Vladeta Jerotić: "Čovek I Njegov Identitet"

Vladeta Jerotić: 

"Čovek I Njegov Identitet" 

01 

Владета Јеротић рођен је 2. августа 1924. године у Београду, у Задарској улици, као син јединац у чиновничкој породици. Прва два разреда основне школе завршио је у ОШ „Краљ Петар Први”, у истоименој улици, а друга два разреда у ОШ „Краљ Александар I”, у Дечанској улици. Након основне, уписао је Другу мушку гимназију, која се налазила на месту данашње зграде Политике. Гимназија је срушена до темеља за време априлског бомбардовања 1941. године.

Као дете, Владета је био, како сам себе у аутобиографији описује, живахан, немиран и непослушан дечак. Био је друштвен и разговоран, волео је спорт и биоскопе. У школи је најрадије слушао веронауку и историју, желећи да по завршетку гимназије упише Теолошки или Филозофски факултет. Међутим, пред крај школовања, пажњу му је привукла медицина, а након што је Владетином добром пријатељу нагло дијагностикована шизофренија одлучио је да медицину упише ради психијатрије.

Vladeta Jerotić - Delfi knjižare

Владета је последње године гимназије завршавао у јеку Другог светског рата. У том периоду, живео је са својом породицом у стамбеној згради у Кондиној улици, где се породица затекла и 6. априла 1941. године за време бомбардовања Београда. У непосредној близини, у Хиландарској улици, била је и зграда Радио Београда која је том приликом погођена. Током наредних неколико дана, прешао је са породицом прво на Вождовац, а потом у Кумодраж, склањајући се од немира и пожара. Јеротић је, у својој аутобиографији, истакао ужас који је по први пут осетио посматрајући са узвишице свој родни град у пламену. Са оцем је, након ових дешавања, једно време био у војсци у околини Краљева, Ужица и Чачка, али се убрзо вратио у Београд и 1942. уписао и осми разред гимназије. Матурирао је 1943. године. Након тога, до краја рата радио је као болничар - волонтер на хируршком одељењу Опште државне болнице у Београду, где је био грађански мобилисан. По завршетку рата, 1945. године, уписао је Медицински факултет Универзитета у Београду.

На Медицинском факултету дипломирао је 1951. године. Специјализацију из неуропсихијатрије стекао је 1957. године и након тога, од 1958. до 1961, боравио је у Швајцарској, Немачкој и Француској, где је специјализовао психотерапију.

Своје прво запослење пронашао је на Универзитетској нервној клиници у Београду, где је радио као асистент до 1963. године. Тада прелази у болницу „Др Драгиша Мишовић”, на прво психотерапеутско одељење основано у Југославији код примаријуса др Владислава Клајна. Радећи на развоју психотерапије у Србији, готово 20 година био је начелник Психотерапеутског одељења. Ту је стекао велико искуство у раду са пацијентима и постао примаријус.

Од 1985. до пензионисања, као професор по позиву, предавао је пастирску психологију и медицину на Православном богословском факултету у Београду.

Владета Јеротић - Книжаре Вулкан

Академик проф. др Владета Јеротић развио је обимну и плодну публицистичку делатност из граничних области психоанализе, психотерапије, социологије, социјалне психијатрије и филозофије, као и у областима теологије и филозофије хришћанства и других религија (попут јудаизма, будизма и таоизма). Његова интересовања изнедрила су преко 70 књига и неколико стотина научних чланака. Такође је одржао бројна предавања на теме из поменутих области у готово свим већим градовима Југославије, а у последњим годинама у Београду и осталим градовима Србије.

Јеротића је занимао и утицај религије на психу и понашање човека. У својим радовима је писао да се људска психа састоји од три "паралелно и непрекидно активна" слоја који се заснивају на веровањима и обичајима из паганизма, Старог завета или Новог завета.

Од 1984. године Јеротић је био члан Удружења књижевника Србије и редовни члан Медицинске академије и Српске академије наука и уметности (Одељења језика и књижевности). Био је и члан Српског лекарског друштва (психотерапеутска секција), Психотерапеутског друштва Југославије, као и Јунговог удружења у Београду.

Vladeta Jerotić - 

Knjige - Online knjižara Dereta

Преминуо је у својој 94. години, 4. септембра 2018. године у Београду. Сахрањен је по сопственој жељи у породичној гробници на Новом гробљу у Београду.

Део Далматинске улице у Београду, од Таковске до Џорџа Вашингтона, назван је 2021. године по Владети Јеротићу.

Књиге

Личност Младог Наркомана – Београд: Институт За Алкохолизам И Наркоманију, 1974.

