Sebastian Sava Gor

  Epicentar  "Epicentar" Pustio sam sve ptice da izlete iz mojih grudi Pustio sam da mi stane srce I da mi zelene oči, postanu crne Otvorio sam epicenter… Stao je duh ispred mene Mračni elektricitet mi je zapalio svest Eksplodirao je bojler Zapalila se kuća… Krv mi je tekla iz usta Znoj je sa mene liptio kao voda Kroz trzaj sam ušao u preobražaj. Epicenter I let all the birds fly out of my chest I let my heart stop And that my green eyes become black I opened the epicenter… A ghost stood before me Dark electricity ignited my consciousness The boiler exploded A house caught fire... Blood was flowing from my mouth Sweat was dripping off me like water Through a jolt, I entered the transformation. 📖 Épicentre J'ai laissé tous les oiseaux voler hors de ma poitrine J'ai laissé mon cœur s'arrêter Et que mes yeux verts deviennent noirs J'ai ouvert l'épicentre... Un fantôme s'est arrêté devant moi L'électricité sombre a enflammé ma conscience La chaudière

  ZUB Ево још једне кратке и необичне причице, коју ми је испричала моја пријатељица Здравка: Здравка је отишла са мајком на прелепо, тропско острво.  Море, песак, дугачка плажа, изласци и заласци Сунца, егзотични мириси, мали градич, кафић и велики сладолед са сунцобраном...мир. Ипак, како то уме да буде, Здравки се у току шетње, наједном, сва пажња усмери у сасвим супротном смеру. Она је несвесно, шетајући, ставила један прст у уста, напипала је један зуб и напипала је оно најбитније, ту глупу, рупицу у зубу. Ах, како се њој све сада променило. "Ово морам подхитно да средим" - панично је почела да размишља. Сетила се вечери, журке пре путованања. Сетила се да је седела са Јасном, зубарком.  "То очигледно није случајно!" - помислила је. Сетила се и тога да је дан после журке решила да оде до Јасне и да среди зуб, али Јасну, тај дан, никако није могла да нађе. Било како било, она са плаже оде кући и загледа се у огледало. Није веровала шта је видела. Сви њени зуби с

  Ako zamislite sebe kao životonosnu tvorevinu, veliki mikro univerzum, morate da se suočite i uklopite sa pozitivnim i plodonosnim, duhovnim energijama oko nas. Izgleda da je sve ostalo nažalost traćenje vremena i resursa.  Na kraju ćemo na taj način iskoreniti i poslednju priliku da kao humano društvo, da kao kao čovečanstvo postanemo ujedinjena planetarna sila, jedna sila, ljudska ujedinjena sila. Jako brzo bi imali ogromne rezultate, mnoge veće nego danas. Putovanje svemirom nije fantastika to je izvesna budućnost ukoliko se ne samouništimo. Nije tačno da samo određeni broj ljudi može da misli o tome i da tako nešto planira. Trebaju nam svemirski brodovi kao iz "Ratova Zvezda" ili "Star Trek-a"  U ovom slučaju umesto par Judinih srebrnjaka svako bi mogao da ima sopstvenu planetu... Da li ste razmišljali o tome kada mislite na budućnost svoje dece ili je najmodernija stvar daanas, možda, nemati decu?! EX EX: Shizo Nela "To each one a planet"   I f you i

  Vinčanska Kultura Vinčanska kultura predstavlja mlađeneolitsku i ranoeneolitsku kulturu jugoistočne Evrope (između prvih vekova 5. milenijuma pre nove ere i prvih vekova 4. milenijuma pre nove ere). Prostirala se od srednjeg Potisja na severu do Skopske kotline na jugu i od reka Usore i Bosne na zapadu do Sofijskog basena na jugu, odnosno obuhvatala je teritorije današnje Srbije, Rumunije, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Vinčanska kultura je bila tehnološki najnaprednija praistorijska kultura u svetu. Najranija metalurgija bakra u Evropi potiče sa vinčanskog lokaliteta Belovode u istočnoj Srbiji. Priobalni pojas Dunava u zoni nalazišta Vinče, kod Beograda, proglašen je arheološkim parkom. Vinčanska kultura Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije Neolit na teritoriji Balkana Oko 7.000. godine p. n. e. nastaje tzv. „klimatski optimum“, tokom koga se tope ledničke mase u Evropi, pojas četinarskih šuma se pomera ka severu. Klima se menja, postaje topla i vlažna što je pogodovalo listopad

