BELA MAČKA: "Sestro" 12 / Zbirka Poezije | poezija | poetry | poésie
SESTRO Mokra je kaldrma Mahovina na starim zidovima. Tvoja vrela ruka se o kamen svaki čas oslanja Kosti lomnjene, koža pocepana u ranama Pad do pada Traži telo drhteći odmora. Mračna mora te ulicama savija Stakleni pogled u prolazu Strah te guši, ne da ti da duboko udahneš Stoji kao strela zabodena u grudima. Srce tvoje snažno odoleva Tiho plače i moli Toliko je vremena prošlo Čini ti se da oduvek u toj seni mračnoj živiš Da ćeš i život svoj njoj da predaš. Tamjan ti je zamirisao ili ti to samo pridje uspomena Kao lažna uteha kada se gorčina umom poigrava San mrtvi te tada pita jesi li uopšte živa Više ne vidiš kuda se krećeš Tako da ti će pasaž, umokreni, noćas dom biti, Majko mila! Tako ridaš i kroz zube šapućeš Nema više nigde nikoga Crni dim je pojeo grad Sestro! Ti što noćima bazaš Dan što ti je zaboravio lice Znaj, ako uteha ti je Da noćas pored tebe ležim I ništa mi bolje nije. "Meteor" Sebastian Sava Gor Photography