Психоанализа И Култура – Београд: Бигз (библиотека Xx Век), 1974

Болест И Стварање – Београд: Бигз (библиотека Xx Век), 1976.

Између Ауторитета И Слободе – Београд: Просвета, 1980.

Неуротичне Појаве Нашег Времена – Београд: Коларчев Народни Универзитет, 1981.

Неуроза Као Изазов – Београд: Медицинска Књига, 1984.

Психодинамика И Психотерапија Неуроза (са Миланом Поповићем) – Београд: Нолит, 1984.

Дарови Наших Рођака I Део – Београд: Просвета, 1984, Ii Део: Просвета 1993.

Човек И Његов Идентитет – Горњи Милановац: Дечје Новине, 1988.

Јунг Између Истока И Запада – Београд: Просвета, 1990.

Мистичка Стања, Визије И Болести – Горњи Милановац: Дечје Новине, 1992.

Путовање У Оба Смера – Београд: Плато, 1992.

Како Замишљам Да Бих Разговарао Са Владиком Николајем Велимировићем – Шабац: Шабачко-ваљевска Епархија, 1993.

Разговори Са Православним Духовницима – Врање: Књижевна Заједница „борисав Станковић“, 1994.

Психолошко И Религиозно Биће Човека – Нови Сад: „беседе“, 1994.

Вера И Нација – Београд: Терсит, 1995.

С

Само Дела Љубави Остају – Београд: Манастир Хиландар, 1996.

Посете, Одломци – Вршац: Ков, 1996.

Старо И Ново У Хришћанству – Београд: Источник, 1996.

Учење Светог Јована Лествичника И Наше Време – Београд: Арс Либри, 1996.

Учење Светог Исака Сирина И Наше Време – Београд: Арс Либри, 1997.

Учење Светог Марка Подвижника И Други Огледи – Београд: Арс Либри, 1998.

Духовни Разговори – Ваљево: Глас Цркве 1997.

Хришћанство И Психолошки Проблеми Човека- Београд: Богословски Факултет Спц, 1997.

Сликарство Светозара Самуровића – Ваљево: Ваљевац, 1998.

Индивидуација И/или Обожење – Београд: Арс Либри, 1998.

Дарови Наших Рођака, Iii Део, Просвета, Београд, 1999.

Моја Путовања – Европа И Европљани, Партенон, Београд, 1999.

50 Питања И 50 Одговора Из Хришћанске Психотерапеутске Праксе Београд: Арс Либри, 2000.

Мудри Као Змије И Безазлени Као Голубови - Београд: Гутенбергова Галаксија, 2000.

Нова Питања И Одговори Из Хришћанско-психотерапеутске Праксе Београд: Арс Либри, Бањалука:бесједа, 2003.

Дарови Наших Рођака, Iv Део – Београд: Арс Либри, 2007.

О Тајни, – Београд: Арс Либри, 2017.

Преводи

Одабрана дела Сигмунда Фројда, књига 5, из културе и уметности (превели с немачког В. Матић, В. Јеротић, Ђ. Богићевић), Нови Сад: Матица српска, 1969, – 357 стр.; 23 cm

Одабрана дела Сигмунда Фројда, књига 8, Аутобиографија; Нова предавања за увођење у психоанализу (превели с немачког – прво дело – В. Јеротић и – друго дело – Н. Волф), Нови Сад: Матица српска, 1969, – 295 стр., 23 cm

Писма Сигмунда Фројда вереници – Психотерапија, 1, Загреб, 1975, 85-96.

Студије и чланци

Рођење 2. август 1924.

Београд,  Краљевина СХС

Смрт 4. септембар 2018. (94 год.)

Београд,  Србија

Религија Православно хришћанство

Образовање Медицински факултет Универзитета у Београду

Институција Клиничко-болнички центар „Др Драгиша Мишовић“

Православни богословски факултет Универзитета у Београду

Академија Српска академија наука и уметности

Награде

Орден Светог Саве

Vladeta Jerotić

Награде и признања

Добитник је више награда, између осталих и:

Захвалница Матице српске, 1982.

Повеља болнице „Др Драгиша Мишовић“, 1983

Повеља Српског лекарског друштва, 1993

Награда „Ђорђе Јовановић“, 1994.

Награда „Лаза Костић“, 1997.

Орден Светог Саве I степена, 2001.

Награда Исидора Секулић 2003. године за књигу „Путовања, записи, сећања“.

Награда Доситеј Обрадовић 2013. године, за животно дело

Велика повеља Бранковог кола 2017. године

Владета Јеротић - Korisna Knjiga

Предаванје Др. Владете Јеротића

"...добро и зло трче заједно..."

