaca je a ime je dobio tako što su ga babe na ulici terale ko đavola da beži iz Panonije ... tako sam čuo...hahaha...šta da radiš.

  - Ok... ajde da vidimo.

Ubrzo se pojavio Satan. Stajao je u dubini sale u mraku. Obučen u odrpane haljine, sa maramom oko glave i gomilom nekih dodanih marama i maramica na sebi, preko čega je imao kožnu jaknu sa puno nitni, odnekuda su virili i lanci.

Ispred njega se napravio krug. U krug je ušao mladić, nama u Beogradu poznat kao Džoni R. Sa njim je u krug ušla i interesantna plavuša. Oboje su držali crteže na kartonu, počeli su da šetaju u krug i prilaze gostima pokazujući Ivicine radove. Za to vreme je Ivica, tako je bilo parvo ime Satanu, držao papire sa kojih je počeo da surovim glasom čita svoju poeziju. Iskreno taj čovek mi se nije dopao. Imao je neke male čkiljave očice, koje su nekako zlurado plivale kao u mutnom ulju. Nije ličio na zlog čoveka , nego na eto tako nekog malog ćelavog zlobnika. Hoću da kažem da sam imao prilike da vidim neke ljude koji su za razliku od njega zaista isijavali groznom mračnom energijom.

Džoni i plavuša su se sklonili, krug se zatvorio, svetlo je upereno u legendarnog Satana Panonskog.

Počeo je sa spaljivanjem svoje haljine. Praveći užasne krike, urlajući , čupao je kosu i udarao se lancima. Razbio je par pivskih flaša sebi o glavu. Bio je krvav od glave do pete. Pitao sam se zašto nisu stavili neki najlon ispod njega. Krv je prskala na pod SKC-a. razbijenom flašom se rezao. Uvijao se i savijao kao da želi da se oslobodi ludačke košulje, moguće da je i najverovatnije imao prilike da to radi, zavezan u pravu ludačku košulju.

Kada je završio, svetla su se ugasila i on je nestao negde iza bine.

Nije mi bilo žao tog čoveka i nisam osetio ništa od njegovih emocija koje je želeo da podeli sa publikom. Njegova bol duševna i mentalna je bila očigledna ali način na koji je on pokušavo da se "isprazni" i da od publike dobije pozitivan "feedback" nije bio uspešan. Odjek je bio pogrešan, sve se svodilo na mučnu, praznu sliku. Gomilica se razišla bez aplauza.

  - Bolje da je dao krv za decu. - rekoh hladno Bogiju.

Bogi me je poznavao kao rođenog brata.

  - Nervirao te, jel da ?

  -  Pa čovek ti baca svoja govna u lice, kako da me ne nervira , jebi ga i ti!

  Ivica Čuljak poznatiji kao Satan Panonski ili Kečer je dobio neko kultno počasno mesto u istoriji Art-a i R.Roll-a. Vreme i istorija to procenjuju. Radio je na sceni nešto što pre njega, na ovim prostorima, niko nije, jedan je od razloga da se po tome pamti. Poginuo je 1992 u Vinkovcima pod "šahovnicom", zastavom "Nove Republike Hrvatske".

 

 - Idemo u Disko? - upita Bogi lepo raspoložen. Ni njega performans nije nešto "pogodio".

  Na Akademiji sam sreo Šobu. Šoba je bio crn u licu već neko vreme. Bio je težak venski narkoman i politoksikoman. Više nije živ.

  -  Ajde da mi praviš društvo... da prošetamo do Zelenog Venca... imam i super ganju.

  -  Šta ima na Zelenom Vencu ?

  -  Zaboravio sam nešto ... ajde brzo ćemo.

Prošetao sam sa Šobom.  Inače bio je šaljiv i dobronameran čovek, ono što je radio sebi je nešto na šta gledam kao bolest. Već tada je imao AIDS i Hepatitis. Čudo da je tako brzo hodao, bio je potpuni raspad.

Stigli smo do stare, oronule mračne zgrade ispod pijace.

  -  Šta sad? - upitah, čisto da znam o čemu se radi.

  -  Ma zaboravio sam gan gore.

  -  Gde bre' gore?

  -  Ma sad ćeš' da vidiš.

