NISAM BIO TU / "Satan Panonski" (Autobiografski Roman u Nastavcima 23) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1990 godina

 

Satan Panonski

 

  Mesec - Maj.1990.godine, Bogi je odslužio vojni rok. Sedeli smo u "Manježu" i to proslavljali. Bilo je jako lepo veče. Iz parka je mirisao bagrem. Smejali smo se raznoraznim situacijama koje je Bogi prepričavao. Uopšte mi smo se jako puno smejali. Jedanputa se Bogi, kod mene u sobi, toliko smejao da se prevrnuo zajedno sa foteljom. Igi i ja smo legli na njega, njegov zarazni smeh se toliko odužio da smo se na kraju jedva smirili nekako. Bogi je skoro čitavih dva sata posle toga nešto štuckao i uzdisao, toliko ga je smeh protresao.

  -  Hoćeš da odemo na performans do Skca?

  -  Kakav performans? - nisam imao pojma šta me čeka.

  -  Jedan ludak iz Hrvatske. Izvodi neke kerefeke.

  -  Kakve kerefeke?

  -  Pa voli da se seče, ima neki bend i tako... crta nešto. Pušten je iz ludare a čuo sam da je ubio nekog. Nemam pojma tačno ali seko' je neku kravu na jednom od takvih performansa, jede govna, pali odeću, kosu ...

  - Uh bre' njemu stvarno nije dobro, a?

  - Nije ali je zanimljivo...oćemo?

Prošli smo kroz park i ušli u donju salu SKC-a. Unutra je bila puštena muzika benda "Satan Panonski" i počinjala je priprema za performans. Nije bilo puno ljudi, možda njih tridesetak.

  - Jel' se bend zove "Satan Panonski" ili je to njegov pseudonim. - pitao sam znatiželjno i slušao muziku koja mi je ličila na ubrzanu narodnu muziku sa kricima tog čoveka.

  - I jedno i drugo. On se zove Ivica ... tako nešto, iz Vinkovaca je a ime je dobio tako što su ga babe na ulici terale ko đavola da beži iz Panonije ... tako sam čuo...hahaha...šta da radiš.

  - Ok... ajde da vidimo.

Ubrzo se pojavio Satan. Stajao je u dubini sale u mraku. Obučen u odrpane haljine, sa maramom oko glave i gomilom nekih dodanih marama i maramica na sebi, preko čega je imao kožnu jaknu sa puno nitni, odnekuda su virili i lanci.

Ispred njega se napravio krug. U krug je ušao mladić, nama u Beogradu poznat kao Džoni R. Sa njim je u krug ušla i interesantna plavuša. Oboje su držali crteže na kartonu, počeli su da šetaju u krug i prilaze gostima pokazujući Ivicine radove. Za to vreme je Ivica, tako je bilo parvo ime Satanu, držao papire sa kojih je počeo da surovim glasom čita svoju poeziju. Iskreno taj čovek mi se nije dopao. Imao je neke male čkiljave očice, koje su nekako zlurado plivale kao u mutnom ulju. Nije ličio na zlog čoveka , nego na eto tako nekog malog ćelavog zlobnika. Hoću da kažem da sam imao prilike da vidim neke ljude koji su za razliku od njega zaista isijavali groznom mračnom energijom.

Džoni i plavuša su se sklonili, krug se zatvorio, svetlo je upereno u legendarnog Satana Panonskog.

Počeo je sa spaljivanjem svoje haljine. Praveći užasne krike, urlajući , čupao je kosu i udarao se lancima. Razbio je par pivskih flaša sebi o glavu. Bio je krvav od glave do pete. Pitao sam se zašto nisu stavili neki najlon ispod njega. Krv je prskala na pod SKC-a. razbijenom flašom se rezao. Uvijao se i savijao kao da želi da se oslobodi ludačke košulje, moguće da je i najverovatnije imao prilike da to radi, zavezan u pravu ludačku košulju.

Kada je završio, svetla su se ugasila i on je nestao negde iza bine.