МОЋ ВЕРОВАЊА

*

IZBOR PARTNERA

❤

Владета Јеротић

ЧОВЕК И ЊЕГОВ ИДЕНТИТЕТ

Са благословом Његове Светости

Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког

и Патријарха српског

Господина Павла

САДРЖАЈ:

ПСИХОЛОШКО-ПСИХИЈАТРИЈСКИ ПРОБЛЕМИ ДАНАС

Шта стварно значи бити зрела личност?

Човек и његов идентитет

Агресија у савременом свету

Стварни узроци неуроза

Самоубиство као проблем

Самоћа и усамљеност

Шта на психолошком језику значи "баксузан човек"?

Синдром "заплетених рогова" - један вид породичне неурозе

Најчешће неуротичне сметње студената

Умор и неуроза

Неурозе у другој половини живота

Пренатална психологија - стварност или фантазија

Савремена достигнућа упоредне психијатрије

Антипсихијатријски покрет психијатара

Значај психотерапије за савремену свест

ЉУБАВ И СЕКСУАЛНОСТ

Шта је са сексуалном револуцијом данас?

О човековој потреби за сигурношћу и љубави

Избор партнера - случај или законитост?

Неколико најчешћих типова односа међу партнерима

Страх од жене као психопатолошки и митски знак

Дон Жуан у светлости психологије и мита

Зашто је људима тешко да воле?

ТЕЛЕСНЕ БОЛЕСТИ И ПСИХА

Увод

Завера против бола

Општи део

Основи психосоматске медицине

Како се на болест гледало током историје

Телесна болест као одбрана и изазов

Какве трансформације доживљавају наши психички конфликт

Посебни део

Психосоматика у гинекологији

Туберкулоза и психа

Рак и психа

Инфаркт и психа

Стомачна гризлица и психа

Шећерна болест и психа

Кожа и психа

Реуматизам и психа

Вечна хипохондрија човека

Егзистенцијални приступ хипохондрији

Да ли у медицини постоји "психичка смрт"?

Да ли човек постаје све неодговорнији?

Источни-западни ветар

Однос материјалне и духовне стране у западним, односно источним

културама

Неки видови индијске психотерапије

Психоанализа и јога

Слика о човеку према тибетанско-ламаистичкој медицини

Неурозе у учењу зена

Филозофски основи акупунктуре

Шта је хомеопатија?

Бајке као терапеутско средство

Психијатрија и фантастика

...

Krvava "ikona" zatvorene metafizike: Santa Sangre (1989) Filmska Kritika

Santa Sangre, aka The Holy Blood

 (1989) 

Alejandro Jodorowsky

Santa Sangre (Sveta krv)

Originalni naslov: Santa Sangre

Godina proizvodnje: 1989.

Zemlje produkcije: Meksiko, Italija

Režija: Alejandro Jodorowsky

Scenario: Alejandro Jodorowsky, Roberto Leoni, Claudio Argento

Producent: Claudio Argento

Direktor fotografije: Daniele Nannuzzi

Muzika: Simon Boswell

Uloge: Axel Jodorowsky (Feniks), Blanca Guerra (Konča), Guy Stockwell (Orgo), Thelma Tixou (Tetovirana žena), Sabrina Dennison (Alma), Adan Jodorowsky (mladi Feniks), Faviola Elenka Tapia (mlada Alma)

Trajanje: 123 minuta

Nagrade i priznanja: nominacija za Saturn za najbolji horor film (1991), specijalno priznanje kritike na Fantasportu, nagrada na Sitgesu; kultni status u okvirima nadrealističkog i ponoćnog filma.

---

Krvava ikona zatvorene metafizike

Malo je autora koji su tako beskompromisno pretvorili sopstvenu psihu u filmski materijal kao Alejandro Jodorowsky. "Santa Sangre", njegov povratnički film posle višegodišnjeg izgnanstva sa velikih ekrana, stoji na razmeđi cirkuske melodrame, horora i spiritualne autobiografije. Delo je to koje istovremeno oduzima dah i ostavlja gorak ukus – upravo zato što svoju raskošnu imaginaciju stavlja u službu jedne vrlo specifične, i vrlo upitne, duhovne mape.

Priča prati Feniksa, sina cirkuskog trapeziste i fanatične majke Konče, sveštenice kulta Svete Krvi – devojke koju su silovali i odsekli joj ruke. Nakon što otac u nastupu ljubomore polije majku kiselinom i prereže sebi grlo pred dečakom, Feniks završava u ludnici. Godinama kasnije, majka ga izvlači odatle – sada kao sablasna figura bez ruku, boginja osvete. Feniks postaje njene ruke, bukvalno: oblači njene haljine, izvršava ubistva nad ženama koje ona proglasi nečistim, dok u pozadini tinja sećanje na prvu ljubav, gluvonemu Almu.