Uđosmo u zgradu. Mračno, prljavo, zadah truleži. Ne znam kako ljudi žive tu. Ispod prozorskog okna na stepeništu Šoba uze smotuljak od novinske hartije, otvori ga i uze špric. Satan Panonski me nije "dotakao", ali dok sam gledao Šobu šta radi, prođe me jeza. Ja se nisam nikada uboo… i  to je još jedna od stvari zbog koje sam danas živ.

"Ja sam Satan Panonski, po narodnosti panker, po zanimanju prijatelj" - tako se Ivica Čuljak predstavljao na sceni. Odmah zatim bi uzeo žilet ili staklo i priredio publici krvavi šou....

NOIZZ - Strašna sudbina Satana Panonskog, najmračnijeg lika eks-ju pank scene

Alice Coltrane - Journey in Satchidananda | Best Albums Ever / Jazz - Avantgarde Jazz

Provided to YouTube by Universal Music Group

Journey In Satchidananda · Alice Coltrane · Pharoah Sanders

℗ A Verve Label Group Release; ℗ 1971 UMG Recordings, Inc.

Released on: 1997-01-01

Producer: Ed Michel

Producer: Alice Coltrane

Studio  Personnel, Recording  Engineer: Roy Musgnug

Studio  Personnel, Recording  Engineer: Orville O'Brien

Associated  Performer, Percussion: Pharoah Sanders

Associated  Performer, Tambura: Tulsi

Associated  Performer, Upright  Bass: Cecil McBee

Associated  Performer, Bells, Tambourine: Majid Shabazz

Associated  Performer, Drums: Rashied Ali

Composer: Alice Coltrane

Auto-generated by YouTube.

"Alice Coltrane's landmark Journey to Satchidananda reveals just how far the pianist and widow of John Coltrane had come in the three years after his death. The compositions here are wildly open and droning figures built on whole tones and minor modes. And while it's true that one can definitely hear her late husband's influence on this music, she wouldn't have had it any other way. Pharoah Sanders' playing on the title cut, "Shiva-Loka," and "Isis and Osiris" (which also features the Vishnu Wood on oud and Charlie Haden on bass) is gloriously restrained and melodic. Coltrane's harp playing, too, is an element of tonal expansion as much as it is a modal and melodic device. With a tamboura player, Cecil McBee on bass, Rashied Ali on drums, and Majid Shabazz on bells and tambourine, tracks such as "Stopover Bombay" and the D-minor, modally drenched "Something About John Coltrane" become an exercise in truly Eastern blues improvisation. Sanders plays soprano exclusively, and the interplay between it and Coltrane's piano and harp is mesmerizing. With the drone factor supplied either by the tamboura or the oud, the elongation of line and extended duration of intervallic exploration is wondrous. The depths to which these blues are played reveal their roots in African antiquity more fully than any jazz or blues music on record, a tenet that exists today, decades after the fact. One last note, the "Isis and Osiris" track, which was recorded live at the Village Gate, features some of the most intense bass and drum interplay -- as it exists between Haden and Ali -- in the history of vanguard jazz. Truly, this is a remarkable album, and necessary for anyone interested in the development of modal and experimental jazz. It's also remarkably accessible.... 

ALLMUSIC - Alice Coltrane: "Journey in Satchidananda"

Spotify - Alice Coltrane: "Journey in Satchidananda"

Amazon Music - Journey In Satchidananda - Alice Coltrane

Planeta Zemlja: Mineral Koji Leči: Zeolit - Зеолит - mineral - minéral - prirodni lek - antioksidans - antioxydant - zdravlje - health - santé

 Zeoliti predstavljaju grupu minerala složenih hidratisanih silikata natrijuma, kalijuma i 

kalcijuma. Minerali ove grupe imaju hidrotermalno poreklo i najčešće se pojavljuju uz mlade 

vulkanske stene zapunjavajući šupljine u njima. U grupi zeolita se nalazi oko 200 minerala, 

a najčešće se pojavljuju:

*šabazit

*hojlandit

*desmin

*natrolit

*filipsit

*apofilit

*analcim

*tomsonit

*klinoptilolit

Zeoliti kristališu na više načina, a najčešće grade mimetske blizance, listatste, stubaste, 

igličaste i fibrozne agregate. U kristalnoj rešetki imaju slabo vezanu vodu koju na povišenoj 

tempereturi otpuštaju, ali je lako i vezuju iz atmosfere zasićene vodenom parom.

