À quel point vos yeux brillent-ils de façon menaçante et curieuse ?
Nuit collate.
Combien de chiens avez-vous récupérés ?
Toute la meute de rage.
Qui s'affrontent et se mordent les unes les autres.
Maudits crânes fêlés.
Temps de frottement de vos cheveux.
Et se transformer en poussière.
Il n'y a aucun espoir pour vous.
Seule pitié de vous pagayer.
Certes, le temps passe.
Et tous les visages vivants, mais gris foncé.
Air qu'ils employment.
Entendre et se demander où sont les jours.
De qui parlent les vieux.
Eux ils veulent les voir.
Ce sont des marins.
Bleu brumeux.
Des fantômes...
💜
"Osluškivanje"
Pesmu čita Irena Bijelić Gorenjak
*
EX EX - ILI HOĆEŠ TI (Live)
💛
Keywords:Poljubac Žene Zmaja, knjiga, poezija, , sebastian sava gor. poezija koja diše, čitaj poeziju, smiri se poezijom, poezija koja se čita, Zbirka Poezije, Jadranka Bunuševac, Sava Gor, Recenzent: Boško Mandić, lustracija na koricama: Irena Bijelić Gorenjak, Urednik i korektura: Jadranka Bunuševac Izdavač: Zoran Damnjanović i sinovi, Beograd 2007, Kiss Of The Dragon Woman, Poetry, Poezija, poetry lovers, poetry is not dead, poetry twitter, Book, Poetry Collection, Literatura, Literature, Literature Posts, Književnost, Knjiga Poezije, poezija, poetry, poésie, поэзия, poesie, čitaj poeziju, pesme, un livre, poésie, collection of poetry. un recueil de poésie, Kiss of the Dragon Woman, book, poetry,, sebastian sava gor. poetry that breathes, read poetry, calm down with poetry, poetry that is read, Poetry Collection, Jadranka Bunuševac, Sava Gor, Reviewer: Boško Mandić, lustration on the cover: Irena Bijelić Gorenjak, Editor and proofreader: Jadranka Bunuševac Publisher: Zoran Damnjanović and Sons , Beograd 2007, Kiss Of The Dragon Woman, Poetry, Poezija, poetry lovers, poetry is not dead, poetry twitter, Book, Poetry Collection, Literatura, Literature, Literature Posts, Književnost, Knjiga Poezije, poezija, poetry, poésie, poezija, poetry, read poetry, poems, a book, poetry, collection of poetry. a poetry collection, Пољубац Жене Змаја, књига, поезија,, себастиан Сава гор. поезија која дише, читај поезију, смири се поезијом, поезија која се чита, Збирка Поезије, Јадранка Бунушевац, Сава Гор, Рецензент: Бошко Мандић, Ирена Бијелић Горењак, Уредник и коректура: Јадранка Бунушевац Издавач: Зоран Дамњановић и синови , Београд 2007, Пољубац жене змаја, Поезија, Поезија, љубитељи поезије, поезија није мртва, поезија твитер, Књига, Песничка збирка, Литература, Књижевност, Књижевни постови, Књижевност, Књига Поезије, поезија, читај поезију, песме, збирка поезије. Dovoljna Je Jedna Reč, Poljubac Žene Zmaja: "Maska Od Ličnosti" 07 Poljubac Žene Zmaja: "Osluškivanje" 08 / Zbirka Poezije | poezija | poetry | poésie | a collection of poetry | un recueil de poésie
Владета Јеротић рођен је 2. августа 1924. године у Београду, у Задарској улици, као син јединац у чиновничкој породици. Прва два разреда основне школе завршио је у ОШ „Краљ Петар Први”, у истоименој улици, а друга два разреда у ОШ „Краљ Александар I”, у Дечанској улици. Након основне, уписао је Другу мушку гимназију, која се налазила на месту данашње зграде Политике. Гимназија је срушена до темеља за време априлског бомбардовања 1941. године.
