Пређи на главни садржај

Spontano Sagorevanje: "Molba" 23 | Zbirka Kratkih Priča | kratka priča, short story, histoire courte, nadrealizam, teatar apsurda, surréalisme. théâtre de l'absurde, theater of the absurd, iracionalizam, avantgarde, avangarda, irrationalism, irrationalisme

 


Molba


Pokušaču da se ne žalim od početka, ali razumećete… drugačije na žalost neću moći izgleda ni da počnem. Postoji ta stvar... To je više kao, kako bih se izrazio... neka neodređena misao...slutnja, recimo, ili možda strah od previše postavljenih pitanja... pitati ili ne - mislim... to sve oko ishoda i neizvesnosti... kako bih se izrazio...ne znam...i da, ima ona stara izreka ili zagonetka, ide ovako nekako: "...ma’ pusti ga, ne vidi čovek dalje od sopstvenog nosa..." I da Vam priznam... sve mi je u poslednje vreme zamagljeno i ništa od svega da završim što sam hteo i počeo...sve na pola... ma jedva šta prepoznajem u smislu šta više uradiiti i kako...a moram još da dodam da su čula vida i sluha počela polako ali sigurno da mi slabe... ne može čovek a da ne spomene...meni je strašno i jako neprikaladno zbog toga tj. zbog svega i u tom smislu ne znam više šta da radim...znate ja imam taj, ipak očajno težak problem i ako se nastavi...ne, ne da se razumemo, ja nemam nikakve nagone... ja imam... ja bih voleo... ali to pitanje ljubavi! Ipak shvatam da nisam svemu dorastao ali razumećete me... svakako sam se uvukao u sada sasvim nepristojan razgovor i uostalom neko bi me možda upitao zašto i čemu sve ovo... ovakva i ovolika drama! Jeli život u pitanju! Život je u pitanju! Kako je u pitanju? Lepo u pitanju, pod pitanjem, za pitanje ili na tapetu... kako hoćete! Oprostite... dižem ton... ipak moram shvatiti Vaše prisustvo i računam svakako na razumevanje a ja ću svoju suzdržanost i svoju individuu, kako reći... ja ću se pred Vama, jednostavno, eto tako, obelodaniti...nemam ništa protiv i ako neko zatraži ja bih se možda i nag...  Vidite! To je stres...to je neprilika... ma šta govorim kada ne umem više ni da govorim... i još nešto hoću ali ipak ja duboko računam, opet eto računam… sebičan i koristoljubiv... da, reći ćete ali nije to...to je iskrenost i ja iz čiste iskrenosti... naopako ali iskreno i šta je i koje je tu rešenje... nije iskreno zato što je naopako... pa nisam ja ni smislio to naopako i ja uostalom nemam pare! Opet ćete me možda pogrešno razumeti... nemam novac i ne mogu da rešim sve te probleme... Ali razmišljam! I možda nekako ako bih  recimo sistematski poređao probleme i rešavao ih jedan po jedan... ili po važnosti ili kako zahtevaju datumi i papirologija u sistematici, možda tako... Moja molba se pretvorila u opšti vrisak i haos... tako da mislim da je to "fer" ako zamolim... ipak možda ćete Vi baš u tome videti pravu niskost ... što ja to uopšte nešto Vas, molim vas.. molim?! Šta to ja hoću... ja... i ko sam to ja... pa ja se nisam ni pretstavio u molbi a već hoću da molim...hm... opet sam porazmislio i shvatio sam da sam niska duša... kako ? Tako. Ja hoću da Vas molim ako je moguće, evo iskren ću biti, da Vas molim za pozajmicu... ja... ja, ću vratiti ili možda neću vratiti ali...vreme... i ja ...moje stanje i ipak da se izvinem za molbu i žalbu i za moje neučtivo, prosjačko ali možda i uzvišeno... zašto da ne, molim Vas... možda je moja nemoć uzvišeno stanje i možda i Vi to prepoznate I tada bi dali pozajmicu tj. ako bi bili tako blagodarni moždaa...aaa...ja sam izvinite kontekst izgubio osim da potrebujem tj. treba mi... a trebalo je samo da lepo zamolim i možda bih nešto i dobio ali ovako sam se potpuno dezorijentisao i obeshrabrio... prelazim preko sebe... Novac. Novac mi treba. Što više to bolje! Puno para mi treba, najiiskrenije govorim a ja volim i znam šta je ljubav... volim ljude, pse, mačke, decu... to je ljubav... volim svoju ženu, volim i njenog ljubavnika... volim eto... volim i lepa odela i šalove, kape i posebno volim dobre cipele... tako… -  Ja znam da ste Vi prijatelj, prijatelja ali ja sam sam toliko toga dobrog o Vama čuo ali sada neću da Vas hvalim pa da bude ješ, eto i ulizica … molim pet miliona, vraćam uredno, po dogovoru…  unapred zahvalan i zauvek vaš, R.R.



