Album: Ciklus / Irena Bijelić Gorenjak-vokal / Sebastian Sava Gor-vokal,ritam mašina/ Vladimir Ranković-bas gitara
Video TeodorTheGlassMan (Music trailer for Jim Jarmusch's: The Limits of Control)
OkO Production 2009
Belgrade, Serbia
среда, 3. март 2021.
понедељак, 1. март 2021.
EKV - S' vetrom Uz Lice (1986)
S' Vetrom Uz Lice je treći je studijski album srpske rock grupe Ekatarina Velika - EKV. Izdat je 1986.godine. Smatra se jednim od komercijalno, najuspešnijih albuma ovog benda.
Pesme:
"Budi sam na ulici" / "Ti si sav moj bol" / "Kao da je bilo nekad" / "Umorna" / "Novac u rukama" / "Sarajevo" / "Stvaran svet oko mene" / "Soba" / "Grad"
субота, 27. фебруар 2021.
среда, 24. фебруар 2021.
Thierry de Brunhoff plays Chopin -- Complete Nocturnes
Nocturne no.2 - Op.9 no.2: Eb-major (1830)
Nocturne no.3 - Op.9 no.3: B-major (1830)
Nocturne no.4 - Op.15 no.1: F-major (1830 - 1832)
Nocturne no.5 - Op.15 no.2: F#-major (1830 - 1832)
Nocturne no.6 - Op.15 no.3: G-minor (1830 - 1832)
Nocturne no.7 - Op.27 no.1: C#-minor (1835)
Nocturne no.8 - Op.27 no.2: Db-major (1835)
Nocturne no.9 - Op.32 no.1: B-major (1837)
Nocturne no.10 - Op.32 no.2: Ab-major (1837)
Nocturne no.11 - Op.37 no.1: G-minor (1838 - 1839)
Nocturne no.12 - Op.37 no.2: G-major (1838 - 1839)
Nocturne no.13 - Op.48 no.1: C-minor (1841)
Nocturne no.14 - Op.48 no.2: F#-minor (1841)
Nocturne no.15 - Op.55 no.1: F-minor (1842 - 1844)
Nocturne no.16 - Op.55 no.2: Eb-major (1842 - 1844)
Nocturne no.17 - Op.62 no.1: B-major (1846)
Nocturne no.18 - Op.62 no.2: E-major (1846)
Nocturne no.19 - Op.72: E-minor (1827)
Nocturne no.20 - Op.posth: C#-minor (1830)
Thierry de Brunhoff, piano (Bechstein)
Recorded in 1973
In 1974, one year after he made this beautiful and poetic recording of the complete Chopin Nocturnes, the French pianist Thierry de Brunhoff (born in 1934, studied with Alfred Cortot and Edwin Fischer) decided to give up his career to retire and become a monk at the Benedictine Abbey Saint-Benoît d'En-Calcat (pictured on the second photograph), where he lives until this day.
понедељак, 22. фебруар 2021.
Ex Ex - Noć (Official Video)
Album: Acid /
Sebastian Sava Gor-vokal,ritam mašina, Vladimir Ranković-bas gitara, Irena Bijelć Gorenjak-vokal
Video; Sebastian Sava Gor
OkO Production 2007
Beograd Srbija/Belgrade, Serbia
субота, 20. фебруар 2021.
Knjiga. Noć Slomljenih Strela / Trojica
Rekao sam ženi:”Vidi koliki pauk na posteljini … sad’ ću da mu jebem mater! ” Žena me je pogledala, njene oči nisu skrivale očaj i duboku neizvesnost za budućnost bebe koju je ljuljala pored kreveta, u krevetcu. Lupio sam jako na mesto gde sam video pauka, vidim ga jasno i dan danas ali fleke od udarca i njega mrtvog nisam video ni tada, prosto, halucinacija je bila veoma jaka. Snažna alkoholna halucinacija, uvod u delirijum tremens. Zaspao sam, lako. Sledeći dan bio je već pri sumraku. Pokušao sam da se setim gde sam ostavio flašu votke. Imao sam nekoliko mesta za štek ali žena ih je pronalazila i po ko zna koji put praznila flaše u WC-šolju. Uvek je bacala sve, od kako je prestala da konzumira psiho-aktivne supstance. Nije mi bacala samo heroin. Najverovatnije nije mogla da predpostavi kako bih reagovao da je bacila H. Bolje da je bilo tako.
