NISAM BIO TU / "“Maksimir” " (Autobiografski Roman u Nastavcima 25) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1990 godina
“Maksimir”
Ne znam
da li Vam je poznat ovakav osećaj,
gledate u vatru, vatra pred vašim očima proždire kuću, čujete plač i vrištanje,
vidite gomilu ljudi oko sebe, koji posmatraju isti prizor, vidite i dovoljno
ljudi, koji radi na tome da vatru obuzdaju i ugase, pored svega vama je pažnja
usmerena na samu vatru, nekakav osećaj strahopoštovanja je prisutan u Vama. Ljude
vidite van fokusa, vatra je u prvom planu, ona se diže ka nebu i vi ne možete
skloniti pogled sa nje, kao da ste hipnotisani. Ona će možda nekoga i ubiti ali
u tom momentu Vama to nije jasno tako da nije ni bitno, nejasna predstava.
Vidite silu u vatri, ona Vam ispunjava dušu svojom veličanstvenošću. Kada vatra
nestane, kada ostane samo dim i Vi njemu
okrećete leđa sa bujicom nagomilanih emocija i misli, gde se pitate da li ste
trebali pritrčati u pomoć? Da li ima poginulih? Pred kakvim ste se to prizorom
uopšte upravo našli?
Dobro
i zlo. Krajnosti koji potvrđuju dualnu, podvojenu percepciju stvarnosti.. Momentalno
nivo naše svesti izgleda nije ništa mnogo napredovao, od onog čoveka koji je
platio kartu, za poslednji red, u Rimskom "Koloseumu", naježen od
uzbuđenja, gde će navijati za čoveka u arena, ali će se čitavim svojim bićem nadati,
da će ga zveri rastrgnuti. Ovakva sam i slična pitanja postavljao tada sebi,
kada su se dešavale stvari kao što je ova utakmica.
Zagreb
13. maja 1990. Utakmica između “Dinama”
iz Zagreba i “Crvene Zvezde” iz Beograda. Mnogi ljudi u bivšoj Jugoslaviji
smatraju da je upravo ovaj događaj bio okidač, za raspad SFRJ. To je sada manje
bitno ali je jasno da je mržnja koja se na stadionu rasplamsala, bila ogledalo,
naše, tada sveukupne stvarnosti.
Nereda i tuča je uvek bilo ali ovde je
isplivala kao aždaja, strašna, kroz istoriju, već ranije rođena, sintetički
stvorena mržnja, između dva nardoda, koja bi trebalo da budu sve, samo ne
neprijatelji. Nažalost tako nešto, sa ovako fatalnim ishodom kao 13. maja 1990,
kada utakmica nije ni odigrala a stadion potpuno demoliran, nije bilo viđeno.
Oko 12
sati, voz je stao u predgrađu Zagreba, gde je preko 500 Zvezdinih navijača
izašlo iz voza. Još dok su se tribine popunjavale publikom, krenule su verbalne
čarke i standardne prozivke Zvezdinih i Dinamovih navijača, propraćene
međusobnim uvredama na nacionalnoj osnovi.
Samo što je odigrano nekoliko minuta
utakmice, Dinamovi navijači "Bad Blue Boys", su vrlo lako srušili
zaštitnu ogradu na severnoj tribini Maksimirskog stadiona. Sledila je masovna tuča, policije i navikjača
među sobom I sa policijom. Prvi put do tada zapaljena je od strane hrvatskih
navijača, zastava Jugoslavije. Dinamovi navijači su zatim krenuli ka južnoj tribini
da se fizički obračunaju sa Zvezdinim navijačima. Usledio je fizički obračun
između Dinamovaca i Zvezdaša, koji je trajao gotovo sat vremena. Sledila je
velika tuča i van stadiona, “Dinamovih navijača” i policije. Nakon utakmice
Maksimirski stadion i centar Zagreba su izgledali vrlo tužno, jer su bili
demolirani. Već sutradan. je krenuo "medijski rat".
***
Video sam pustoš, ispucanu zemlju i velike
rupe u njoj. Čuo sam vapaj i molitvu iz mračnih dubina. Video sam lažno svetlo,
smrt i krv…
Коментари