Као дете, Владета је био, како сам себе у аутобиографији описује, живахан, немиран и непослушан дечак. Био је друштвен и разговоран, волео је спорт и биоскопе. У школи је најрадије слушао веронауку и историју, желећи да по завршетку гимназије упише Теолошки или Филозофски факултет. Међутим, пред крај школовања, пажњу му је привукла медицина, а након што је Владетином добром пријатељу нагло дијагностикована шизофренија одлучио је да медицину упише ради психијатрије.
Владета је последње године гимназије завршавао у јеку Другог светског рата. У том периоду, живео је са својом породицом у стамбеној згради у Кондиној улици, где се породица затекла и 6. априла 1941. године за време бомбардовања Београда. У непосредној близини, у Хиландарској улици, била је и зграда Радио Београда која је том приликом погођена. Током наредних неколико дана, прешао је са породицом прво на Вождовац, а потом у Кумодраж, склањајући се од немира и пожара. Јеротић је, у својој аутобиографији, истакао ужас који је по први пут осетио посматрајући са узвишице свој родни град у пламену. Са оцем је, након ових дешавања, једно време био у војсци у околини Краљева, Ужица и Чачка, али се убрзо вратио у Београд и 1942. уписао и осми разред гимназије. Матурирао је 1943. године. Након тога, до краја рата радио је као болничар - волонтер на хируршком одељењу Опште државне болнице у Београду, где је био грађански мобилисан. По завршетку рата, 1945. године, уписао је Медицински факултет Универзитета у Београду.
На Медицинском факултету дипломирао је 1951. године. Специјализацију из неуропсихијатрије стекао је 1957. године и након тога, од 1958. до 1961, боравио је у Швајцарској, Немачкој и Француској, где је специјализовао психотерапију.
Своје прво запослење пронашао је на Универзитетској нервној клиници у Београду, где је радио као асистент до 1963. године. Тада прелази у болницу „Др Драгиша Мишовић”, на прво психотерапеутско одељење основано у Југославији код примаријуса др Владислава Клајна. Радећи на развоју психотерапије у Србији, готово 20 година био је начелник Психотерапеутског одељења. Ту је стекао велико искуство у раду са пацијентима и постао примаријус.
Од 1985. до пензионисања, као професор по позиву, предавао је пастирску психологију и медицину на Православном богословском факултету у Београду.
Академик проф. др Владета Јеротић развио је обимну и плодну публицистичку делатност из граничних области психоанализе, психотерапије, социологије, социјалне психијатрије и филозофије, као и у областима теологије и филозофије хришћанства и других религија (попут јудаизма, будизма и таоизма). Његова интересовања изнедрила су преко 70 књига и неколико стотина научних чланака. Такође је одржао бројна предавања на теме из поменутих области у готово свим већим градовима Југославије, а у последњим годинама у Београду и осталим градовима Србије.
Јеротића је занимао и утицај религије на психу и понашање човека. У својим радовима је писао да се људска психа састоји од три "паралелно и непрекидно активна" слоја који се заснивају на веровањима и обичајима из паганизма, Старог завета или Новог завета.
Од 1984. године Јеротић је био члан Удружења књижевника Србије и редовни члан Медицинске академије и Српске академије наука и уметности (Одељења језика и књижевности). Био је и члан Српског лекарског друштва (психотерапеутска секција), Психотерапеутског друштва Југославије, као и Јунговог удружења у Београду.
Преминуо је у својој 94. години, 4. септембра 2018. године у Београду. Сахрањен је по сопственој жељи у породичној гробници на Новом гробљу у Београду.
Део Далматинске улице у Београду, од Таковске до Џорџа Вашингтона, назван је 2021. године по Владети Јеротићу.
Књиге
Личност Младог Наркомана – Београд: Институт За Алкохолизам И Наркоманију, 1974.
Психоанализа И Култура – Београд: Бигз (библиотека Xx Век), 1974
Болест И Стварање – Београд: Бигз (библиотека Xx Век), 1976.
Између Ауторитета И Слободе – Београд: Просвета, 1980.
Неуротичне Појаве Нашег Времена – Београд: Коларчев Народни Универзитет, 1981.
Неуроза Као Изазов – Београд: Медицинска Књига, 1984.
Дарови Наших Рођака, Iii Део, Просвета, Београд, 1999.
Моја Путовања – Европа И Европљани, Партенон, Београд, 1999.