Odmah sam otišao do prodavnice. Vratio sam se kući sa već skoro ispijenom flašom votke, od sedam decilitara. Užasna je to količina alkohola koja je mene samo dovodila u redovno alkoholičarsko stanje. Popio sam to veče i par tableta za smirenje da bih obuzdao ludilo. Nekako sam shvatao tada, ali samo negde duboko podsvesno da neću moći još dugo tako da živim, za par godina se to ispostavilo kao tačno...
Bilo je vreme da odem do radnje i pokupim pazar. Posle toga da kupim za ženu i dete šta treba da popijem par čašica sa ortacima i odnesem namirnice kući. Žena je pratila Simpsonove. Gledao sam i ja. Ovog puta sam rešio da izađem. U to vreme sam izlazio sam, uvek sam se nadao da ću nekog sresti u gradu u nekom od klubova. Sada nije bilo tako. Vozikao sam se taksijem i obilazio Beograd, nigde nije bilo nikoga koga znam. Gde god sam ušao, pio sam još i još i gledao unaokolo da li neko duva, kako bih se priključio. Ništa od duvanja i prijatnog ćaskanja. U jednom od klubova gledao sam tupo u šankera ili šankericu i razmišljao šta je od klubova preostalo. Prekid. Klubski WC. Ogroman zvučnik. Opet šank. Neki momak. Neka devojka. Plafon. Pod. Usamljeno mračno mesto. Rupa u zidu gde je davno udario metak i meni prošao pored glave. Brz hod. Votka... Trebala mi je marihuana da razbistrim mozak. Potrošio sam toliko para koliko je nekome dovoljno da se prehrani za mesec dana. Noćni Klub “Dolar” , setio sam se, njega te noći nisam posetio. Zovem taksi i ispred kluba sam vrlo brzo. Veoma dobra atmosfera. U to vreme sam voleo da me po glavi lupa Goa trance i dobar Drum&Bass. Naleteo sam na pravu žurku. Skakao sam ludo, pio još ludje. Tada sam snimio ekipu koja izlazi… duvanje je servirano, krenuo sam za njima. Zapalili su čim su izašli iz kluba. Odmah sam pitao da se pridružim, znao sam neka lica i oni su znali mene. Nije bilo problema. Marihuana je bila jaka, veoma jaka. Vratio sam se u klub na prstima, mislio sam da ću poleteti. Znoj je probio majicu, probio je i pantalone. DJ je savršeno vezivao. Više nisam imao potrebu da pijem. Napokon. Nisam imao potrebu ni da pušim. Mislim da bi bilo savršeno veče u ”Dolaru” da se nije dogodila stvar koja me je potpuno izbacila iz ravnoteže, pravi nokaut. U maloj pauzi, kada sam se povukao sa glavnog svetla u polumrak, približio mi se mladić i pogledao me značajno. Uzvratio sam ”drskim” još značajnijim pogledom.
- Kako je u Žarkovu? - lukavi osmeh mu zaigra na licu. Pogledao sam ga ludački.
- Izvini… - rekoh preneraženo … znam li ja tebe momak… „ - ovog momka mislim da nisam nikada upoznao i uostalom posle ”afere” , malo je ljudi znalo da sam se i gde, preselio. Pomerio sam se od momka koji je svojim pitanjem rasplamsao u meni najgoru paranoju. Besan i dosta uplašen sam odlučio da napustim klub i dobru atmosferu. Upravo na izlazu naletoh na Mišu. Rekoh da moram da idem.
”Murija je unutra brate… ne prija mi to nikako”
”Ma daj, čoveče, isrtipovao si se gadno, uvek je murija tu... Pa šta?..” - Miša, koji je uvek imao srdačan osmeh, nije mi poverovao. Nisam ga poslušao i nisam ostao. Izašao sam na ledenu ulicu. Mraz je ujedao. Izvadio sam mobilni telefon i pozvao taksi. Vratio sam telefon u džep. Taksi je brzo stigao. Lisičja faca mi je poželela dobro jutro. Odvratih kulturno sa zadnjeg sedišta i rekoh adresu. Otvorio sam ponovo oči negde na izlazu sa Banovog Brda. Pogledao sam u retrovizor i ukrstio pogled sa taksistom koji je bio spreman na sve. Sedeći u svom duvanskim dimom napušenom vozilu, čutao je i vozio. Napokon ugledah zgradu u koju sam se doselio par meseci ranije. Taksi je stao. Faca je rekla cifru, pogledao sam u taksimetar, cifra je bila OK. Uzeo sam novčanik i platio mu, ali tad osetih da pored novčanika nije mobilni telefon, koji sam tu stavio kad sam pozvao vozilo. Paranoja i hladnoća koji su me dobro rastreznili dozvolili su mi da se jasno setim da sam u taksi ušao sa telefonom i novčanikom, ključevi od stana su mi i ovako uvek zakačeni za gajku od pantalona … to je uostalom sve što sam kod sebe posedovao…
- Izgleda da mi je ispao mobilni telefon, na sedište, dok sam dremao, mogu li da pogledam malo…
- Može momak, ali ga ja nisam video.“ - ova rečenica mi zazvoni u ušima.