Nije mi bilo žao tog čoveka i nisam osetio ništa od njegovih emocija koje je želeo da podeli sa publikom. Njegova bol duševna i mentalna je bila očigledna ali način na koji je on pokušavo da se "isprazni" i da od publike dobije pozitivan "feedback" nije bio uspešan. Odjek je bio pogrešan, sve se svodilo na mučnu, praznu sliku. Gomilica se razišla bez aplauza.

  - Bolje da je dao krv za decu. - rekoh hladno Bogiju.

Bogi me je poznavao kao rođenog brata.

  - Nervirao te, jel da ?

  -  Pa čovek ti baca svoja govna u lice, kako da me ne nervira , jebi ga i ti!

  Ivica Čuljak poznatiji kao Satan Panonski ili Kečer je dobio neko kultno počasno mesto u istoriji Art-a i R.Roll-a. Vreme i istorija to procenjuju. Radio je na sceni nešto što pre njega, na ovim prostorima, niko nije, jedan je od razloga da se po tome pamti. Poginuo je 1992 u Vinkovcima pod "šahovnicom", zastavom "Nove Republike Hrvatske".

 

 - Idemo u Disko? - upita Bogi lepo raspoložen. Ni njega performans nije nešto "pogodio".

  Na Akademiji sam sreo Šobu. Šoba je bio crn u licu već neko vreme. Bio je težak venski narkoman i politoksikoman. Više nije živ.

  -  Ajde da mi praviš društvo... da prošetamo do Zelenog Venca... imam i super ganju.

  -  Šta ima na Zelenom Vencu ?

  -  Zaboravio sam nešto ... ajde brzo ćemo.

Prošetao sam sa Šobom.  Inače bio je šaljiv i dobronameran čovek, ono što je radio sebi je nešto na šta gledam kao bolest. Već tada je imao AIDS i Hepatitis. Čudo da je tako brzo hodao, bio je potpuni raspad.

Stigli smo do stare, oronule mračne zgrade ispod pijace.

  -  Šta sad? - upitah, čisto da znam o čemu se radi.

  -  Ma zaboravio sam gan gore.

  -  Gde bre' gore?

  -  Ma sad ćeš' da vidiš.

Uđosmo u zgradu. Mračno, prljavo, zadah truleži. Ne znam kako ljudi žive tu. Ispod prozorskog okna na stepeništu Šoba uze smotuljak od novinske hartije, otvori ga i uze špric. Satan Panonski me nije "dotakao", ali dok sam gledao Šobu šta radi, prođe me jeza. Ja se nisam nikada uboo… i  to je još jedna od stvari zbog koje sam danas živ.

"Ja sam Satan Panonski, po narodnosti panker, po zanimanju prijatelj" - tako se Ivica Čuljak predstavljao na sceni. Odmah zatim bi uzeo žilet ili staklo i priredio publici krvavi šou....

NOIZZ - Strašna sudbina Satana Panonskog, najmračnijeg lika eks-ju pank scene

Alice Coltrane - Journey in Satchidananda | Best Albums Ever / Jazz - Avantgarde Jazz

Provided to YouTube by Universal Music Group

Journey In Satchidananda · Alice Coltrane · Pharoah Sanders

℗ A Verve Label Group Release; ℗ 1971 UMG Recordings, Inc.

Released on: 1997-01-01

Producer: Ed Michel

Producer: Alice Coltrane

Studio  Personnel, Recording  Engineer: Roy Musgnug

Studio  Personnel, Recording  Engineer: Orville O'Brien

Associated  Performer, Percussion: Pharoah Sanders

Associated  Performer, Tambura: Tulsi

Associated  Performer, Upright  Bass: Cecil McBee

Associated  Performer, Bells, Tambourine: Majid Shabazz

Associated  Performer, Drums: Rashied Ali

Composer: Alice Coltrane

Auto-generated by YouTube.