Zeolit - Википедија Слободна Енциклопедија

*

Микропорозна молекулска структура зеолита, ZSM-5

Zeoliti predstavljaju grupu minerala složenih hidratisanih silikata natrijuma, kalijuma i 

kalcijuma. Minerali ove grupe imaju hidrotermalno poreklo i najčešće se pojavljuju uz mlade 

vulkanske stene zapunjavajući šupljine u njima. U grupi zeolita se nalazi oko 200 minerala.

PrirodniLek - ZEOLIT – Adsorbens i Antioksidans

Post Rock Mix: "I'm Strong But I'm Tired" / YouTube Chennel - Worldhaspostrock / postrock

YouTube Channel

Worldhaspostrock  

I hope you are doing well and enjoying this new mix : 

Tracklist:

1. Crows In The Rain - Unfinished Dream Of Sadako 00:00

2.  World's End Girlfriend - We Are The Massacre 10:49

3. The Abyss Inside Us - What Words Can't Say 16:35

4. Mono -  - Burial at Sea 23:11

 artwork: 

https://wallhaven.cc/w/lmv36q

NISAM BIO TU / "Devedesete ili Ja" (Autobiografski Roman u Nastavcima 22) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1990 godina

 

Devedesete ili Ja

  Ono što su donele godine koje su sledile, malo ko je mogao da predpostavi. Gledajući iz ove pozicije, trideset godina kasnije, puno toga mi je jasnije ali najverovatnije će mnoge stvari ostati još uvek pod isvesnim velom laži, sakrivene. Tada se desilo nešto što je važilo za sve. Lično mišljenje i stav su ugušeni. Poslednji krik koji je tada čuo ceo svet je bila “Nirvana”. Posle ovoga, u punom smislu toga šta je značio a po mom skromnom mišljenju, “rock&roll”, je nestao. Umetnost nam ni danas ne pruža sve odgovore ni u jednoj svojoj oblasti, ma koliko god to nekom zvučalo previše. Dogodilo se to da je na najrazličitije moguće načine, poredak stvari koje su trebale da se promene, uticao na svaku ličnost koja je živela na planeti. Kolektivna podsvest je jako zanimljiva stvar za izučavanje.  Što se toga tiče, Beograd je bio epicenter, udara koji će, opet po mom mišljenju, opet uticati na čitav svet a svedoci smo toga da se naknadni potresi odigravaju i danas .  Na žalost to vreme bezvlašća, pokušaja da se ostane na brodu koji tone, rodilo je još više zla, najmračnijih odnosa i uticaja, tako da u poređenju sa time "krik istine" izgleda smešan.  Osakatila nas je masa ljudi bez obraza, bez svesti o bilo čemu, prljava, gadna gomila matorih i mladih lopova,  prevaranata svih vrsta, kriminalaca, ubica, makroa, lažnih mesija, sve lošijih političara. Kao i sve i kultura je trebalo da bude uništena. Sve je maltene zamrlo, a  rodio se "turbo- folk”. Uz tu krajnje degradirajuću muziku, opasnu za svest, najgori ološ je deci u osnovnim školama počeo da servira opijatske derivate i supstance jeftinije od užine. Počela je vladavina laži, koja uništava sve pred sobom. Takva vrsta laži uvek živi na senzacijama, koje odzvanjaju u glavama građanina gde on postaje nesposoban da misli, logično i svojom glavom.  Trebalo je uništiti sve i spolja i iznutra. Osakatiti radnika i seljaka, građanina, umetnika, bilo kakvog neistomišljenika. Oni koji su bili zadovoljni svojim izborom danas su to što jesu. Ta ideologija je donela rat u ratu. Rat na granicama i rat na ulicama.

Devedesete?! Bilo je malo izabranih, svesnih ljudi koji će nakon svega, makar neke pojedince, narednih generacija, možda uspeti da osveste, kako bi mogli da nešto povrate i krenu da ponovo stvaraju i grade u našoj zemlji. Šteta je velika, nanošena je sistematski puno godina i veliko je pitanje kada će u svesti većine pojedinaca biti ispravljena.

*

  Povukao sam svoja dokumenta sa Pravnog Fakulteta u Beogradu. Ne znam zašto sam taj Fakultet uopšte i upisao. Kod kuće su mi govorili da ću teško upisati filmsku režiju i da to nije posao za mene, da treba biti "ajkula", kako bi u tom svetu opstao. Sve sam to uzeo u obzir ali sam pokušao. Tri puta sam pokušavao, dva puta pao i treći put sam, već u to vreme "zakucan", zakasnio na prijemni. Odustao sam od državne Akademije i kao treći na listi upisao sam filmsku režiju na BK Univerzitetu u klasi Slobodana Šijana.