- Čekaj malo, ja sam ipak na zadnjem sedištu a ti voziš, šta si imao da vidiš ili ne vidiš…” mislio sam brzo…
- Ja ne samo da ne mogu da ti platim… - rekoh, “…već ovo moram da prijavim kada se popnem u stan…“
- Oćeš da kažeš da sam ti ja ukro' mobilni?!!!” - faca je nakazno pobesnela.
- Da !” - izađoh brzo iz taksija i zalupih vrata.
- Kome ti lupaš auto !!!
- Tebi mamicu ti jebem krvavu”, teško i jako gadno sam opsovao, što je taksistu podstaklo da pobesni. Pojurio sam brzo, uleteo u stan i odmah izašao na terasu. Taksista je gledao ka meni, nije se vraćao u auto.
- Pičketino glupa, jebem te u usta… mislio si da neću da vidim a'!? - urlao sam na njega.
- E, sad ćeš da vidiš koliko će da te košta taj mobilni! - Uzeo sam praznu flašu i pogodio taksisti haubu od automobila. Strašno je urlao, uzimao je nasumice kamenje i u besu, sve bezuspešno bacao ka meni. Kada se malo pribrao, ušao je u auto i uzeo radio stanicu u ruke.
- Sada češ da zažališ, što si … - Prekinuh ga u svom alkoholnom besu:
- Šta je kurvo, ’si zvao ortake ... e' za tvoju informaciju ovde spava žena sa malim detetom a vrata ćete morati da razvalite... broj ti je već zapisan i evo zovem muriju... kako ti se to svidja... mamu ti jebem ... - Za nepunih desetak minuta stigoše još dva taksi vozila. Ja miliciju iz nekog ludog inata još nisam zvao i čekao sam na terasi da vidim šta će se dalje desiti nalivajući se votkom. Sada ih je bilo trojica! ”Lepo se vi organizujete!!!” - uzeo sam flaše sa terase, kojih je bilo podosta i bacao ih na njih.
- Ajd’ pičko, sidji dole ako smeš !” - zaurla jedan od njih. Samo bi ludak uradio ono što sam ja tada uradio i smatram da sam dobro uradio, mada ne mogu da kažem da se stanje u kome sam se nalazio nije graničilo sa ludilom. Popio ostatak votke na eks i sišao do njih, na sneg, spreman za tuču. Osetio sam kako sam jednog od njih jako udario u glavu. Zatim sam osetio jak udarac u potiljak. Dalje nisam ništa osećao, ali oni su se dobro umorili na meni, šutirali su me desetak minuta i nestali. Ostao sam da ležim još toliko u veoma toplom, nežnom, snežnom blatu. Zatim sam se pridigao i kao da se ništa nije desilo, vratio u stan.
Pogledao sam nežno ženu i krvavom rukom pomilovao bebu.
Wiremux's Modern Noir Songs
Playlist:
San Telmo - Tarantella
Goodnight Moon - Shivaree
My Love - Kovacs
Hero - Lissie
Rosy Path - Elysian Fields
Cold Blooded - The Pretty Reckless
Happy - Kat FrankieBuild the Fire - Kal Cahoone
Between the Bars - Seth Avett & Jessica Lea Mayfield
Handbrake - Micatone
Temptation - Clara Bakker (Tom Waits cover)
Think Twice - Groove Armada
Just - Ghostlight Orchestra
Beside the Shalimar - Kal Cahoone
Wicked Game - Hula-Hifi
понедељак, 15. фебруар 2021.
Knjiga: Noć Slomljenih Strela / DRUGI ČOVEK
Dan se završavao zatišjem, ulice su bile skoro puste, mali predah pred ulazak u toplu letnju noć. Grk je poručio pohovani kačkavalj i paradajz salatu. Lagana večera pred noćni zadatak, nadao se brzoj usluzi. Žurio je! Radio je kao privatni detektiv za veliku Grčku agenciju, po njegovom mišljenju, najgluplji mogući posao. Bogata gospođa, poznata javnosti, slutila je da joj muž ima vezu koja će okončati njihov brak.