"Alice Coltrane's landmark Journey to Satchidananda reveals just how far the pianist and widow of John Coltrane had come in the three years after his death. The compositions here are wildly open and droning figures built on whole tones and minor modes. And while it's true that one can definitely hear her late husband's influence on this music, she wouldn't have had it any other way. Pharoah Sanders' playing on the title cut, "Shiva-Loka," and "Isis and Osiris" (which also features the Vishnu Wood on oud and Charlie Haden on bass) is gloriously restrained and melodic. Coltrane's harp playing, too, is an element of tonal expansion as much as it is a modal and melodic device. With a tamboura player, Cecil McBee on bass, Rashied Ali on drums, and Majid Shabazz on bells and tambourine, tracks such as "Stopover Bombay" and the D-minor, modally drenched "Something About John Coltrane" become an exercise in truly Eastern blues improvisation. Sanders plays soprano exclusively, and the interplay between it and Coltrane's piano and harp is mesmerizing. With the drone factor supplied either by the tamboura or the oud, the elongation of line and extended duration of intervallic exploration is wondrous. The depths to which these blues are played reveal their roots in African antiquity more fully than any jazz or blues music on record, a tenet that exists today, decades after the fact. One last note, the "Isis and Osiris" track, which was recorded live at the Village Gate, features some of the most intense bass and drum interplay -- as it exists between Haden and Ali -- in the history of vanguard jazz. Truly, this is a remarkable album, and necessary for anyone interested in the development of modal and experimental jazz. It's also remarkably accessible.... 

ALLMUSIC - Alice Coltrane: "Journey in Satchidananda"

Spotify - Alice Coltrane: "Journey in Satchidananda"

Amazon Music - Journey In Satchidananda - Alice Coltrane

Planeta Zemlja: Mineral Koji Leči: Zeolit - Зеолит - mineral - minéral - prirodni lek - antioksidans - antioxydant - zdravlje - health - santé

 Zeoliti predstavljaju grupu minerala složenih hidratisanih silikata natrijuma, kalijuma i 

kalcijuma. Minerali ove grupe imaju hidrotermalno poreklo i najčešće se pojavljuju uz mlade 

vulkanske stene zapunjavajući šupljine u njima. U grupi zeolita se nalazi oko 200 minerala, 

a najčešće se pojavljuju:

*šabazit

*hojlandit

*desmin

*natrolit

*filipsit

*apofilit

*analcim

*tomsonit

*klinoptilolit

Zeoliti kristališu na više načina, a najčešće grade mimetske blizance, listatste, stubaste, 

igličaste i fibrozne agregate. U kristalnoj rešetki imaju slabo vezanu vodu koju na povišenoj 

tempereturi otpuštaju, ali je lako i vezuju iz atmosfere zasićene vodenom parom.

Zeolit - Википедија Слободна Енциклопедија

*

Микропорозна молекулска структура зеолита, ZSM-5

Zeoliti predstavljaju grupu minerala složenih hidratisanih silikata natrijuma, kalijuma i 

kalcijuma. Minerali ove grupe imaju hidrotermalno poreklo i najčešće se pojavljuju uz mlade 

vulkanske stene zapunjavajući šupljine u njima. U grupi zeolita se nalazi oko 200 minerala.

PrirodniLek - ZEOLIT – Adsorbens i Antioksidans

Post Rock Mix: "I'm Strong But I'm Tired" / YouTube Chennel - Worldhaspostrock / postrock

YouTube Channel

Worldhaspostrock  

I hope you are doing well and enjoying this new mix : 

Tracklist:

1. Crows In The Rain - Unfinished Dream Of Sadako 00:00

2.  World's End Girlfriend - We Are The Massacre 10:49

3. The Abyss Inside Us - What Words Can't Say 16:35

4. Mono -  - Burial at Sea 23:11

 artwork: 

https://wallhaven.cc/w/lmv36q

NISAM BIO TU / "Devedesete ili Ja" (Autobiografski Roman u Nastavcima 22) Autobiografija | Autobiography | Autobiographie - 1990 godina

 

