Пређи на главни садржај

Постови

ЗА МАЛО ::: књижевност. литература. кратка прича ::: BY A HAIR’S BREADTH

  За мало, али баш за мало, није дошло до несрећног и тужног исхода. Није рзамишљао о томе да епизода нема свој крај. Чак је прескочио три епизоде и све је морао да закључује на основу прве и четврте. Закључио је неке ствари али површно.  Сада га више није брига ни за шта. Гледа нешто друго, мање битно. Осећа се испразно и исцрпљено. Он у ствари не зна где се налази. Потпуно сам заборавио да напишем да је он све време пио и сада је толико пијан да зева у плафон и са отвореним устима гргоће водку. Попио је све без да се загрцнуо. Заспао је и сањао је чудан сан. Он у сну није он, већ неко други, сасвим други човек, када се погледао у огледало није веровао да испред њега стоји неко, ко нимало не личи на њега, већ је видео косматог брадоњу са зеленим очима, које нису исијавале пријатељски. Пробудио се мокар; у зноју. Пао је мрак. Болела га је глава. Устао је и за мало, али баш за мало, у мраку, се није саплео и није пао, а да је пао, ударио би главом о ивицу сточића и поцепао би ј...

Епицентар: Заједно ::: поезија

  Мрак је већ неко време… и сенка је нестала, такав мрак Кобац се уселио у срца, брзо и оштро, насрће на дух. Саплићу се људи Бесне, вриште и шапућу о апсурду и бесмислу И не пазе Падају на земљу ледену а када старшно и болно звизну Чкиље и плачу као мала деца Тада поново траже у себи, очинску сигурност и мајчинску топлину. Касно је, нема више загрљаја Свако остаје сам, док не схвати шта је нужно Да добро разуме шта значи реч... заједно... _______________________    Dobra Knjiga Predstavlja: NOĆ SLOMLJENIH STRELA Iz Predgovora: "... MEGALOPOLIS III Mister anonimus, stanovnik velegrada, ponovo medju nama – kratke priče”Noć slomljenih strela” Sebastijana Sava Gor-a   Anarhizam  se danas modernizovao a  urbani buntovnik  konformizovao.  Svetska revolucija  nije uspela, ostalo nam je da sami vodimo svoje bitke a ostao nam je i  andergaund  ( underground ). Pred nama je jedan   andergraund  opredeljen mlađi beogradski pesn...

Lex Orandi, Lex Credendi ( Закон молитве је закон вере ) --- Lex Orandi, Lex Credendi (The Law of Prayer is the Law of Belief) -- teologija. theology

   Lex Orandi, Lex Credendi ( Закон молитве је закон вере )    Изрека "Lex Orandi, Lex Credendi", потиче из ране хришћанске традиције и означава нераздвојиву везу између богослужења и догматског учења. У првим вековима Цркве, вера није била систематизована у катихизисима већ је изражавана кроз литургијски живот. Управо зато је св. Проспер Аквитански (V век) први формулисао ову мисао у свом делу "Indiculus", истичући да ономе чему се молимо одређује шта верујемо.   Православно богословље је литургијско по својој суштини. Света Литургија није само обред, већ живо исповедање вере. Ако се текстови богослужења мењају или извитопере, неминовно ће се променити и богословље народа. Зато је Црква кроз векове чувала богослужбене текстове као неприкосновену ризницу.   Запад је у XX веку доживео дубоке литургијске реформе које су довеле до кризе богословља – одвојио се дух литургије од духа теологије. У Православљу, неразумне реформе могу довести до разводњав...

Best Albums Ever: Bill Evans - From Left to Right (1971 Album)

Осврт на живот и дело Била Еванса Бил Еванс (Bill Evans), један од најзначајнијих џез пијаниста 20. века, рођен је 16. августа 1929. године у Плејнфилду, Њу Џерзи. Његова музика представља синтезу класичне музичке традиције и модерног џеза, обликована нежним, импровизационим сензибилитетом, али и дубоком меланхолијом. Познат је по рафинираној динамици, хармонијама које подсећају на Дебисија и Равела, као и по способности да створи интимну атмосферу чак и у најсложенијим импровизацијама. Евансова каријера је обележена сарадњом са многим великанима џеза, међу којима је и Мајлс Дејвис. Његов рад на легендарном албуму Kind of Blue (1959) утицао је на правце модалног џеза. Међутим, његов највећи уметнички печат остаје повезан са трио формом — нарочито са Скотом Лафаром и Полом Моушном, са којима је створио нови концепт интеракције у џез ансамблу, где сви инструменти воде подједнако значајан дијалог. Евансово свирање је често било интроспективно и медитативно, прожето личном трагедијом и...

Све је дозвољено, али није све на корист ::: Everything Is Permitted, but Not Everything Is Beneficial

 Све је дозвољено, али није све на корист   Речи апостола Павла: „Све је дозвољено, али није све на корист“ (1Кор 10,23) на први поглед делују као правна одредница, упозорење да се слобода може злоупотребити. Али оне нису само морално начело, већ дубока онтолошка истина о човеку, његовој слободи и начину на који је остварује. У овим речима открива се крстоликост људске егзистенције, јер је свака слобода крст који се носи, сваки дар крст који се прима, и свака одговорност крст који се узима на себе.   Слобода није произвољност, већ крстолика одговорност. Хришћанска слобода није пука могућност избора, већ способност да се изабере оно што је истински добро. У свету у коме су „све алтернативе отворене“, човек лако пада у замку духовне равнодушности, где ништа није стварно на корист јер ништа нема праву вредност.   Но, Павлове речи нас усмеравају ка разликовању: некада оно што је „дозвољено“ није заиста добро, иако формално не нарушава закон. Јеванђеље нас ...

Анархо-комунизам ::: Anarcho-Communism

Анархо-комунизам У савременом дискурсу политичких и филозофских теорија, анархо-комунизам заузима посебан положај као идеологија која тежи укидању државе, приватног власништва и хијерархијских структура, промовишући заједничко власништво и директну демократију. Иако се на први поглед може чинити као визија слободног и праведног друштва, детаљнија анализа открива дубоке контрадикције, изазове и последице које овакав систем носи са собом. Овај текст је кратак увид у порекло анархо-комунизма, његову филозофску основу, историјске покушаје имплементације, као и његову одрживост у савременом друштву. Посебну пажњу посветићемо хришћанском погледу на ову идеју, указујући на њене суштинске неспојивости са хришћанским поимањем слободе, заједнице и личне одговорности. * Анархо-комунизам се развијао као радикална грана социјалистичког покрета у 19. веку, а његови главни теоретичари били су Михаил Бакуњин, Пјотр Кропоткин и Ерико Мала теста. Основна претпоставка ове идеологије јесте да је држава ре...