50 Питања И 50 Одговора Из Хришћанске Психотерапеутске Праксе Београд: Арс Либри, 2000.
Мудри Као Змије И Безазлени Као Голубови - Београд: Гутенбергова Галаксија, 2000.
Нова Питања И Одговори Из Хришћанско-психотерапеутске Праксе Београд: Арс Либри, Бањалука:бесједа, 2003.
Дарови Наших Рођака, Iv Део – Београд: Арс Либри, 2007.
О Тајни, – Београд: Арс Либри, 2017.
Преводи
Одабрана дела Сигмунда Фројда, књига 5, из културе и уметности (превели с немачког В. Матић, В. Јеротић, Ђ. Богићевић), Нови Сад: Матица српска, 1969, – 357 стр.; 23 cm
Одабрана дела Сигмунда Фројда, књига 8, Аутобиографија; Нова предавања за увођење у психоанализу (превели с немачког – прво дело – В. Јеротић и – друго дело – Н. Волф), Нови Сад: Матица српска, 1969, – 295 стр., 23 cm
Uloge: Axel
Jodorowsky (Feniks), Blanca Guerra (Konča), Guy Stockwell (Orgo),
Thelma Tixou (Tetovirana žena), Sabrina Dennison (Alma), Adan
Jodorowsky (mladi Feniks), Faviola Elenka Tapia (mlada Alma)
Trajanje: 123 minuta
Nagrade i priznanja:
nominacija za Saturn za najbolji horor film (1991), specijalno
priznanje kritike na Fantasportu, nagrada na Sitgesu; kultni status u
okvirima nadrealističkog i ponoćnog filma.
Krvava ikona
zatvorene metafizike
Malo je autora koji
su tako beskompromisno pretvorili sopstvenu psihu u filmski materijal
kao Alejandro Jodorowsky. "Santa Sangre", njegov
povratnički film posle višegodišnjeg izgnanstva sa velikih ekrana,
stoji na razmeđi cirkuske melodrame, horora i spiritualne
autobiografije. Delo je to koje istovremeno oduzima dah i ostavlja
gorak ukus – upravo zato što svoju raskošnu imaginaciju stavlja u
službu jedne vrlo specifične, i vrlo upitne, duhovne mape.
Priča prati
Feniksa, sina cirkuskog trapeziste i fanatične majke Konče,
sveštenice kulta Svete Krvi – devojke koju su silovali i odsekli
joj ruke. Nakon što otac u nastupu ljubomore polije majku kiselinom
i prereže sebi grlo pred dečakom, Feniks završava u ludnici.
Godinama kasnije, majka ga izvlači odatle – sada kao sablasna
figura bez ruku, boginja osvete. Feniks postaje njene ruke, bukvalno:
oblači njene haljine, izvršava ubistva nad ženama koje ona
proglasi nečistim, dok u pozadini tinja sećanje na prvu ljubav,
gluvonemu Almu.
Jodorowsky je
vizuelni genije i to nije sporno. Scene cirkusa u raspadu, slon na
samrti čija surla biva odsečena pred publikom, tetovirana žena
čije je telo tuđe platno, crno-beli flešbekovi detinjstva – sve
to svedoči o reditelju koji razume moć slike da prodre ispod kože,
da zaobiđe razum i da direktno komunicira sa onim slojevima duše
koji ne govore jezikom pojmova. Kada Feniks i Konča izvode svoj
pantomimičarski ples smrti, bez dijaloga, samo pokretom i pogledom,
gledalac je uvučen u ritual koji istinski uznemirava.
Ipak, upravo tu
počinje i problem. Jodorowsky ne pušta sliku da diše, da se otvori
ka nečemu što je izvan njegovog sistema. Sve je podređeno tezi.
Njegov svet je hermetički zatvoren – i to nije zatvorenost
misterije koja čuva tajnu, već zatvorenost laboratorije u kojoj se
vrši eksperiment nad gledaocem. Svaki kadar je tu da dokaže unapred
zadatu psihološku formulu: majka je arhetip koji guta, religija je
neuroza, telo je poprište borbe između potisnutog i nametnutog.