Majstor slike, zarobljenik koncepta

Santa Sangre

Jodorowsky je vizuelni genije i to nije sporno. Scene cirkusa u raspadu, slon na samrti čija surla biva odsečena pred publikom, tetovirana žena čije je telo tuđe platno, crno-beli flešbekovi detinjstva – sve to svedoči o reditelju koji razume moć slike da prodre ispod kože, da zaobiđe razum i da direktno komunicira sa onim slojevima duše koji ne govore jezikom pojmova. Kada Feniks i Konča izvode svoj pantomimičarski ples smrti, bez dijaloga, samo pokretom i pogledom, gledalac je uvučen u ritual koji istinski uznemirava.

Ipak, upravo tu počinje i problem. Jodorowsky ne pušta sliku da diše, da se otvori ka nečemu što je izvan njegovog sistema. Sve je podređeno tezi. Njegov svet je hermetički zatvoren – i to nije zatvorenost misterije koja čuva tajnu, već zatvorenost laboratorije u kojoj se vrši eksperiment nad gledaocem. Svaki kadar je tu da dokaže unapred zadatu psihološku formulu: majka je arhetip koji guta, religija je neuroza, telo je poprište borbe između potisnutog i nametnutog.

Sveto, krv i granice pobožnosti

Ovde dolazimo do najosetljivije tačke filma – njegovog tretmana svetog. Kult Svete Krvi je očigledna referenca na meksičku narodnu religioznost, na onaj sočni, krvavi barok katoličanstva stopljenog sa pretkolumbovskim obredima. Jodorowsky tu građu koristi da bi religiju, u celini, sveo na patologiju. Konča nije samo luda majka; ona je sveštenica. Njen kult nije izopačenje vere – on je, u logici filma, vera sama. Bezruka svetica nije upozorenje na pogrešno razumevanje žrtve, već sugestija da je svaka žrtva, u svojoj srži, histerična fiksacija na bol.

A ovde se, tiho i gotovo neprimetno, otvara ontološki ponor. Jer ako je svetost samo trauma, ako je obred samo neuroza, ako je krv samo telesna tečnost bez metafizičke vertikale – šta onda ostaje? Ostaje čovek sam sa svojim fantazmima, osuđen da večno igra predstavu pred praznim nebom. Jodorowsky nudi oslobođenje kroz odbacivanje majke, kroz povratak telu, kroz Alminu gluvonemu nevinost. Ali to oslobođenje je horizontalno. Feniks na kraju ne pronalazi Oca, ne stupa u odnos sa Onim koji je iznad prirode. On pronalazi devojku. A to je malo. To je premalo za film koji je toliko toga započeo.

Svetotajinstvo ili svetotrauma?

Postoji jedna slika koja posebno zabrinjava. Kada Feniks, još kao dečak, posmatra oca i majku na trapezu, oni su za njega bogovi – lepi, snažni, nedostižni. A onda ih film razara, kiselinom i žiletom, i nudi mu, i nama, samo ruševine od kojih treba pobeći. To nije prikaz pada, to je prikaz nepostojanja. Jer da bi se palo, moralo se prvo stajati. A Jodorowsky sumnja da je iko ikada stajao.

U tome je njegova veličina i njegova granica. On vidi da je čovek slomljen, vidi da su naše predstave o svetom često bolesne, vidi da majke proždiru sinove a očevi beže u smrt. Ali on ne vidi, ili ne želi da vidi, da postoji i druga Svetost – ona koja nije projekcija traume, već susret sa Živim. Njegova kamera je okrenuta ka unutra, ka sopstvenoj psihi, a tamo, koliko god bilo fascinantno, nema ikone. Ima samo odraz.

Otac i sin: autobiografija kao egzorcizam

Ne može se, a da se ne zastane pred činjenicom da ulogu odraslog Feniksa tumači Axel Jodorowsky, rediteljev najstariji sin. To nije tek kuriozitet za filmske enciklopedije – to je ključ za razumevanje cele pozornice. Alejandro Jodorowsky je godinama, kroz sopstvene spise i intervjue, gradio narativ o duhovnom učitelju koji svoju decu oblikuje u oslobođena bića, oslobođena i od društvenih i od religijskih stega. Ali ono što gledamo u "Santa Sangre" priča sasvim drugu priču.

