Noć Slomljenih Strela:
"Devojka Iz Beograda"
Duboka noć. Beograd je bio pod vodom , jaka kiša padala je neprekidno danima , činilo se da će se sve reke i rečice ujediniti i stvoriti okean. Okean suza.
Tako se osećala Iri, nežna žena sa svojih četrdeset godina koje je dobro nosila , izgledajući dosta mlađe.
Iri je tiho plakala. Nejasan setan bol gušio je dah i stiskao srce ove mlade žene.
Ona pogleda u svog petnaestogodišnjeg sina, Adama koji je otvorenih vrata spavao u susednoj sobi. Lep, prelep, divan, pomisli ona.
Misli joj se brzo vratiše na malopređašnji kolosek. Prisećala se doba kada je Adam bio mali, prisećala se uopšte vremena koje je davno prošlo, vremena kada joj osmeh nije silazio sa lica , vremena kada je koračajući letela.
Seta ju je vratila u najranije bezbrižno detinjstvo. Puno pitanja je tada imala da postavi i roditeljima koji nisu živeli zajedno , pitajući i sebe zašto neke stvari moraju da budu takve kakve jesu.
Misli kao misli , brze i u takvim trenutcima um kao da pronalazi najlepše događaje, oživljava ih ponovo i podseća na najsenzitivnije detalje.
Prvi poljubac, zagrljaj, miris onoga koga je najviše volela. Iščekivanje i slatka bol za onoga koga je želela, radost kada ga ugleda, svaka iskra u srcu davala je blistavi sjaj očima.
I dani i noći, tako sadržajno vreme, toliko poznanika i događaja , blistala je, igrala je pevala je.
Zanosna, neki put neobuzdana, nije nikada mislila na sutra, živela je za trenutak koji se dešavao , u njemu je bila cela, slojevita, iskrena, bezgranično radosna.
Nije bilo početka , nije bilo kraja, postojao je samo jedan dan i njegova veličina , u njemu je duboko disala i koristila svaku sekundu i svaki tračak svetlosti, vere i nade da će njen san biti ostvaren. Veliki nevin san , san koji nije tražio slavu niti moć , čist kao njena suza koja pade na stakleni sto.
Nametale su joj se misli ne samo one koje su pružale radost već i one koje su podsećale na ljude i događaje koji su joj nanosilili bol. I takva vrsta misli ume da rastuži, da podstakne razočaranje ali pasivno bez želje da se promeni nešto sa trenutne pozicije u sadašnjosti.
Takav "slatki bol" je podsećao na nekada u prošlosti zaista realnu bol koju je ova mlada žena, tada devojka doživljavala.
Razne vrste razočaranja, ljubavne veze koje su se završavale bolnim rastancima, ljudi koji su joj okretali leđa kada su bili najpotrebniji, sve u svemu sliče stvari koje su uvek bile vezane za odnos sa drugima.
Samosvesna i kritična prema sebi ona se pitala koliko je i sama doprinela da se nešto od svega toga loše završi.
Ona je znala i dobro se sećala da je umela da u nekim trenutcima bude i sama neizdrživa za druge, da bude neobuzdana i dosta tvrdoglava.
Iri za trenutak stade sa maštarijama i analizom prošlosti i ponovo pogleda sina koga je videla u polumraku njegove sobe kako duboko spava, njeno srce radosno zaigra a pogled joj se zaustavi na mračnom nebu, kiša je stala.
Dnevna prostorija u u kojoj je sedela bila je ispunjena prijatnim, hladnjikavim vazduhom.
Beograd je bio nem. Potpuna tišina. Svetla grada nisu oživljavala prizor. Grad duhova, činilo se, koji plovi u neizvesnu budućnost gde ne obećava ispunjenja radosnih snova.
Iri navuče prekrivač preko sebe, šćućuri se bebasto i utonu u san.
San je bio čudnovat, sećaće ga se dugo.
Ona je sa dečkom, Adamovim ocem, on je drži za ruku i hoće da je poljubi, ona okreće glavu, osećajući se neprijatno ali osetivši poljubac, shvati da je poljubio neko drugi, vrativši pogled nazad isped sebe ugleda svoga oca. Kako je lep, pomisli, kako podseća na Adama.
Otac joj nežno reče: "... sada odlazim..."
Ona zadrhta i oseti kako je nešto golica po nozi. Vide da je bosa u travi i ugleda buba-maru kako prelazi preko njenog malog nožnog prsta na domali.
Poče da se smeje glasno i radosno.
Prelep dan, sve sija i sve se ubrzanije nego na javi kreće.
Ona podignu ruke prema nebu i polete.
Nezamenljiv osećaj, neopisiv , radost bez osećanja moći , čista nevina radost.
Dugo je letela ali najedanput poče da pada, uplaši se jako mašući rukama kao da su joj krila u pokušaju da zaustavi pad.
Duboko je u vodi, vidi svetlost i pliva ka njoj. Isplivava i ispred sebe ugleda nezamisliv svet.