Sveto, krv i granice
pobožnosti
Ovde dolazimo do
najosetljivije tačke filma – njegovog tretmana svetog. Kult Svete
Krvi je očigledna referenca na meksičku narodnu religioznost, na
onaj sočni, krvavi barok katoličanstva stopljenog sa
pretkolumbovskim obredima. Jodorowsky tu građu koristi da bi
religiju, u celini, sveo na patologiju. Konča nije samo luda majka;
ona je sveštenica. Njen kult nije izopačenje vere – on je, u
logici filma, vera sama. Bezruka svetica nije upozorenje na pogrešno
razumevanje žrtve, već sugestija da je svaka žrtva, u svojoj srži,
histerična fiksacija na bol.
A ovde se, tiho i
gotovo neprimetno, otvara ontološki ponor. Jer ako je svetost samo
trauma, ako je obred samo neuroza, ako je krv samo telesna tečnost
bez metafizičke vertikale – šta onda ostaje? Ostaje čovek sam sa
svojim fantazmima, osuđen da večno igra predstavu pred praznim
nebom. Jodorowsky nudi oslobođenje kroz odbacivanje majke, kroz
povratak telu, kroz Alminu gluvonemu nevinost. Ali to oslobođenje je
horizontalno. Feniks na kraju ne pronalazi Oca, ne stupa u odnos sa
Onim koji je iznad prirode. On pronalazi devojku. A to je malo. To je
premalo za film koji je toliko toga započeo.
Svetotajinstvo ili
svetotrauma?
Postoji jedna slika
koja posebno zabrinjava. Kada Feniks, još kao dečak, posmatra oca i
majku na trapezu, oni su za njega bogovi – lepi, snažni,
nedostižni. A onda ih film razara, kiselinom i žiletom, i nudi mu,
i nama, samo ruševine od kojih treba pobeći. To nije prikaz pada,
to je prikaz nepostojanja. Jer da bi se palo, moralo se prvo stajati.
A Jodorowsky sumnja da je iko ikada stajao.
U tome je njegova
veličina i njegova granica. On vidi da je čovek slomljen, vidi da
su naše predstave o svetom često bolesne, vidi da majke proždiru
sinove a očevi beže u smrt. Ali on ne vidi, ili ne želi da vidi,
da postoji i druga Svetost – ona koja nije projekcija traume, već
susret sa Živim. Njegova kamera je okrenuta ka unutra, ka sopstvenoj
psihi, a tamo, koliko god bilo fascinantno, nema ikone. Ima samo
odraz.
Otac i sin:
autobiografija kao egzorcizam
Ne može se, a da se
ne zastane pred činjenicom da ulogu odraslog Feniksa tumači Axel
Jodorowsky, rediteljev najstariji sin. To nije tek kuriozitet za
filmske enciklopedije – to je ključ za razumevanje cele pozornice.
Alejandro Jodorowsky je godinama, kroz sopstvene spise i intervjue,
gradio narativ o duhovnom učitelju koji svoju decu oblikuje u
oslobođena bića, oslobođena i od društvenih i od religijskih
stega. Ali ono što gledamo u "Santa Sangre" priča sasvim
drugu priču.
Na platnu, otac
(Orgo) je odsutan, nasilan, egocentričan, i na kraju samoubica. Sin
(Feniks) je njegov produžetak samo u tragici – onaj koji mora da
odigra očev neodigrani čin. A iza kamere, pravi otac svom sinu
dodeljuje ulogu neme, feminizirane marionete, muškarca bez
sopstvenih ruku. Koliko je tu stvarne ljubavi, a koliko hladnog,
gotovo alhemijskog korišćenja najbližeg bića kao sirovine za
sopstveni umetnički kredo? Film, možda i mimo volje autora, svedoči
o jednoj duboko problematici: o čoveku koji je toliko zaljubljen u
arhetipove da je zaboravio da živi ljudi nisu simboli. Axelov Feniks
nije oslobođen – on je žrtvovan na oltaru očeve vizije. I upravo
ta napetost, ta neizgovorena bol između kadrova, daje filmu
potresnost koju sam scenario ne bi mogao da iznese.