Na platnu, otac (Orgo) je odsutan, nasilan, egocentričan, i na kraju samoubica. Sin (Feniks) je njegov produžetak samo u tragici – onaj koji mora da odigra očev neodigrani čin. A iza kamere, pravi otac svom sinu dodeljuje ulogu neme, feminizirane marionete, muškarca bez sopstvenih ruku. Koliko je tu stvarne ljubavi, a koliko hladnog, gotovo alhemijskog korišćenja najbližeg bića kao sirovine za sopstveni umetnički kredo? Film, možda i mimo volje autora, svedoči o jednoj duboko problematici: o čoveku koji je toliko zaljubljen u arhetipove da je zaboravio da živi ljudi nisu simboli. Axelov Feniks nije oslobođen – on je žrtvovan na oltaru očeve vizije. I upravo ta napetost, ta neizgovorena bol između kadrova, daje filmu potresnost koju sam scenario ne bi mogao da iznese.

Zvučni ikonostas lažne liturgije

Simon Boswell, britanski kompozitor koji će kasnije potpisati muziku za niz kultnih ostvarenja, ovde stvara zvučnu kulisu koja zaslužuje posebnu pažnju. Njegova partitura nije puki pratilac slike – ona je aktivni saučesnik u Jodorowskyjevoj duhovnoj obmani. Boswell vešto koristi elemente koji u slušaocu bude arhaično, gotovo genetsko sećanje na sveto: horove koji podsećaju na liturgijske odjeke, udaraljke koje dozivaju plemenske obrede, melodijske fraze koje imitiraju crkvenu modalnost. A sve to stavlja u službu scene ubistva, histerije, raspada.

To je muzika koja zvuči kao da je ukradena iz nekog drevnog hrama i presvučena mesingom cirkuskog orkestra. Ona gledaocu nudi emocionalni lažni putokaz: ono što slušaš je sveto, ono što vidiš je sveto – a zapravo prisustvuješ klanju. Boswell i Jodorowsky zajedno grade zvučno-vizuelni mehanizam koji ne vodi ka katarzi, već ka konfuziji duše. I upravo u toj konfuziji leži najveća opasnost ovog filma za neopreznog gledaoca – jer kada se sveto i patološko stope u jedan jedini doživljaj, čovek ostaje bez kompasa, bez mogućnosti da razlikuje ikonu od idola, molitvu od bajalice, žrtvu od nasilja.

Zaključak: film koji treba gledati, ali ne i verovati mu

"Santa Sangre" je nesumnjivo remek-delo nadrealističkog filma, ostvarenje koje i danas, više od tri decenije kasnije, deluje sveže, smelo i potresno. Jodorowsky je jedan od onih autora bez kojih bi kinematografija bila siromašnija za čitav jedan kontinent snova. Ali ovom filmu treba prići sa unutrašnjom distancom. Diviti se njegovoj lepoti, a ne pristati na njegovu filozofiju. Priznati mu hrabrost, a ne podleći njegovom očajanju. Jer lepota bez istine, ma koliko zaslepljujuća bila, na kraju uvek postaje samo još jedna ćelija – možda najraskošnija, ali ćelija. A zidovi te ćelije nisu od kamena. Oni su od slike i zvuka. I upravo zato ih je tako teško prepoznati.

Santa Sangre

Sveta Krv

Amazon Movies - Santa Sangre aka The Holy Blood

Promo Videos:

*

*

*

*

*

Enjoy!

❤

Sebastian Sava Gor

✦ Zvanični sajt ✦

Sajt

✦ Knjige · Nova Poetika ✦

Spontano sagorevanje Komplet knjiga

✦ Wikipedia ✦

Wikipedia

✦ Scribd & Društvene mreže ✦

Scribd Instagram Facebook LinkedIn

✦ YouTube kanali ✦

Sebastian Sava Gor EX EX OkO Music Studio 100

✦ Dobra Knjiga · Izdanja ✦

Poljubac žene zmaja Noć slomljenih strela Ishod na nišanu

Spontano Sagorevanje: "Srećan Kraj" 39 | Zbirka Kratkih Priča | Une collection d'histoires courtes | A Collection of Short Stories

 

Spontano Sagorevanje: 

"Srećan Kraj" 

39

 Prvo je propalo stotine megalopolisa. Odmah zatim je okean progutao dva kontinenta. To je bio početak, na kraju se sve smirilo i povratilo… Ljudi sada imaju sposobnost da lete, više nema noći, nikome se ne spava i niko više nije gladan, niti imamo potrebu da jedemo. Ljudi se hrane raznoraznim energijama i puno ranijih vrednosti se promenilo. Niema više polova, niti seksa, razmnožavamo se vegetativno iako nismo biljke. Tako da više nemamo creva, niti bilo kakve šupljine, sve je idealno popunjeno i raspodala dobara je fantastična a vrlo je bitno dodati da dok pričamo svi pevamo...