  Poljubac Žene Zmaja:   The Kiss Of The Dragon Woman:  Le Baiser de la Femme Dragon :  Boško Mandić:  Poetika Zmaja                Poetski izraz ( ili pesma ) ne proističe iz skupa povezanih reči, već iz posvećene dubine autora  čije samo prisustvo biva deo utkanih rečenica. Jer, reč dolazi iz kosmosa, a rečenice iz ljudi. Pesnik nije samo posrednik, on je i gnjurač u sopstvenu dušu u kojoj pronalazi slike, reči, prazninu, fluide i melodioznost ritma... Tako nastaje poezija. Nemost da je izrazimo, u stvari, je naš najveći saveznik. No, mi ipak pokušavamo i cedimo iz sebe zapuštene delove lepote. Prva zbirka pesama nije naznaka teškoće, nego uput da nastavimo sa dubljenjem sopstvenog bunara u kome pronalazimo eho smisla života. Zbirka pesama  Poljubac Žene Zmaja  ukazuje na sled spontanih bljeskova koji jednovido i jasnovido postavljaju pitanja o ličnom prisustvu u ovom svetu. Sam pesnik, poput Hesea, pita se: zašto je to tako teško? A, ako je već tako teško, postavimo ovo pitanje odma

  Дубока Је Ноћ:  "Симонида и Она" Испричаћу Вам све, добио сам њено одобрење. Говорила је полако и помало узрујано: „ Отишле смо далеко, на ту планину, б иле смо високо… саме у дивљини. Сунце је залазило , требало је да отворимо шатор, тада се то догодило! М ојој пријтељици Симониди се запалила коса. Ја сам се ужаснула, уплашила сам се, као хипнотисана сам гледала и нисам знала шта да радим...тада се запалила коса и мени! То је кратко трајало али нас две смо изгледале ужасно! Симонида ј е нашла маказе и ми смо се брзо ошишале...некако смо то успеле. Симонида је на крају имала краћу косу напред а дужу позади, ја обрнуто, коса ми је падала преко лица, док ми је позади била кратка. Ово је за мене незаборавно искуство и за њу свакако... Ту ноћ смо се зближиле више него икада, биле смо тако… нежне… х тела сам да је додирнем али она ме је предухитрила и прва је додирнула мене...“ Simonides and She She told me a lot, something I remembered and didn't. I'll

  Outcome On Gunpoint Ishod Na Nišanu Résultat sur la cible Исход На Нишану: "Тамо Где Речи Нестају" Мисао на мисао, Мисао преко мисли... Прва те лаже, Друга те тужи... Сада оправдаваш самога себе И одмах затим си бесан као пас Цури ти пена на уста и плјујеш док причаш Као да ти је нож заривен у груди Ништа до сада ниси урадио... Мисли се нагомилавају, неодређене, немирне, Починју да те разарају... Као јесен у душу ти је ушла сета Родила је у теби смртоностан плод Родио се очај Запалио ти се ум Остао си сам... *** Чујем како чекић удара о накованј, Тресе ми се кућа док пролази воз Након авиона који је прошао и поцепао небо Stigla je neизвесна тишина... *** Црна мачка је видела славуја, Међусобни недостатци су подељени од тачке а до тачке б У раскораку У простору и времену Где су речи које нестају... *** Outcome On Gunpoint "Where Words Disappear" Thought on thought, The thought skips the thoughts ... The first one is lying to you The other one is suing you ... You a