Knjiga: Noć Slomljenih Strela / DRUGI ČOVEK

 Dan se završavao zatišjem, ulice su bile skoro puste, mali predah pred ulazak u toplu letnju noć. Grk je poručio pohovani kačkavalj i paradajz salatu. Lagana večera pred noćni zadatak, nadao se brzoj usluzi. Žurio je! Radio je kao privatni detektiv za veliku Grčku agenciju, po njegovom mišljenju, najgluplji mogući posao. Bogata gospođa, poznata javnosti, slutila je da joj muž ima vezu koja će okončati njihov brak. 

Trag je grčko njuškalo doveo u Beograd. Tu je već nedelju dana pratio svog zemljaka i za sad nije mogao ništa negativno da utvrdi. Bogati biznismen kretao se po najluksuznijim hotelima i klubovima.  Njegov pratilac je uspevao da ga sustigne trošeći silan novac svoje agencije. Ali do sada nije primetio da neko konstantno boravi u okruženju bogatog klijenta, preplanulog, stasitog brkajlije.

Detektiv se postepeno umarao. Njegov posao mu se, već od nekog vremena, nije više toliko dopadao. Svi ti ljudi, tužne životne priče, prevare, ucene, kidnapovanja, tajna maltretiranja, slučajevi vezani za narkotike, raznorazne unesrećene porodice…Susretati se sa time stalno i živeti maltene njihove živote, padalo mu je teško. Detektivski posao je radio već desetak godina, najviše zbog novca. U početku je to bila neka vrsta strasti vezane za intrige i rasvetljavanje manjih slučajeva, u nadi da će pravda nadvladati i doneti nekom sreću…Prevario se, sve su to bili životi koji su se bez obzira na krivicu kretali kao kakvom začaranom krugu.Bio je to i posao u kome su ljudi tražili anonimnost. Najviše iz želje da tako utamane svoju sopstvenu savest ili radi zaštite nekih drugih ličnih interesa. Sve u svemu, pogled na mračnu stranu ljudske patnje koja opstaje i ljude koji konstantno, još više tonu pod njenim teretom, odnedavno je počeo da ga deprimira.U slučaju preljube stvarno nije bilo efikasnijeg načina da se sazna da li je sumnja osnovana, sem pribegavanja detektivskim agencijama i to je u tim slučjevima bilo u velikoj meri opravdano. Mada, stranka koja bi nakon obavljenog posla dobila na uvid dokaze o opravdanosti svojih sumlji, nikako nije mogla biti zadovoljna, pa bi vam ponovo pred očima bila slika ljudske nevolje. 

Tako je Grk detektiv živeo poslednjih godina u potpunoj ubeđenosti da od detektivskog života treba dići ruke i da treba početi neki normalni život, ali nevolja je bila u tome što nijednog drugog posla, niti bilo kakve druge preokupacije nije imao niti ju je pronalazio u svom okruženju. Tako je njegov dan počinjao i završavao se a da je on sve više ostajao bez snage da bilo šta preduzme.