EX EX - JA SAM ČOVEK

❤

"Spontano Sagorevanje" je Zbirka Kratkih Priča, napisana 2021. godine u Beogradu, Srbija. Zbirka nadrealealnim apstraktnom, iracionalnim i podsvesnim oživljavanjem likova, koketira sa stvarnošću. 

❤

Keywords: Spontano Sagorevanje, Puste Želje, Pusti Snovi. Empty Desires, Empty Dreams, Désirs vides, rêves vides, Désirs vides, rêve vide,  Kratkih Priča, Une Collection D'histoires Courtes, A Collection of Short Stories, Spontaneous Combustion, Combustion Spontanée, kratka priča, short story, histoire courte, nadrealizam, teatar apsurda. surréalisme théâtredelabsurde theateroftheabsurd iracionalizam avantgarde avangarda irrationalism, irrationalisme, subconscious, subconscient, superconscious, supraconscient, novel, novela knjiga, new book, književnost, literature, literature posts, literatura, comedy, komične priče, smešne,priče, funnystories, surrealism, nadrealizam, crazy story, dark humor, weird story, Спонтано СагоревањеЗбирка Кратких Прича, Збирка Уне Д'хистоирес Цоуртес, Збирка кратких прича, Спонтано сагоревање, Спонтане сагоревања, кратка прича, кратка прича, историја курта, надреализам, театар апсурда. сурреалисме тхеатределабсурде тхеатерофтхеабсурд ирационализам авантгарде авангарда ирационализам, ирационализам, подсвест, подсвесно, надсвесно, суперсвесно, роман, новела књига, нова књига, књижевност, књижевност, књижевни постови, књижевност, комедија, комичне приче, смешне, приче, смешни, приче, смешни, приче луда прича, мрачни хумор, чудна прича, Po Jutru Se Dan Poznaje, In the Morning the Day is Known Spontano Sagorevanje: "Nešto je Puklo" 36 Spontano Sagorevanje: "Srećan Kraj" 39 EX EX - JA SAM ČOVEK

Epicentar: "Ne Ostavljaj Nežnost Za Kraj" Epicenter | Epicenter: "Don't Leave Tenderness for the End" | Zbirka Poezije | Poetry Collection | Recueil de poésie | poezija | poetry | poésie

 

EPICENTER

"Don't Leave Tenderness for the End" 

EPICENTAR

"Ne Ostavljaj Nežnost Za Kraj"  

Tvoj tobogan...

Svod koji se brzo vrti,

Plavi, svetlo-zeleni, plastični hula-hop krugovi,

Lastiš, odmereni i brzi pokreti.

Mirna si...

Gledaš dugo u prašnike cveta i krvavu boju latica,

Slušaš galop moga srca,

Kriješ dijamant u grudima,

Shvataš raspeće kosmosa.

-

Vodim te u vodeni grad,

Ne ostavljaj nežnost za kraj.

EPICENTER

"Don't Leave Tenderness for the End" 

Your toboggan ...

A fast-spinning vault,

Blue, light green, plastic hula-hoop circles,

Elastic, measured, and fast movements.

You are peaceful ...

You look for a long time at the anthers of the flower and the bloody color of the petals,

You listen to the heartbeat of my heart,

You're hiding a diamond in your chest,

You understand the crucifixion of the cosmos.

-

I'm taking you to a city of water,

Don't leave tenderness for last.

⚓

ÉPICENTRE

"Ne laissez pas la tendresse pour la fin"

Votre toboggan ...

Une voûte à rotation rapide,

Cercles de hula-hop bleus, vert clair, en plastique,

Mouvements élastiques, mesurés et rapides.

Vous êtes calme ...

Vous regardez longuement les anthères de la fleur et la couleur sanglante des pétales,

Vous entendez le galop de mon cœur,

Vous cachez un diamant dans votre poitrine,

Vous comprenez la crucifixion du cosmos.

-

Je t'emmène à la ville d'eau,

Ne laissez pas la tendresse pour la fin.

Thanks for Reading and Listening 

💚

EX EX _ TREPTAJ I SJAJ

💚

Keywords: Epicentar: "Epicentar"   Oganj, Zbirka Poezije, Poetry Collection, Recueil de poésie, poezija poetry, poésie, White Cat, Chat Blanc, New Book,  Book of Poetry, Poetry, Poezija, Literature Posts, Književnost, Literatura, poetry lovers, poetry is not dead, poetry community,  Песничка збирка, поезија, Бела мачка, Нова књига, Књига поезије, Поезија, Поезија, Књижевни постови, Литература, љубитељи поезије, поезија није мртва, песничка заједница, Књижевност,