Zvučni ikonostas
lažne liturgije
Simon Boswell,
britanski kompozitor koji će kasnije potpisati muziku za niz kultnih
ostvarenja, ovde stvara zvučnu kulisu koja zaslužuje posebnu
pažnju. Njegova partitura nije puki pratilac slike – ona je
aktivni saučesnik u Jodorowskyjevoj duhovnoj obmani. Boswell vešto
koristi elemente koji u slušaocu bude arhaično, gotovo genetsko
sećanje na sveto: horove koji podsećaju na liturgijske odjeke,
udaraljke koje dozivaju plemenske obrede, melodijske fraze koje
imitiraju crkvenu modalnost. A sve to stavlja u službu scene
ubistva, histerije, raspada.
To je muzika koja
zvuči kao da je ukradena iz nekog drevnog hrama i presvučena
mesingom cirkuskog orkestra. Ona gledaocu nudi emocionalni lažni
putokaz: ono što slušaš je sveto, ono što vidiš je sveto – a
zapravo prisustvuješ klanju. Boswell i Jodorowsky zajedno grade
zvučno-vizuelni mehanizam koji ne vodi ka katarzi, već ka konfuziji
duše. I upravo u toj konfuziji leži najveća opasnost ovog filma za
neopreznog gledaoca – jer kada se sveto i patološko stope u jedan
jedini doživljaj, čovek ostaje bez kompasa, bez mogućnosti da
razlikuje ikonu od idola, molitvu od bajalice, žrtvu od nasilja.
Zaključak: film
koji treba gledati, ali ne i verovati mu
"Santa Sangre"
je nesumnjivo remek-delo nadrealističkog filma, ostvarenje koje i
danas, više od tri decenije kasnije, deluje sveže, smelo i
potresno. Jodorowsky je jedan od onih autora bez kojih bi
kinematografija bila siromašnija za čitav jedan kontinent snova.
Ali ovom filmu treba prići sa unutrašnjom distancom. Diviti se
njegovoj lepoti, a ne pristati na njegovu filozofiju. Priznati mu
hrabrost, a ne podleći njegovom očajanju. Jer lepota bez istine, ma
koliko zaslepljujuća bila, na kraju uvek postaje samo još jedna
ćelija – možda najraskošnija, ali ćelija. A zidovi te ćelije
nisu od kamena. Oni su od slike i zvuka. I upravo zato ih je tako
teško prepoznati.
Prvo je propalo stotine megalopolisa. Odmah zatim je okean progutao dva kontinenta. To je bio početak, na kraju se sve smirilo i povratilo… Ljudi sada imaju sposobnost da lete, više nema noći, nikome se ne spava i niko više nije gladan, niti imamo potrebu da jedemo. Ljudi se hrane raznoraznim energijama i puno ranijih vrednosti se promenilo. Niema više polova, niti seksa, razmnožavamo se vegetativno iako nismo biljke. Tako da više nemamo creva, niti bilo kakve šupljine, sve je idealno popunjeno i raspodala dobara je fantastična a vrlo je bitno dodati da dok pričamo svi pevamo...
EX EX - JA SAM ČOVEK
❤
"Spontano Sagorevanje" je Zbirka Kratkih Priča, napisana 2021. godine u Beogradu, Srbija. Zbirka nadrealealnim apstraktnom, iracionalnim i podsvesnim oživljavanjem likova, koketira sa stvarnošću.