U vreme kada sam se ispisao sa Pravnog Fakulteta sam želeo da izdam svoju prvu zbirku poezije. Enina majka je otvorila svoju izdavačku kuću i dosta vremena sam proveo sa njom i nekim Krsmanovićem, pesnikom i alkoholičarem, koji je trebao da bude moj recezent, njemu se posebno svidela moja poezija. Jedanputa je u zanosu, analizirajući jednu od pesama, što je nalazio bitnim, da se svaka pesma dobro analizira i da se uz to dobro i popije. Tada je jednom, u zanosu mlatarao rukama po vazduhu i pljuckajući dok je pričao naprosto je pao sa stolice unazad i zviznuo temenom o parket. Bio je u nesvesti par minuta, polivali su ga vodom a ja sam mu lupao što jače šamare. Došao je k'sebi nakon desetak minuta. Izvinjavao se, puno se izvinjavao i završio je tako što je zaspao na trosedu. Enina majka ga je volela, nije mu ništa uzela za zlo.

Kako se stanje u zemlji sve više zaoštravalo Enina porodica je rešila da napusti zemlju. Knjiga koja je več ušla u pripremu za štampu je povučena, izdavačka kuća zatvorena. Ena je otputovala kod rođaka u Ameriku, njena majka, ubrzo zatim je otišla i preselila se u Francusku. Enini roditelji su bili razvedeni, oca joj nikada nisam upoznao i šta je bilo sa njim ne znam. Taj rastanak nije puno uticao na mene. Naš odnos je tada već bivao nekako suvoparan. Drugi pokušaj da izdam svoju poeziju je prilika gde sam trebao da razgovaram sa R-tom, to je bio mlad čovek koji je studirao književnost i do koga sam došao po preporuci Zokca. Projekat se zvao "U vozu za Diznilend" i ta mala ali vredna zbirka je trebala da bude delo u kojem je učestvovalo više autora. Dogovorio sam se sa R-tom da sednemo u baštu "Manježa", da ja ponesem pesme i da ih on pročita. Sastanak je bio zvaničan i kulturan.  R. je brzo pročitao pesme, vratio mi je fasciklu i pitao me da li volim Dostojevskog. Odgovorio sam da je Dostojevski moj tata. R. se nasmejao mojoj šali i dodao da se to u mojoj poeziji da primetiti ali da još moram da se gradim. Nisam uzvratio ni sarkazmom ni sa zavišću , niti ljubomorom, iskreno bilo mi je žao što pesme nikako ne mogu da objavim. Ja sam zaista kao dosta mlađi jasno shvatio zašto, na kraju svega, pišem. Pisao sam i dalje pišem iz potrebe, velike jake unutrašnje želje i kada bih znao da neće biti živog stvora koji će to pročitati mislim da ni tad ne bih prestao, nastavio bih da pišem sa nekom apstraktnom nadom da će ipak to neko, čiji savremenik neću možda biti, možda pročitati. Slična stvar mi se puno kasnije dogodila sa muzikom i koliko god to nekome nije jasno ili mu izgledalo najsmešnije moguće, opravdavam to, ali ja muzikom više do kraja života ne mogu da prestanem da se bavim. Muziku stvaram i reći ću najozbiljnije i najstrožije u svoju korist da pokazujem mnogo više ozbiljnosti i truda od većine muzičara sa kojima sam imao posla. Tačno je da nisam to kod sebe video u godinama koje opisujem sada, čak sam tada smatrao jako neozbiljnim sve te momke koji se šetkaju, sve važniji od važnijeg po gradu i svaki treći ima neki bendić. Držao sam do toga da sam pesnik i pisac. Ipak kada sam napravio prvi kratki film i muziku za njega, potom drugi i treći , četvrti kratki film i muziku za iste ja dalje nisam imao novaca i potrebne ljude da se bavim filmom ali muzika nije zahtevala toliko novca. Pored neozbiljnih muzičara rano sam upoznao i dosta njih koji su ozbiljno i bez obzira na bilo kakve prepreke, ostali istrajni u onome što su započeli. Rano, na vreme su počeli, uradili šta su trebali i to rade i danas. Te ljude poštujem, posebno zbog toga što nisu "pali". Bez obzira na sve, nastavili su i onda kada je "zenit" prošao. Mislim da su dali sve od sebe koliko god su mogli.