Večeras treba otići do beogradskih splavova. Imao je sreću da čuje gde će danas ići biznismen, veče pre toga, dok se nalazio u njegovoj blizini u restoranu  poznatog beogradskog hotela u kom se biznismen opuštao sa odabranim društvom. Prisluškivajući razgovore, sedeći za stolom pored, rešio je da na odredište stigne malo ranije i sačeka ”posao”.Biznismen je stigao pre ponoći na veliki , luksuzni splav. Oko njega je bilo puno poslovnih partnera. Atmosfera opuštena, veče prijatno, splav se lagano ljuljuškao, a široki pogledi na reku i grad za preporučiti  svakome ko voli ovakav provod.“Privatnom oku” ne promiče ni jedan detalj, fokusiran je i predan poslu. Muzika je dobra, latino-dance. Pije se dosta, najviše vino i kokteli, sve moguće boje, potpuni alkoholni kapacitet. Ljudi u odelima, već malo raspojasani…”Oko” je u samom centru događaja, ono ne sedi već posmatra, igra, i napeto osluškuje. Teško da je ovaj čovek, za koga žena tvrdi da sa ljubavnicom provodi vreme u Beogradu, zaista takav! Za ovih nedelju dana on može biti primer samo dobrog muža, odmerenog poslovnog čoveka koji zna tačno vreme doručka i koji u minut dolazi tačno na sastanke, obrijan i mirišljav, iako zna i da se odmori i da se malo, do neke granice, proveseli.Oko njega ima lepih žena ali zaista se ne može reči da je on u nekoj ljubavnoj zanesenosti u vezi sa njima ili strastvenoj raspojasanosti…Dobra hrana, dobro piće, lepe žene, ali u potpunom skladu sa nekim normama za ljude sa toliko novca…Detektiv prosto nije znao šta bi radio sa svim tim, vrteo se gore, dole, dok je u njemu sve više preovladavala simpatija prema dostojanstvu tog čoveka koji dobro predstavlja svoju zemlju, čak i u ovom veselju za koje bi možda neko rekao da je malo više ”raspojasano”. Ovo poslednje jeste bilo tačno pošto su poslovni ljudi koji su bili u društvu grčkog biznismena sada već svi do jednoga bili goli do pasa.Igra, kokteli, igra, kokteli. Detektiv je dugo bio na mukama ali ne primećujući ništa sumnjivo više ne izdrža pa i sam zaroni u blještavu alkoholnu dugu.Već podosta pijan on je posmatrao prizor oko sebe, slušao šta se priča i glasno se cerekao iako ni sa kim nije ni reč razmenio.U jednom trenutku on primeti da se nešto dešava na splavu.Prvo je uočio da se čitava posluga izmenila. Pogleda na sat i vide da je prošlo tri posle ponoći. U taj čas mu pridje razvijen mladić i reče da je od tri sata, na jutro,  splav zakupljen od strane izvesne gospode i da počinje privatna žurka.Grk, pijan i obuzet nekim sasvim dalekim i mračnim mislima opsova na grckom i reče:  ” Zar ne vidiš slepče da su to moji ljudi ! ”Kada je čuo grčki, mladić se duboko izvini i odšeta nastavljajući da radi svoj posao. Ljudi "sa strane" na splavu više nije bilo, ostala je samo odabrana ekipa. Promenila se i muzika, sad su to bili poznati zvuci grčke muzike. Detektiv je imao čistu sreću da je ostao na splavu. Sve mu se odjednom učini čudnim. Primetio je da se sve nekako zahuktava. Neke stvari, po njegovom mišljenu, izmakle su kontroli. Prvo je video tri muškarca kako skidaju gaće i skaču u vodu, zatim je primetio da na splavu više nema žena. Odmah iza toga sledila je sablazan. Dva krupna, debela, brkata muškarca "mazili" su jedan drugoga sa unakaženo pijanim osmesima na licu. Za nepunih pola sata detektiv se našao medju najodvratnijim ljudima koje je do tada sreo, koji su se međusobno mazilii, cmakali, skakali u vodu i tamo se meškoljili, pili, neki čak i padali od pića. Tada ugleda i “svog” grka-biznismena kako strastveno ljubi dlakavu muškarčinu. Smak sveta, mrak mrakova, ludilo vekova, pomisli. Dok se sablažnjavao i nepomičan zurio u prizor, priđe mu čovek tridesetih godina i zagleda se u njega. Detektiv ga je gledao nepomično. Ovaj ubaci prst u svoja usta i vlažnog ga primače usnama grka. Prstom predje preko njegovih usana. Druga ruka je več nežno masirala medjunožje nesretnog detektiva. 

- Samo polako, samo polako… - reče glatko izbrijani muškarac na srpskom jeziku. Detektiv nije mogao da se pomeri, u njegov penis se sjurila krv, bio je neočekivano čvrst. Kao munja, njegovom glavom ipak uspe da projuri nekakva misao i on lagano odmaknu mladića od sebe i mirnim korakom izađe sa splava.  

Nije mogao da se vrati u hotel, nije mogao da vozi, nije ni ušao u automobil, hodao je pored reke i trudio se da ne misli, ni na šta. Potpuna otupljenost, plus, neki gadan osećaj gorčine, teskobe i srama, koji ga je preplavio. Sunce je izašlo i bacilo se svom snagom na reku. Detektiv se zahvaljivao jutru. Gorko je plakao...

Po povratku u Grčku, nakon izvesnog vremena, za njega bi se moglo reči da je uspeo u onome što je duboko u sebi već odavno želeo, postao je zaista "drugi čovek". Dao je otkaz u detektivskoj agenciji i otvorio, od ušteđevine, jednu malu prodavnicu voća i povrća. Živeo je povučeno, gotovo bez kontakata sa okolinom. Najbliži od svih, bio mu je čovek koga je upoznao u prodavnici, profesor astro-fizike, stariji par godina  od njega, u koga je imao puno poverenje i najbliskiji odnos takav da je sa njim  delio svaku  noć  svoju postelju. Moglo bi se reći da je bio srećan.