❤
Keywords: Spontano Sagorevanje, Puste Želje, Pusti Snovi. Empty Desires, Empty Dreams, Désirs vides, rêves vides, Désirs vides, rêve vide, Kratkih Priča, Une Collection D'histoires Courtes, A Collection of Short Stories, Spontaneous Combustion, Combustion Spontanée, kratka priča, short story, histoire courte, nadrealizam, teatar apsurda. surréalisme théâtredelabsurde theateroftheabsurd iracionalizam avantgarde avangarda irrationalism, irrationalisme, subconscious, subconscient, superconscious, supraconscient, novel, novela knjiga, new book, književnost, literature, literature posts, literatura, comedy, komične priče, smešne,priče, funnystories, surrealism, nadrealizam, crazy story, dark humor, weird story, Спонтано СагоревањеЗбирка Кратких Прича, Збирка Уне Д'хистоирес Цоуртес, Збирка кратких прича, Спонтано сагоревање, Спонтане сагоревања, кратка прича, кратка прича, историја курта, надреализам, театар апсурда. сурреалисме тхеатределабсурде тхеатерофтхеабсурд ирационализам авантгарде авангарда ирационализам, ирационализам, подсвест, подсвесно, надсвесно, суперсвесно, роман, новела књига, нова књига, књижевност, књижевност, књижевни постови, књижевност, комедија, комичне приче, смешне, приче, смешни, приче, смешни, приче луда прича, мрачни хумор, чудна прича, Po Jutru Se Dan Poznaje, In the Morning the Day is Known Spontano Sagorevanje: "Nešto je Puklo" 36 Spontano Sagorevanje: "Srećan Kraj" 39 EX EX - JA SAM ČOVEK
Gledaš dugo u prašnike cveta i krvavu boju latica,
Slušaš galop moga srca,
Kriješ dijamant u grudima,
Shvataš raspeće kosmosa.
-
Vodim te u vodeni grad,
Ne ostavljaj nežnost za kraj.
EPICENTER
"Don't Leave Tenderness for the End"
Your toboggan ...
A fast-spinning vault,
Blue, light green, plastic hula-hoop circles,
Elastic, measured, and fast movements.
You are peaceful ...
You look for a long time at the anthers of the flower and the bloody color of the petals,
You listen to the heartbeat of my heart,
You're hiding a diamond in your chest,
You understand the crucifixion of the cosmos.
-
I'm taking you to a city of water,
Don't leave tenderness for last.
⚓
ÉPICENTRE
"Ne laissez pas la tendresse pour la fin"
Votre toboggan ...
Une voûte à rotation rapide,
Cercles de hula-hop bleus, vert clair, en plastique,
Mouvements élastiques, mesurés et rapides.
Vous êtes calme ...
Vous regardez longuement les anthères de la fleur et la couleur sanglante des pétales,
Vous entendez le galop de mon cœur,
Vous cachez un diamant dans votre poitrine,
Vous comprenez la crucifixion du cosmos.
-
Je t'emmène à la ville d'eau,
Ne laissez pas la tendresse pour la fin.
Thanks for Reading and Listening
💚
EX EX _ TREPTAJ I SJAJ
💚
Keywords: Epicentar: "Epicentar" Oganj, Zbirka Poezije, Poetry Collection, Recueil de poésie, poezija poetry, poésie, White Cat, Chat Blanc, New Book, Book of Poetry, Poetry, Poezija, Literature Posts, Književnost, Literatura, poetry lovers, poetry is not dead, poetry community, Песничка збирка, поезија, Бела мачка, Нова књига, Књига поезије, Поезија, Поезија, Књижевни постови, Литература, љубитељи поезије, поезија није мртва, песничка заједница, Књижевност,
Collection de poésie, poésie, Chat blanc, Nouveau livre, Livre de poésie, Poésie, Poezija, Publications littéraires, Littérature, amateurs de poésie, la poésie n'est pas morte, communauté de la poésie, EPICENTAR: "Efekat Leptira" | EPICENTER: The Butterfly Effect | ÉPICENTRE « L'effet papillon » EPICENTAR: "Долазе Ајкуле" | EPICENTER: "The Sharks Are Coming" | ÉPICENTRE "Les requins arrivent"EX EX : Sila EX EX - Resultat på mål EX EX - Исход на цел EX EX - Результат в цель Эпицентр «Зима близко» L'epicentro di "L'inverno sta arrivando" L'épicentre de "Winter is Coming" የ"ክረምት እየመጣ ነው" ዋና ከተማ The epicenter of "Winter is Coming" Epicentar: "Bermudski Trougao" | Epicenter "Bermuda Triangle" EPICENTAR: Ispod Zemlje | EPICENTER: Underground | Zbirka Poezije | A Poetry Collection | Recueil de poésie | poezija | poetry | poésie Epicentar: "Ne Ostavljaj Nežnost Za Kraj" Epicenter | Epicenter: "Don't Leave Tenderness for the End"
.jpg)