Devedesete ili Ja

  Ono što su donele godine koje su sledile, malo ko je mogao da predpostavi. Gledajući iz ove pozicije, trideset godina kasnije, puno toga mi je jasnije ali najverovatnije će mnoge stvari ostati još uvek pod isvesnim velom laži, sakrivene. Tada se desilo nešto što je važilo za sve. Lično mišljenje i stav su ugušeni. Poslednji krik koji je tada čuo ceo svet je bila “Nirvana”. Posle ovoga, u punom smislu toga šta je značio a po mom skromnom mišljenju, “rock&roll”, je nestao. Umetnost nam ni danas ne pruža sve odgovore ni u jednoj svojoj oblasti, ma koliko god to nekom zvučalo previše. Dogodilo se to da je na najrazličitije moguće načine, poredak stvari koje su trebale da se promene, uticao na svaku ličnost koja je živela na planeti. Kolektivna podsvest je jako zanimljiva stvar za izučavanje.  Što se toga tiče, Beograd je bio epicenter, udara koji će, opet po mom mišljenju, opet uticati na čitav svet a svedoci smo toga da se naknadni potresi odigravaju i danas .  Na žalost to vreme bezvlašća, pokušaja da se ostane na brodu koji tone, rodilo je još više zla, najmračnijih odnosa i uticaja, tako da u poređenju sa time "krik istine" izgleda smešan.  Osakatila nas je masa ljudi bez obraza, bez svesti o bilo čemu, prljava, gadna gomila matorih i mladih lopova,  prevaranata svih vrsta, kriminalaca, ubica, makroa, lažnih mesija, sve lošijih političara. Kao i sve i kultura je trebalo da bude uništena. Sve je maltene zamrlo, a  rodio se "turbo- folk”. Uz tu krajnje degradirajuću muziku, opasnu za svest, najgori ološ je deci u osnovnim školama počeo da servira opijatske derivate i supstance jeftinije od užine. Počela je vladavina laži, koja uništava sve pred sobom. Takva vrsta laži uvek živi na senzacijama, koje odzvanjaju u glavama građanina gde on postaje nesposoban da misli, logično i svojom glavom.  Trebalo je uništiti sve i spolja i iznutra. Osakatiti radnika i seljaka, građanina, umetnika, bilo kakvog neistomišljenika. Oni koji su bili zadovoljni svojim izborom danas su to što jesu. Ta ideologija je donela rat u ratu. Rat na granicama i rat na ulicama.

Devedesete?! Bilo je malo izabranih, svesnih ljudi koji će nakon svega, makar neke pojedince, narednih generacija, možda uspeti da osveste, kako bi mogli da nešto povrate i krenu da ponovo stvaraju i grade u našoj zemlji. Šteta je velika, nanošena je sistematski puno godina i veliko je pitanje kada će u svesti većine pojedinaca biti ispravljena.

*

  Povukao sam svoja dokumenta sa Pravnog Fakulteta u Beogradu. Ne znam zašto sam taj Fakultet uopšte i upisao. Kod kuće su mi govorili da ću teško upisati filmsku režiju i da to nije posao za mene, da treba biti "ajkula", kako bi u tom svetu opstao. Sve sam to uzeo u obzir ali sam pokušao. Tri puta sam pokušavao, dva puta pao i treći put sam, već u to vreme "zakucan", zakasnio na prijemni. Odustao sam od državne Akademije i kao treći na listi upisao sam filmsku režiju na BK Univerzitetu u klasi Slobodana Šijana.