Collection de poésie, poésie, Chat blanc, Nouveau livre, Livre de poésie, Poésie, Poezija, Publications littéraires, Littérature, amateurs de poésie, la poésie n'est pas morte, communauté de la poésie, EPICENTAR: "Efekat Leptira" | EPICENTER:  The Butterfly Effect |  ÉPICENTRE  « L'effet papillon » EPICENTAR: "Долазе Ајкуле" | EPICENTER: "The Sharks Are Coming" |  ÉPICENTRE  "Les requins arrivent"EX EX : Sila EX EX - Resultat på mål EX EX - Исход на цел EX EX - Результат в цель Эпицентр «Зима близко» L'epicentro di "L'inverno sta arrivando" L'épicentre de "Winter is Coming" የ"ክረምት እየመጣ ነው" ዋና ከተማ  The epicenter of "Winter is Coming" Epicentar:  "Bermudski Trougao"  |  Epicenter  "Bermuda Triangle"  EPICENTAR:  Ispod Zemlje  | EPICENTER:  Underground  |  Zbirka Poezije | A Poetry Collection | Recueil de poésie | poezija | poetry | poésie Epicentar: "Ne Ostavljaj Nežnost Za Kraj" Epicenter  | Epicenter: "Don't Leave Tenderness for the End" 

Black & White Masters Of Photography: Helmut Newton 01 | Photography * explicit content

Masters Of Photography: Helmut Newton 01

I'm warning. It's about explicit content!

Helmut Newton (born Helmut Neustädter; 31 October 1920 – 23 January 2004) was a German-Australian photographer. The New York Times described him as a "prolific, widely imitated fashion photographer whose provocative, erotically charged black-and-white photos were a mainstay of Vogue and other publications.

Newton was born in Berlin, the son of Klara "Claire" (née Marquis) and Max Neustädter, a button factory owner. His family was Jewish. Newton attended the Heinrich-von-Treitschke-Realgymnasium and the American School in Berlin. Interested in photography from the age of 12 when he purchased his first camera, he worked for the German photographer Yva (Elsie Neuländer Simon) from 1936.

The increasingly oppressive restrictions placed on Jews by the Nuremberg laws meant that his father lost control of the factory in which he manufactured buttons and buckles; he was briefly interned in a concentration camp on Kristallnacht, 9 November 1938, which finally compelled the family to leave Germany. 

 

Newton's parents fled to Argentina. He was issued with a passport just after turning 18 and left Germany on 5 December 1938. At Trieste, he boarded the Conte Rosso (along with about 200 others escaping the Nazis), intending to journey to China. After arriving in Singapore, he found he was able to remain there, first briefly as a photographer for the Straits Times and then as a portrait photographer.

Newton and wife finally settled in Paris in 1961 and the work continued as a fashion photographer. His images appeared in magazines including the French edition of Vogue and Harper's Bazaar.

He established a particular style marked by erotic, stylized scenes, often with sadomasochistic and fetishistic subtexts. A heart attack in 1970 reduced Newton's output, nevertheless, his wife's encouragement led to his profile continuing to expand, especially with a big success, the 1980 studio-bound stark infinity of the "Big Nudes" series. His "Naked and Dressed" portfolio followed and in 1992 "Domestic Nudes" which marked the pinnacle of his erotic-urban style, these series all underpinned with the prowess of his technical skills. Newton also worked in portraiture and more fantastical studies.

Newton shot a number of pictorials for Playboy, including pictorials of Nastassja Kinski and Kristine DeBell. Original prints of the photographs from his August 1976 pictorial of DeBell, "200 Motels, or How I Spent My Summer Vacation" were sold at auctions of Playboy archives by Bonhams in 2002 for $21,075, and by Christie's in December 2003 for $26,290

In 2009, June Browne Newton conceptualized a tribute exhibition to Newton, based on three photographers that befriended Newton in Los Angeles in 1980: Mark Arbeit, Just Loomis, and George Holz. All three had been photography students at The Art Center College of Design in Pasadena, California. All three became friends with Helmut and June Newton and to varying degrees assisted Helmut Newton. Each went on to independent careers. The exhibit premiered at the Helmut Newton Foundation in Berlin and combined the work of all three with personal snapshots, contact sheets, and letters from their time with Newton.

In his later life, Newton lived in both Monte Carlo and Los Angeles, California where he spent winters at the Chateau Marmont, which he had done every year since 1957. On 23 January 2004, he suffered a serious heart attack while driving his automobile down Marmont Lane from the Chateau Marmont to Sunset Boulevard. He was taken to Cedars-Sinai Medical Center; doctors were unable to save him, and he was pronounced dead. His ashes are buried at the Städtischer Friedhof III in Berlin.

Helmut Newton, White Women, New York: Congreve, 1976.