Trag je grčko njuškalo doveo u Beograd. Tu je već nedelju dana pratio svog zemljaka i za sad nije mogao ništa negativno da utvrdi. Bogati biznismen kretao se po najluksuznijim hotelima i klubovima. Njegov pratilac je uspevao da ga sustigne trošeći silan novac svoje agencije. Ali do sada nije primetio da neko konstantno boravi u okruženju bogatog klijenta, preplanulog, stasitog brkajlije.
Detektiv se postepeno umarao. Njegov posao mu se, već od nekog vremena, nije više toliko dopadao. Svi ti ljudi, tužne životne priče, prevare, ucene, kidnapovanja, tajna maltretiranja, slučajevi vezani za narkotike, raznorazne unesrećene porodice…Susretati se sa time stalno i živeti maltene njihove živote, padalo mu je teško. Detektivski posao je radio već desetak godina, najviše zbog novca. U početku je to bila neka vrsta strasti vezane za intrige i rasvetljavanje manjih slučajeva, u nadi da će pravda nadvladati i doneti nekom sreću…Prevario se, sve su to bili životi koji su se bez obzira na krivicu kretali kao kakvom začaranom krugu.Bio je to i posao u kome su ljudi tražili anonimnost. Najviše iz želje da tako utamane svoju sopstvenu savest ili radi zaštite nekih drugih ličnih interesa. Sve u svemu, pogled na mračnu stranu ljudske patnje koja opstaje i ljude koji konstantno, još više tonu pod njenim teretom, odnedavno je počeo da ga deprimira.U slučaju preljube stvarno nije bilo efikasnijeg načina da se sazna da li je sumnja osnovana, sem pribegavanja detektivskim agencijama i to je u tim slučjevima bilo u velikoj meri opravdano. Mada, stranka koja bi nakon obavljenog posla dobila na uvid dokaze o opravdanosti svojih sumlji, nikako nije mogla biti zadovoljna, pa bi vam ponovo pred očima bila slika ljudske nevolje.
Tako je Grk detektiv živeo poslednjih godina u potpunoj ubeđenosti da od detektivskog života treba dići ruke i da treba početi neki normalni život, ali nevolja je bila u tome što nijednog drugog posla, niti bilo kakve druge preokupacije nije imao niti ju je pronalazio u svom okruženju. Tako je njegov dan počinjao i završavao se a da je on sve više ostajao bez snage da bilo šta preduzme.
Večeras treba otići do beogradskih splavova. Imao je sreću da čuje gde će danas ići biznismen, veče pre toga, dok se nalazio u njegovoj blizini u restoranu poznatog beogradskog hotela u kom se biznismen opuštao sa odabranim društvom. Prisluškivajući razgovore, sedeći za stolom pored, rešio je da na odredište stigne malo ranije i sačeka ”posao”.Biznismen je stigao pre ponoći na veliki , luksuzni splav. Oko njega je bilo puno poslovnih partnera. Atmosfera opuštena, veče prijatno, splav se lagano ljuljuškao, a široki pogledi na reku i grad za preporučiti svakome ko voli ovakav provod.“Privatnom oku” ne promiče ni jedan detalj, fokusiran je i predan poslu. Muzika je dobra, latino-dance. Pije se dosta, najviše vino i kokteli, sve moguće boje, potpuni alkoholni kapacitet. Ljudi u odelima, već malo raspojasani…”Oko” je u samom centru događaja, ono ne sedi već posmatra, igra, i napeto osluškuje. Teško da je ovaj čovek, za koga žena tvrdi da sa ljubavnicom provodi vreme u Beogradu, zaista takav! Za ovih nedelju dana on može biti primer samo dobrog muža, odmerenog poslovnog čoveka koji zna tačno vreme doručka i koji u minut dolazi tačno na sastanke, obrijan i mirišljav, iako zna i da se odmori i da se malo, do neke granice, proveseli.Oko njega ima lepih žena ali zaista se ne može reči da je on u nekoj ljubavnoj zanesenosti u vezi sa njima ili strastvenoj raspojasanosti…Dobra hrana, dobro piće, lepe žene, ali u potpunom skladu sa nekim normama za ljude sa toliko novca…Detektiv prosto nije znao šta bi radio sa svim tim, vrteo se gore, dole, dok je u njemu sve više preovladavala simpatija prema dostojanstvu tog čoveka koji dobro predstavlja svoju zemlju, čak i u ovom veselju za koje bi možda neko rekao da je malo više ”raspojasano”. Ovo poslednje jeste bilo tačno pošto su poslovni ljudi koji su bili u društvu grčkog biznismena sada već svi do jednoga