U vreme kada sam se ispisao sa Pravnog Fakulteta sam želeo da izdam svoju prvu zbirku poezije. Enina majka je otvorila svoju izdavačku kuću i dosta vremena sam proveo sa njom i nekim Krsmanovićem, pesnikom i alkoholičarem, koji je trebao da bude moj recezent, njemu se posebno svidela moja poezija. Jedanputa je u zanosu, analizirajući jednu od pesama, što je nalazio bitnim, da se svaka pesma dobro analizira i da se uz to dobro i popije. Tada je jednom, u zanosu mlatarao rukama po vazduhu i pljuckajući dok je pričao naprosto je pao sa stolice unazad i zviznuo temenom o parket. Bio je u nesvesti par minuta, polivali su ga vodom a ja sam mu lupao što jače šamare. Došao je k'sebi nakon desetak minuta. Izvinjavao se, puno se izvinjavao i završio je tako što je zaspao na trosedu. Enina majka ga je volela, nije mu ništa uzela za zlo.

Kako se stanje u zemlji sve više zaoštravalo Enina porodica je rešila da napusti zemlju. Knjiga koja je več ušla u pripremu za štampu je povučena, izdavačka kuća zatvorena. Ena je otputovala kod rođaka u Ameriku, njena majka, ubrzo zatim je otišla i preselila se u Francusku. Enini roditelji su bili razvedeni, oca joj nikada nisam upoznao i šta je bilo sa njim ne znam. Taj rastanak nije puno uticao na mene. Naš odnos je tada već bivao nekako suvoparan. Drugi pokušaj da izdam svoju poeziju je prilika gde sam trebao da razgovaram sa R-tom, to je bio mlad čovek koji je studirao književnost i do koga sam došao po preporuci Zokca. Projekat se zvao "U vozu za Diznilend" i ta mala ali vredna zbirka je trebala da bude delo u kojem je učestvovalo više autora. Dogovorio sam se sa R-tom da sednemo u baštu "Manježa", da ja ponesem pesme i da ih on pročita. Sastanak je bio zvaničan i kulturan.  R. je brzo pročitao pesme, vratio mi je fasciklu i pitao me da li volim Dostojevskog. Odgovorio sam da je Dostojevski moj tata. R. se nasmejao mojoj šali i dodao da se to u mojoj poeziji da primetiti ali da još moram da se gradim. Nisam uzvratio ni sarkazmom ni sa zavišću , niti ljubomorom, iskreno bilo mi je žao što pesme nikako ne mogu da objavim. Ja sam zaista kao dosta mlađi jasno shvatio zašto, na kraju svega, pišem. Pisao sam i dalje pišem iz potrebe, velike jake unutrašnje želje i kada bih znao da neće biti živog stvora koji će to pročitati mislim da ni tad ne bih prestao, nastavio bih da pišem sa nekom apstraktnom nadom da će ipak to neko, čiji savremenik neću možda biti, možda pročitati. Slična stvar mi se puno kasnije dogodila sa muzikom i koliko god to nekome nije jasno ili mu izgledalo najsmešnije moguće, opravdavam to, ali ja muzikom više do kraja života ne mogu da prestanem da se bavim. Muziku stvaram i reći ću najozbiljnije i najstrožije u svoju korist da pokazujem mnogo više ozbiljnosti i truda od većine muzičara sa kojima sam imao posla. Tačno je da nisam to kod sebe video u godinama koje opisujem sada, čak sam tada smatrao jako neozbiljnim sve te momke koji se šetkaju, sve važniji od važnijeg po gradu i svaki treći ima neki bendić. Držao sam do toga da sam pesnik i pisac. Ipak kada sam napravio prvi kratki film i muziku za njega, potom drugi i treći , četvrti kratki film i muziku za iste ja dalje nisam imao novaca i potrebne ljude da se bavim filmom ali muzika nije zahtevala toliko novca. Pored neozbiljnih muzičara rano sam upoznao i dosta njih koji su ozbiljno i bez obzira na bilo kakve prepreke, ostali istrajni u onome što su započeli. Rano, na vreme su počeli, uradili šta su trebali i to rade i danas. Te ljude poštujem, posebno zbog toga što nisu "pali". Bez obzira na sve, nastavili su i onda kada je "zenit" prošao. Mislim da su dali sve od sebe koliko god su mogli.

