Пређи на главни садржај

Serijal AGAPE: Episkop Jegarski Porfirije, danas Patrijah Srpski Porfirije " Vaskrsenje Hristovo" - teologija, теологија, théologie


Серијал АГАПЕ: Епископ Јегарски Порфирије, данас Патријах Српски Порфирије "Васкрсење Христово" - теологија

AGAPE series: Bishop Jegarski Porfirije, today Serbian Patriarch Porfirije "Resurrection of Christ" - theology

Série AGAPE : Mgr Jegarski Porfirije, aujourd'hui Patriarche Serbe Porfirije "Résurrection du Christ" - théologie

Simbol univerzalne ljubavi naziva se agape.

Stari običaj u ranom hrišćanstvu bila je trpeza za kojom su sedeli svi, i bogati i siromašni, deca i odrasli, gospodari i robovi, jednom rečju na kojoj je svako bio podjednako dobrodošao. Vremenom je to prešlo u tradiciju i agape postaje simbol univerzalne (svima dostupne) hrišćanske ljubavi. Tako postoji i izreka „i danas se zna ko veruje da nam je samo ljubav potrebna njegova trpeza je agape“.

Etimolozi to i potvrđuju, pa navode da izraz agape potiče od ἀγάπη što se doslovno prevodi kao ljubav.

Prvi hrišćanski istorici Sokrat i Sozomen potvrđuju ovaj običaj koji se praktikovao prvo u Egiptu i to posle večere, kasnije u apostolsko doba agape su se održavale svaki dan, potom sve ređe i ređe, da bi se svele uglavnom samo na nedeljno okupljanje.

Takođe, agape su držane i pri krštenju i pri venčanju, ali više sa ciljem okupljanja porodice i prijatelja.

U sištini glavni razlog ovih gozba ljubavi bio religiozno-moralni karakter, odnosno međusobna ljubav i bratstvo prema svim ljudima. Sa druge strane u vreme ranog hričšanstva agape su dosta uticale na tu uzajamnu slogu među hrišćanima a to je dalje pomagalo u njihovoj borbi protiv neznabožaca i jeretika.














Коментари

Популарни постови са овог блога

Spontano Sagorevanje: Pikado | Spontaneous Combustion: The Dartboard / Zbirka Kratkih Priča. кратка прича. kratka priča. short story. histoire courte. књижевност. литература. literature. book. knjiga. literatura. kratka priča

  ПИКАДО Рака је купио пикадо. Пре тога је дуго размишљао, не о пикаду али до пикада је на крају дошао. Његов след мисли већ дуже време је био поприлично конфузан: „Схватам да сам угожен...осећам то… како, од кога, на који начин – на све начине али неизвесност траје...сада слушам ове псе како бесомично лају, не престају, то су комшијски пси и ужасни су...заробљени, јадни, тих пар квадратних метара… али ја више не гледам телевизор, не купујем новине, немам другове, више немам информације...искључио сам мобилни и онако ме више одавно нико не зове… и шта?! Ништа, не могу да се жалим...мирно је...ови пси али некако се навикнеш...шта да радим, да живимсам на планину...не, не, добро је овде овако само треба вежбати...треба вежбати стрпљење...ту је кључ ... ствар је у томе да морам и кући вежбати...физички, психички а после и духовно… поента је да морам вежбати и код куће… ни музику више не слушам! Морам брзо нешто да смислим и то неку вежбу за фокусирање, за психички мир…“ - тако некако ...

Spontano Sagorevanje: Kosta na crti ::: Spontaneous Combustion: Kosta On The Line / kratka priča. кратка прича. short story. histoire courte. књижевност. литература. literature. book. knjiga. literatura.

Kosta je stajao na tankoj crti, floroscentno plave boje... Osećao je da isijava sopstvenom unutrašnjom svetlošću i da ima razloga što stoji na crti, koju je između ostalog, da spomenemo, sam stvorio. Oko Koste i crte nema ničega. Kosta je u mraku i njemu je to bilo dovoljno. Taj mrak je bio njegov, on je zamislio takav mrak... Kosta je poželeo da se pored njega, u mraku, pojavi božanstvena, prelepa boginja-muza, koja će ga napojiti svojim inspirativnim darovima. Muza se pojavila i bila je slepa. Znao je da će biti slepa, to je i želeo. Stajala je kao kip, kao živi slepi mit. Uživao je. Napajao se „božanstvenom“ energijom svoje boginje. Disao je duboko i teško, osetio je da mu se disanje usporava i da srce počinje jako da mu udara. Uplašio se... Boginja je ostala nema i sjajno slepa. Njeno slepilo je isijavalo snažnu, belu, svetlost koju Kosta sada više nije mogao da podnese. Želeo je nazada u svoj mrak. Ništa više, samo nazad u  svoj mrak. Sve je nestalo... Ostao je mrak i florosce...

Outcome On Gunpoint: "Ode To Loyalty" - Ishod Na Nišanu: "Oda O Odanosti" | poetry. poezija. zbirka poezije. poésie. a collection of poetry. un recueil de poésie

  Outcome On Gunpoint Ishod Na Nišanu "Ode to Loyalty" Thought ... Like a razor, like a flash of light like a red diamond, like a dot. * A boat full of feelings is flying these days With a crust of heavy imagination Unreachable ideal In funeral gowns With empty hands - with no sense A little different from understanding anything On the horizon of a magnificent sight Under masks Under dry branches With the feeling of stuck rotten leaves on the soles With tears in his eyes and big pupils full of obedience and fear ... Then, it means a lot An ode to loyalty In trouble On a stone path Among the thorns On the edge... "Oda O Odanosti"   Misao, misao, misao... Kao oštrica brijača, kao udar svetla kao crveni dijamant, kao tačka. * Jurca ovih dana barka puna osećanja, Sa korom tvrde mašte, Nepostižnih ideala U odorama Praznih ruku - bez smisla Malo drugačije od poimanja bilo čega Na obzorju veličanstvenog prizora Pod maskama Ispod suvih grana Sa osećajem zalepljenog trulog l...