bili goli do pasa.Igra, kokteli, igra, kokteli. Detektiv je dugo bio na mukama ali ne primećujući ništa sumnjivo više ne izdrža pa i sam zaroni u blještavu alkoholnu dugu.Već podosta pijan on je posmatrao prizor oko sebe, slušao šta se priča i glasno se cerekao iako ni sa kim nije ni reč razmenio.U jednom trenutku on primeti da se nešto dešava na splavu.Prvo je uočio da se čitava posluga izmenila. Pogleda na sat i vide da je prošlo tri posle ponoći. U taj čas mu pridje razvijen mladić i reče da je od tri sata, na jutro, splav zakupljen od strane izvesne gospode i da počinje privatna žurka.Grk, pijan i obuzet nekim sasvim dalekim i mračnim mislima opsova na grckom i reče: ” Zar ne vidiš slepče da su to moji ljudi ! ”Kada je čuo grčki, mladić se duboko izvini i odšeta nastavljajući da radi svoj posao. Ljudi "sa strane" na splavu više nije bilo, ostala je samo odabrana ekipa. Promenila se i muzika, sad su to bili poznati zvuci grčke muzike. Detektiv je imao čistu sreću da je ostao na splavu. Sve mu se odjednom učini čudnim. Primetio je da se sve nekako zahuktava. Neke stvari, po njegovom mišljenu, izmakle su kontroli. Prvo je video tri muškarca kako skidaju gaće i skaču u vodu, zatim je primetio da na splavu više nema žena. Odmah iza toga sledila je sablazan. Dva krupna, debela, brkata muškarca "mazili" su jedan drugoga sa unakaženo pijanim osmesima na licu. Za nepunih pola sata detektiv se našao medju najodvratnijim ljudima koje je do tada sreo, koji su se međusobno mazilii, cmakali, skakali u vodu i tamo se meškoljili, pili, neki čak i padali od pića. Tada ugleda i “svog” grka-biznismena kako strastveno ljubi dlakavu muškarčinu. Smak sveta, mrak mrakova, ludilo vekova, pomisli. Dok se sablažnjavao i nepomičan zurio u prizor, priđe mu čovek tridesetih godina i zagleda se u njega. Detektiv ga je gledao nepomično. Ovaj ubaci prst u svoja usta i vlažnog ga primače usnama grka. Prstom predje preko njegovih usana. Druga ruka je več nežno masirala medjunožje nesretnog detektiva.
- Samo polako, samo polako… - reče glatko izbrijani muškarac na srpskom jeziku. Detektiv nije mogao da se pomeri, u njegov penis se sjurila krv, bio je neočekivano čvrst. Kao munja, njegovom glavom ipak uspe da projuri nekakva misao i on lagano odmaknu mladića od sebe i mirnim korakom izađe sa splava.
Nije mogao da se vrati u hotel, nije mogao da vozi, nije ni ušao u automobil, hodao je pored reke i trudio se da ne misli, ni na šta. Potpuna otupljenost, plus, neki gadan osećaj gorčine, teskobe i srama, koji ga je preplavio. Sunce je izašlo i bacilo se svom snagom na reku. Detektiv se zahvaljivao jutru. Gorko je plakao...
Po povratku u Grčku, nakon izvesnog vremena, za njega bi se moglo reči da je uspeo u onome što je duboko u sebi već odavno želeo, postao je zaista "drugi čovek". Dao je otkaz u detektivskoj agenciji i otvorio, od ušteđevine, jednu malu prodavnicu voća i povrća. Živeo je povučeno, gotovo bez kontakata sa okolinom. Najbliži od svih, bio mu je čovek koga je upoznao u prodavnici, profesor astro-fizike, stariji par godina od njega, u koga je imao puno poverenje i najbliskiji odnos takav da je sa njim delio svaku noć svoju postelju. Moglo bi se reći da je bio srećan.
уторак, 9. фебруар 2021.
недеља, 7. фебруар 2021.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
Featured Post
Od svakodnevnice do svetlosne odrednice | Analiza dela: Đavo u okovima tame - Zorana Anđelković | Sebastian Sava Gor
Od svakodnevnice do svetlosne odrednice Autor: Sebastian Sava Gor Zorana Anđelković pripada mlađoj generaciji domaćih autora, a do sada ...
-
.jpg)
Љубичасти крак светлости сваке ништавности у нама Кратке приче већ дуго привлаче посену пажњу читалаца, а када се у њима нађу модерни еле... -
Понекад, када човек пожели да се врати суштини, да се одмори од буке и вештачког света, који све више личи на сцену без глумца, најбољи на... -
Varljivo leto 68' (1984) 🎥'Varljivo leto '68'' je jugoslovenski film iz 1984. godine, komična priča reditelja Gorana ...