NISAM BIO TU / "Satan Panonski" (Autobiografski Roman u Nastavcima 23) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1990 godina
Satan Panonski
Mesec - Maj.1990.godine, Bogi je odslužio
vojni rok. Sedeli smo u "Manježu" i to proslavljali. Bilo je jako
lepo veče. Iz parka je mirisao bagrem. Smejali smo se raznoraznim situacijama
koje je Bogi prepričavao. Uopšte mi smo se jako puno smejali. Jedanputa se
Bogi, kod mene u sobi, toliko smejao da se prevrnuo zajedno sa foteljom. Igi i
ja smo legli na njega, njegov zarazni smeh se toliko odužio da smo se na kraju
jedva smirili nekako. Bogi je skoro čitavih dva sata posle toga nešto štuckao i
uzdisao, toliko ga je smeh protresao.
- Hoćeš
da odemo na performans do Skca?
- Kakav
performans? - nisam imao pojma šta me čeka.
- Jedan
ludak iz Hrvatske. Izvodi neke kerefeke.
- Kakve
kerefeke?
- Pa
voli da se seče, ima neki bend i tako... crta nešto. Pušten je iz ludare a čuo
sam da je ubio nekog. Nemam pojma tačno ali seko' je neku kravu na jednom od
takvih performansa, jede govna, pali odeću, kosu ...
- Uh bre' njemu stvarno nije dobro, a?
- Nije ali je zanimljivo...oćemo?
Prošli smo
kroz park i ušli u donju salu SKC-a. Unutra je bila puštena muzika benda
"Satan Panonski" i počinjala je priprema za performans. Nije bilo
puno ljudi, možda njih tridesetak.
- Jel' se bend zove "Satan
Panonski" ili je to njegov pseudonim. - pitao sam znatiželjno i slušao
muziku koja mi je ličila na ubrzanu narodnu muziku sa kricima tog čoveka.
- I jedno i drugo. On se zove Ivica ... tako
nešto, iz Vinkovaca je a ime je dobio tako što su ga babe na ulici terale ko
đavola da beži iz Panonije ... tako sam čuo...hahaha...šta da radiš.
- Ok... ajde da vidimo.
Ubrzo se
pojavio Satan. Stajao je u dubini sale u mraku. Obučen u odrpane haljine, sa
maramom oko glave i gomilom nekih dodanih marama i maramica na sebi, preko čega
je imao kožnu jaknu sa puno nitni, odnekuda su virili i lanci.
Ispred njega
se napravio krug. U krug je ušao mladić, nama u Beogradu poznat kao Džoni R. Sa
njim je u krug ušla i interesantna plavuša. Oboje su držali crteže na kartonu,
počeli su da šetaju u krug i prilaze gostima pokazujući Ivicine radove. Za to
vreme je Ivica, tako je bilo parvo ime Satanu, držao papire sa kojih je počeo
da surovim glasom čita svoju poeziju. Iskreno taj čovek mi se nije dopao. Imao
je neke male čkiljave očice, koje su nekako zlurado plivale kao u mutnom ulju.
Nije ličio na zlog čoveka , nego na eto tako nekog malog ćelavog zlobnika. Hoću
da kažem da sam imao prilike da vidim neke ljude koji su za razliku od njega
zaista isijavali groznom mračnom energijom.
Džoni i
plavuša su se sklonili, krug se zatvorio, svetlo je upereno u legendarnog Satana
Panonskog.
Počeo je sa
spaljivanjem svoje haljine. Praveći užasne krike, urlajući , čupao je kosu i
udarao se lancima. Razbio je par pivskih flaša sebi o glavu. Bio je krvav od
glave do pete. Pitao sam se zašto nisu stavili neki najlon ispod njega. Krv je
prskala na pod SKC-a. razbijenom flašom se rezao. Uvijao se i savijao kao da
želi da se oslobodi ludačke košulje, moguće da je i najverovatnije imao prilike
da to radi, zavezan u pravu ludačku košulju.
Kada je
završio, svetla su se ugasila i on je nestao negde iza bine.
Nije mi bilo
žao tog čoveka i nisam osetio ništa od njegovih emocija koje je želeo da podeli
sa publikom. Njegova bol duševna i mentalna je bila očigledna ali način na koji
je on pokušavo da se "isprazni" i da od publike dobije pozitivan
"feedback" nije bio uspešan. Odjek je bio pogrešan, sve se svodilo na
mučnu, praznu sliku. Gomilica se razišla bez aplauza.
- Bolje da je dao krv za decu. - rekoh hladno
Bogiju.
Bogi me je
poznavao kao rođenog brata.
- Nervirao te, jel da ?
- Pa
čovek ti baca svoja govna u lice, kako da me ne nervira , jebi ga i ti!
Ivica Čuljak poznatiji kao Satan Panonski ili
Kečer je dobio neko kultno počasno mesto u istoriji Art-a i R.Roll-a. Vreme i
istorija to procenjuju. Radio je na sceni nešto što pre njega, na ovim
prostorima, niko nije, jedan je od razloga da se po tome pamti. Poginuo je 1992
u Vinkovcima pod "šahovnicom", zastavom "Nove Republike
Hrvatske".
- Idemo u Disko? - upita Bogi lepo raspoložen.
Ni njega performans nije nešto "pogodio".
Na Akademiji sam sreo Šobu. Šoba je bio crn u
licu već neko vreme. Bio je težak venski narkoman i politoksikoman. Više nije
živ.
- Ajde
da mi praviš društvo... da prošetamo do Zelenog Venca... imam i super ganju.
- Šta
ima na Zelenom Vencu ?
- Zaboravio
sam nešto ... ajde brzo ćemo.
Prošetao sam
sa Šobom. Inače bio je šaljiv i
dobronameran čovek, ono što je radio sebi je nešto na šta gledam kao bolest.
Već tada je imao AIDS i Hepatitis. Čudo da je tako brzo hodao, bio je potpuni
raspad.
Stigli smo
do stare, oronule mračne zgrade ispod pijace.
- Šta
sad? - upitah, čisto da znam o čemu se radi.
- Ma
zaboravio sam gan gore.
- Gde
bre' gore?
- Ma
sad ćeš' da vidiš.
Uđosmo u
zgradu. Mračno, prljavo, zadah truleži. Ne znam kako ljudi žive tu. Ispod
prozorskog okna na stepeništu Šoba uze smotuljak od novinske hartije, otvori ga
i uze špric. Satan Panonski me nije "dotakao", ali dok sam gledao
Šobu šta radi, prođe me jeza. Ja se nisam nikada uboo… i to je još jedna od stvari zbog koje sam danas
živ.
"Ja sam Satan Panonski, po narodnosti panker, po zanimanju prijatelj" - tako se Ivica Čuljak predstavljao na sceni. Odmah zatim bi uzeo žilet ili staklo i priredio publici krvavi šou....
Коментари