Neoskrnavljenu prirodu koja kao da govori i divne ljude, lepši od lepšeg , kako čovek, tako žena.
Ona ušeta u veliku žurku na plaži i stade gledati lica tih ljudi. Svako apsolutno različit i svako apsolutno posebno i neobjašnjivo lep.
Prilazi joj mlada devojka, koja je na nekoga podseti , devojka joj pruži ruku.
Iri poče sa njom da igra. Igrala je virtuozno , zanosno, lepše i bolje nego što je ikada igrala.
Devojka joj nešto došapnu. Iri pođoše suze sa osmehom na licu.
Vazduh, vetar , voda, priroda oko nje su isto tako isijavali, osećala je da može da priča sa svakim cvetom.
Muzika koju je niotkuda čula ju je čitavu ispunjavala.
Muzika se širila čitavim prostorom i Iri se činilo da muzika nekako u sebi nosi i veliku duševnu, unutrašnju tišinu i mir.
Ničemu nije mogla da se načudi dovoljno. Njene oči su sijale, ispunjene srećom.
Devojka sa kojom je igrala je nežno povuče za ruku i njih dve se nađoše ispred ulaza u pećinu iz koje se širila plavičasta svetlost.
Iri je razumela da je pred njom otvoreno pitanje izbora da li da u pećinu uđe i zadovolji svoju radoznalost ili ne.
Trenutak pred donošenje odluke je bio i trenutak kada je osetila strah. Osećaj straha je obuzeo i paralizovao.
Svet oko nje je nestao i ona je sedela na suvoj i ispucaloj zemlji.
Ispred sebe ugleda zmiju kako se polako kreće prema njoj.
Vrisnu i probudi se.
Pod snažnim uticajem sna ona brzo ustade sa kreveta i prvo pogleda na Adama, odmah zatim na sat pa kroz prozor i vide Sunce, koje tek što je izranjalo i rušilo oblake.
Ona pod velikim uticajem sna, analizirajući ga, zaključi da je se pred njom zaista otvorio izbor koji će joj rešiti puno pitanja i odagnati mračne navike a stvoriti nove prilike za život.
Rešila je da reaguje i brzo poče pakovati njene i Adamove stvari. Imala je nameru da sedne na prvi avion i da otputuje. Da otputuje daleko , jako daleko u zemlju u kojoj joj se rodio otac, zemlju njene krvi.
Adam se probudio i jako zbunjen sa nevericom zagleda se u šest punih rančeva za putovanje koji su stajali na sred dnevne sobe.
Kada je čuo odluku svoje majke on zamalo ne istrča iz stana a iz krupnih očiju mu krenuše suze.
Ostaviti sve , grad u kome je rođen i gde sada sazreva i ima svoj dečački život, prijatelje, da napusti tek tako iz hira svoje majke za koju je mislio da je malo čudna bez obzira na svu ljubav i nežnost koju je od nje dobijao.
Majčina odlučnost je bila takva da bez obzira na sve šta je govorio i koliko se protivio njih dvoje su za nepunih sat vremena bili u taksiju koji ih je vozio ka aerodromu.
Iri odluči u jednom trenutku da "baci" poslednji pogled na grad u kome je odrasla. Ugleda zaista lep prizor.
Sunce je razbilo oblake i kišu i nad čitavim Beogradom se prostirala duga , plavičasta svetlost , odsjaj neba ga je prekrivao.
Ona kao u snu oseti jak strah. U sukobu sa sobom i svojim snom ona sa puno odgovornosti i snage u glasu reče taksisti da se okrene i vrati nazad.
Adam je pogleda sa neizmernom srećom. Ona ga zagrli .
Sedeli su zagrljeni i ćuteći gledali sa zadnjeg sedišta automobila u grad koji im je bio kao kolevka. Takva kakva je ali ipak njihova , znali su to i ona i on.
Te večeri Iri je napravila veliku žurku. Zvala je ljude iz pet šest starih imenika, zvala je one koje dobro zna isto kao i one koje slabo poznaje. Igrala je čitavu noć. Bilo je tako dobro, razmišljala je kasnije , tako dobro da se mora češće dešavati.
Rešila je da se više ne prepušta zaboravu , svaku sledeću priliku će iskoristiti, svaki dan će iskoristiti da ne zaboravi ništa od onoga što može da preduzme, da se radosno seća detalja iz prošlosti i ne baca na njih senku sete , da svu snagu icrpi iz sebe i da je da drugima bez obaveze i sumnje u to da li će joj biti na isti način odgovoreno.
Beograd sam sebe nije menjao taj grad održavali su i menjali ljudi koji su u njemu živeli , jedni na gore drugi na bolje . Iri je bila devojka iz Beograda , ona i još malo njih su zaslužni što duh Beograda i dalje diše i postoji , ovaj u mnogo čemu neobičan i pomalo tajanstven grad je sve najinteresantnije što je imao dobijao od ljudi kao što je bila Iri.
Knjigu možete kupiti u knjižari:
Dobra Knjiga / Noć Slomljenih Strela
.jpg)
