Филм "Соларис" Андреја Тарковског није само научнофантастична прича... он је дубоко промишљање о људској природи, личности, сећању, љубави и, што је најважније, о вечности... Тарковски користи свемирски брод и мистериозну планету Соларис као позорницу за истраживање најбитнијих питања која се тичу нашег постојања, питања о животу и смрти и ономе што долази после. Тарковски у "Соларису" не нуди експлицитне одговоре, већ користи визуелну поезију и симболику да нас води ка размишљању о вечности и духовној стварности.
Један од кључних мотива у филму је сећање, које се манифестује кроз појављивање особа из прошлости главних ликова на свемирској станици. Ове "утваре" су материјализација њихових најдубљих кајања, жеља и траума. За Тарковског, сећање није само ментална слика већ мост између прошлости и вечности. Сећање на грехе и потрага за искупљењем играју централну улогу. Соларис нам показује како суочавање са властитим сећањима може бити пут ка духовном очишћењу и помирењу.
Кроз ликове Криса и Харејa, Тарковски истражује идеју љубави која превазилази смртност и време, свакако вођен идејом да је љубав кључна чињеница која води ка спасењу. Крисова љубав према Хареј је бесконачна и безусловна. Али, "...сада видимо као у огледалу а онда ћемо видети лицем у лице..." Ап. Павле. Иако је Хареј "копија" његове покојне супруге, њихова веза симболизује вечну природу љубави која надмашује физички свет.
Соларис као планета није само непознат ентитет; он је симбол отварања врата постојања... астронаути на станици суочавају се са силом која је изван њиховог разумевања... добијамо слику сукоба личности са собом.
Крајњи тренутак филма, када Крис одлучује да остане на Соларису, може се тумачити као сусрет са вечним. Уместо повратка на Земљу и наставка старог живота, он бира неизвесност и духовно путовање.
"Соларис" није филм који нуди јасне одговоре или решења. Он је позив на лично духовно истраживање. Тарковски кроз овај филм води гледаоце на путовање које се не завршава са одјавном шпицом, већ наставља да живи, изазивајући нас још увек...
Solaris: Directed by Andrei Tarkovsky. With Natalya Bondarchuk, Donatas Banionis, Jüri Järvet, Vladislav Dvorzhetskiy. A psychologist is sent to a station ...
****
The film "Solaris" by Andrei Tarkovsky is not just a science fiction story... it is a deep reflection on human nature, personality, memory, love and, most importantly, on eternity... Tarkovsky uses a spaceship and the mysterious planet Solaris as a stage to explore the most important questions about our existence, questions about life and death, and what comes after. Tarkovsky in "Solaris" does not offer explicit answers, but uses visual poetry and symbolism to lead us to think about eternity and spiritual reality.
One of the film's key motifs is memory, manifested through the appearance of people from the past of the main characters on the space station. These "ghosts" are the materialization of their deepest regrets, desires, and traumas. For Tarkovsky, memory is not just a mental image but a bridge between the past and eternity. Remembrance of sins and the search for redemption play a central role. Solaris shows us how facing our memories can lead to spiritual cleansing and reconciliation.
Through the characters of Chris and Harry, Tarkovsky explores the idea of love that transcends mortality and time, certainly guided by the idea that love is the key fact that leads to salvation. Chris's love for Harry is infinite and unconditional. But, "...now we see as in a mirror and then we will see face to face..." Ap. Pavle. Although Harry is a "copy" of his late wife, their relationship symbolizes the eternal nature of love that transcends the physical world.
Solaris as a planet is not just an unknown entity; he is a symbol of the opening of the doors of existence... the astronauts on the station face a force beyond their understanding... we get a picture of personality conflict with itself.
Коментари