Sećam se jednog detalja kada je nastala jedna od interesantnijih pesama iz tog vremena. Zokac i ja smo prelazili ulicu kod Beograđanke. Rano jutro, vraćali smo se sa "Akademije" i išli da prespavamo kod njega.

-  Smislio sam novu pesmu. - reče Zokac mirno.

-  Kada?

-  Malopre.

-  I?

-  Ništa... mislim da će biti hit.

-  Tako misliš?

-  Da. - samouvereno kao i uvek, odgovori on.

-   Malo ću je sredim... ide otprilike ovako... hej mačo, sram te bilo nije te ni bilo, hej mačo, vreme te ubilo ...

- To je to?

- Da, jel' ti se sviđa.

- Da, ali uobliči i dodaj nešto kada dođemo.

- To sam i mislio. Hvala.

Ćutke smo ušli u stan, bili smo već umorni. Bio je sam. Njegovi su bili na placu, skoro čitavo leto su provodili tamo. Zokac je živeo u Njegoševoj. Bio je to veliki lep "salonac". Po podu srča, neko silno, razbijeno staklo. Pitao sam ga šta je to. Odgovorio je da nije mogao Isidori da objasni da ne može da bude više sa njom i da se iznervirao pa je razbio velika staklena vrata, velike lepe i stare vitrine.

Prišao je gramofonu i pustio Neil Young-a, "Rust Never Sleeps". Zamislio se.

- Zapiši pesmu. - podsetio sam ga.

- Da. rekao je pomalo odsutno ali je ustao i potražio neku pocepanu svesku u koju je zapisao nečitkim rukopisom strofe koje mi je rekao... 

BOB MARLEY: "Legend" (1984) - Best Albums Ever - Roots Raggae

Robert Nesta Marli (engl. Robert Nesta Marley; 6. februar 1945. - 11. maj 1981), poznatiji kao Bob Marli, je bio jamajčanski pevač, tekstopisac i gitarista. Najpoznatiji je izvođač rege muzike, i čuven je po popularizaciji ovog muzičkog žanra van granica Jamajke. U velikom gradu Bob je bio više izložen muzici koju je voleo, kao što su Fats Domino i Rej Čarls. Dosta vremena provodi sa svojim drugom Nevilom Livingstonom, zvanim Bani, sa kojim odlazi i na časove muzike kod poznatog jamajčanskog pevača Džoa Higsa. Tu upoznaju i Pitera Mekintoša. U to vreme je počela ekspanzija jamajčanske muzike kroz Ska scenu. Kada je napunio 16 godina Bob počinje da radi na ostvarenju svog sna da postane muzičar. Muzika je mnogim mladima na Jamajci bila beg iz siromaštva. Jedan od takvih klinaca bio je i Džimi Klif, koji je sa 14 godina već snimio par hitova. Džimi je upoznao Boba sa Leslijem Kongom, lokalnim muzičkim producentom i nakon što je prošao audiciju, Bob snima svoj prvi singl "Džadž not". Nažalost, ni "Džadž not", ni singl iz 1962. "Uan mor kap of kofi" nisu postigli uspeh kod publike, tako da Bob ubrzo napušta Konga, nakon što je ovaj odbio da ga isplati. Naredne godine Bob, Banij i još par prijatelja osnivaju grupu Vejlin Vejlers. Nakon lošeg početka i napuštanja nekih članova benda upoznaju Klemeta Doda, producenta muzičke kuće Kohkoun, za koga snimaju singl "Simer daun", koji dosta dobro prolazi na Jamajci. U Vejlin Vejlersima su tad bili Bob, Bani i Piter Toš, koji stiču lokalnu popularnost. Njihova publika sve više raste i oni snimaju još par pesama, kao što su "It hurts tu bi aloun" i "Rul d Roudi". Bob je uskoro preuzeo ulogu lidera, kao glavni pisac tekstova i muzike.

Bob Marley Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Legend is a compilation album by Bob Marley and the Wailers. It was released in May 1984 by Island Records. It is a greatest hits collection of singles in its original vinyl format and is the best-selling reggae album of all-time....