Helmut Newton, Sleepless Nights, New York: Congreve, 1978.

Helmut Newton, Big Nudes, Paris: Editions du Regard, 1981.

Helmut Newton, They're Coming!, Paris: French Vogue, 1981. (this is one of his numerous editorials in French Vogue, that's not a book)

Helmut Newton, World Without Men, New York: Xavier Moreau, 1984.

Klaus Honnef & Helmut Newton, Helmut Newton: Portraits, Schirmer Art Books, 1986.

Marshall Blonsky & Helmut Newton, Private Property, Schirmer Art Books, 1989.

Helmut Newton, Sumo book, Taschen, 1999.

Helmut Newton & June Newton, Helmut Newton Work, edited by Manfred Heiting, Taschen, 2000.

Helmut Newton, Autobiography, Nan A. Talese, 2003.

Helmut Newton

HELMUT NEWTON FOUNDATION

 

 

Best Albums: Unplugged - Alice In Chains / Acoustic rock, Alternative rock, Grunge (1996)

Alice In Chains

Unplugged

1996

Unplugged is a live album and DVD by the American rock band Alice in Chains, released on July 30, 1996 by Columbia Records. It was recorded on April 10, 1996 at the Brooklyn Academy of Music's Majestic Theatre for the television series MTV Unplugged. The show was directed by Joe Perota and first aired on MTV on May 28, 1996. The MTV Unplugged was Alice in Chains' first concert in two and a half years, and contains live, acoustic versions of the band's biggest hits and lesser-known songs. A new song, "The Killer Is Me", was performed for the first time during the concert. The acoustic version of "Over Now" (originally released on Alice in Chains' 1995 self-titled album) was released as a single. The album debuted at No. 3 on the Billboard 200 chart, and has been certified platinum by the RIAA. The performance was released on DVD on October 26, 1999, and re-released as a CD/DVD package featuring unaired footage on September 18, 2007. The home video release has received gold certification by RIAA.

Unplugged (Alice in Chains album)

Released CD:  July 30, 1996

Recorded April 10, 1996

Venue

Majestic Theatre, Brooklyn Academy of Music, Brooklyn, New York

Genre Acoustic rock, alternative rock, grunge

Length CD:  71:26

Label Columbia

Producer CD:  Toby Wright, Alice in Chains

DVD:  Alex Coletti

Line producer:  Audrey Morrissey

Alice in Chains (often abbreviated as AIC) is an American rock band from Seattle, Washington, formed in 1987 by guitarist and vocalist Jerry Cantrell and drummer Sean Kinney, who later recruited bassist Mike Starr and lead vocalist Layne Staley. Starr was replaced by Mike Inez in 1993. William DuVall joined the band in 2006 as co-lead vocalist and rhythm guitarist, replacing Staley, who died in 2002. The band took its name from Staley's previous group, the glam metal band Alice N' Chains.

Alice In Chains - Official Site / Rainier Fog, out now!

Mtv Unplugged Mov Version

LP, Live, Import

Alice In Chains  Format: Vinyl

Product details

Is Discontinued By Manufacturer ‏ : ‎ No

Product Dimensions ‏ : ‎ 12.5 x 12.5 x 0.31 inches; 1.05 Pounds

Manufacturer ‏ : ‎ Sony Music Canada Inc.

Item model number ‏ : ‎ MOVLP 138

Original Release Date ‏ : ‎ 2011

Run time ‏ : ‎ 1 hour and 11 minutes

Date First Available ‏ : ‎ August 25, 2010

Label ‏ : ‎ Sony Music Canada Inc.

ASIN ‏ : ‎ B003U82OJO

Number of discs ‏ : ‎ 2

Best Sellers Rank: #48,263 in CDs & Vinyl (See Top 100 in CDs & Vinyl)

#2,060 in Adult Alternative (CDs & Vinyl)

#4,536 in Alternative Rock (CDs & Vinyl)

#23,834 in Rock (CDs & Vinyl)

Editorial Reviews

2010 import reissue on double 180-gram vinyl LPs. Caught between heavy metal and grunge, Alice in Chains was a powerhouse band in the early 1990 's. Going acoustic seemed contrary to the band's very nature, but they were game to give it a try for MTV's famous show. Although their records dominated the charts for the first half of the decade, Alice in Chains had not performed a single concert since 1993. Given how good they sound together on this double LP cut during their performance on April 10, 1996, it is hard to believe they hadn't played a live concert together in 3 years. Reissued on 180-gram audiophile vinyl, Alice in Chains' "MTV Unplugged" is a strong performance worth repeat listening. It is no surprise the original album peaked at #3 on the Billboard 200 chart.

Amazon Music