Sebastian Sava Gor

Требају нам речи и дела које смирују, која дарују. ujedinjuju i spajaju. Потребан ће бити потпуни обрт како би смо се уверили да смо заборавили да сабирамо и множимо, како смо успели само да делимо и одузимамо. Човек је један. Земља је један. Сунце је три. Нула је бесконачност. Господо, ми смо остали празних умова, без памћења, са понашањем и  осећањима која су слична онима које имају размажена деца. Пекмез, џем, како год хоћете али то је то. И шта сада?   Мислим да је заиста последњи час и да морамо да се поново сетимо и да поново научимо, да се молимо.  *** We need words and actions that calm, that give, that unite. It will take a complete turnaround to make sure that we have forgotten to add and multiply, as we have only managed to divide and subtract. Man is one. Earth is one. The sun is three. Zero is infinity. Gentlemen, we are left with empty minds, without memory, and with behaviors and feelings similar to those of spoiled children. Dirty and messy, whatever you want, but that&

* Ovde za laž nema mesta, sujeta i očaj nisu dobrodošli... Jedinstvenim i ne teškim, više humorističnim pristupom ova zbirka poezije nas suočava sa ozbiljnim problemima i pitanjima kao što su istina, ljubav, nada ali i laž, očaj i zlo koje u određenim momentima, pesmama, uspešno nadilazi... “...Razmazao se pakao, slio se niz uglačan kamen, u vodi je nestao...” - pesma “Ishod na nišanu“. Jerođakon Aleksandar Subotić   Ishod Na Nišanu "Blizu Našeg Puta" Vetrom ti šaljem tišinu Kroz maglu u krvotoku Na kamenu...daleko... Bilo je blizu, sasvim blizu... Pustio sam ruke da lete visoko Sahranio sam sve misli duboko Bilo je blizu, sasvim blizu... Nemam cvet za oluju u meni Nemožemo samo malo Hodaj...ide zora... Bilo je... Tražio sam te u najmračnijoj šumi Tražio sam te kod tebe Tražio sam te pod kamenom, ponovo... Bilo je blizu, sasvim blizu, Blizu našeg puta. *** T here is no room for lies here, vanity and despair are not welcome... With a unique and not difficult, more humorous app

  Duboka je Noć: "Irenin San" Vojna je rođene u bivšoj Jugoslaviji 1940 godine. U Ameriku je otišla odmah posle drugog svetskog rata i danas živi tamo. Irena je Vojnina unuka, ispričala mi je njen san koji ju je uznemirio: "Vidim Vojnu,stara je ali ne izgleda tako nemoćno. Ali ona se žali na svoje zdravstveno stanje, maltene plače. Pitam je: Zašto se sada žališ i plačeš kada stvarno ne izgledaš loše, nekako si se čak i podmladila. Meni je tako izgledala...  - Ona mi tada sasvim drugačijim tonom i raspoloženjem odgovori: - U pravu si, istina je, ništa mi nije i odlično se osećam. Stvarno mi je puno bolje... Tada me je poslednji put pogledala i nestala." Ja je vidim. Vojna je otišla da još malo uživa. Otišla je da vidi kako se rađa zora na Istoku.    Deep Is The Night "Irene's Dream" Vojna was born in the former Yugoslavia in 1940. She went to America right after World War II and lives there today. Irena is Vojna's granddaughter, she told me about he

  Епицентар: "Долазе Ајкуле" Зашто мрзиш маму? Зашто мрзиш тату? Мораш да пазиш, долазе ајкуле, припреми челичне мреже! И тужно је што си тако млад а тако сам, На улици, у атомобилу, на аутобуској станици, на пијаци, у шопинг центру, на концерту, у биоскопу... Није крај тако близу, иако је тачно да су птице престале да лете, И да не санјамо више, Зато што длазе ајкуле? Зато што су вукови спремни у чопорима да растгрну све пред собом? Зато што пуца нечији плафон? Зато што плаче невино дете? Зато што више нема избора? *** Тенељ је дат Реч је посведочила Смрт је уништена, врата пакла ће тек бити отворена! Epicenter: "The Sharks Are Coming" Why do you hate mom? Why do you hate dad? You have to watch out, sharks are coming, prepare your nets! And it's sad that you're so young and so alone, On the street, in a car, at the bus station, at the market, in the shopping center, at a concert, in the cinema... The end is not so near, although it is true that birds have s

Evo još nekih mojih crteža i paintings. Slikarstvo mi služi da otkrijem još neke delove svoje podsvesti.  Ovo Nije Ona This Is Not Her Gusar  Pirate Here are some more of my drawings and paintings. Painting serves me to discover some more parts of my subconscious. Tačka i Nula Dot and Zero Aquí hay algunos más de mis dibujos y pinturas. La pintura me sirve para descubrir algunas partes más de mi subconsciente. Purpurna Zora Purple Dawn Voici quelques-uns de mes autres dessins et peintures. La peinture me sert à découvrir encore plus de parties de mon subconscient. Zatočeni Duhovi Imprisoned Spirits Veliki Čovek Big Man

Bob Dylan: The Freewheelin'   (1963)  Robert Dylan, born Robert Allen Zimmerman; May 24, 1941. is an American singer-songwriter. Often regarded as one of the greatest songwriters of all time, Dylan has been a major figure in popular culture during a career spanning more than 60 years. Much of his most celebrated work dates from the 1960s when songs such as "Blowin' in the Wind" (1963) and "The Times They Are a-Changin'" (1964) became anthems for the civil rights and antiwar movements. His lyrics during this period incorporated a range of political, social, philosophical, and literary influences, defying pop music conventions and appealing to the burgeoning counterculture. The Freewheelin' Bob Dylan is the second studio album by American singer-songwriter Bob Dylan, released on May 27, 1963, by Columbia Records. Whereas his self-titled debut album Bob Dylan contained only two original songs, this album represented the beginning of Dylan's writing

  Spontano Sagorevanje Trn u Oku    -  Ti si čovek ne izgrađenog identitete. Tvoja ličnost se raspada pred tvojim očima. U tebi su očaj, neverica, podozrivost, gramzivost, strah, zavist i douboko samoprezrenje. Bludom se napajaš kao što se svim sredstvima opijaš. Ti ne voliš ljude, niti sebe. Vidim da priželjukuješ da bezbolno nestaneš. Sumnjam da ti je ime upisano u Knjigu Živih, ali ne igraj se i spremi se, da sa tom težinom, kroz ognjene, iglene uši prolaziš! Čovek kome su upućene reči pade ničice na kolena a drugome maltene na cipele i zaplakavši on odgovori: -  Sve je istina! Priznajem i kajem se… -  Ah, kako to? Pa šta bi?! Ali to ne može tek tako, najedanput... a na delu da pokažeš?!! Na ove reči prvi čovek koji je opominjao drugoga propade u zemlju koja se otvorila ispod njega a drugi ostade da na ivici posmatra duboki, mračni ponor ispod sebe i uplaši se veoma… *** Spontaneous Combustion Thorn in the Eye - You are a man without a built identity. Your personality is disintegrat