Bob Marley - YouTube Chennel

BOB MARLEY

BOB MARLEY SHOP

Apple Music - Bob Marley

Amazon - Rediscoverded Bob Marley

Legend: The Best Of Bob Marley And The Wailers (New Packaging)

The Movie, Lesson About Life 32 - Le Charme discret de la bourgeoisie de Luis Buñuel - The Discreet Charm of the Bourgeoisie - nadrealizam - surréalisme - surrealism

"Le Charme Discret De la Bourgeoisie (sh. Diskretni šarm buržoazije) je francusko-italijansko-španski igrani film snimljen 1972. godine u režiji Luisa Buñuela. Po žanru je crna komedija, a protagonisti su nekoliko prijatelja, pripadnika buržoazije, koji odlaze na večeru da bi tamo shvatili kako su ih tamo očekivali dan kasnije, te ih očekuje niz bizarnih i nadrealnih pustolovini. Osnovni zaplet pruža tek okvir za seriju od nekoliko vinjeta koji često prikazuje snove protagonista. Bunjuel je nakon svog prethodnog filma Tristana, usprkos uspeha kod kritike, izjavio kako se namjerava povući tvrdeći da se u svojim filmovima "počeo ponavljati i da ne može pružiti ništa novo". Filmski producent Serge Silberman mu je, međutim, dao ideju za novi film ispričavši anegdotu o tome kako je zaboravio na večeru na koju je bio pozvao prijatelje. Bunjuel je prilikom snimanja prvi put eksperimentirao sa novim, modernim tehnikama režije, koji su uključivali korištenje video-monitora, te su mu omogućili da prvi put malo češće koristi za njegovu dotadašnju filmografiju nekarakteristične zumove i vožnje.  Iako se Bunjuel u svom filmu tematski naslanjao na neke svoje ranije radove kao što je Anđeo uništenja, kritičari su ga prepoznali i kao veliko osvježenje u njegovom opusu, a motiv latinoameričke gerile koji se nakratko pojavljuje u filmu je bio i politički aktualan. Film je doživio i komercijalni uspjeh, te se često naziva Bunjuelovim najkomercijalnijim ili širokoj publici najpristupačnijim filmom. Njegov uspjeh se odrazio i na niz prestižnih priznanja od kojih je najpoznatiji Oscar za najbolji strani film. 

Uloge:

Fernando Rey ... Rafael Acosta, ambasador Republike Miranda

Paul Frankeur ... Francois Thévenot

Delphine Seyrig ... Simone Thévenot

Bulle Ogier ... Florence, sestra Mme. Thévenot

Stéphane Audran ... Alice Sénéchal

Jean-Pierre Cassel ... Henri Sénéchal

Michel Piccoli ... Ministar

Georges Douking ... Vrtlar

Milena Vukotic ... Ines, sobarica Sénéchalovih

Maria Gabriella Maione ... Gerilka

Le Charme discret de la bourgeoisie

Diskretni šarm buržoazije Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

The Discreet Charm of the Bourgeoisie From Wikipedia, the free encyclopedia

Дискретни шарм буржоазије Original title: Le charme discret de la bourgeoisie

"The movie includes three of Buñuel's recurring dreams: a dream of being on stage and forgetting his lines, a dream of meeting his dead cousin in the street and following him into a house full of cobwebs, and a dream of waking up to see his dead parents staring at him....

IMDb Video Trailer

Le charme discret de la bourgeoisie (EL DISCRETO ENCANTO DE LA BURGUESÍA, Importé d'Espagne, langues sur les détails)

Fernando Rey (Acteur), Paul Frankeur (Acteur), Luis Buñuel (Réalisateur)  

Classé: Tous publics  Format : Blu-ray - DVD

Le charme discret de la bourgeoisie (EL DISCRETO ENCANTO DE LA BURGUESÍA, Importé d'Espagne, langues sur les détails) Fernando Rey (Acteur), Paul Frankeur (Acteur), Luis Buñuel (Réalisateur)