Sećam se jednog detalja kada je nastala jedna od interesantnijih pesama iz tog vremena. Zokac i ja smo prelazili ulicu kod Beograđanke. Rano jutro, vraćali smo se sa "Akademije" i išli da prespavamo kod njega.

-  Smislio sam novu pesmu. - reče Zokac mirno.

-  Kada?

-  Malopre.

-  I?

-  Ništa... mislim da će biti hit.

-  Tako misliš?

-  Da. - samouvereno kao i uvek, odgovori on.

-   Malo ću je sredim... ide otprilike ovako... hej mačo, sram te bilo nije te ni bilo, hej mačo, vreme te ubilo ...

- To je to?

- Da, jel' ti se sviđa.

- Da, ali uobliči i dodaj nešto kada dođemo.

- To sam i mislio. Hvala.

Ćutke smo ušli u stan, bili smo već umorni. Bio je sam. Njegovi su bili na placu, skoro čitavo leto su provodili tamo. Zokac je živeo u Njegoševoj. Bio je to veliki lep "salonac". Po podu srča, neko silno, razbijeno staklo. Pitao sam ga šta je to. Odgovorio je da nije mogao Isidori da objasni da ne može da bude više sa njom i da se iznervirao pa je razbio velika staklena vrata, velike lepe i stare vitrine.

Prišao je gramofonu i pustio Neil Young-a, "Rust Never Sleeps". Zamislio se.

- Zapiši pesmu. - podsetio sam ga.

- Da. rekao je pomalo odsutno ali je ustao i potražio neku pocepanu svesku u koju je zapisao nečitkim rukopisom strofe koje mi je rekao... 

BOB MARLEY: "Legend" (1984) - Best Albums Ever - Roots Raggae

Robert Nesta Marli (engl. Robert Nesta Marley; 6. februar 1945. - 11. maj 1981), poznatiji kao Bob Marli, je bio jamajčanski pevač, tekstopisac i gitarista. Najpoznatiji je izvođač rege muzike, i čuven je po popularizaciji ovog muzičkog žanra van granica Jamajke. U velikom gradu Bob je bio više izložen muzici koju je voleo, kao što su Fats Domino i Rej Čarls. Dosta vremena provodi sa svojim drugom Nevilom Livingstonom, zvanim Bani, sa kojim odlazi i na časove muzike kod poznatog jamajčanskog pevača Džoa Higsa. Tu upoznaju i Pitera Mekintoša. U to vreme je počela ekspanzija jamajčanske muzike kroz Ska scenu. Kada je napunio 16 godina Bob počinje da radi na ostvarenju svog sna da postane muzičar. Muzika je mnogim mladima na Jamajci bila beg iz siromaštva. Jedan od takvih klinaca bio je i Džimi Klif, koji je sa 14 godina već snimio par hitova. Džimi je upoznao Boba sa Leslijem Kongom, lokalnim muzičkim producentom i nakon što je prošao audiciju, Bob snima svoj prvi singl "Džadž not". Nažalost, ni "Džadž not", ni singl iz 1962. "Uan mor kap of kofi" nisu postigli uspeh kod publike, tako da Bob ubrzo napušta Konga, nakon što je ovaj odbio da ga isplati. Naredne godine Bob, Banij i još par prijatelja osnivaju grupu Vejlin Vejlers. Nakon lošeg početka i napuštanja nekih članova benda upoznaju Klemeta Doda, producenta muzičke kuće Kohkoun, za koga snimaju singl "Simer daun", koji dosta dobro prolazi na Jamajci. U Vejlin Vejlersima su tad bili Bob, Bani i Piter Toš, koji stiču lokalnu popularnost. Njihova publika sve više raste i oni snimaju još par pesama, kao što su "It hurts tu bi aloun" i "Rul d Roudi". Bob je uskoro preuzeo ulogu lidera, kao glavni pisac tekstova i muzike.

Bob Marley Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Legend is a compilation album by Bob Marley and the Wailers. It was released in May 1984 by Island Records. It is a greatest hits collection of singles in its original vinyl format and is the best-selling reggae album of all-time....

Bob Marley - YouTube Chennel

BOB MARLEY

BOB MARLEY SHOP

Apple Music - Bob Marley

Amazon - Rediscoverded Bob Marley

Legend: The Best Of Bob Marley And The Wailers (New Packaging)