Sebastian Sava Gor

Коментари

Популарни постови са овог блога

Spontano Sagorevanje: Pikado | Spontaneous Combustion: The Dartboard / Zbirka Kratkih Priča. кратка прича. kratka priča. short story. histoire courte. књижевност. литература. literature. book. knjiga. literatura. kratka priča

  ПИКАДО Рака је купио пикадо. Пре тога је дуго размишљао, не о пикаду али до пикада је на крају дошао. Његов след мисли већ дуже време је био поприлично конфузан: „Схватам да сам угожен...осећам то… како, од кога, на који начин – на све начине али неизвесност траје...сада слушам ове псе како бесомично лају, не престају, то су комшијски пси и ужасни су...заробљени, јадни, тих пар квадратних метара… али ја више не гледам телевизор, не купујем новине, немам другове, више немам информације...искључио сам мобилни и онако ме више одавно нико не зове… и шта?! Ништа, не могу да се жалим...мирно је...ови пси али некако се навикнеш...шта да радим, да живимсам на планину...не, не, добро је овде овако само треба вежбати...треба вежбати стрпљење...ту је кључ ... ствар је у томе да морам и кући вежбати...физички, психички а после и духовно… поента је да морам вежбати и код куће… ни музику више не слушам! Морам брзо нешто да смислим и то неку вежбу за фокусирање, за психички мир…“ - тако некако ...

Spontano Sagorevanje: Kosta na crti ::: Spontaneous Combustion: Kosta On The Line / kratka priča. кратка прича. short story. histoire courte. књижевност. литература. literature. book. knjiga. literatura.

Kosta je stajao na tankoj crti, floroscentno plave boje... Osećao je da isijava sopstvenom unutrašnjom svetlošću i da ima razloga što stoji na crti, koju je između ostalog, da spomenemo, sam stvorio. Oko Koste i crte nema ničega. Kosta je u mraku i njemu je to bilo dovoljno. Taj mrak je bio njegov, on je zamislio takav mrak... Kosta je poželeo da se pored njega, u mraku, pojavi božanstvena, prelepa boginja-muza, koja će ga napojiti svojim inspirativnim darovima. Muza se pojavila i bila je slepa. Znao je da će biti slepa, to je i želeo. Stajala je kao kip, kao živi slepi mit. Uživao je. Napajao se „božanstvenom“ energijom svoje boginje. Disao je duboko i teško, osetio je da mu se disanje usporava i da srce počinje jako da mu udara. Uplašio se... Boginja je ostala nema i sjajno slepa. Njeno slepilo je isijavalo snažnu, belu, svetlost koju Kosta sada više nije mogao da podnese. Želeo je nazada u svoj mrak. Ništa više, samo nazad u  svoj mrak. Sve je nestalo... Ostao je mrak i florosce...

Outcome On Gunpoint: "Ode To Loyalty" - Ishod Na Nišanu: "Oda O Odanosti" | poetry. poezija. zbirka poezije. poésie. a collection of poetry. un recueil de poésie

  Outcome On Gunpoint Ishod Na Nišanu "Ode to Loyalty" Thought ... Like a razor, like a flash of light like a red diamond, like a dot. * A boat full of feelings is flying these days With a crust of heavy imagination Unreachable ideal In funeral gowns With empty hands - with no sense A little different from understanding anything On the horizon of a magnificent sight Under masks Under dry branches With the feeling of stuck rotten leaves on the soles With tears in his eyes and big pupils full of obedience and fear ... Then, it means a lot An ode to loyalty In trouble On a stone path Among the thorns On the edge... "Oda O Odanosti"   Misao, misao, misao... Kao oštrica brijača, kao udar svetla kao crveni dijamant, kao tačka. * Jurca ovih dana barka puna osećanja, Sa korom tvrde mašte, Nepostižnih ideala U odorama Praznih ruku - bez smisla Malo drugačije od poimanja bilo čega Na obzorju veličanstvenog prizora Pod maskama Ispod suvih grana Sa osećajem zalepljenog trulog l...